Познавала сам покојног Јова Капичића, а он је био добар са Леком и о њему је увек говорио похвално, тако да ми је било жао када је смењен. Међутим касније када су повампирени српски националисти на челу са Милошевићем почели да се одушевљавају њиме, мало сам изгубила поштовањ које сам раније имала према њему.

... до смрти.

Знао је да Кардељ стоји иза свега тога - а не Тито.

Теби ни Пинокио није раван. Погледај у крштеницу па ћеш да видиш да ниси "прдратна гиназијалка најбоља ученица која је са осталима најбољим ученицима била за комунисте"

него да се налазиш на психијатрији и да си почела да цитираш биографију неке од "црвених девојака" или како их је "лека" заво касиније кад их је подводио Титу хигијеничарка-масерка

Nisu mi jasni ljudi koji se lože na ovakve mračne likove kao što je A.R.

Majčino mleko je prvo propištalo iz onih tri miliona i 800 hiljada zatvorenika, uhapšenih u prvih šest godina komunističke vladavine, koje u svom izveštaju pominje ministar Aleksandar Ranković.

Сви редом, од Јосипа Амброза па даље, су издали идеје социјализма и комунизма. Да Стаљин питао, сви би били стрељани.

https://www.youtube.com/watch?v=YAzhvjSgTP4

Ја у време Тита и Ранковића нисам био рођен, али из прича старијих са окупљања по српским кућама на Космету где се расправљало о политици знам да у време Ранковића, како се говорило "шиптари нису смели да мрдну" као и да након смене Ранковића и доношења Устава 1974, Србије је на Космету практично укинута.

Стаљин је био русо и србо мрзац исто као ЈБТ. Коме то није јасно не могу му помоћи. Ваљда њихово недела против руског и српског народа најбоље потврђују њихове ставове.

Poenta:"Лека је остао лојалан..." Ovo je neko napisao od komentatora, a ja dodajem da , to je sobina koju veoma cenim, jer" Izdaja je najveći ljudski greh"!

Писати о Александру Ранковићу само црно или само бело је манихејски начин. Није историјски. Читаве епохе бацати у ђубре, без уживљавања у ондашње време и околности, непринципијелно је и интелектуално импотентно.
Говорећи о А.Р. значи говорити о једној специфичној генерацији која је учествовала у најстрашнијем рату. Суровом рату свих са свима (на простору Југославије ратовало је и међусобно се таманило чак 15-так оружаних формација и група!). Био је то тотални рат. Дакле, на живот и смрт, без праштања. Зараћене стране су ставиле своје на талон. Победник је однео све. Дабоме, после писао своју историју. Манихејску. Онако како то неки данас чине, само у обрнутом смеру.
Био је то рат страшнији од оних током деведесетих. Како по интензитету, броју жртава, тако и по перфидним и зверским методама убијања. Послератна реторзија била је одраз таквог рата. Ипак, одржао се јединствени државни простор Југославије. И водила се самосталнија политика него данас. А онда - пропала.

Да, заиста је Александар Ранковић оставио велики траг у нашој новијој историји и био моћан човек око којег се много тога окретало и дешавало. Био је човек који је креирао многе важне догађаје. Његова главна одлика је та да је био велики Југословен, да је у ту југословенску идеју веровао чак и онда када су му се пред очима одвијали догађаји који су директно ишли на рушење те Југославије и то креирани од оних људи којима је он безрезервно веровао, највише од Тита коме је беспоговорно био одан до краја свог живота, чак и после монтираног Брионског Пленума! Заиста невероватно! А имао је велику моћ у својим рукама, Тајна служба му је била веома одана, углавном су ту били његови веома одани кадрови. Све је то пустио низ воду, није уложио ни делић труда да се одупре тим срамним клеветама из Титове, Крајачићеве, Мишковићеве кухиње и остао је миран после свих тих лудачких клевета. Историјску шансу је пропустио да тада збаци те бандите и да избави овај народ. Он је био и остао Југословен.

Pišite vi šta hoćete, Ranković je bio izuetna ličnost, istorija će pokazati , kao što i sada pokazuje za neke ličnosti, koje su bile prokazane, sada se dolazi do novih podataka, koji anuliraju ono prošlo gledanje. Nije bio izdajnik svoga naroda, našao se u vrtlogu vremena, okružen ličnostima daleko perfidnijim i pokvarenijim i od samog vođe/Tita/ , a on nije ni mogao, a ni imao snage niti onih oko sebe, da se bori protiv njih. I ostajem pri tome: "Izdaja je najveći ljudski greh"/ I da dodam,dok je on bio, Kosmet je bio čisto srpski i miran.

Dežurni titići pokušavaju da nas ubede da je u nekom od njih ipak bilo nešto pozitivno, ali ne uspevaju jer dela govore više nego reči. A dela srpskih titića su najveća i najgora izdaja sopstvenog naroda, jedino mogu da se porede sa onim afričkim poglavicama koji su zajedno sa Evropljanima slali svoje ljude u roblje.