Da li imam pravco reci na koga me fizickim izgledom podseca Teofil Pancic? Molio bih redakciju nspm-i da mi to dozvoli jer se radi o licnom stavu. Miru Markovic, suprugu pokojnog predsednika Slobodana Milosevica. Dakle, samo u fizickom smislu. Piscu ovog preseka prijateljski pozdrav. Lepo je videti da danas u ovakvoj Srbiji postoji jos uvek ljudi koji imaju moc zapazanja i razmisljanja.

ПРВИ ДЕО
Кад сам кренуо у средњу школу, тај се период поклопио са националним отрежњењем мог народа. Пошто сам живео у немирној Приштини био сам оптерећен те 1989 свим дешавањима код нас и дешавањима у свету, па сам тако свакодневно пратио спољнополитичку страну у Политици, где сам једино и могао да сазнам нешто ново, а да то није био Дневник 2 ТВБ. Био сам убеђен да све што се нама дешавало има неке везе са великим земљама међу које је спадао и велики и моћни СССР. Појединце из моје породице је русофилство коштало скупо. Неки су посетили "Голи оток", али ето, русофилство се задржало и код нас млађих у породици. Хвала Богу, па постоји и србофилство код тих "омражених" руса, што ми говори да ја не волим само једнострано.
Десет година касније, био сам на улицама мог родног града кад је контигент руске војске ушао у Приштину. Неописива радост! Био сам јако озбиљан кад сам тада говорио пријатељима да их треба блокирати у Приштини и да им се не дозволи одлазак на аеродром који је удаљен 18 км од града. Наравно да нисам схваћен озбиљно. Сутрадан сам игром случаја дочекао британске тенкове и борна возила на уласку у јужни део града, јер сам возио брата на аутобуску станицу (порушена у "демократском" бомбардовању). Био сам огорчен током целог рата на своје укорењено русофилство, јер сам очекивао више од тих руса, а о Јељцину нећу да трошим речи, јер је човек очигледно пролупао. Надао сам се у неку војну помоћ као и већина срба, од које знамо и сами није било ништа. Хвала Русији за сву хуманитарну помоћ намењену србима са Косова и Метохије у време кад наша држава није била способна низашта. Русија има посебан однос према КиМ, и мислим да заузима посебно место у Православном идентитету њих самих, ма колико то неким србима деловало чудно.
Ето, опет после десет година, ја у Београду, а оно опет руси дижу прашину у "демократској и Европској" Србији. Како прежалити да руси контролишу енергетски сектор у "Европској" Србији.

Наполеон је говорио да се неки људи мере од врата на доле, а неки од врата на горе. По овој другој мери председник Медведев би надвисио много више него само за главу све критичаре из Пешчаника који из песка никако да се искобељају. А ако би по Панчићевој мери било дозвољено да се коментарише спољашњи изглед, а то је и стас човеков, онда би се за Теофила могло рећи да изгледа управо онако како пише и како говори, ако би већ пристали да се вређамо.
Вероватно да је Панчићу несхватљиво како то да њега као високог интелектуалца ниских побуда ни на једном аеродрому нико не сачекује. Није доказано, али се може предпоставити да би за његов испраћај у заслужену анонимност већ било заинтересованих.

Napomenuću samo da su "zli Rusi" koji kontrolišu NIS ovog leta praktično sprečili zatvaranje Istraživačke Stanice Petnica, čije je finansiranje država obustavila u potpunosti. Naš dragi siromašni ministar Đelić često dođe u Petnicu kada treba da se slika i obeća milione, ali kada su realna dela u pitanju, tu je država ostavila Stanicu da propadne. Kao neprofitna organizacija, Petnica ne može sama da se finansira a interesantno je da država ne nalazi interesa da sačuva ovu organizaciju koja je jedina ustanova koja se bavi radom sa talentovanom decom u našoj zemlji. Pošto rupe u budžetu naš premijer Mirko Cvetković krpi isključivo "nevažnim" davanjima kao što su davanja za našu mladost i nauku, onda nije našao za shodno ni da makar ispoštuje ono što je bilo predviđeno zakonom o budžetu. Tako, na kraju, Petnica nije od ministarstva prosvete i Vlade Srbije dobila ni dinara. Tada su došli "zli Rusi" iz NIS-a i novčano pomogli Petnicu i omogućili da ona nastavi sa radom.

Što se tiče Teofila Pančića, neverovatno mi je zanimljivo da upravo on nalazi sa shodno da se sprda sa nečijim fizičkim izgledom. Ovaj široki čovek koji nije samo moralna već i telesna gromada.

Дмитриј Медведев- човек висине Стаљина, са лицем Николаја II

А Панчић, увек када чујем за њега сетим се оног - не знам да ли је лепши или паметнији.

Uvek me zaprepasti saznanje da neko u XXI veku vrednuje čoveka prema njegovoj kilaži i santimetraži, a ne prema njegovim intelektualnim sposobnostima. Zašto bi danas bilo poželjnije i merodavnije da su muškarac ili žena veliki i stameni, a ne pametni? Da li možda treba da uzjašu mamuta, zadave tigra golim rukama ili pripitome vuka kao da su pripadnici nekog praistorijskog plemena? Ali izgleda da je regresija ekipe iz Peščanika mnogo dublja i šira, jer favorizovanje nadmoći telesne mase nad sivom moždanom masom ukazuje na atavistički strah i nemoć pred pojavama kao što su ljudska pamet, mudrost i znanje.
.

Браво за чланак.

По неком правилу требао бих почети коментар од "главних јунака"колумне господина Зарковића.Прекршићу то правило па ћу почети од Андреја Шарија,уредника руског сервиса на радиу "Слободна Европа".Из сасвим поузданих извора знам о коме је ријеч.Ријеч је о лажном руском патриоти,либералном демократи који више вјерује ономе што му се поручује из Вашингтона него што види својим очима.Лакше му је да му неко диктира са Капитол-Хила него да мисли својом главом.Добро је уновчио своју идеологију радећи на медијима који нису наклоњени Русији.Колико је његова политичка опција популарна види се по резултатима избора у Русији."Радио Слободна Европа".Треба ли даље коментарисати?Ако још додам да је русофобични "Блиц"пренио његову изјаву под насловом "Србија увек само млађи брат",онда је слика комплетна."Блицу"требају саговорници који ће попљувати Путинову Русију.Толико о лажном руском патриоти.О "главним јунацима"Светлани и Теофилу много је тога речено и нема ништа недоречено."Пешчаник" и Е-новине.Висина господина Медведева није пресудна.Пресудна је интелигенција руског предсједника која се ничим неда оспорити као и чињеница да је господин Медведев један велики господин.Када Теофил Панчић користи свој кочијашки ријечник,онда то мене наводи на следећи закључак:Ја знам одакле је предсједник Медведев допутовао али не знам код кога се налазио у посјети.По ономе што видим налазио се у посјети држави гдје неки људи само зину па загаде околину,што би рекао Бора Ђорђевић.Хвала Богу,руски народ је исувише велики народ а Русија исувише велика и озбиљна држава,тако да им никада неће бити важно мишљење Светлане Лукић и тамо неког Теофила Панчића.Тешко да ће за њих икада и чути.

Бог је Велик а људи су Мали!добро је да сте хирушки направили пресек, рез једног дивљег меса које узраста на плодно месо Словенског Народа!на плодно месо наше заборавности, доброте и наивности.и Руси имају своје андреје шарије као што ми имамо наше НАТАШЕ,СВЕТЛАНЕ,ЈАКШИЋЕ...и како пролази време све их је више...! ваљда нам је то донео "демократски" Запад - пад ионако Малог човека у бездно његових ништавности!не треба да се плашимо тих, снег и не пада да покрије брег, а наше су зверке показале и показују готово свакодневно своје трагове да нам се кожа јежи од њихове ЗЛОЋЕ.историја и крв једног истог Народа па како хоћете да га зовете Срби и Руси, Сармати или Алани, Скити или Венди,Расени(Етрурци) или Анти је наша заједничка судбина од које не можемо побећи и колико год они прикривају злочине почињене на нама,Мајка наша, Земља им то враћа.ми смо ВЕЧАН НАрод јер нисмо спремни на злочине који ОНИ чине!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Molio bih redakciju da i meni posveti malo prostora za licno estetsko poimanje Teofila "Boze" Pancica...
"Siroki novinar uskih shvatanja"...ima jos ali bih se morao spustiti na nivo doticnog, a to je daleko ispod mog i nivoa NSPM-a.

Zarkovic je stavio u K.O., i Lukicku i Pancica, na najduhovitiji nacin.
Sto se tice Andreja Sarija, on nije uopste pravoslavac ,pa su njegovi ruski kredencijali - sumnjivi.
Zarkovicevi tekstovi postaju moja obavezna lektura.

Схватам уреднике НСПМ, што избегавају непроверене ствари, као што сам изнео у мојој реакцији на ставове који су изнели @the tao of groove и @milan ns. Али штета што нисте задржали мој исказ у вези хабитуса г-дина Теофила Панчића, "другосрбијанске" перјанице. Поновићу опет: "Да ли се сећате Tulsa Doom-a, главног негативца у "Конану-варварину" ("Конан"-први део)? Г-дин Теофил Панчић неодољиво подсећа на исти лик, мислим филмски! Све остале импликације те сличности остављам на вољу цењеном публикуму!" Мишљења сам драго Уредништво, да примећивање фрапантне сличности, у овом случају, није никаква увреда, пошто исту сличност нисам коментарисао. Уосталом, мало смеха није на одмет! Са медијско-моралним пигмејима се може и на хуморни начин, а не само сувом аргументацијом. Ако не верујете, погледајте Белу Хамваша и његов "Scientia sacra-хришћанство", посебно део где Хамваш коментарише лицемерје, по њему извориште не човековог пада, већ човековог нихилизма! А са црнилом, ништавилом, нирваном се може, па и мора и хумором! Надам се да немате ништа против цењенина Господо (да, баш са великим Г!) Вукадиновићу и Антонићу?! О другом делу моје реакције, а који нисте објавили, па... лепо пише изнад, које све слободе Уредништво задржава. Нема љутње! Стало ми је да објавите само моје запажање о хабитусу г-дина Панчића, а које има везе са главним текстом! По девизи: "Ко се мача злобе лаћа, мач хумора ће га и посећи!" Надам се да немате ништа против такве девизе?!

За @ТОПОЉ. Да Вас подсетим цењени колега, Toolsa Doom се претвара у змију, убија друге са змијом као стрелом, а грб му је црно Сунце у кога су уперене (шта мислите?) ДВЕ ЗМИЈЕ! Да ли истим вештинама влада г-дин Теофил Панчић, нисам баш упућен, али немам ни намеру да то сазнајем! То ипак остављам неком Конану! Задовољавам се да будем Конанов помоћник, мислим на лик оног врача! Наравно, шалим се! Циљ ми је био да потакнем поклонике НСПМ-а да "другосрбијанце" и исмевају, а не само да их анализирају! Уосталом, да би решила
"нелагодности у култури" Средња Еуропа (она којој се диви "наша" "друга Србија") је измислила психоанализу. Ми, Срби се задовољавамо "Црвеним Баном" и Београдским Афористичким Кругом! Пошто г-да Вукадиновић и Антонић не дозвољавају (или барем
ограничавају) први начин, не видим разлога зашто се то не би радило другим или можда трећим, четвртим... начином. Уосталом, овде има писменог света, неки од нас и пискарају за сопствену душу, па не би било лоше да г-да Вукадиновић и Антонић,
у оквиру одговарајуће рубрике (видим да постоји),
не би оставили могућност и да ми "коментатори", понешто и пошаљемо. Па ако завређује пажњу, а у оквиру је хуморне критике ове наше не баш веселе стварности, зашто и да се не објави?!