Dosta bre vise ovih "disidenata" i laznih rodoljuba!
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 19 oktobar 2009 17:11
Srbin
Jos jedan Jugosloven. Ohladi.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 19 oktobar 2009 17:45
Nebojša Malić
Prema Aleksi Đilasu imam dozu poštovanja iz dva razloga: prvo, mogao je da ostane na Zapadu i pljuje po Srbiji, ali nije. Drugo, mogao je po povratku u Srbiju da hvali NATO bombardovanje, "neovisnu državu Kosova" i šta sve ne - poput većine današnjih "drugosrbijanskih" EUforičara i natofila - a nije. Po meni to dokazuje da njega ne motiviše lična korist, već zaista neka ideja i princip. A da li su te ideje i principi valjani, hajde da o tome civilizovano raspravljamo.
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 19 oktobar 2009 19:38
Jozef K.
Slažem se sa N.Malićem, sa nešto naglašenijim rezervama prema tom Đilasovom jugoslovenstvu tj. prema tolikoj spremnosti da se ono nerealno i nezasluženo brani. Mislim da je to pre svega danak nesvesnoj odbrani "očevog greha", nego što je rezultat naučnog ili kakvog drugog uverenja.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 19 oktobar 2009 20:23
Branko
"Jugoslavija nije bila veštačka tvorevina i za mene je njen dugi, krvavi raspad, koji se možda još nije završio, upravo dokaz da je ona bila jedino demokratsko rešenje za jugoslovensko nacionalno pitanje."
Ne poznajem rad i djelo čovjeka, osim ovog razgovora, i ne mogu reći da je "zlonamjeran", ali se slažem sa mnogima koji su govorili da su mnogi Srbi, vrativši se sa zapada i pokupivši njihove filozofije i učenja poprilično naštetili Srbiji.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 19 oktobar 2009 21:22
Steva Nadrljanski
Slažem se sa N.Malićem, sa nešto naglašenijim rezervama prema tom Đilasovom jugoslovenstvu tj. prema tolikoj spremnosti da se ono nerealno i nezasluženo brani. Mislim da je to pre svega danak nesvesnoj odbrani "očevog greha", nego što je rezultat naučnog ili kakvog drugog uverenja.
Zaista tu ima nešto. Beše li on tužio NIN (Reljića?) zbog pisma jednog čitaoca koji se negativno izrazio o drugu Đidu? Nije lako biti disident, sin disidenta.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 19 oktobar 2009 21:29
aleksandar
Čitao sam dosta Đilasovih izjava i intervjua.
I jedino sigurno što mogu da kažem je da ne mogu da ga uhvatim "ni za glavu ni za rep".
Bog sveti zna za šta se ovaj čovek u stvari zalaže, i koja je njegova "filozofija".
Taman pomislim da nešto pametno kaže, kada me sledeća rečenica potpuno razočara.
Čas je Jugosloven, čas Crnogorac, a možda i Srbin odnosno Srbijanac, neka čitalac pogađa i izabere šta mu se sviđa. Nije za Nato, ali jeste za "zapadnu demokratiju", protiv Slobe je, ali ne znaš za koga je, i puno sličnih nedefinisanosti. Sa njegovim saradnikom koga pominje u ovom intervjuu, pokojnim Desimirom Tošićem bilo je puno jasnije, čovek je bio, Bog da mu dušu prosti, potpuni i neskriveni drugosrbijanac.
Sve u svemu, kada se podvuče crta, pojma nemam "šta je pisac hteo da kaže".
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 19 oktobar 2009 22:53
Pera Detlić
Slažem se sa Aleksandrovom ocenom... A sledeća misao daje novi smisao "disidentskom" šibicarenju:
Ja sam kasnije predlagao sporazumnu podelu Kosova: trećina nama, dve trećine Albancima.
Preporuke:
0
0
9
utorak, 20 oktobar 2009 00:11
hiperborejac
dinastija
srpski usud ... najodličnije patriote iz emigracije
Hic Rhodus , hic saltus...seu salta
Preporuke:
0
0
10
utorak, 20 oktobar 2009 01:43
Peter RV
Poznat mi je bio Desimir Tosic iz Sezdesetih (Francuska) kao i njegova grupa ako "Nase Rijeci"
(medju kojima sam imao prijatelja). Pokusao sam da razumijem sto je ta grupa imala kao politicku ideju- bez ikakvoga uspjeha. Nikad nijesam doznao sto Desimir hoce, sem da se predstavlja kao Demokrat pred Francuzima i Englezima.(Postali su obsesionirani sa Milosevicem u momentu kad je trebalo bit na njegovu stranu). Tu nista vise nijesam vidjeo, neka mi oproste, sem neko intelektualno ulizivanje Zapadu, koje je bilo mucno za gledat. Aleksa Djilas samo ponavlja stvari koje sam toliko puta cuo, ali nikad razumjeo. On, kao da jos uvijek zivi u nekom virtualnom svijetu.
Aleksandar ima pravo- to su bile pretece "druge srbije", koliko god da im to sad neprijatno da priznaju.
Preporuke:
0
0
11
utorak, 20 oktobar 2009 11:44
Dana
Citala sam mnogo Djilasovih intervjua i tekstova i izjava i svaka me odusevljava ! U potpunosti se slazem sa njim .
Preporuke:
0
0
12
utorak, 20 oktobar 2009 13:39
vlamil
Aleksandar ima pravo- to su bile pretece "druge srbije", koliko god da im to sad neprijatno da priznaju.
Desimir Tošić bio je čest gost Peščanika. Inače, on je ovde najviše drugovao sa Dragoljubom Mićunovićem i bio mu desna ruka u levim skretanjima DS-a. To su još jače nastavili po povratku u DS!
Preporuke:
0
0
13
utorak, 20 oktobar 2009 14:34
Frankfurter
Nasa emigracija ukljucujuci i grupaciju oko "Nase reci" je bila i ostala podeljena i medjusobno suprostavljena. Da je pad komunizma zavisio od njih trajao bi do kukovog leta. Jedino su bili slozni oko svoje nesloge. A takvi nisu mogli ostvariti ozbiljan uticaj na mlade Srbe koji su u talasima stizali na Zapad.
Nemam nikakvih simpatija prema ideologiji pokreta "Zbor" ali je cinjenica da su oni svojom podrskom SPC presudno pomogli da se, koliko toliko, odrzi nas duhovni zivot na ovim prostorima.
A, da sam juce umro nebi znao da je Jaksa Kusan bio, de fakto, blizi Tosicu i Djilasu od recimo Djoke Slijepcevica!
Ipak nam je bolje nego sto smo zasluzili...
Preporuke:
0
0
14
sreda, 21 oktobar 2009 00:29
otorinolaringolog
Gospodine Đilas, pa da ste čuli za Međunarodno pravo, znali biste da niko nema prava da poklanja tuđe teritorije, drugoj ili izmišljenoj državi. SPC ima tapije na trećinu KiM. Ko Vama daje pravo da se time igrate, i kockate? Na osnovu čega ste baš tako izračunali? Pa to je diletantizam. Drguo, šta znači predlog-podela?
Preporuke:
0
0
15
sreda, 21 oktobar 2009 01:47
Peter RV
Poznavao sam nesto i Kusana. Bili smo zajedno na jednom ljetnjem kursu u Strazburgu. On je mene licio na nekog kripto-ustasu, mnogo vise nego na ikoga drugoga.( Biti udruzen sa njim prestavljao je neki jugoslovenski politicko-korektni hohstapleraj, cijega je Nasa Rec bila prepuna).Za razliku od "Nase Reci",njegova grupa, mora se priznat, da su vrlo dobro znali sto su htjeli -otcepljenje. Tosiceva grupa, kako Frankfurter primjecuje, bila je bez ikakvoga stvarnog uticaja cak i na staru anti-komunisticku srpsku diasporu, a kamoli na novodosle. Nasli su bili neko zadovoljstvo u ponasanju kao neka sekta -hvaleci jedan drugoga. Neka potpuno neopravdana uobrazenost. Ne cudi me da su zavrsili u DS-u i DOS-u.
Preporuke:
0
0
16
sreda, 21 oktobar 2009 08:51
Predrag
Za mene je Aleksa Đilas u jednom trenutku postao pojam hrabrog profesionalnog intelektualca kada je u društvu Desimira Tošića i Radomira Konstantinovića u Peščaniku u maju 2001.godine izrekao oštre osude nato intervencije,protivio se haškom sudu i uopšte pokazao veliko razočarenje u zapadnu demokratiju.U tom trenutku je to bilo više nego hrabro,naročito sumnjati u vrednosti 5.oktobra uzdizanih do neba.Ali eto, sada 5.oktobar nekako postade svetla tačka srpske istorije.Ne malo sam iznenađen.Mislio sam da je utisak kontraverzne ličnosti kod Đilasa seniora lažan zbog kompleksnih istorijskih dešavanja kojima je bio izložen i da je Đilas junior tu da da pravo obrazloženje i tumačenje istorijskih događaja,između ostalog i uloge njegovog oca u njima.Ali sada sve gubi smisao.Aleksa Đilas,do sada možda najautoritativnija tačka oslonca mog poverenja se gotovo istopila.
.jpg)
Ne poznajem rad i djelo čovjeka, osim ovog razgovora, i ne mogu reći da je "zlonamjeran", ali se slažem sa mnogima koji su govorili da su mnogi Srbi, vrativši se sa zapada i pokupivši njihove filozofije i učenja poprilično naštetili Srbiji.
Zaista tu ima nešto. Beše li on tužio NIN (Reljića?) zbog pisma jednog čitaoca koji se negativno izrazio o drugu Đidu? Nije lako biti disident, sin disidenta.
I jedino sigurno što mogu da kažem je da ne mogu da ga uhvatim "ni za glavu ni za rep".
Bog sveti zna za šta se ovaj čovek u stvari zalaže, i koja je njegova "filozofija".
Taman pomislim da nešto pametno kaže, kada me sledeća rečenica potpuno razočara.
Čas je Jugosloven, čas Crnogorac, a možda i Srbin odnosno Srbijanac, neka čitalac pogađa i izabere šta mu se sviđa. Nije za Nato, ali jeste za "zapadnu demokratiju", protiv Slobe je, ali ne znaš za koga je, i puno sličnih nedefinisanosti. Sa njegovim saradnikom koga pominje u ovom intervjuu, pokojnim Desimirom Tošićem bilo je puno jasnije, čovek je bio, Bog da mu dušu prosti, potpuni i neskriveni drugosrbijanac.
Sve u svemu, kada se podvuče crta, pojma nemam "šta je pisac hteo da kaže".
srpski usud ... najodličnije patriote iz emigracije
Hic Rhodus , hic saltus...seu salta
(medju kojima sam imao prijatelja). Pokusao sam da razumijem sto je ta grupa imala kao politicku ideju- bez ikakvoga uspjeha. Nikad nijesam doznao sto Desimir hoce, sem da se predstavlja kao Demokrat pred Francuzima i Englezima.(Postali su obsesionirani sa Milosevicem u momentu kad je trebalo bit na njegovu stranu). Tu nista vise nijesam vidjeo, neka mi oproste, sem neko intelektualno ulizivanje Zapadu, koje je bilo mucno za gledat. Aleksa Djilas samo ponavlja stvari koje sam toliko puta cuo, ali nikad razumjeo. On, kao da jos uvijek zivi u nekom virtualnom svijetu.
Aleksandar ima pravo- to su bile pretece "druge srbije", koliko god da im to sad neprijatno da priznaju.
Nemam nikakvih simpatija prema ideologiji pokreta "Zbor" ali je cinjenica da su oni svojom podrskom SPC presudno pomogli da se, koliko toliko, odrzi nas duhovni zivot na ovim prostorima.
A, da sam juce umro nebi znao da je Jaksa Kusan bio, de fakto, blizi Tosicu i Djilasu od recimo Djoke Slijepcevica!
Ipak nam je bolje nego sto smo zasluzili...