Уистину национал-бољшевичко-евроазијатски чланак, нема шта...
Препоруке:
0
0
2
среда, 04 новембар 2009 16:20
thinking maize
Све потписујем! Једино, не знам шта би могао да буде Дан Српског Јединства?! Не, ја то озбиљно! Уосталом, сећате ли се какви су све били коментари по увођењу Сретења (15-ти фебруар), као новог/
старог Националног празника и нерадног дана. Дана, када је Карађорђе у Орашцу дигао своју и нашу буну. Аутентичну антифеудалну и националну револуцију! (Мислим да би ради нових генерација требало поново штампати дело Леополда Ранкеа
"Српска револуција") Такође, дана када је донешен тзв. Сретењски Устав, први Устав модерне Србије! Чији један члан гласи: "Роб када ступи на тло земље Србије постаје слободан човек!" Да подсетим, ропство је у Британској Империји укинуто 1838, у Сједињеним Државама Америке током Грађанског рата 1861-65, а у великом Бразилу негде у исто време. У "мултиетничкој и мултикултуралној" Турској Империји (чији је Србија била, бар номинални, део све до 1878) тек 1908, са младотурцима! Који опет спроведоше геноцид Јермена 1915 и протераше Грке из Мале Азије 1923.(У сваком "цугу" по "једно"
милион ипо душа!) Е, када у целом том "друштвено-историјском" контексту сагледам тај датум, требало би нама Србима да буде част што га враћамо као национални празник!Али шта бива?!Тадања опозиција (о "другосрбијанцима" да не говоримо), а садашња власт,је са подсмехом о томе говорила! Чак толико, да је једна од "громада српске демократије" (не сећам се да ли је то био Зоки Живковић или неко други) рекао: "Ма она усијана глава је то дизала у Маршићанина јарузи!" Човек се толико разуме у сопствену историју, да је име места (Марићевића јаруга),где се дотични историјски догађај одиграо, преименовао сагласно имену тадашњег првака ДСС-а, Маршићанина! Е, ако се подсмевамо таквом дану и таквом човеку (Ђорђу Петровићу-Карађорђу), кога су чак и непријатељи поштовали и за кога је знао чак и један Наполеон, онда, "алал нам ћуфте"! Када се подсмевамо том дану и таквом документу,као што је Сретењски Устав,"алал нам ћуфте"! Надам се не задуго!
Препоруке:
0
0
3
среда, 04 новембар 2009 16:40
брм
врло просто(у смислу једноставно)и врло јасно - а опет као да скоро ником није јасно... ако сам био јасан
Препоруке:
0
0
4
среда, 04 новембар 2009 17:07
узгред
Срби у "ужој Србији" славиће ретроградни Сретењски устав, а ми еу-ропски војвођанери војвођанерско-мађаронски устав.
Препоруке:
0
0
5
среда, 04 новембар 2009 17:21
Сизиф
@ Νεανίας
Е, па, мораћемо се или ту приклонити, или ћемо са овима шта славе педерастију и намерно довлаче муслимане и африканце на Запад.
У сваком случају, мислим да Русија ради на томе да постане узор свим православним народима, па чак и несловенским, као и свим словенским народима, па чак и неправославним. Могу да се кладим да, нпр. и после свега, Чеси више верују Русима, него англо-саксонцима.
Препоруке:
0
0
6
среда, 04 новембар 2009 18:00
Мирко К.
Добар текст, а аналогија још боља, јер нам је блиска и позната. Слажем се са аутором у потпуности, поделе нам нису потребне. Србија сада бије можда и своју последњу битку за физички опстанак, јер ако до краја године ова несрећна власт успе да „провуче“ Статут кроз Скупштину, бојим се да ће то бити почетак нашег дефинитивног краја. Зато бих, уместо закључка, поновио ауторове речи које извлачим из контекста као најзначајније: „Не смемо да допустимо да нашу борбу за националне интересе засене поделе произашле из прошлости.“
Препоруке:
0
0
7
среда, 04 новембар 2009 18:18
симонида
нама,Србији, је потребан Нови Карађорђе па се тек после може говорити о ДАНУ Д!
Препоруке:
0
0
8
среда, 04 новембар 2009 19:07
паја патак
Идеја руског (и српског) јединства је сама по себи добра. Али... то не може бити прихваћено од стране свих без лустрације. Ту не мислим на физичку – сваког појединца (они које би требало уклонити из јавног и политичког живота на неко време, или за стално, су углавном већ одавно умрли, или су их њихове колеге „умрле“). Није могуће помирити се са разним лењинима, стаљинима, ђержинскијима и њиховим следбеницима. Ни ко зна колико следећих векова неће бити довољно да се залече физичке, и још горе: духовне ране нанете Русији – а сигурно не на начин као сада: да на Црвеном тргу и даље стоји Лењинов маузолеј, да се на кулама Кремља црвене оне звезде, да на шапкама официра коегзистирају црвена звезда и двоглави орао, да се свира совјетска химна. Док се не уклоне ти физички симболи пакла кроз који је Русија прошла, као и док из духа становништва не ишчиле сви њихови трагови, не може бити говора о истинском помирењу и јединству (у сваком случају не на здравој основи). Отприлике исто то (уз извесне модификације) може се рећи и за помирење у Србији. Добро је да се све чешће испољава жеља – али за њено остварење постоје предуслови. Најлакше је одредити датуме за славље.
Препоруке:
0
0
9
среда, 04 новембар 2009 20:55
Милорад Станојловић
«Ми треба да будемо поносни на то што смо имали два значајна антифашистичка покрета...» Подржавам и поштујем Ваше ставове, а особито њихов смисао. Али, цитирана реченица је, опростите на изразу, врло наивна. Не из идеолошких, политичких или других ставова, који се тичу личног опредељења.
Пре него што досегнемо понос, морамо да учинимо нешто друго. Да поштујемо Устав. Не само зато што је то прва тачка равногорског програма, већ и из практичних разлога.
Оба покрета су изједначена законски, свиђао се или не, мени или аутору, овај термин - «изједначења». Закон је донет у скупштини републике, већином каква није забележена код осталих закона и одлука.
Закон се не спроводи, као што знамо.
Где ту има места поносу?
Плаћамо порез иако се тиме сви не поносимо. У питању је закон, зар не.
Поштовање устава, вишепартијски систем, демократски парламент, приватна својина... Све је то пртљаг равногорског програма за будуће генерације.
Не претеже ту љубав према Америци, већ према слободном свету у коме се поштују ова начела. Макар и онолико колико се поштују.
Што се тиче антифашизма, он је злоупотребљен и злоупотребљава се и даље, што није исправно.
Исправно је да Јеврејима у Србији вратимо њихову одузету имовину, без обзира ко је ту имовину одузео. После тога сам одмах за дискусију о антифашизму. Нипошто раније.
Што се тиче «свођења Србије на ниво квислиншке периферије евроатлантског блока...» - то не стоји. Бар што се тиче Равногорског покрета. У оснивачким документима и декларацији УН побројани су такви покрети, а Дражиног покрета тамо нема. Већ то је довољно за суд. Макар у Стразбуру.
С поштовањем и уважавањем, РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ ДМ, Београд, Милорад Станојловић, генерални секретар.
Препоруке:
0
0
10
среда, 04 новембар 2009 21:08
Душан Даниловић
@ Паја Патак
Управо тако. Од речи до речи.
Иначе, необично ме занима о којим то НАТО четницима говори г.Анђелковић? Даницу Драшковић и њену жену, пардон мужа? Те индивидуе су познате по утицају који имају међу поштоваоцима традиција ЈВуО.:) Такође занима ме да ли би овакав текст могао да објави у "Печату" и да ли би власник истог био продуцент филма који би третирао ђенерала Михаиловића као Руси адмирала Колчака у истоименом филму?
Овако чини ми се да г. Анђелковић куца на већ отворена, а погрешна врата.
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 05 новембар 2009 02:52
Misa
Paja Patku@
Ipak je na Rusima da odluce koju ce himnu slusati i kakva ce znamenja nositi, i Lenjin je deo njihove istorije, moze da ti se svidja ili ne ali je ne mozes promeniti. U cemu se ti razlikujes od komunista, ako bi izbrisao sve staro i istorija pocinje od 91. Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu. U rusiji je bila anketa za najznacajnijeg Rusa, Staljin je na trecem mestu iako je vodio da zadnjeg dana. Mozda ;ljudi koji su ziveli u Sovjetskom savezu i sadasnjoj Rusiji bolje znaju kad im je bilo lepse nego mi.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 05 новембар 2009 06:27
Vrt Toronto Kanada
Mi treba ili ne..?? Mi vise ne postoji..Nas vise nema.Sto pre to shvatite bice vam lakse sada a ne sutra...
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 05 новембар 2009 11:15
паја патак
@Misa
“…U cemu se ti razlikujes od komunista, ako bi izbrisao sve staro i istorija pocinje od 91. Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu…” Да би се судило о томе од када историја почиње, треба је, ипак, колико-толико познавати (сигурно не од `91, него, рецимо, бар од „Кијевске Руси“, када већ говоримо о Русији). Уопште се не ради о потреби брисања свег старог. Напротив, треба тежити успостављању континуитета са руском историјом, и духом - али никако са бољшевичким октобарским пучем и његовим духом. Међутим, проблем и јесте у томе да се и данашњи руководећи кругови недовољно јасно њега одричу, што само доприноси општем галиматијасу у гледању на узроке и последице збивања у 20. веку. Па, шта онда очекивати од обичних људи?
„Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu“: Лењин и његови сигурно нису “једна грешка“. Они су једна неизмерна историјска и друштвена катаклизма са, нажалост, вероватно непоправивим последицама – популарност Стаљина (изражена у недавној анкети) је само још једна жалосна илустрација тога.
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 05 новембар 2009 11:48
НаСтражи
Анђелковићу, свака Вам је златна. Ја то годинама причам, често етикетиран као "комуниста" или "клерофашиста" (од стране различитих идеолошких острашћеника). Коначно да ће на видело изићи један избалансиран, трезвен и здраворазумски став. Један став који треба да доведе до помирења и јачања националне кохезије, уместо продубљивања провалије између две Србије и обнове братоубилачког рата. Ваш став, господине Анђелковићу, је ОДГОВОРАН. Како према прошлим генерацијама, које су веровале у ову земљу, тако и према будућим, које то тек требају.
Поздрав!
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 09 новембар 2009 10:17
губернатор
На државно-правном плану највећа трагедија СССР-а је била управо његова конфедерална природа, која је на крају довела до сужавања Русије у данашње границе и останка милиона Руса изван њих и то у подређеном положаја (нпр. Украјина и балтик). Али у привредном, техничком, научном смислу то је био скок за 300 година у односу на царску Русију, која је нпр. у 1.св. рат ушла без пушке за сваког 3. војника и имала само ретке периоде у којима народ није гладовао. Као што је Черчил (који је Русе мрзео) рекао у поводу Стаљинове смрти: "затекао је Русију са тољагом, а оставио је са атомском бомбом".
Можда је највећа заслуга СССР-а, то што је Словене извео на центар светске позорнице (друго је питање да ли смо томе били дорасли) и срушио предрасуде западњака о свима нама, као људима ниже вредности и то у оном тренутку када је запад почео да нас се плаши. То је нажалост доказ да вас тај део света респектује само по количинама девизних резерви и бојевих глава.
Сме ли неко у Холивуду данас снимити филм који се спрда са Кинезима (као народом или државом, свеједно)? А богами су се и са Русима примирили.
Многи на западу ни дан данас не могу схватити како је један Гагарин могао бити први човек у свемиру!? Снимили су брдо документараца са разним "објашњењима", што само говори о томе да расизам станује негде другде.
Препоруке:
0
0
16
недеља, 15 новембар 2009 19:00
Perunika
Đinđić je dobro poznavao prekomunističku Rusiju, čiji je XX vek video kao nasilje u nasilju. On je, kao na primer i Lešek Kolakovski, smatrao da i posle pada komunizma pobeda demokratije nije zagarantovana i da se ne mogu isključiti ni oblici nekomunističke tiranije. Njih rađa ekonomsko i socijalno propadanje, disfunkcionalnost institucija i anomija društva. Izvan ovog istorijskog konteksta - jednostavno nije moguće razumeti Zorana Đinđića.
.jpg)
старог Националног празника и нерадног дана. Дана, када је Карађорђе у Орашцу дигао своју и нашу буну. Аутентичну антифеудалну и националну револуцију! (Мислим да би ради нових генерација требало поново штампати дело Леополда Ранкеа
"Српска револуција") Такође, дана када је донешен тзв. Сретењски Устав, први Устав модерне Србије! Чији један члан гласи: "Роб када ступи на тло земље Србије постаје слободан човек!" Да подсетим, ропство је у Британској Империји укинуто 1838, у Сједињеним Државама Америке током Грађанског рата 1861-65, а у великом Бразилу негде у исто време. У "мултиетничкој и мултикултуралној" Турској Империји (чији је Србија била, бар номинални, део све до 1878) тек 1908, са младотурцима! Који опет спроведоше геноцид Јермена 1915 и протераше Грке из Мале Азије 1923.(У сваком "цугу" по "једно"
милион ипо душа!) Е, када у целом том "друштвено-историјском" контексту сагледам тај датум, требало би нама Србима да буде част што га враћамо као национални празник!Али шта бива?!Тадања опозиција (о "другосрбијанцима" да не говоримо), а садашња власт,је са подсмехом о томе говорила! Чак толико, да је једна од "громада српске демократије" (не сећам се да ли је то био Зоки Живковић или неко други) рекао: "Ма она усијана глава је то дизала у Маршићанина јарузи!" Човек се толико разуме у сопствену историју, да је име места (Марићевића јаруга),где се дотични историјски догађај одиграо, преименовао сагласно имену тадашњег првака ДСС-а, Маршићанина! Е, ако се подсмевамо таквом дану и таквом човеку (Ђорђу Петровићу-Карађорђу), кога су чак и непријатељи поштовали и за кога је знао чак и један Наполеон, онда, "алал нам ћуфте"! Када се подсмевамо том дану и таквом документу,као што је Сретењски Устав,"алал нам ћуфте"! Надам се не задуго!
Е, па, мораћемо се или ту приклонити, или ћемо са овима шта славе педерастију и намерно довлаче муслимане и африканце на Запад.
У сваком случају, мислим да Русија ради на томе да постане узор свим православним народима, па чак и несловенским, као и свим словенским народима, па чак и неправославним. Могу да се кладим да, нпр. и после свега, Чеси више верују Русима, него англо-саксонцима.
Пре него што досегнемо понос, морамо да учинимо нешто друго. Да поштујемо Устав. Не само зато што је то прва тачка равногорског програма, већ и из практичних разлога.
Оба покрета су изједначена законски, свиђао се или не, мени или аутору, овај термин - «изједначења». Закон је донет у скупштини републике, већином каква није забележена код осталих закона и одлука.
Закон се не спроводи, као што знамо.
Где ту има места поносу?
Плаћамо порез иако се тиме сви не поносимо. У питању је закон, зар не.
Поштовање устава, вишепартијски систем, демократски парламент, приватна својина... Све је то пртљаг равногорског програма за будуће генерације.
Не претеже ту љубав према Америци, већ према слободном свету у коме се поштују ова начела. Макар и онолико колико се поштују.
Што се тиче антифашизма, он је злоупотребљен и злоупотребљава се и даље, што није исправно.
Исправно је да Јеврејима у Србији вратимо њихову одузету имовину, без обзира ко је ту имовину одузео. После тога сам одмах за дискусију о антифашизму. Нипошто раније.
Што се тиче «свођења Србије на ниво квислиншке периферије евроатлантског блока...» - то не стоји. Бар што се тиче Равногорског покрета. У оснивачким документима и декларацији УН побројани су такви покрети, а Дражиног покрета тамо нема. Већ то је довољно за суд. Макар у Стразбуру.
С поштовањем и уважавањем, РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ ДМ, Београд, Милорад Станојловић, генерални секретар.
Управо тако. Од речи до речи.
Иначе, необично ме занима о којим то НАТО четницима говори г.Анђелковић? Даницу Драшковић и њену жену, пардон мужа? Те индивидуе су познате по утицају који имају међу поштоваоцима традиција ЈВуО.:) Такође занима ме да ли би овакав текст могао да објави у "Печату" и да ли би власник истог био продуцент филма који би третирао ђенерала Михаиловића као Руси адмирала Колчака у истоименом филму?
Овако чини ми се да г. Анђелковић куца на већ отворена, а погрешна врата.
Ipak je na Rusima da odluce koju ce himnu slusati i kakva ce znamenja nositi, i Lenjin je deo njihove istorije, moze da ti se svidja ili ne ali je ne mozes promeniti. U cemu se ti razlikujes od komunista, ako bi izbrisao sve staro i istorija pocinje od 91. Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu. U rusiji je bila anketa za najznacajnijeg Rusa, Staljin je na trecem mestu iako je vodio da zadnjeg dana. Mozda ;ljudi koji su ziveli u Sovjetskom savezu i sadasnjoj Rusiji bolje znaju kad im je bilo lepse nego mi.
“…U cemu se ti razlikujes od komunista, ako bi izbrisao sve staro i istorija pocinje od 91. Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu…” Да би се судило о томе од када историја почиње, треба је, ипак, колико-толико познавати (сигурно не од `91, него, рецимо, бар од „Кијевске Руси“, када већ говоримо о Русији). Уопште се не ради о потреби брисања свег старог. Напротив, треба тежити успостављању континуитета са руском историјом, и духом - али никако са бољшевичким октобарским пучем и његовим духом. Међутим, проблем и јесте у томе да се и данашњи руководећи кругови недовољно јасно њега одричу, што само доприноси општем галиматијасу у гледању на узроке и последице збивања у 20. веку. Па, шта онда очекивати од обичних људи?
„Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu“: Лењин и његови сигурно нису “једна грешка“. Они су једна неизмерна историјска и друштвена катаклизма са, нажалост, вероватно непоправивим последицама – популарност Стаљина (изражена у недавној анкети) је само још једна жалосна илустрација тога.
Поздрав!
Можда је највећа заслуга СССР-а, то што је Словене извео на центар светске позорнице (друго је питање да ли смо томе били дорасли) и срушио предрасуде западњака о свима нама, као људима ниже вредности и то у оном тренутку када је запад почео да нас се плаши. То је нажалост доказ да вас тај део света респектује само по количинама девизних резерви и бојевих глава.
Сме ли неко у Холивуду данас снимити филм који се спрда са Кинезима (као народом или државом, свеједно)? А богами су се и са Русима примирили.
Многи на западу ни дан данас не могу схватити како је један Гагарин могао бити први човек у свемиру!? Снимили су брдо документараца са разним "објашњењима", што само говори о томе да расизам станује негде другде.