Одличан текст.
Дијагноза је постављена.
Акција би требала да следи.

Ваља нам нешто чинити ,од мудровања вазда слаба вајда..

Ово није Србија домаћина, већ лоших ђака, нерадника, превараната и злочинаца. Ово није наша Србија!
ИПАК ЈЕ ТО НАША СРБИЈА У КОЈОЈ ВЛАДАЈУ ЛОШИ ЂАЦИ, НЕРАДНИЦИ, ПРЕВАРАНТИ И ЗЛОЧИНЦИ.
Шта ће учинити добри ђаци, радници и преварени?
Да ли ће схватити реалност и придружити се већини или покушати да нешто промене.
Искуство говори да у Србији ствари иду са зла на горе.
Нема неког разлога за оптимизам. Изузеци потврђују речено.

''Ово није Србија домаћина, већ лоших ђака, нерадника, превараната и злочинаца.''

Колико год да стоје многе ствари у тексту, овај закључак као да је извучен из гласила друге Србије. Србија није баш најсветлији узор и није за похвалу али не треба ићи у другу крајност, уз то превише је прича о Ковачевићу, он је само врх леденог брега. Могао је аутор да посвети пажњу чињеници да Влада и министарства додељују награде оним појединцима и организацијама који константно покушавају да уруше углед Земљи, сетимо се само новчане награде додељење Динку Грухоњићу.

@брм

1. Можда је Шешељ и она врста о којој говори аутор текста а која се окренула против интереса свог народа? Можете ли да замислите његов живот пре појаве на нашој политичкој сцени, рецимо у доба док је студирао и касније, кад је крчио себи пут поред разних полуписмених апаратчика. А сад замислите Ђинђићев, па реците ко више одговара опису генијалца. Какогод, будућност ће судити о њиховом доприносу, данас је то поред бесомучног спиновања које многи у својој затрованости и не примећују тешко, готово немогуће. Можда је Шешељ и аутентични позитивац? А наслов његове књиге који сте навели не говори ништа лоше; национализам није сам по себи ништа негативно, шовинизам јесте. Али бојим се да ћемо отићи предалеко ако почнемо сад о томе да расправљамо.

2. Тачно је, не треба критиковати неистомишљеника ако напише нешто добро само зато што је неистомишљеник. Али треба критиковати врло јасан узус: да би нешто квалитетно видело светлост дана, потребно је макар и потпуно неосновано похвалити Ђиниђића. То је нешто као некад похвалити Тита, карта која отвара сва затворена врата до успеха. Ето, и Ви сте набројали све политичаре који су се окружили неспособњаковићима, а заборавили сте "визионара", чија влада је била тако добро састављена да малтене нико од њених чланова није прошао цензус на следећим изборима. О томе да свакодневно гледамо показатеље њихове неспособности (не заваравајмо се, све су то и даље исти људи), да не говоримо. Но, очито сте и Ви већ "заражени" тим узусом и слутим да сва ова слова која пишем неће имати одјека. А гледе аутора, све што је писао против негативне селекције овим пада у воду, јер је и сам подржао такав систем беспотребно наводећи Ђинђића како би остварио најнижи људски порив: жељу да буде прихваћен.

3. Реплицирали сте ми али ми нисте одговорили због чега је Ђинђићева биографија (уз Ђелићеву) "најимпресивнија" како каже аутор? Да ли зато што су другима животописи безвредни или јер је рећи то улазница за горенаведени рај?

Ух, какав текст! Још ми звони у ушима. Заиста је крајње време да се у Србији јавно проговори о негативној селекцији и погубним последицама које из ње произилазе. Јер, нејчешће тумачење негативне селекције је комунизам, што ни приближно није тачно, јер она траје откада и српско памћење. Ни други народи нису побегли од непотизма, али су код нас последице далеко веће и готово трагичне. Замислимо сви заједно, на пример, да је крајем 80-их година уместо Милошевића и ондашње „елите“ Србија имала праве људе на правом месту, макар као Словенија (мали пример, али из наше најближе околине).

Иако се ради о сјајном тексту необичне оштрине, усмереном у строго одабраном правцу (и циљ је постигнут), аутор би ипак морао да припази и на неке "пратеће" чињенице. Рецимо, Ковачевић није осуђен, па се самим тим не може узимати да је он криминалац како се приказује. Даље, у најмању руку ја занимљиво да су и он и његов антипод у тексту, Чавић, од стране друге Србије приказивани као негативне личности (за Чавића је негативна медијска пропаганда такође била жестока, када је навукао мајцу "Косово је Србија").

У сваком случају, велико браво за тему о којој се упорно ћути.

Не брините се, сносим последице. А ни ово објављивање не пролази без проблема.

Андреј Фајгељ
"Не брините се, сносим последице. А ни ово објављивање не пролази без проблема."

Како плитко...

Негативна селекција је чињеница свуда а не само у Србији. То је уграђено у сваки систем власти, па и у демократији, и то и сам аутор на неки начин признаје. Јер како другачије протумачити случај Ђелића, који је био прилично паметан за себе и своје пајташе, али за остале - видите и сами. Мислите ли да ће чланови ЛДП ишта урадити за Србију? Па можда, ако буде требало да јој се ископа око.
Утисак који сам стекао је да се аутор залаже за бољу селекцију али треба додати шта би још требало урадити. Јер иако би боља селекција смањила проблем, тешко да би га решила. Највероватније да би опет имали слично, само са другим људима и другим критеријумима. Зато би требало поред размишљања како побољшати постојећи систем размишљати и шта уопште Србији треба. Верујем да прегојеном детету у Београду подршка треба и више него многим прослављеним врхунским спортистима. Зато би прво требало одредити шта је приоритет друштва и до које мере мала земља као Србија може помагати врхунске ствари. Иако сви воле да се ките златом и најбољима, реалност је таква да кад си рођен као Србин мораш бити неупоредиво бољи од најбољих да би само био раван. Треба предефинисати шта је важно за нас као људе а то сигурно није "трка пацова" за материјалним добрима у којој смо унапред осуђени да будемо губитници. Али то је већ део једне шире стратегије од које нам зависи много више од спортских успеха.

@ Иван

Ђинђић је докторирао код Хаберманса а Шешељ на ОНО и ДСЗ на реномираном сарајевском универзитету, где су се испити полагали из више пута "на рате" сто по сто страна ...мислим да постоји извесна разлика..

иначе лепо сте илустровали моју тезу о условљеном рефлексу - Ђинђић не сме да се помене у позитивном контексту макар се све слагали са садржајем његове изјаве....иначе за ДС сам гласао само једном још док је Пекић био жив ..ово данас нема везе са том странком

Нисам поменуо ИДЕОЛОГИЈУ српског национализма јер не смем да будем националиста као неки, већ због бесмислице ИДЕОЛОГИЈА.. националиизам није идеологија већ стање друштва - нешто супротно од идеологије.... а кад поменути "позитивно селектовани" још нагласи да је ВЕЛИКОСРПСКИ националиста, онда је паметном јасно колико је националиста.

заборавио сам да нагласим ТЕКСТ ЈЕ ФЕНОМЕНАЛАН браво андреј...овима којима је плитак нека роне на дах

@цвет
хвала на исправци по којој се види колики сам ћинћићевац

1)''тражи се социјална интелигенција, не и рад и знање''

Da. Bucni, grlati studenti koji se profesorima javljaju sa 'cao' i sa njima idu u kafanu bez problema osvajaju simpatije, a samim tim i bodove i stipendije i.... Mi koji ''radimo i znamo''a zbog nekog osnovnog postovanja autoriteta i vaspitanja pri tom i cutimo, smo obelezeni kao 'asocijalni'.

2)''Замислимо медиокритете на месту професора факултета, како учењем и личним примером образују генерације студената.''

Nema potrebe da zamisljamo, sa takvima se vidjamo skoro svaki dan!!

A mozete li vi Seseljevu? Gde su njegovi naucni radovi? Haško bajramsko prase i drugi naucni dometi prvog ranga?

Ja verujem da je autor Seseljev slucaj objasnio u delu u kom govori o Milosevicu: takva elita moze da bude najbolja ali ne i dovoljno dobra.

A Djindjic se dokazao mnogo cime, ali vi radikali i prva Srbija ne biste mu nista priznali, ni glavu da je dao za Srbiju. A on, za razliku od svih vasih vodja, jeste platio glavom na pravdi Boga, radeci za Srbiju.

Vi prosto nikad necete biti zadovoljni. Ne treba mi vama da objasnjavamo po cemu je to Djindjic veliki, vec vi nama i svetu: sa kojim pravom osporavate djindjicevu velicinu.

У вези с Ђинђићем ми највише смета начин на који је дошао на власт, револуцијом и насиљем, уз непотребно унииштавање државне имовине и културно-историјских вредности, затим начин на који је завршио живот, у нејасним односима криминалног миљеа, затим то што су једној улици у Београду, мимо прописа, из плитких политичких побуда и на брзину, дали његово име, и тако га посмртно унизили тим недемократским поступком, правећи од њега изузетак титовског типа ... Док ми је био симпатичан, деведесетих, уписао сам се у ДС, али сам,кад сам видео устројство те странке из прве руке, после неколико месеци престао да идем на састанке, а чланску карту нисам никад узео ..

За остатак текста од мене имате још једном похвале. Деперсонализација је бољи начин борбе за промене, сетимо се само Отпора, колико је био опаснији по власт док нисмо сазнали имена његових чланова. Са именима је увек проблем, свакоме ће се нешто наћи, пришити, оспорити. Тешко је у том смислу свима удовољити и са звучнијим именима од Ђинђићевог. Штета је што је због таквих ствари дискусија скренула са добрих ствари које сте написали, а управо зато ме је и интересовало да опишете ту своју импресију покојним премијером. Уколико иза ње стоји каква основа, нешто дубље, у реду, Ваше је право да да будете њиме импесионирани; али ако не стоји, онда је и суштина текста, без обзира на његов остатак, плитка. А што нисмо обратили пажњу у тексту на оно на шта сте ви хтели да је обратимо, немојте да се нервирате. То је нормално, оног часа кад сте објавили текст изгубили сте право да он буде схваћен само "Вашим очима". То је демократија, зар не? Ја сам једном написао причу о блискости оца и сина, па је један читалац схватио њен завршетак као да ће отац убити сина, други је у томе видео шизофренију, трећи Ничеово "вечито враћање"... Све најбоље у даљем раду!

Прво се представите. А не би било лоше ни да споменете сопствене способности и резултате, чисто да не буде да је ово још један пример негативне селекције: бољи мора да полаже рачуне лошијима, а њима се никакви услови не постављају, чак ни да кажу име.

Сем тога, у чему је проблем са интернетом? Не ради вам претраживач? Понављам: све што желите да знате је објављено.

Svaka cast, odlican tekst. Imas veliku podrsku od nas !

Tekst tipican za "drugu Srbiju", ne znam zasto ga objavljuju ovde.

Да примерима о којима говори аутор текста додамо још неки: када се мастер стечен у иностранству нострификује као магистарски.