Dosta bre vise ovih "disidenata" i laznih rodoljuba!
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 19 октобар 2009 17:11
Srbin
Jos jedan Jugosloven. Ohladi.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 19 октобар 2009 17:45
Небојша Малић
Према Алекси Ђиласу имам дозу поштовања из два разлога: прво, могао је да остане на Западу и пљује по Србији, али није. Друго, могао је по повратку у Србију да хвали НАТО бомбардовање, "неовисну државу Косова" и шта све не - попут већине данашњих "другосрбијанских" ЕУфоричара и натофила - а није. По мени то доказује да њега не мотивише лична корист, већ заиста нека идеја и принцип. А да ли су те идеје и принципи ваљани, хајде да о томе цивилизовано расправљамо.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 19 октобар 2009 19:38
Јозеф К.
Слажем се са Н.Малићем, са нешто наглашенијим резервама према том Ђиласовом југословенству тј. према толикој спремности да се оно нереално и незаслужено брани. Мислим да је то пре свега данак несвесној одбрани "очевог греха", него што је резултат научног или каквог другог уверења.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 19 октобар 2009 20:23
Бранко
"Југославија није била вештачка творевина и за мене је њен дуги, крвави распад, који се можда још није завршио, управо доказ да је она била једино демократско решење за југословенско национално питање."
Не познајем рад и дјело човјека, осим овог разговора, и не могу рећи да је "злонамјеран", али се слажем са многима који су говорили да су многи Срби, вративши се са запада и покупивши њихове филозофије и учења поприлично наштетили Србији.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 19 октобар 2009 21:22
Стева Надрљански
Слажем се са Н.Малићем, са нешто наглашенијим резервама према том Ђиласовом југословенству тј. према толикој спремности да се оно нереално и незаслужено брани. Мислим да је то пре свега данак несвесној одбрани "очевог греха", него што је резултат научног или каквог другог уверења.
Заиста ту има нешто. Беше ли он тужио НИН (Рељића?) због писма једног читаоца који се негативно изразио о другу Ђиду? Није лако бити дисидент, син дисидента.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 19 октобар 2009 21:29
александар
Читао сам доста Ђиласових изјава и интервјуа.
И једино сигурно што могу да кажем је да не могу да га ухватим "ни за главу ни за реп".
Бог свети зна за шта се овај човек у ствари залаже, и која је његова "филозофија".
Таман помислим да нешто паметно каже, када ме следећа реченица потпуно разочара.
Час је Југословен, час Црногорац, а можда и Србин односно Србијанац, нека читалац погађа и изабере шта му се свиђа. Није за Нато, али јесте за "западну демократију", против Слобе је, али не знаш за кога је, и пуно сличних недефинисаности. Са његовим сарадником кога помиње у овом интервјуу, покојним Десимиром Тошићем било је пуно јасније, човек је био, Бог да му душу прости, потпуни и нескривени другосрбијанац.
Све у свему, када се подвуче црта, појма немам "шта је писац хтео да каже".
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 19 октобар 2009 22:53
Пера Детлић
Слажем се са Александровом оценом... А следећа мисао даје нови смисао "дисидентском" шибицарењу:
Ја сам касније предлагао споразумну поделу Косова: трећина нама, две трећине Албанцима.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 20 октобар 2009 00:11
хиперборејац
династија
српски усуд ... најодличније патриоте из емиграције
Hic Rhodus , hic saltus...seu salta
Препоруке:
0
0
10
уторак, 20 октобар 2009 01:43
Peter RV
Poznat mi je bio Desimir Tosic iz Sezdesetih (Francuska) kao i njegova grupa ako "Nase Rijeci"
(medju kojima sam imao prijatelja). Pokusao sam da razumijem sto je ta grupa imala kao politicku ideju- bez ikakvoga uspjeha. Nikad nijesam doznao sto Desimir hoce, sem da se predstavlja kao Demokrat pred Francuzima i Englezima.(Postali su obsesionirani sa Milosevicem u momentu kad je trebalo bit na njegovu stranu). Tu nista vise nijesam vidjeo, neka mi oproste, sem neko intelektualno ulizivanje Zapadu, koje je bilo mucno za gledat. Aleksa Djilas samo ponavlja stvari koje sam toliko puta cuo, ali nikad razumjeo. On, kao da jos uvijek zivi u nekom virtualnom svijetu.
Aleksandar ima pravo- to su bile pretece "druge srbije", koliko god da im to sad neprijatno da priznaju.
Препоруке:
0
0
11
уторак, 20 октобар 2009 11:44
Dana
Citala sam mnogo Djilasovih intervjua i tekstova i izjava i svaka me odusevljava ! U potpunosti se slazem sa njim .
Препоруке:
0
0
12
уторак, 20 октобар 2009 13:39
вламил
Aleksandar ima pravo- to su bile pretece "druge srbije", koliko god da im to sad neprijatno da priznaju.
Десимир Тошић био је чест гост Пешчаника. Иначе, он је овде највише друговао са Драгољубом Мићуновићем и био му десна рука у левим скретањима ДС-а. То су још јаче наставили по повратку у ДС!
Препоруке:
0
0
13
уторак, 20 октобар 2009 14:34
Frankfurter
Nasa emigracija ukljucujuci i grupaciju oko "Nase reci" je bila i ostala podeljena i medjusobno suprostavljena. Da je pad komunizma zavisio od njih trajao bi do kukovog leta. Jedino su bili slozni oko svoje nesloge. A takvi nisu mogli ostvariti ozbiljan uticaj na mlade Srbe koji su u talasima stizali na Zapad.
Nemam nikakvih simpatija prema ideologiji pokreta "Zbor" ali je cinjenica da su oni svojom podrskom SPC presudno pomogli da se, koliko toliko, odrzi nas duhovni zivot na ovim prostorima.
A, da sam juce umro nebi znao da je Jaksa Kusan bio, de fakto, blizi Tosicu i Djilasu od recimo Djoke Slijepcevica!
Ipak nam je bolje nego sto smo zasluzili...
Препоруке:
0
0
14
среда, 21 октобар 2009 00:29
оториноларинголог
Господине Ђилас, па да сте чули за Међународно право, знали бисте да нико нема права да поклања туђе територије, другој или измишљеној држави. СПЦ има тапије на трећину КиМ. Ко Вама даје право да се тиме играте, и коцкате? На основу чега сте баш тако израчунали? Па то је дилетантизам. Дргуо, шта значи предлог-подела?
Препоруке:
0
0
15
среда, 21 октобар 2009 01:47
Peter RV
Poznavao sam nesto i Kusana. Bili smo zajedno na jednom ljetnjem kursu u Strazburgu. On je mene licio na nekog kripto-ustasu, mnogo vise nego na ikoga drugoga.( Biti udruzen sa njim prestavljao je neki jugoslovenski politicko-korektni hohstapleraj, cijega je Nasa Rec bila prepuna).Za razliku od "Nase Reci",njegova grupa, mora se priznat, da su vrlo dobro znali sto su htjeli -otcepljenje. Tosiceva grupa, kako Frankfurter primjecuje, bila je bez ikakvoga stvarnog uticaja cak i na staru anti-komunisticku srpsku diasporu, a kamoli na novodosle. Nasli su bili neko zadovoljstvo u ponasanju kao neka sekta -hvaleci jedan drugoga. Neka potpuno neopravdana uobrazenost. Ne cudi me da su zavrsili u DS-u i DOS-u.
Препоруке:
0
0
16
среда, 21 октобар 2009 08:51
Predrag
Za mene je Aleksa Đilas u jednom trenutku postao pojam hrabrog profesionalnog intelektualca kada je u društvu Desimira Tošića i Radomira Konstantinovića u Peščaniku u maju 2001.godine izrekao oštre osude nato intervencije,protivio se haškom sudu i uopšte pokazao veliko razočarenje u zapadnu demokratiju.U tom trenutku je to bilo više nego hrabro,naročito sumnjati u vrednosti 5.oktobra uzdizanih do neba.Ali eto, sada 5.oktobar nekako postade svetla tačka srpske istorije.Ne malo sam iznenađen.Mislio sam da je utisak kontraverzne ličnosti kod Đilasa seniora lažan zbog kompleksnih istorijskih dešavanja kojima je bio izložen i da je Đilas junior tu da da pravo obrazloženje i tumačenje istorijskih događaja,između ostalog i uloge njegovog oca u njima.Ali sada sve gubi smisao.Aleksa Đilas,do sada možda najautoritativnija tačka oslonca mog poverenja se gotovo istopila.
.jpg)
Не познајем рад и дјело човјека, осим овог разговора, и не могу рећи да је "злонамјеран", али се слажем са многима који су говорили да су многи Срби, вративши се са запада и покупивши њихове филозофије и учења поприлично наштетили Србији.
Заиста ту има нешто. Беше ли он тужио НИН (Рељића?) због писма једног читаоца који се негативно изразио о другу Ђиду? Није лако бити дисидент, син дисидента.
И једино сигурно што могу да кажем је да не могу да га ухватим "ни за главу ни за реп".
Бог свети зна за шта се овај човек у ствари залаже, и која је његова "филозофија".
Таман помислим да нешто паметно каже, када ме следећа реченица потпуно разочара.
Час је Југословен, час Црногорац, а можда и Србин односно Србијанац, нека читалац погађа и изабере шта му се свиђа. Није за Нато, али јесте за "западну демократију", против Слобе је, али не знаш за кога је, и пуно сличних недефинисаности. Са његовим сарадником кога помиње у овом интервјуу, покојним Десимиром Тошићем било је пуно јасније, човек је био, Бог да му душу прости, потпуни и нескривени другосрбијанац.
Све у свему, када се подвуче црта, појма немам "шта је писац хтео да каже".
српски усуд ... најодличније патриоте из емиграције
Hic Rhodus , hic saltus...seu salta
(medju kojima sam imao prijatelja). Pokusao sam da razumijem sto je ta grupa imala kao politicku ideju- bez ikakvoga uspjeha. Nikad nijesam doznao sto Desimir hoce, sem da se predstavlja kao Demokrat pred Francuzima i Englezima.(Postali su obsesionirani sa Milosevicem u momentu kad je trebalo bit na njegovu stranu). Tu nista vise nijesam vidjeo, neka mi oproste, sem neko intelektualno ulizivanje Zapadu, koje je bilo mucno za gledat. Aleksa Djilas samo ponavlja stvari koje sam toliko puta cuo, ali nikad razumjeo. On, kao da jos uvijek zivi u nekom virtualnom svijetu.
Aleksandar ima pravo- to su bile pretece "druge srbije", koliko god da im to sad neprijatno da priznaju.
Nemam nikakvih simpatija prema ideologiji pokreta "Zbor" ali je cinjenica da su oni svojom podrskom SPC presudno pomogli da se, koliko toliko, odrzi nas duhovni zivot na ovim prostorima.
A, da sam juce umro nebi znao da je Jaksa Kusan bio, de fakto, blizi Tosicu i Djilasu od recimo Djoke Slijepcevica!
Ipak nam je bolje nego sto smo zasluzili...