U kneževini Srbiji bile su dve kazne - batinjanje na javnom mestu i vešanje. Nije bilo zatvora.
Batinjanje je bilo daleko efikasnije za nenasilni kriminal nego što je zatvor danas. O efikasnosti vešanja za teže krivična dela da se i ne govori naravno.
To ne znači da treba vratiti stare drastične kazne ali treba priznati da je zatvor neefikasno sredstvo za rehabilitaciju. Za nenasilne delikte bi daleko bio bolji društveno koristan rad koji svi mogu da vide - neka vrsta javnog osramoćenja kao i novčane kazne, a za nasilne zatvorsko lečenje okvirnog trajanja u zavisnosti od težine dela dok ne bude relativno sigurno da ga neće ponoviti - to bi za neke najteže zločince značilo i doživotnu ili skoro doživotnu kaznu ali bi nada u izlečenje ipak ostajala.
Ali kod nas se sve svodi samo na kopiranje iz EU i poslušnost sem kad su medijske slobode u pitanju, e tu su neposlušni jer im od toga zavisi vlast.

Raspitajte se da li je ijedan pedofil u zapadnim zemljama dobio veću kaznu od par godina.
Znamo slučaj kada je školski domar silovao i ubio 2 devojčice. Zaposlen kao školski domar, mada je pre toga imao čak 9 optužbi za silovanje dece. Međutim, svaki put se izvukao bez zatvora,zbog čega policija nije imala pravo da školu upozori.
The Soham Murders occurred in Soham, Cambridgeshire, on 4 August 2002. The victims were two 10-year-old girls, Holly Marie Wells and Jessica Aimee Chapman. Their bodies were found near RAF Lakenheath, Suffolk, on 17 August 2002,
Ian Kevin Huntley, a caretaker at local secondary school Soham Village College

Posle ovog ubicu linčovali u zatvoru.

Drugi slučaj, kada je silovao i ubio dete od par godina pedofil koji je to isto učinio ranije, i dobio, pazite 4 godine, koje su mu odmah prepolovljene na dve, pa se lepo vladao i nije ležao ni godinu dana.

Živela ljudska prava!
Šamar u lice žrtvama.

Meni nije jasno zašto istupanje u Narodnoj skupštini o sudiji Majiću ne zaslužuje osvrt kada je lična diskreditacija objektivna. Diskredituju ljude njihova dela a ne glasnici koji ih pronose. Oduvek bilo i biće. Da li je sudija Majić predsednik upravnog odbora NGO CEPRIS, sa advokatima-krivičarima Slobodanom i Vladimirorm Beljanskim (trenutno preds. AKV), drugim sudijama, tužiocima i advokatima? Jeste. Da li to ukazuje na potencijal za korupciju? Ukazuje. Da li je u redu da 1 sudija i to apelacionog suda javno kroz medije i blog izjavljuje za koje je odredbe zakona a za koje nije, tako da sada svi čije presude dodju na apelaciju znaju unapred njegove preferencije? Da li se to zove nepristrasnost i nezavisnost? Da ne govorim o gotovo histrioničnom javnom životu (NGO, blog, gluma u predstavi, emisije, nedeljnici, dnevna štampa, političke emisije, naslovnice, pisanje knjiga sa opisima slučajeva..) sudije apelacionog suda koji treba da živi, ako ne baš uzorito a ono bar ne toliko naglašen.

Struka je regovala na zagovaranje vladajuće grupacije da će se stvoriti pravni okvir koji isključuje, za neka dela, da se na osnovu rehabilitacionih razloga može izaći iz zatvora- ukazujući da bi takvo rešenje bilo neustavno.

I to je ispravan stav.

Struka nije mogla da debatuje o samom zakonskom predlogu, zato što isti nije dostavljen ni VSS ni VKS niti bilo kom drugom sudu ili tužilaštvu, ili advokatskoj komori,ili pravnom fakultetu- kako bi bili u prilici da daju sveobuhvatne ekspertize.

Naš sistem pomilovanja nema dovoljno objektivne kriterijume koji bi bili penološki ( ne na osnovu milosti) i ne postoji primer da je neko pomilovan za najteže oblike teških krivičnih dela ( brojke koje se u tekstu navode su zbirne i ne uzimaju se u obzir kod ocene ustavnosti ovih odredbi koje su menjane) što ukazuje da to nije efektivni institut za preispitivanje kazne. Otuda su izmene neustavne.

Ako se pomilovanje dopuni i neko bude pušten, onda ne bi bile, ali je onda izmena besmislena.