Od Deklaracije o ljudskim pravima UN, nije se
odmaklo u pravnom regulisanju osnivanja i priznanja
novih drzava, nastalih razlicitim "putevima",
ukljucujuci nasilje, bez obzira na suprotnost
sa osnovnim principima. Naravno, ni pitanja rata,
agresije, prava na oruzanu pobunu u cilju oslobodjenja, nisu dobili cvrscu pravnu strukturu,
jer izostaju sankcije - element delovanja zakona.
Koliko je medjunarodno pravo i UN sa svim dokumentima i institucijama pod "cizmom" grube
sile, od samog "pocetka" 1945 do danasnjih dogadjaja cije smo zrtve, nije tesko razumeti.
Medjutim i knjiga, iako na odredjeni naci pretenciozna, ne izlazi dovoljno u univerzalnost.
Jedan slucaj-indikativan presedan, ostao je bez
odjeka, iako je (verujem) predstavljao svojevrstan
test i uvod u nepostovanje prava i desavanja na
prostoru bivse Jugoslavije.
U Indonezansko arhipelagu, na ostrvu Timor (u prevodu-istok) Portugalci su drzali njegov istocni
deo (Timor-Timor, ili istok- istoka) kao koloniju,
dugo posle oslobadjanja kolonija po svetu. Na mig
"vise sile", Indonezija je vojskom usla na tlo
kolonije i ukljucila pod svoju jurisdikciju i to,
istocno "parce" nevelikog ostrva (usred teritorije). Na ostrvu i zapadno i istocno, i pre
i posle, ziveo je isti narod. Medjutim, nastao
je sukob, pa je "visa sila" nasla "resenje" - referendum ostrvljanja (ne cele zemlje). Kako je
u opciji bila nezavisnost (otcepljenje, kao uslov
trenutnog prelaska u rajsko blagostanje), lako je
pobedila. Munjevitom brzinom, na ostrvo su sletela
brojna lica "medjunarodne zajednice" (ista koja
smo mi upoznali, ukljucujuci gensek-a UN) na sampanjac, slikanje i proslavu nove drzave i clanice UN. Vratili su se jos brze. Nova drzava se
suocila sa stvarnoscu-kako obezbediti minimum
hrane za stanovnistvo. Sve ostalo u sustini i nije bitno. Nije bitno sto neki "likovi" danas ne mogu
ni da na karti pokazu gde su sampanjac pili (o imenu tvorevine ili zastavi, jos manje). Svet nije
reagovao. Ni mi.
S. Savic