Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

"Troje" — antiteza "Tri stotine" ili dijalektika gospodara i roba u antičkoj Sparti

Komentari (6) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 sreda, 31 jul 2019 16:55
penzioner Cviko,
Drevni robovi, današnji robovi, nema razlike. Ako neko misli da su ljudi danas slobodniji nego u vreme drevne Grčke, taj se vara. Uvek psihopate nameću svoju volju u količni koja mu omogućava da vas drži ropskom položaju. To što imate kuću sa bazenom, automobile, brodove, avione, putujete gde hoćete, švalerate se, kockate i sve drugo nije sloboda ako vas na glasanje teraju savremenom kandžijom zvanom prinuda, ako se vaš glas ne čuje pred onima koji vas navodno predstavljaju ili oni taj vaš glas ne pronose na mesto gde se vrši vrednovanje vašeg glasa odnosno predloga, stava, mišljenja, ravnopravno sa drugima. Psihopata na vlasti će uvek u tom vašem oglašavanju i iščekivanju vrednovanja da vas u nečem zakine a to onda nije sloboda a kamoli demokratija. Dakle mi smo robovi...
Preporuke:
16
2
2 sreda, 31 jul 2019 19:12
penzioner Cviko,
U robovlasničkom društvu, robovlasnik je uspostavljajući gotovo vojničku hijerarhiju upravljao sa robovima. Danas to radi preko tržišta. Ako savremeni robovlasnik želi da nešto uradi on plati. Dok je nama novac novac u količinama koje nam ne daju moć, njemu je novac poluga motka iliti moćan štap (ima previše novca koji ne može da potroši)da nekog roba natera da uradi ono što on robovlasnik želi. Truje nam životni prostor tako što mesta gde živi veliki broj ljudi filuje aero i elektronskim zagađivačima. Tu su hrana, pića i lekovi sumnjivog kvaliteta. Trgovina ljudima i ljudskim organima... Ratovi .... Sećam se još iz osnovne škole, da smo učili "razvoj ljudskog društva", od robovlasništva do socijalizma sa pogledom na komunizam. Ono što je zajedničko svim društvima koja su se razvijala jest činjenica da su imala robove i robovlasnike. Kako onda tako i danas. Ono što stvara drugačiju prividnu sliku jeste poluga, motka raznih izgleda pa se ljudi prevare, misle pa nije ovo tako loše...
Preporuke:
12
0
3 sreda, 31 jul 2019 22:54
mala dopuna
U jednom trenutku, Epaminonda, tebanski strateg, se našao sa svojom malobrojnom vojskom na teritoriji Sparte. Spartanci su skupili sve svoje snage u odbranu samog grada i mislili su da će lako poraziti Tebance. Ali, pošto je sva vojska skupljena na jedno mesto, heloti su ostali bez nadzora. Epaminonda je tada uputio ultimatum Spartancima: ili će prihvatiti sve njegove uslove ili će on naoružati helote i povesti ih zajedno sa svojom vojskom na Spartu. To je izazvalo takav strah i paniku da se Sparta odmah predala.
Dakle, čak i hrabri Spartanci su poludeli od straha kad su shvatili da treba da se suoče u borbi sa onima koje su vekovima ugnjetavali, kojih je sto puta više od njih, i koji neće ući u bitku kao rulja već predvođeni vojnim genijem kakav je bio Epaminonda. Znali su da bi se takva bitka završila sa potpunim istrebljenjem svih Spartanaca.
Meni lično je to najpoučnija lekcija iz istorije za sve tirane.
Preporuke:
16
1
4 četvrtak, 01 avgust 2019 11:08
Još manja dopuna
"mala dopuna"

"Strah i panika" Spartanaca. E svašta ću pročitati. "Genijalni" Epaminonda pretio da će ovo ili ono. Pa zašto jednostavno nije zauzeo Spartu ili Lakedemon. Pa Filip i Aleksandar Makedonski nisu osvojili Spartu a zaostavštinu "genijalnog" Epaminonde pregazili kao plitak potok. Jedino Spartanci od svih Grka (mada se vode rasprave da li su uopšte bili Grci) nisu bili deo "koalicionih" snaga u napadu Aleksandra na Persiju. Nisu, jer su sami odlučivali o svojoj sudbini.
Preporuke:
10
1
5 četvrtak, 01 avgust 2019 18:46
Zvao si me Charly
/za još manju dopunu/
Pa odgovor ti je još u prvoj rečenici, koju ti nisi dobro registrovao:"U jednom trenutku, Epaminonda, tebanski strateg, se našao sa svojom malobrojnom vojskom na teritoriji Sparte." Dakle , bilo ih je malo, zato nije mogao da odmah pobedi Spartu./Našao se sasvojom malobrojnom vojskom/.Nemam kurziv, zato izdvajam ključnu rečenicu.
Preporuke:
6
0
6 subota, 03 avgust 2019 10:12
siniša
Iako ne od rođenja, nego od stupanja u svet odraslih, prvo posle regrutacije, a potom i započinjanja studija,ja sam samoga sebe podvrgao nekom spartanskom stilu u kome je dan kad se nešto ne nauči ili ne zaradi ( uz važnu napomenu na društveno prihvatljiv način ) je izgubljen dan u skladu sa engleskom poslovicom "No pain no gain" bez muke nema napretka.

Odnedavno uživam u jednol latinskoj poslovici, odnosno stilu života u skladu sa tom poslovicom. "Dolce far niente" ( dolće far niente ) Život je sladak kad se ne radi ništa, ili Slatko je živeti ne radeći ništa.

Sada mogu da kažem da postoji vreme napora i asketizma, a da postoji i vreme blagosti razmišljanja i odsustva ikakvih napora.

Dakle spartanski princip čvrstine i poretka nasuprot principu lako ćemo i bez poretka i bez napora.

Možda više duhovne kreativnosti ima u onome " Dolče far nijente". Možda. Ko će znati!
Preporuke:
2
0

Anketa

Da li mislite da će crnogogorski „Zakon o slobodi veroispovesti“ biti povučen?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner