Древни робови, данашњи робови, нема разлике. Ако неко мисли да су људи данас слободнији него у време древне Грчке, тај се вара. Увек психопате намећу своју вољу у колични која му омогућава да вас држи ропском положају. То што имате кућу са базеном, аутомобиле, бродове, авионе, путујете где хоћете, швалерате се, коцкате и све друго није слобода ако вас на гласање терају савременом канџијом званом принуда, ако се ваш глас не чује пред онима који вас наводно представљају или они тај ваш глас не проносе на место где се врши вредновање вашег гласа односно предлога, става, мишљења, равноправно са другима. Психопата на власти ће увек у том вашем оглашавању и ишчекивању вредновања да вас у нечем закине а то онда није слобода а камоли демократија. Дакле ми смо робови...
Препоруке:
16
2
2
среда, 31 јул 2019 20:12
пензионер Цвико,
У робовласничком друштву, робовласник је успостављајући готово војничку хијерархију управљао са робовима. Данас то ради преко тржишта. Ако савремени робовласник жели да нешто уради он плати. Док је нама новац новац у количинама које нам не дају моћ, њему је новац полуга мотка илити моћан штап (има превише новца који не може да потроши)да неког роба натера да уради оно што он робовласник жели. Трује нам животни простор тако што места где живи велики број људи филује аеро и електронским загађивачима. Ту су храна, пића и лекови сумњивог квалитета. Трговина људима и људским органима... Ратови .... Сећам се још из основне школе, да смо учили "развој људског друштва", од робовласништва до социјализма са погледом на комунизам. Оно што је заједничко свим друштвима која су се развијала јест чињеница да су имала робове и робовласнике. Како онда тако и данас. Оно што ствара другачију привидну слику јесте полуга, мотка разних изгледа па се људи преваре, мисле па није ово тако лоше...
Препоруке:
12
0
3
среда, 31 јул 2019 23:54
mala dopuna
U jednom trenutku, Epaminonda, tebanski strateg, se našao sa svojom malobrojnom vojskom na teritoriji Sparte. Spartanci su skupili sve svoje snage u odbranu samog grada i mislili su da će lako poraziti Tebance. Ali, pošto je sva vojska skupljena na jedno mesto, heloti su ostali bez nadzora. Epaminonda je tada uputio ultimatum Spartancima: ili će prihvatiti sve njegove uslove ili će on naoružati helote i povesti ih zajedno sa svojom vojskom na Spartu. To je izazvalo takav strah i paniku da se Sparta odmah predala.
Dakle, čak i hrabri Spartanci su poludeli od straha kad su shvatili da treba da se suoče u borbi sa onima koje su vekovima ugnjetavali, kojih je sto puta više od njih, i koji neće ući u bitku kao rulja već predvođeni vojnim genijem kakav je bio Epaminonda. Znali su da bi se takva bitka završila sa potpunim istrebljenjem svih Spartanaca.
Meni lično je to najpoučnija lekcija iz istorije za sve tirane.
Препоруке:
16
1
4
четвртак, 01 август 2019 12:08
Још мања допуна
"mala dopuna"
"Страх и паника" Спартанаца. Е свашта ћу прочитати. "Генијални" Епаминонда претио да ће ово или оно. Па зашто једноставно није заузео Спарту или Лакедемон. Па Филип и Александар Македонски нису освојили Спарту а заоставштину "генијалног" Епаминонде прегазили као плитак поток. Једино Спартанци од свих Грка (мада се воде расправе да ли су уопште били Грци) нису били део "коалиционих" снага у нападу Александра на Персију. Нису, јер су сами одлучивали о својој судбини.
Препоруке:
10
1
5
четвртак, 01 август 2019 19:46
Zvao si me Charly
/za još manju dopunu/
Pa odgovor ti je još u prvoj rečenici, koju ti nisi dobro registrovao:"U jednom trenutku, Epaminonda, tebanski strateg, se našao sa svojom malobrojnom vojskom na teritoriji Sparte." Dakle , bilo ih je malo, zato nije mogao da odmah pobedi Spartu./Našao se sasvojom malobrojnom vojskom/.Nemam kurziv, zato izdvajam ključnu rečenicu.
Препоруке:
6
0
6
субота, 03 август 2019 11:12
синиша
Иако не од рођења, него од ступања у свет одраслих, прво после регрутације, а потом и започињања студија,ја сам самога себе подвргао неком спартанском стилу у коме је дан кад се нешто не научи или не заради ( уз важну напомену на друштвено прихватљив начин ) је изгубљен дан у складу са енглеском пословицом "No pain no gain" без муке нема напретка.
Однедавно уживам у једнол латинској пословици, односно стилу живота у складу са том пословицом. "Dolce far niente" ( долће фар ниенте ) Живот је сладак кад се не ради ништа, или Слатко је живети не радећи ништа.
Сада могу да кажем да постоји време напора и аскетизма, а да постоји и време благости размишљања и одсуства икаквих напора.
Дакле спартански принцип чврстине и поретка насупрот принципу лако ћемо и без поретка и без напора.
Можда више духовне креативности има у ономе " Долче фар нијенте". Можда. Ко ће знати!
.jpg)
Dakle, čak i hrabri Spartanci su poludeli od straha kad su shvatili da treba da se suoče u borbi sa onima koje su vekovima ugnjetavali, kojih je sto puta više od njih, i koji neće ući u bitku kao rulja već predvođeni vojnim genijem kakav je bio Epaminonda. Znali su da bi se takva bitka završila sa potpunim istrebljenjem svih Spartanaca.
Meni lično je to najpoučnija lekcija iz istorije za sve tirane.
"Страх и паника" Спартанаца. Е свашта ћу прочитати. "Генијални" Епаминонда претио да ће ово или оно. Па зашто једноставно није заузео Спарту или Лакедемон. Па Филип и Александар Македонски нису освојили Спарту а заоставштину "генијалног" Епаминонде прегазили као плитак поток. Једино Спартанци од свих Грка (мада се воде расправе да ли су уопште били Грци) нису били део "коалиционих" снага у нападу Александра на Персију. Нису, јер су сами одлучивали о својој судбини.
Pa odgovor ti je još u prvoj rečenici, koju ti nisi dobro registrovao:"U jednom trenutku, Epaminonda, tebanski strateg, se našao sa svojom malobrojnom vojskom na teritoriji Sparte." Dakle , bilo ih je malo, zato nije mogao da odmah pobedi Spartu./Našao se sasvojom malobrojnom vojskom/.Nemam kurziv, zato izdvajam ključnu rečenicu.
Однедавно уживам у једнол латинској пословици, односно стилу живота у складу са том пословицом. "Dolce far niente" ( долће фар ниенте ) Живот је сладак кад се не ради ништа, или Слатко је живети не радећи ништа.
Сада могу да кажем да постоји време напора и аскетизма, а да постоји и време благости размишљања и одсуства икаквих напора.
Дакле спартански принцип чврстине и поретка насупрот принципу лако ћемо и без поретка и без напора.
Можда више духовне креативности има у ономе " Долче фар нијенте". Можда. Ко ће знати!