Сликар је то лепо објаснио. Е Франц, да сам знао да ћу те у животу тако често сретати пажљивије бих те читао у младости.

Никакво саосећање дотична не заслужује.
Ставила је свој лични, минорни, бедни интерес изнад интереса народа и Републике Српске (а што се ког ђавола мешала у политику ако није била довољно јака да сноси последице, нико је није терао), иако је жена у приличним годинама, при крају свог животног пута.
Никаквог рационалног разлога није имала за тако нешто осим своје личне слабости и егоизма. А пријало јој је и годило када је била на челу РС и глумила важну личност. Чак се нешто јуначила, па Слоби својевремено није хтела да пружи руку. То је често јавно истицала као доказ своје "храбрости" и бескомпромисности у одбрани својих идеала и интереса РС. Ту је, пред "диктатором Слобом" била храбра, а пред хашким Минотауром, пред оном трагикомичном америчком пудлицом Карлом Дел Понте, Биљана се спустила на колена, клекла, и сасвим себично погазила интересе свога народа. А интерес њеног народа није укидање РС и унитаризација тзв. "Босне", чему у крајњој линији служи њена уистину бедна нагодба са оним америчким чедом - чудовиштем од "трибунала".
И шта је постигла. Њен народ ће је презирати, а они са друге стране, непријатељски расположени према њеном народу који желе унитарну тзв. "Босну", неће о њој мислити ништа боље него што су мислили пре њеног моралног суноврата, него ће је и даље мрзети.
Тако нешто заслужује само презир и осуду.
Не знам шта ће само оном Додику то метанисање око ње.
То ме и брине, јер ако се тако понаша према Плавшићки, нисам сигуран да је искрен у својим намерама поводом очувања и залагања за интересе Републике Српске.
Опрез браћо у РС у погледу Додика.

Ljudi grese a bogovi prastaju....
Ako je gresila,neka joj bude oprosteno...
Dobrodosla !

Да поновим и овде свој коментар:

Уз сво поштовање личности др. Биљане Плавшић, разумевање њених недоумица и трзавица, подвукао бих и јуначко али лудачко прихватање кривице. Овај потез, изнуђен, зна се од кога и када, ипак има симболику и јасну одредницу. Она је пострадала без кривице али и подлегла сили. Подлегла је утицају, за шта је не кривим али само подсећам на једну народну.

"Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обијају".

Само је то требала да зна, а заборавила је.

Stefan Karganovic...Pročitajte ponovo moj komentar...Da nemam pojma, sama sam rekla ..
Sa "Je l? tako?",postavila sam pitanje, a ne presudu...
Hvala na objašnjenju: "Не, госпођа Плавшић уопште није „прихватила геноцид унапред,“ нити у правној пракси, па чак ни опаког Хашког судилишта, таква могућност постоји. Као што сам у свом тексту објаснио, она је прихватила „кривицу“ за прогон, а то је нешто друго"...
U svakom slučaju prihvatiti krivicu znači biti kriv, toliko znam...
A gdji Plavšić želim da je ni u mislima više ništa ne progoni...

За Стефана Каргановића.
Хвала на препорукама, али нису ми неопходне.
Нисам ни суров ни безосећајан, међутим када су државни и народни послови у питању, очигледно мало другачије и мање емотивно гледам на ствари од Вас. Стављање на чело народа у судбоносним тренутцима претпоставља спремност на жртву. Плавшићева је политичар, а не обичан грађанин, који се појавио не пред обичним судом, већ пред српским чистилиштем у Хагу, који је и образован (имате ли шта ту да приговорите?) зарад службене и званичне потврде америчке одлуке да су Срби лоши момци и криви за све, те да су извршили ни мање ни више него "геноцид" у тзв. "Босни", а да су друге Титове "Републике" напали и извршили агресију на њих.
Судбина, личне драме, осећања, емоције, дилеме и "трилеме" једне Плавшићке, или мене, или Вас на пример, нису ништа у односу на судбину и и нтересе српског народа и Републике Српске, који су објективно (имате ли шта ту да приговорите?)од Плавшићке доведени у тежи положај него што су пре њеног салта морталеа били.
Какве везе има из којих разлога је Плавшићка признала "прогонитељску српску политику" када је резултат објективно катастрофалан по РС и Србе у њој.
На муци се познају јунаци.
И многи други су били на сличним "мукама" као Плавшићева, а нису пристали на уцене, предлоге и данајске дарове хашког Минотаура.
Могао је и поменути Слоба да прихвати "кривицу" и да се освети Србима који су га прво уздигли а затим без гриже савести испоручили Минотауру на Видовдан, а могао је и Ратко Младић да се преда и да прихвати "кривицу" и да се нагоди, па да уместо доживотне робије добију "само" по педесет година затвора и "бољи" затвор.
А Република Српска да званично постане "геноцидна творевина" те да се демократорима из Америке и са запада упути отворен позив да је укину.
Али они то нису учинили.
Плавшићка је на слободи, пожелимо јој пуно здравља и дуг живот.
А шта ће бити са Републиком Српском и Србима у њој? Хоће ли и они остати слободни, макар онолико колико су сада.

За Стефана Каргановића.
Оно "повраћање" у последњој реченици Вашег коментара остављам на част Вашем васпитању, "умерености и осећајности".
Са поштовањем.

Ne treba biti nepravedan prema Biljani Plavsic. Sada je lako reci da pretstavnicima USA i EU nikada ne treba verovati, posle bitke svi su generali. Nadajmo se da smo na iskustvu srpskih politicara koji su svoju naivnost u odnosu sa Zapadom skupo platili nesto naucili. Mislim da politicari iz Republike Srpske jesu, ali da se isto ne moze reci za politicare iz Srbije. Meni licno je mnogo manji problem da razumem zasto se Biljana Plavsic nije najbolje snasla, mnogo veci problem mi je da razumem da sada, nakon gigantskog zlocina nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu i svega sto znamo o Hagu, srpski politicari kao sto su Aleksandar Vucic hodocaste u USA.

За Александра:
Повраћање није ствар васпитања. То је недобровољни физиолошки рефлекс. Обично га изазива мучнина.

Ma da izgleda otcena Plavsicevog stava surova, moram da se potpuno slozim sa Aleksandrom.
Nase RS rukovodstvo je bilo nedoraslo situaciji zbog njihove naivnosti. A i Milosevic ih je okurazirao u tome, izljavljujuci da "kad se sazna istina" Srbi ce izaci pobjednici. Svako je nekako vjerovao da je srpski sukob sa zapadom bio nekakva tragicna zabuna koja ce se ispravit kad se istina sazna. (Biljana Plavsic sama, je znala da produbljuje ovu zabludu, nazivajuci Amerikance kao "nase saveznike") Kao da su akcije Zapada ikad imale neke veze sa istinom ili postenjem.
Slazem se potpuno sa Aleksandrom : ako ne mozes da podneses vrucinu mjesto ti nije u kuhinji (izreka pripisana Harry Truman-u).
Nasi dirigenti (s obe strane Drine) su bili, i ostaju, diletanti. Samo nas je mili Bog spasio od potpune katastrofe.

За Стефана Каргановића.
Испали би сте већи филозоф да сте благоизволели да нам откријете ту тајну (коју изгледа љубоморно чувате), и просветлите мене неуког, злог и суровог, због чега је Плавшићева, због каквог оправданог "стања, догађаја, емоције, дилеме, личних прилика" потписала "пакт са ђаволом", и пред америчким судом признала кривицу, која, с обзиром на њену некадашњу функцију, тешко терети страшним мукама и жртвама стечени положај народа коме припада и Српске чије интересе се била заклела да ће да штити.
Да има нешто у ономе што сам све време покушавао да Вам кажем, најјасније сведочи и данашња изјава оног, нама Србима великог и искреног непријатеља Жељка Комшића. Можете је прочитати на овом истом сајту.
Узгред, заборавих прошли пут да Вам укажем на најочитији пример како се и на најтежим мукама може бити велики, како се може бити усправан и поносан, и како вам нико, па ни свемоћни Американци ништа не могу када сте морално и интелектуално супериорни, када имате непоколебљиве идеале и чврсту вољу.
Када сте човек од интегритета.
Погледајте оног хашког сужња Војислава Шешеља, који на правди бога лежи у хашкој пећини годинама (нико не зна због чега), и кога нико и ништа не може да сломи.
Они њему буквално не могу ништа, и како је сам у својој уводној беседи цитирајући Пјера Безухова рекао, он им се свима грохотом смеје, ха, ха, ха, ха.
Могао је Шешељ да призна "кривицу", њега оптужују за неупоредиво блаже ствари него што оптужују вођство Српске, могао је већ да буде са својом женом, децом, унуцима, пријатељима, да седи по београдским кафанама, па чак да буде у парламенту Србије.
Али не, напамет му није пало да са непријатељским "судом и тужилаштвом" улази у било какве договоре, већ их маестрално разобличава у сваком тренутку, непоколебљиво се држећи својих идеала.
Како да том човеку не скинете капу, без обзира шта ко мисли о његовој политици.
Мучнина кажете.
Уби Вас прејака реч.
У овом случају ипак има везе и са васпитањем и културом дијалога.

Г."Панчевац", овде су етнички Хрвати редак, али... врло добродошао свет, уосталом, као и Муслимани... али се махом сви они крију под несувислим (српским) надимцима.

Политичка коректност је чудо - тај речени "DŠ" се овде на НСПМ мање-више неометано истоварио (суптилно!) по свему што овде иначе не пролази ни Србима, Црногорцима нити Муслиманима, нити шиптарима (МАЛИМ СЛОВОМ, молим!).

Сматрајте га последицом "демократске транзиције" - па игноришите његове коментаре, ако га већ Уредништво "пушта". Ја само "скролујем" даље.

Поздрав!

Bravo Aleksandre,bravo za svaki Vas komentar i svaka Vam cast.Slican komentar sam poslao u RTS ali nije objavljen.Poslije Vasih komentara nema se sta mnogo reci.
A sta reci za g-dju Plavsic?Nasla se gdje joj nije mjesto.Neka je ona ziva,zdrava i slobodna,ali i neka bude primjer kako se ono kaze:"Ko te tera u Moravu,kad ne znas da plivas".
Na Aleksandrovu opasku da narod u R.Srpskoj bude oprezan u pogledu Dodika,mogu reci da je potpuno u pravu,ali da,ipak,ne brine,jer znam kako stoje stvari u Srpskoj.Narod je taj kome je fitilj dogorio do prstiju i nece dozvoliti ni Dodiku ni bilo kome da unistava Srpsku.Srpski narod u Srpskoj je prvi put u svojoj istoriji jedinstven,nema podjela na cetnike i partizane,vjernike i ateiste, i kao sto je Radovan trazio 1992 da svi budemo samo Srbi i to je jedini uslov da uspijemo opstati i zato cemo opstati.A vidite kako se u Srbiji uporno gura podjela na cetnike i partizane,a nema jednog Radovana da kaze,dosta je podjela,svi smo samo Srbi i nista ni manje ni vise. Evo sta se desilo u Butmiru,zapadni mocnici nisu mogli nista progurati na stetu Srba,zato sto u Srpskoj nije moguc "05 oktobar",iako ga Zapad,na svaki nacin,provocira sa nekim propalim politicarima tipa Ivanica,Cavica ili Kalinica,ali svi znamo da im to nece proci.Dosta je srpske krvi proliveno da bi se sada pokleklo.Da su Srbi u Srbiji bili ovako jedinstveni,garantujem da ne bi bilo ni bombardovanja ni otimanja KosMeta,jer ne bi imali alternativnu vlast.Doduse,Putinova i Medvedeova Rusija nije ona Jeljcinova sto daje nadu u opstanak srpskog bica.

Поштење никад не излази из моде, а Биљана Плавшић има срамоте за више живота! Срце ме боли кад помислим колико је младића погинуло без потомака, а она се нагађа и тргује да би проживела пар година у срамоти. Јадна ли је и кукавна довека!

Александар и Брајо су у праву. Препоручујем свима да прочитају књижицу професора Косте Чавошког о Биљани Плавшић, под насловом "Лутка и туђим рукама".

@DS
Поштовани, господин брм Вам је добронамерно препоручио коме да поред Ваших германско-ватиканских патрона захвалите за то што зовете државом. Нема разлога да мртвог човека олајавате, већ колико сутра посетите његово гробно место и одајте почаст.

@брм

Чисто као навијач Партизана и православни Србин, свестан улоге ФТ, да Вам поставим питање на које годинама чекам одговор: ко има више Срба на души, СП Крцун или Туђман? Хвала.

Znate šte je za Povraćanje gospodine Karaganoviću?

Za povraćanje je to što smo mi obični, časni Srbi... morali da slušamo od medija i demokratske javnosti svih ovih devet godina...

Propaolo je sve, izgubili smo rat i onda su oni koji su u tom ratu bili samo zastave i perjanice odjednom prestali da budu simboli bilo čega do samo svoje zadnjice. Izvinjavam se na ovim rečima prostakluka ali taj čin Biljane Plavšić se nemože ničim opravdati. Uživala je ona da bude glavna, ali kada je trebalo da preuzme teret odgovornosti na svoja leđa, onda... Mi smo ionako samo narod, izdržaćemo i to.

Te sentimentalne priče Vi pričajte deci koji pojma nemaju o onome što se dešavalo, a nama mladima koji smo odrasli u svemu tome, molim Vas nemojte. Njih možda i možete da prevarite.

Biljana Plavšić zaslužuje prezir, zbog budućnosti nas i naše dece. Da se žigoše svaki onaj ko se stavi na čelo naroda, a onda se pokaže da nema ni lične snage, ni hrabrosti da taj narod ne zaštiti, ma ne... To niko normalan od nje ni očekivao.

Ona je u trenutku nacionalnog poraza pljunula po svom poraženom narodu dok su joj neprijatelji naroda krvnički stezali ruku iza leđa i na uvo joj šaputali šta će sve da joj rade ako ne pljune što jače. Istina mogla je i jače, ipak je našla neku meru.

"хиперборејац четвртак, 22 октобар 2009 21:24
узалудни покушај да се ухвате и други на исту удицу
Где ли ће становати ?"
Жалостна ситуација када ти преостаје само да се цитираш.Нисам имао представу да има стан у Београду...знао сам да кући не сме... она је знала ... ми смо знали.
Сви знамо зашто