Хвала Шиптарима што кажу оно што многи Срби знају, али марионете које владају Србима намерно неће да кажу, зато што су им Шиптари савезници. Да, они се спремају да све отму и припишу себи. Комплетно културно-историјско наслеђе Срба на КиМ. Све те ишчашене новокомпоноване нације морају тако да раде. То ради и Мило кад хоће да узме храмове и Хрвати када својатају Теслу.
Само непризнавање Косова, трајање пат позиције, омогућава да то не ураде. Оног тренутка када се реши, када се "разграничимо", све ће узети.

Опсесија Шиптара фалсификовањем историје је узрок више ратова и сукоба на Балкану, а верско и културно наслеђе на Косову и Метохији припада српском народу и једино њему. Као што и Скадар припада Србима и Србији, то је готова чињеница без обзира на сву шиптарску примитивност, насиље и дивљаштво.

Ствари полако долазе на реалну меру: или неће бити њих или неће бити нас!

дошло је време да се стави тачка на сукобе из 90-их и да се кроз преговоре у духу добре воље постигне споразум прихватљив обема странама

Evo kako Siptari pokazuju duh dobre volje na koji ih pozivaju americki i evropski politicari.
Ko je ovde lud a ko zbunjen.
Iskljucujem mogucnost da evropski i americki politicari budu neobavesteni o namerama za prisvajanje srpskih svetinja.

Да ли то шиптари у координацији са Милом шиптаром делују?
Пуштају пробни балон да виде колико ће се Србија борити за"дан своје дијаспоре".

Sto rece Vladika Tasa: "Dajte dokumene koji to potvrdjuju".


A usput i pitanje, zasto su nakon ulaska KFORA na Kosovu i Metohiji, za prvih 2 meseca vojne uprave poruseno je preko 70 crkava i manastira od kojih mnogi iz IVX veka?

Овде видимо исти образац који се примењује почевши од Хрватске, Црне Горе, а сада и Косова и Метохије. Дакле, по Хоџају, цркве, џамије, други објекти културног, историјског и верског наслеђа Косова припадају Косову и његовим грађанима (што звучи врло демократски за западне уши и у теорији значи и грађанима Србима). А у пракси то значи, да кад протерамо све Србе и остатак претворимо у Хрвате, Црногорце и Косоваре онда је проблем решен и за сто година нико више неће ни доводити у сумњу, да је то имовина Хрватске, Црногорске и Косовске државе и њених (већинских) становника, тј. грађана. Мене брине шта ће поводом ових тенденција да предузме српско руководство. А у условима све насртљивијих комшија и "западних пријатеља" бојим се да није дорасло задатку, јер овде је потребно много знања и рада и државничког понашања уместо јефтине демагогије и гледања ускостраначких интереса.