У кнежевини Србији биле су две казне - батињање на јавном месту и вешање. Није било затвора.
Батињање је било далеко ефикасније за ненасилни криминал него што је затвор данас. О ефикасности вешања за теже кривична дела да се и не говори наравно.
То не значи да треба вратити старе драстичне казне али треба признати да је затвор неефикасно средство за рехабилитацију. За ненасилне деликте би далеко био бољи друштвено користан рад који сви могу да виде - нека врста јавног осрамоћења као и новчане казне, а за насилне затворско лечење оквирног трајања у зависности од тежине дела док не буде релативно сигурно да га неће поновити - то би за неке најтеже злочинце значило и доживотну или скоро доживотну казну али би нада у излечење ипак остајала.
Али код нас се све своди само на копирање из ЕУ и послушност сем кад су медијске слободе у питању, е ту су непослушни јер им од тога зависи власт.

Распитајте се да ли је иједан педофил у западним земљама добио већу казну од пар година.
Знамо случај када је школски домар силовао и убио 2 девојчице. Запослен као школски домар, мада је пре тога имао чак 9 оптужби за силовање деце. Међутим, сваки пут се извукао без затвора,због чега полиција није имала право да школу упозори.
The Soham Murders occurred in Soham, Cambridgeshire, on 4 August 2002. The victims were two 10-year-old girls, Holly Marie Wells and Jessica Aimee Chapman. Their bodies were found near RAF Lakenheath, Suffolk, on 17 August 2002,
Ian Kevin Huntley, a caretaker at local secondary school Soham Village College

После овог убицу линчовали у затвору.

Други случај, када је силовао и убио дете од пар година педофил који је то исто учинио раније, и добио, пазите 4 године, које су му одмах преполовљене на две, па се лепо владао и није лежао ни годину дана.

Живела људска права!
Шамар у лице жртвама.

Meni nije jasno zašto istupanje u Narodnoj skupštini o sudiji Majiću ne zaslužuje osvrt kada je lična diskreditacija objektivna. Diskredituju ljude njihova dela a ne glasnici koji ih pronose. Oduvek bilo i biće. Da li je sudija Majić predsednik upravnog odbora NGO CEPRIS, sa advokatima-krivičarima Slobodanom i Vladimirorm Beljanskim (trenutno preds. AKV), drugim sudijama, tužiocima i advokatima? Jeste. Da li to ukazuje na potencijal za korupciju? Ukazuje. Da li je u redu da 1 sudija i to apelacionog suda javno kroz medije i blog izjavljuje za koje je odredbe zakona a za koje nije, tako da sada svi čije presude dodju na apelaciju znaju unapred njegove preferencije? Da li se to zove nepristrasnost i nezavisnost? Da ne govorim o gotovo histrioničnom javnom životu (NGO, blog, gluma u predstavi, emisije, nedeljnici, dnevna štampa, političke emisije, naslovnice, pisanje knjiga sa opisima slučajeva..) sudije apelacionog suda koji treba da živi, ako ne baš uzorito a ono bar ne toliko naglašen.

Струка је реговала на заговарање владајуће групације да ће се створити правни оквир који искључује, за нека дела, да се на основу рехабилитационих разлога може изаћи из затвора- указујући да би такво решење било неуставно.

И то је исправан став.

Струка није могла да дебатује о самом законском предлогу, зато што исти није достављен ни ВСС ни ВКС нити било ком другом суду или тужилаштву, или адвокатској комори,или правном факултету- како би били у прилици да дају свеобухватне експертизе.

Наш систем помиловања нема довољно објективне критеријуме који би били пенолошки ( не на основу милости) и не постоји пример да је неко помилован за најтеже облике тешких кривичних дела ( бројке које се у тексту наводе су збирне и не узимају се у обзир код оцене уставности ових одредби које су мењане) што указује да то није ефективни институт за преиспитивање казне. Отуда су измене неуставне.

Ако се помиловање допуни и неко буде пуштен, онда не би биле, али је онда измена бесмислена.