Требало би да Тадић, или бар неко из његовог окружења, прочита овај текст.
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 02 новембар 2009 17:56
брм
баш тако
уз једну не баш малу замерку-користите израз Ромејско као нешто друго од римског...папска пропаганда је форсирала погрдно име Бизант, по античкој варошици која је раније била на месту Константинополиса, да би нагласили наводно нехришћански, пагански континуитет "Византије"и истовремено наглашавали наводни дисконтинуитет са римским цартсвом - за чијег настављача су прогласили варварско "свето римско царство немачког народа"
зашто ми, прави римљани и даље прихватамо те подлости?
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 02 новембар 2009 18:23
митар
Када брине о народима у Турској нека да државу Курдима.
Срби ће у знак пријатељства са Турском одмах признати Слободни Курдистан.
ЖИВЕО СЛОБОДНИ КУРДИСТАН.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 02 новембар 2009 18:24
Баја Патак
Има ли некога да ово писмо преведе на турски, па да им се пошаље - с љубављу, или без ње - свеједно!
Ех, што не знам турски!
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 02 новембар 2009 18:25
МП
Аутору с поштовањм!
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 02 новембар 2009 18:29
Petrushin
Nadam se da ce mi moderator dozvoliti da citiram nekoliko slikovitih opisa Otomanske 'civilizacije', pa ih prisjecanja i poredjenja radi, povezite sa nashom Cele-kulom i slicnim zverstvima i divljastvima koje su pocinili ti 'civilizovani' Turci i Otomani nad nasim narodom:
“Unmissable Sights for Travellers to the Orient
For travellers looking for blood the main entrance to the sultan’s court, the so called Sublime Porte, was a sight not to be missed. It was not garlanded with 6,000 severed heads, as depicted by the French poet Victor Hugo. Reality was less fantastic than fiction, but the severed heads of rebels, or rather the scalps - the sculls and bones were removed and the skin stuffed with hay, a yafta affixed to it, giving the reason for the decapitation - were occasionally exhibited in the niches in the both sides of the wall.
The heads of pashas or other great man beheaded by order of the sultan were exhibited between the first and second gates of Seraglio. Usually they were exposed to public view for only few hours, but when the government wanted to make impression on the people they were left for three or four days. Sometimes the heads of prominent people were displayed, for instance the heads of the whole divan of ministers of Sultan Selim III after his dead, the head of Kislar Aga being placed on a silver dish on account of his great dignity.
When wars ended, the noses, ears and lips of foes were nailed to the walls of the court for public view. These display of noses and ears were a common occurrence during the Greek revolution in the 1820s, when many sacks of noses and ears were sent to the sultan as proof positive of the success of action against the Greek patriots at Missolonghi.”
excerpt from Wild Europe - Bozidar Jezernik
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 02 новембар 2009 18:32
Petrushin
"Cele-Kula ( Tower of Skulls in Turkish) in Nish, was a literally a tower composed of 1,024 human skulls, commemorating the Turkish victory over the Serbs near Nish in 1809. A romantic story was told of the Cele-Kula, Stefan Sindjelic, “comander of a brave little band, after stoutly defending an outpost near Nisch was defeated by overwhelming odds, and sooner than surrender exploded the powder magazine, killing himself, his gallant followers,and an even greater number of the enemy. The Pasha, infuriated at the loss of his man, resolved to punish the Christian population by collecting the heads of their vanquished ones, and erecting this ghastly monument."
E.De Windt/ Through Savage Europe
"This monument was gruesome enough when the French poet Alphonse de Lamartine saw it in 1833 during his stay in the last Ottoman town of his Eastern tour. The skulls which were cemented together by lime and sand were by than already bare of flash and bleached by sun and rain, but the effect was still quite grim since ‘there might perhapse be about fifteen or twenty thousand of them; some of them still had their hair attached to them, waving like mosses and lichens in the gusts of wind; the mountain breeze blew strong and cool, and reverberating among the innumerable cavites of the heads,faces, and skulls, made them give forth plaintive and melancholy sounds.’
De Lamartine’s marvellous description of ‘a large white tower standing in the midst of the plain, and as brilliant as if build of Parian marble,’ as a reminder to Serbian children of ‘the value of a country’s independence, by showing them what a price their fathers have paid for it’, attracted many Western travellers to Nis."
Wild Europe: The Balkans in the Gaze of Western Travellers - Bozidar Jezernik
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 02 новембар 2009 18:35
Petrushin
“In some provinces the custom survived until the beginning of the twentieth century. Albanians in the Ottoman army suppressing insurrection in Bulgaria were seen displaying ‘p.i.c.k.l.e.d women’s brests and ears’ as trophies on their way home. During the insurrection in Bulgaria, ‘blood shed in streams and pyramids made from 1,000 human heads were rising into heights of infected air’. At the end of nineteenth and beginning of the twentieth century Ottoman troops paraded in triumph with a heads of komitadjis on their bayonets.
At the beginning of the twentieth century a photographer in Bitola took many pictures of Ottoman soldiers and officers standing behind tables which lay the battered heads of Bulgarians and other ‘brigands.’
And the Ottoman troops who attacked a Montenegrin village in August 1912 decapitated several villagers and took their heads as trophies.
In Rugova in 1913, a Motenegrin from the tribe of Vasojevici was killed during raid. The Rugovians took his head to Pec where the people spent an entire day venting their derision on it. Finally it was given to children to play with a ball, then, when night fell it was thrown on a rubbish heap in the Serbian quarter. The next day the Serbs decided to bury the head. For the Ottoman government the only problem in all this was that a photographer took picture of this funeral: he was condemned to fifteen years’ imprisonment for his audacity”.
E.De Windt - Through Savage Europe
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 02 новембар 2009 19:35
Marko
Svaka cast na tekstu!
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 02 новембар 2009 20:08
Nenad Radmanovic
Emotivno ali pravo u metu. Gulov "ovcar" bolje neka cuva svoja stada po Turskoj,vec sto razgleda i prebira po bosanskim.
Dvostruki arsini koji nam se serviraju iz Ankare ocito ne nalaze na osudu danasnje zbunjene Vlade. Nista novo...
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 02 новембар 2009 20:08
Ala
I Kurdi ,buduci na brojnost,kultorolosku diferenciranost i nacionalnu svest,treba da formiraju drzavi i otcepe se od Turske.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 02 новембар 2009 23:03
draza
Koliko je prljavstine ostavilo to "napredno" otomansko carstvo pokazuje i danasnje stanje na Balkanu."Srpska " vlada nema smjelosti da uzvrati ni na jedan napad na srpski narod bez obzira od koje sorte dolazio.To mora da rade novinari umjesto nje.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 02 новембар 2009 23:47
Милорад Станојловић
Тезе изнете у Сарајеву, остаће забележене као озбиљан дипломатски гаф, најблаже речено. Осим ако заиста не садрже намеру визија и провизија.
Нисмо имали прилике да скоро видимо толико излупаних шамара у једном дипломатском коњичком гамбиту. Европи (Немачкој, најпре), Балканским земљама (БиХ, највише), исламским земљама широм света (селективно). О Србији да и не причамо. Било би сувишно након осврта аутора.
Одавно је био потребан сусрет Србије и Турске на највишем нивоу. Међутим, изгледа да је турски амбасадор у Београду џаба кречио. Боље да је био на плаћеном осдсуству, јер све што је радио у Београду сада је бачено и лежи испод коњских копита. Штета!
Штета, јер Србија има о чему да разговара са Турском, чак и ако Турска нема времена. Да споменем само једну од тема.
Хоће ли Турска у ЕУ и хоће ли ЕУ прихватити Турску? Тај однос засад није равноправан и на штету је Турске, што није коректно према овој земљи.
Ово је пресудно питање за нашу политичку логистику и стратегију. Јер, судбина турског пута у ЕУ је и судбина српског пута у ЕУ.
Прво, уколико Турска постане члан ЕУ и Србија има интерес за улазак у ЕУ. Чак можда мора неминовно постати члан.
Друго, уколико Турска остане ван ЕУ, Србија мора да следи Турску и да се захвали на понуди чланства.
Зашто?
У овом другом случају, Србија ће практично добити улогу војне крајине у 21. веку. Биће бедем и препрека Турској коњици. Србији то не треба, иако ЕУ сматра да ће Србија радо то прихватити.
Србији је боље да има Турску чак и као свог непријатеља, него ЕУ као неискреног пријатеља. У историји то се више пута показало тачним.
На крају, нисам за независни Курдистан, Чеченију, Косово... То су револуције, а оне увек значе мржњу, неправду, крв; злочин, не као метод, него као дугорочни смисао и циљ.
РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ ДМ, Београд, Милорад Станојловић, генерални секретар.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 02 новембар 2009 23:52
Izrael je Srbija
Sada je već svima jasno da smo upućeni na Izrael kao jedinog, prirodnog, normalnog i iskrenog saveznika!
Izrael nema alternativu!
Препоруке:
0
0
15
уторак, 03 новембар 2009 00:11
Стева Надрљански
Поштовани брм, израз "ромејски, Ромеји" припада по пореклу самим "Византинцима"; да их не бисмо звали овако погрдно, како их је звао латински свет, зовемо их онако како су сами себе звали по свом начину изговора - Ромеји, тј. Римљани. Tо је сасвим исто, а Павић свесно употребљава овај израз који би хтео да нагласи ипак нашу превасходну везаност за Константинов Град, тај Други Рим.
Препоруке:
0
0
16
уторак, 03 новембар 2009 00:32
Slobodan
Apsolutno se slazem s komentarom da bi jedini pravi saveznik Srbiji trebalo da bude Izrael.
Препоруке:
0
0
17
уторак, 03 новембар 2009 00:39
Миле Београђанин
Браво Павићу, in medias res!!! Кратко, јасно, истинито и достојанствено!!! Чуће ко има слуха и разумеће ко има мозга!
Препоруке:
0
0
18
уторак, 03 новембар 2009 09:56
@Slobodan
Vrlo naivno.
Препоруке:
0
0
19
уторак, 03 новембар 2009 10:29
Мунзе Конза
Израел сарадник против Турске? Наивно. Израел је највећи турски сарадник у региону, а израелски агенти су ухапсили курдског вођу Оџалана и предали га Турцима. Као два највећа америчка савезника у у овом делу света, свакако ће и Израел и Турска изабрати да буду против Србије, а не против Америке. Такође, није без разлога "Џерузалем пост" међу првима на свету објавио лажну информацију о силованих 200 хиљада муслиманки у Босни од стране Срба - то може само да подстакне арапске добровољце за рат против Срба, што смањује број арапских добровољаца за рат против Израела, зар не?
Нисмо у позицији да на овакав начин бирамо савезнике - овако ме све подсећа на причу једног колеге о напола уговореном браку са Шерон Стоун. Како, бре, напола уговорен брак?! Лепо, каже човек - ја њу хоћу, ал она мене неће!
Препоруке:
0
0
20
уторак, 03 новембар 2009 10:40
брм
@ Стева Надрљански
у праву сте у вези нас који знамо да су Ромеји исто што и Римљани, у том смислу Павић коректно користи тај израз, међутим бојим се да већина Срба не зна да су то синоними, па треба стално наглашавати да смо МИ континуитет римске цивилизације (а пре ње античких) а не ОНИ (свето римско цартсво нн)...
макар због јако пољуљане самосвести данашњег покољења
Препоруке:
0
0
21
уторак, 03 новембар 2009 11:44
Teofilo Stivenson
Bravo, g. Nadrljanski. Novije reference se mogu naci kod Judith Herrin (Byzantium) i Williama Rosena (Justinian's Flea). Vizantinci su Rimljani, tako su sebe zvali i tako su o sebi mislili.
Препоруке:
0
0
22
уторак, 03 новембар 2009 12:07
Ruzica Vujovic
Napokon pravi odgovor na tursko mesanje tamo gde joj mesto nije i nikada nece biti. Ovako bi trebalo da govore srpski politicari, ali oni kao da nikada nisu culi za danak u krvi, za Cele-kulu.
Препоруке:
0
0
23
уторак, 03 новембар 2009 13:56
gorskivuk
Свака част за текст аутора и пошаљи им одпоздрав за писмо ;)..., али оно што мене брине је и послије скоро десет дана од овакве изјаве турског министра, који се брутално мијеша у унутрашња питања земаља региона, а никакве реакције од стране наше дипломатије, ни протестне ноте, ништа...
Да ли је турски министар баш буквално мислио на њих кад је рекао "ако питате Мехмед-пашу Соколовића...?"
Препоруке:
0
0
24
уторак, 03 новембар 2009 14:28
Дурлански
Само оволико: Жив био!
Препоруке:
0
0
25
уторак, 03 новембар 2009 14:40
roadrunner
bilo bi dobro prevesti na engleski ovu odličnu parodiju. Ja ću lično staviti na par ozbiljnih stranih političkih foruma
Препоруке:
0
0
26
уторак, 03 новембар 2009 14:55
Borise - Stidi se
Ovaj tekst treba poslati u ambasadu nedrage nam i nemile republike turske! Ova vlast kleci i pred takvim dokazanim neprijateljima Srbije kao sto su turci. Dokle!
Препоруке:
0
0
27
уторак, 03 новембар 2009 15:34
Сара
Алал Вам вера, улепшали сте ми дан!
Препоруке:
0
0
28
уторак, 03 новембар 2009 16:04
thinking maize
На овај сајт сам натрапао,пошто сам у Google-у откуцао "srpska". Тражио сам "srpska pravoslavna crkva",а затим сам погледао сајтове скупљене под "srpska politika". Наравно,НСПМ ми је одмах привукао пажњу. Но,враћам се на утиске са сајта СПЦ.Натрчао сам на исповест неког грчког калуђера, родом из Кападокије. Ако не знате,Кападокија (антички и средњовековно-грчки назив,од Турака звана Караманија),није позната само по чудноватом рељефу и још чуднијим насељима издубљеним у тим стенама. Кападокија је родно место Василија Великог,Григорија Богослова и Григорија Ниског, поред Јована Златоустог,највећих отаца наше, источне-православне цркве. То је отаџбина Дигениса Акрите,ромејског/византијског Краљевића Марка. У суседству је Ликија,родно место св. Николе-чудитворца,затим хришћанска Јерменија,па и хришћанска Сирија, све ромејске/византијске крајине током седам дугих векова!Таква Кападокија је спасла хришћанство од ислама,а не Карло Мартел код Поатјеа!По нешто предугом уводу,настављам са поменутим кападокијским калуђером. Тај старац, који је отишао у монаштво,на Свету Гору Атос,пре турско-грчког рата из 1923 (види: "Крв и пепео Мале Азије",скоро је објављено!),негде почетком 70-тих посетио је родни крај. Не морам да помињем да је шиканиран и шпијуниран свугде где се појавио,
понајвише од државних власти Турске. Ипак,том калуђеру неки слојеви становништва су чак били и наклоњени,што је он тумачио тиме да су можда криптохришћани!Када је свратио у Истанбул/ Константинополис/Цариград,посетио је Васељенску патријаршију,па св. Софију. У тој светињи пожелео је да се помоли. Наравно,одмах му је замерено:
"Кемал Ататурк је наредио да се ни ми не клањамо,
ни ви не молите у Аја Софији!" Храбри калуђер га је одвео до једног стуба и показао мокраћу: "Да ли је Ататурк наредио да се ово чини?" Своја искуства тај калуђер тумачи тиме да и сами Турци Анадолију сматрају заузетом земљом, која припада другом,
РОМЕЈИМА! Тога сам се сетио када сам прочитао Давутоглуа и делим то са Вама!
Препоруке:
0
0
29
уторак, 03 новембар 2009 23:05
genius loci!
@izrael je srbija,
moguce je da ste neki koji se bavite "FAKE-om"
- "internet-Faker"!
Препоруке:
0
0
30
уторак, 03 новембар 2009 23:32
Радгост
А чиме се бавила војска Крсташа пре
доласка Турака у Цариград?
Predsjednikov odgovor je bio progla{avanje Turske "strate{kim partnerom" Srbije prilikom nedavnog boravka turskog predsjednika u Beogradu. POred toga, Tadic je ponudio Turcima gradnju "Islamskog kulturnog centra" negdje na periferiji Beograda. Valjda da ih nagradi za ekspeditivnost priliko priznavanja Kosova s pbzirom su to uradili medju prvima.
Препоруке:
0
0
33
четвртак, 05 новембар 2009 04:26
Сидарта
Да,да Господине Милораде свака револуција је лоша.
Монархија је добра,јер је од Бога,зар не?
Препоруке:
0
0
34
четвртак, 05 новембар 2009 17:45
Божо Бјелак
Придружујем се позитивним оценама. Међутим, жао ми је што није објављено и моје писмо Турчину, односно свако реаговање на предавање акдемика и професора, к томе министра иностраних Турске, требало је објавити. У историји дипломатије овакав случај није забележен. Свака реч коју је изговорио спада у службене ставове Турске.Изненађен сам да нико од водећих политичара није реаговао, страних и домаћих. Посету Председника Турске, након изнесених ставова у Сарајеву,Србија је морала отказати.
Препоруке:
0
0
35
понедељак, 09 новембар 2009 18:06
gremlin
bolji je trenutak razumevanja, nego sati gledanja.
srbima se - danas - serviraju ubuđali "zalogaji", koji prolaze kroz mnoga grla srpskih zvaničnika. bojim se da će se za koju godinu smatrati šarlatanstvom, hrabre izjave srpskih vitezova (kneževa večera), o tome kako će svesno založiti svoje živote, u ime budućnosti srpskog imena, časti i slobode. turci su (samo 5sto godina) radili šta su hteli u srpskim zemljama, ali ih srbin nikad nije cenio ni po kojoj ljudskoj osobini, osim po brojnosti. razumem da srpsko jedinstvo "smrdi" kad se malo razgrne, ali neshvatljivo je da nam dokazani neprijatelji (pre šest vekova kao i u najnovijoj istoriji)- mogu biti prijatelji.
Препоруке:
0
0
36
петак, 13 новембар 2009 19:52
www.frontal.rs
Нема мјеста за поређење шта да тако нешто као што је рекао Давутоглу каже Тадић, јер то није исто. Право поређење је шта да Њемачка каже да је период 39-45 златно доба за пољаке.
.jpg)
уз једну не баш малу замерку-користите израз Ромејско као нешто друго од римског...папска пропаганда је форсирала погрдно име Бизант, по античкој варошици која је раније била на месту Константинополиса, да би нагласили наводно нехришћански, пагански континуитет "Византије"и истовремено наглашавали наводни дисконтинуитет са римским цартсвом - за чијег настављача су прогласили варварско "свето римско царство немачког народа"
зашто ми, прави римљани и даље прихватамо те подлости?
Срби ће у знак пријатељства са Турском одмах признати Слободни Курдистан.
ЖИВЕО СЛОБОДНИ КУРДИСТАН.
Ех, што не знам турски!
For travellers looking for blood the main entrance to the sultan’s court, the so called Sublime Porte, was a sight not to be missed. It was not garlanded with 6,000 severed heads, as depicted by the French poet Victor Hugo. Reality was less fantastic than fiction, but the severed heads of rebels, or rather the scalps - the sculls and bones were removed and the skin stuffed with hay, a yafta affixed to it, giving the reason for the decapitation - were occasionally exhibited in the niches in the both sides of the wall.
The heads of pashas or other great man beheaded by order of the sultan were exhibited between the first and second gates of Seraglio. Usually they were exposed to public view for only few hours, but when the government wanted to make impression on the people they were left for three or four days. Sometimes the heads of prominent people were displayed, for instance the heads of the whole divan of ministers of Sultan Selim III after his dead, the head of Kislar Aga being placed on a silver dish on account of his great dignity.
When wars ended, the noses, ears and lips of foes were nailed to the walls of the court for public view. These display of noses and ears were a common occurrence during the Greek revolution in the 1820s, when many sacks of noses and ears were sent to the sultan as proof positive of the success of action against the Greek patriots at Missolonghi.”
excerpt from Wild Europe - Bozidar Jezernik
E.De Windt/ Through Savage Europe
"This monument was gruesome enough when the French poet Alphonse de Lamartine saw it in 1833 during his stay in the last Ottoman town of his Eastern tour. The skulls which were cemented together by lime and sand were by than already bare of flash and bleached by sun and rain, but the effect was still quite grim since ‘there might perhapse be about fifteen or twenty thousand of them; some of them still had their hair attached to them, waving like mosses and lichens in the gusts of wind; the mountain breeze blew strong and cool, and reverberating among the innumerable cavites of the heads,faces, and skulls, made them give forth plaintive and melancholy sounds.’
De Lamartine’s marvellous description of ‘a large white tower standing in the midst of the plain, and as brilliant as if build of Parian marble,’ as a reminder to Serbian children of ‘the value of a country’s independence, by showing them what a price their fathers have paid for it’, attracted many Western travellers to Nis."
Wild Europe: The Balkans in the Gaze of Western Travellers - Bozidar Jezernik
At the beginning of the twentieth century a photographer in Bitola took many pictures of Ottoman soldiers and officers standing behind tables which lay the battered heads of Bulgarians and other ‘brigands.’
And the Ottoman troops who attacked a Montenegrin village in August 1912 decapitated several villagers and took their heads as trophies.
In Rugova in 1913, a Motenegrin from the tribe of Vasojevici was killed during raid. The Rugovians took his head to Pec where the people spent an entire day venting their derision on it. Finally it was given to children to play with a ball, then, when night fell it was thrown on a rubbish heap in the Serbian quarter. The next day the Serbs decided to bury the head. For the Ottoman government the only problem in all this was that a photographer took picture of this funeral: he was condemned to fifteen years’ imprisonment for his audacity”.
E.De Windt - Through Savage Europe
Dvostruki arsini koji nam se serviraju iz Ankare ocito ne nalaze na osudu danasnje zbunjene Vlade. Nista novo...
Нисмо имали прилике да скоро видимо толико излупаних шамара у једном дипломатском коњичком гамбиту. Европи (Немачкој, најпре), Балканским земљама (БиХ, највише), исламским земљама широм света (селективно). О Србији да и не причамо. Било би сувишно након осврта аутора.
Одавно је био потребан сусрет Србије и Турске на највишем нивоу. Међутим, изгледа да је турски амбасадор у Београду џаба кречио. Боље да је био на плаћеном осдсуству, јер све што је радио у Београду сада је бачено и лежи испод коњских копита. Штета!
Штета, јер Србија има о чему да разговара са Турском, чак и ако Турска нема времена. Да споменем само једну од тема.
Хоће ли Турска у ЕУ и хоће ли ЕУ прихватити Турску? Тај однос засад није равноправан и на штету је Турске, што није коректно према овој земљи.
Ово је пресудно питање за нашу политичку логистику и стратегију. Јер, судбина турског пута у ЕУ је и судбина српског пута у ЕУ.
Прво, уколико Турска постане члан ЕУ и Србија има интерес за улазак у ЕУ. Чак можда мора неминовно постати члан.
Друго, уколико Турска остане ван ЕУ, Србија мора да следи Турску и да се захвали на понуди чланства.
Зашто?
У овом другом случају, Србија ће практично добити улогу војне крајине у 21. веку. Биће бедем и препрека Турској коњици. Србији то не треба, иако ЕУ сматра да ће Србија радо то прихватити.
Србији је боље да има Турску чак и као свог непријатеља, него ЕУ као неискреног пријатеља. У историји то се више пута показало тачним.
На крају, нисам за независни Курдистан, Чеченију, Косово... То су револуције, а оне увек значе мржњу, неправду, крв; злочин, не као метод, него као дугорочни смисао и циљ.
РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ ДМ, Београд, Милорад Станојловић, генерални секретар.
Izrael nema alternativu!
Нисмо у позицији да на овакав начин бирамо савезнике - овако ме све подсећа на причу једног колеге о напола уговореном браку са Шерон Стоун. Како, бре, напола уговорен брак?! Лепо, каже човек - ја њу хоћу, ал она мене неће!
у праву сте у вези нас који знамо да су Ромеји исто што и Римљани, у том смислу Павић коректно користи тај израз, међутим бојим се да већина Срба не зна да су то синоними, па треба стално наглашавати да смо МИ континуитет римске цивилизације (а пре ње античких) а не ОНИ (свето римско цартсво нн)...
макар због јако пољуљане самосвести данашњег покољења
Да ли је турски министар баш буквално мислио на њих кад је рекао "ако питате Мехмед-пашу Соколовића...?"
понајвише од државних власти Турске. Ипак,том калуђеру неки слојеви становништва су чак били и наклоњени,што је он тумачио тиме да су можда криптохришћани!Када је свратио у Истанбул/ Константинополис/Цариград,посетио је Васељенску патријаршију,па св. Софију. У тој светињи пожелео је да се помоли. Наравно,одмах му је замерено:
"Кемал Ататурк је наредио да се ни ми не клањамо,
ни ви не молите у Аја Софији!" Храбри калуђер га је одвео до једног стуба и показао мокраћу: "Да ли је Ататурк наредио да се ово чини?" Своја искуства тај калуђер тумачи тиме да и сами Турци Анадолију сматрају заузетом земљом, која припада другом,
РОМЕЈИМА! Тога сам се сетио када сам прочитао Давутоглуа и делим то са Вама!
moguce je da ste neki koji se bavite "FAKE-om"
- "internet-Faker"!
доласка Турака у Цариград?
Монархија је добра,јер је од Бога,зар не?
srbima se - danas - serviraju ubuđali "zalogaji", koji prolaze kroz mnoga grla srpskih zvaničnika. bojim se da će se za koju godinu smatrati šarlatanstvom, hrabre izjave srpskih vitezova (kneževa večera), o tome kako će svesno založiti svoje živote, u ime budućnosti srpskog imena, časti i slobode. turci su (samo 5sto godina) radili šta su hteli u srpskim zemljama, ali ih srbin nikad nije cenio ni po kojoj ljudskoj osobini, osim po brojnosti. razumem da srpsko jedinstvo "smrdi" kad se malo razgrne, ali neshvatljivo je da nam dokazani neprijatelji (pre šest vekova kao i u najnovijoj istoriji)- mogu biti prijatelji.