"Igra reči", ili o tuđicama i bogatstvu srpskog jezika

VLADIMIR ZELENSKI POTPISAO NOVI ZAKON O MOBILIZACIJI. MARIJA ZAHAROVA: ZELENSKI ŽELI DA DOKRAJČI UKRAJINCE

RT: POPIS NA KOSMETU - NA SEVERU KIM VRLO MALO POPISANIH, U ENKLAVAMA SRBI ZASTRAŠENI VISOKIM KAZNAMA

SAD DALE GARANCIJE BRITANSKOM SUDU ZA DŽULIJANA ASANŽA.STELA ASANŽ: SAD DALE „NEUVERLjIVE REČI“

„CARINA“ I „TRŽIŠNA INSPEKCIJA“ UZ POMOĆ „KOSOVSKE POLICIJE“ PRETRESALI APOTEKE U LEPOSAVIĆU I LEŠKU. KANCELARIJA ZA KIM: PRIŠTINA STVARA NEMOGUĆE USLOVE ZA ŽIVOT SRBA

ALjBIN KURTI NAKON USVAJANjA PREDLOGA O PRIJEMU „KOSOVA“ U SE: ODLIČAN DAN ZA KOSOVO

CNN: OČEKUJE SE DA ODGOVOR IZRAELA NA IRANSKI NAPAD BUDE „OGRANIČENIH RAZMERA“

VJOSA OSMANI NAKON ŠTO JE PS SE PODRŽALA PRIJEM „KOSOVA“: OSTAO JE JOŠ JEDAN KORAK DO ČLANSTVA U SAVETU EVROPE, DANAS SE ČUO GLAS EVROPLjANA

IVICA DAČIĆ O PRIJEMU „KOSOVA“: DANAS JE DAN SRAMA U PARLAMENTARNOJ SKUPŠTINI SAVETA EVROPE, PRVI PUT U ISTORIJI PREPORUČENO ČLANSTVO NEČEGA ŠTO NIJE DRŽAVA

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA SAVETA EVROPE USVOJILA PREPORUKU ZA PRIJEM TZV. KOSOVA U TU MEĐUNARODNU ORGANIZACIJU. „ZA“ GLASALO 131 OD 171 PRISUTNOG ČLANA PS SE, 29 JE BILO PROTIV, A 11 UZDRŽANO

ANA BRNABIĆ: NOVI PREDLOG OPOZICIJE NEMA BAŠ NIKAKVE VEZE SA PREDLOZIMA I ZAHTEVIMA KOJE SU POSTAVLjALI DO SADA. NE PRIHVATAM ODLAGANjE IZBORA U BEOGRADU, RASPISANIH ZA 2. JUN

BOŽO PRELEVIĆ: ZBOG POGREŠNE POLITIKE VLASTI SRBIJA ĆE OSTATI I BEZ KIM I BEZ EU

BILjANA PANTIĆ PILjA: ODBOR ZA POLITIČKA PITANjA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE ODBACIO SVE AMANMANE SRPSKE DELEGACIJE

utorak, 16. april 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

"Igra reči", ili o tuđicama i bogatstvu srpskog jezika

Komentari (77) COMMENTS_ARE_CLOSED

Nikola je u pravu. Ne treba preterivati ni sa "čistunstvom", a la Tuđmanov "novohrvatski rijek", ni sa pomodarstvom koje trpa tuđice i kad treba i kad ne treba.

Preporuke:

Nazalost, ne slazem se sa stavom gospodina Tanasica. Srpski jezik je mnogo iskvaren tudjicama, pre svega englestinom. Tudjice se najcesce upotrebljavaju, ne zato sto ne postoje srpske reci, nego da bi se pokazala drustvena pripadnost i obrazovanje. U Srbiji se veruje da je obrazovaniji onaj covek koji upotrebljava vise tudjica. Nekada su to bile francuske i nemacke posrbljene reci, a danas se cesto te iste reci poenglezuju. Mogao bih da odgovorim gospodinu Tanasicu na sve njegove primere, ali bi odgovor bio dugacak najmanje koliko i njegov clanak. Verujem da komentari citalaca nisu pravi nacin za takve odgovore, a ibroj karaktera je ogranicen. Smesno je kada gospodin Tanasic za neke od reci koje su prihvacene iz stranih jezika, pa onda posrbljene srpskim gramatickim pravilima, kaze da su srpske i da ne postoje u drugim jezicima. U zemljama engleskog govornog podrucja to se zove "Broken English".

Preporuke:

Teško je složiti se ili ne sa tekstopiscem ali pošto se dosta krećem po Srbiji tvrdim da većina naših ljudi pojma nema šta je to šerovanje, lajkovanje i slično.
Nažalost svedoci smo da svakog dana imamo sve više i više poluškolovanih novinara i drugog kadra, tatinih sinova i kćerki koji školovanje završavaju u inostranstvu ili u Srbiji na stranim jezicima.
Usput, da se ja pitam trebalo bi u Srbiji pod hitno zabranitiosnovne škole na stranim jezicima za naše građane. Jer, ko ih pohađa? Deca Vučića, tajkuna...

Preporuke:

Stvarno, šta je sa "izbacivanjem rubnih dijalekata iz književne norme" u hrvatskom? Sa kajkavskim, čakavskim?

Preporuke:

Ovo je jedan od vrištućih i gorećih problema.

Nažalost nama na državnom i nacionalnom smislu na sve strane gori, pa ne stižemo da se bavimo pitanjima poput ovoga da se naš jezik ubrzano menja(a ako slušate BG klince, raspada) pod pritiskom navale stranih reči.

Nisam mišljenja da ih jezik može svariti preko naše gramatike. Gramatika bi mogla da posrbi eventualno manji priliv reči preko svojih sistemskih pravila promene.

Ali u ovolikoj navali, to gubi smisao.

Etiketiranje, koje je autor naveo, ne može da bude srpska reče, jer je u korenu "tiket" strana reč koja Srbinu koji ne zna anglicizme ne može da stvori sliku o čemu se radi.

Dok npr detetu koje prvi put čuje reč "očevidac" istog trenutka će barem da nasluti šta bi to moglo da znači.

Ja sam mišljenja da se srpska reč mora koristiti kad god je to moguće i kad god kovanica ne zvuči kao "okolostomačni hlače držač" iako istina, moram priznati da krvatima zavidim na rečima poput :sveučilište, stroj ili ples.

Preporuke:

Verujem da čak ni nazadrtiji jezički čistunci ne misle da UVEK treba stranu reč (obično anglicizam) zameniti srpskom, nego da to treba činiti kad god je to moguće. Naravno da ukorenjene strane reči koje su se dobro uklopile u srpski jezik i postale deo njegove leksike nisu ono protiv čega se iko bori. Primeri koje navodi tu ne spadaju, pa ih je teško braniti, te to mora da čini uz mnogo natezanja. Trebalo bi više prostora i vremena za raspravu o svim primerima, ali evo nekoliko komentara. DODIRLjIVI EKRAN i DODIREKRAN nisu dobre zamene za TAČ SKRIN, ali kako se ne seti DODIRNOG EKRANA koji to jeste. PIPŠAJBNA i DIRPENDŽER su obično sprdanje i nije im mesto u ozbiljnom tekstu. U stolariji, FINIŠIRANjE je ZAVRŠNA POVRŠINSKA OBRADA, inače veliki problem naših izvoznika nameštaja. SKROZ FUL je katastrofa od izraza, kao što bi to bili, ako bi ih ko upotrebio, izrazi SKROZ KOMPLETAN ili SKROZ POTPUN; u svima njima je reč SKROZ suvišna.

Preporuke:

Tanasić na kraju još kaže „... spontan proces usvajanja stranih izraza, koji sa izvesnom vremenskom zadrškom nepogrešivo izdvaja žito od kukolja, i zadržava samo pozajmljenice za koje zaista ne postoji, niti se može skovati odgovarajući srpski izraz ...“ ali šofer šajbna se žilavo drži, protivrečeći rečenom.

Preporuke:

Prava je šteta što je ovakvih tekstova malo. O ovom pitanju moramo više razgovarati jer narod bez jezika nije narod. G-din Sten me je podsetio na doba samoupravljanja, kad su se ljudi naprosto takmičili, ko će upotrebiti više tuđih reči u svojim govorima. Čak su jedni drugima preporučivali razne rečnike stranih reči... Ovaj bolesni pristup govoru registrovan je i u književnim delima pre drugog svetskog rata. Sve je to posledica zanemarivanja stvarnih kulturnih vrednosti u našem društvu i pokušaj da se zauzeti društveni položaj zakrpi naizgled učenim a u stvari glupim govorom i radnjama. Šta imamo u oblasti kulture? Biblioteke u kojima prašina caruje po knjigama... Na televiziji dominiraju emisije koje zaglupljuju, radio koji se sve manje sluša još se nekako drži, za razne kulturne manifestacije nema novaca, itd. Gde se preselila "živa srpska reč"? U mobilne telefone sa anglicizmom kao glavnim rečnikom. Ovde se potvrđuje stara teza, ko predvodi u tehnologiji on predvodi i u jeziku.

Preporuke:

Nekad se govorilo: "govori srpski da te i Bog (svet) razume". Izgleda da će ova izreka ostati negde u prošlosti pokrivena prašinom od sećanja. Nismo je "poveli" u ovu našu sadašnjost? Zašto? Sve manje se čita a sakaćenje jezika postala je normalna stvar. Šta to radimo sa jezikom? Ne pratimo tehničko-tehnološki napredak u svetu? Nema pravih prevoda. Polazeći od ovog, sve izjave naših političara, počev od Vučića pa niže, kako napredujemo u svakom pogledu su lažne. Ako predvodimo u tehnici onda diktiramo i reči. No to se ne događa. Strane reči u srpskom jeziku pokazuju koliko zaostajemo za svetom, u svemu. Od reči, boljeg pokazatelja društvenog napretka ili nazadovanja nema. Zato negujmo svoj jezik, zadnji je čas.

Preporuke:

To, međutim, ne sme da znači guranje srpskog jezika u bilo kakve Prokrustove postelje, bilo da je u pitanju nasilno izbacivanje rubnih dijalekata iz književne norme, i nametanje šumadijsko-vojvođanskog (ili, u krajnjoj liniji, i istočnohercegovačkog) dijalekta kao „jedinog pravog srpskog jezika“

Seljak bi pogledao kako to rade drugi narodi u Evropi.

Preporuke:

Stvarno, šta je sa "izbacivanjem rubnih dijalekata iz književne norme" u hrvatskom? Sa kajkavskim, čakavskim?

Preporuke:

namesto u fulu može da se kaže, u zavisnosti od situacije, potpuno ili u punom elementu ako je u pitanju postupak. šerovanje je legalna srpska reč baš kao i mejl jer e-pošta nije zaživelo. ja nikada neću reći da mi se nešto sviđa jer mi to liči na hrvatski već ću reći da mi se nešto dopada, ali lajkovanje je sasvim prihvatljivo u kontekstu interneta. aminovati znači potvrditli ili se saglasiti sa nečim. a što se tuđe sintakse tiče dobijao sam nervni slom kada maja žeželj kaže ''moje ime je maja žeželj'' što je direktan predvod sa engleskog a kod nas može samo''ja sam maja žeželj''.

Preporuke:

Ne bih ja rekao da se radi o srpskom jeziku, a ni engleskom.

Predložio bih naziv "kranjski engleski".
Taj izraz sam ja uveo u upotrebu.

Evo kako. Radio sam u jednoj privatnoj firmi koja je počela da ide iz ruke u ruku. Uskoro je i propala i ja sam otišao.

Ali sam prethodno viđen kao neko ko se ne uklapa i nije viđen za taj tim. Nekom nekoliko dana svađa ja sam se pokupio i otišao.

U jednoj od tih oproštajni svađa imao sam razgovor sa "mladim menadžerom" koji nije očekivao da neko ko je pred penziju dobro vlada engleskim jezikom, a da je tek čuo francuski itd. Uglavnom u toj firmi je radilo nekoliko ljudi koji su dobro vladali engleskim. Imali smo i koleginici poliglota koja je govorila sedam jezika najtelentovanija osoba za jezike koju sam videop u životu.

Elem, mladi menađer poče tako kao što je opisano da govori engleski.

Ja ga špriupitah, " A gde ste učili engleski".

Pre nego što je zaustio dobio je znak da se ne zaleće sa odgovorom i on mi reče. U Sloveniji.

Preporuke:

Pošto sam ja živeo i radio u Sloveniji nije ni tu imao prostiora za foliranje i konačno se morao izjasniti. Čovek je studirao menadžment u Kranju i tamo je učio i engleski.

Zatim je došao u Beograd da "fascinira" seljake svojim evropskim znanjem. Nije Slovenac,Srbin je, ali je živeo u Kranju i zatim došao da govori neki " broken inngliš" u Beogradu.

Rekao sam mu da sam živeo i radio tamo pre više od trideset godina i da sam čuo za "kranjski krompir" za "kranjsku kobasicu" ali da nisam čuo za kranjski engleski. Taj engleski je zaista samo "kranjski engleski".

Dakle to obogaćivanje srpskog jezika stranim rečima nije ni američki engleski, ni britanski engleski nego upravo "kranjski engleski".

Ja sam u engleskom govornom području zaradio penziju i poznati su mi i "imigrantski engleski". Taj izraz postoji. Rangiran je ispod "broken ingliša".

Ali ovi primeri su imitacije "imigrantskog engleskog".

ZASENjIVANjE PROSTOTE I NIŠTA VIŠE.

Preporuke:

2
Takođe, ja sam pristalica stava da nam slova DŽ i F nisu trebala, jer srpskih reči da počinju tim slovima faktički i nema.

Koliko god smo mi sada navikli na njih, činjenica je DŽ otvorilo vrata sa ostanak turcizama u srpskom:
DŽabe, DŽezva, DŽibra, DŽakati,

Ili još gore slovo F preko kojeg su na nas navalili anglicizmi : fantastika, farma, forma, familija, fazon, fol, folija, fabrika, Favorit, Federacije, Fekalije, Folklor, Fobija, Flaster, Falš...

Ovo je ujedno i odgovor nimalo, zato se onaj Srbenda iz pripovetke u osnovnoj školi zove Pilipenda a ne Filipenda.

Dosta tu ima prstiju bečkog dvora preko Kopitara sve sa ciljem da se jezički odvojimo od Rusa.

Makedonci se recimo sa Rusima mogu razumeti a mi ne, dok se mi više razumemo sa Slovacima.
Znači jezikom smo krenuli na zapad

Preporuke:

@DRagan

A zasto ne bi moglo "ekran na dodir".

Preporuke:

onaj ko je odgovorio avnojevskoj civilizaciji da se u hrvatsko izbacuju rubni dijalekti nalupetao se da nije živ. za razliku od nas koji smo u tom pogledu čistunci hrvati nisu. dijalekti se tamo čuju u javnom govoru (dalmatinski najčešće) a kajkavski se posebno neguje. u školama se čak uče književnlja dela pisana na dijalektu i to ne ona gde dijalekt daje kolorit već dela pisana na dijalektu. koliko god da se mi smejemo hrvatskom čistunstvu u jeziku isto važi za nas kada su dijalekti u pitanju. kod nas je dijalekt znak neobrazovanosti, kod hrvata nije.

Preporuke:

jedna od omiljenih reci u srpsko-engleskom potice od latinskog educere sto bi znacilo, izmedju ostalog, izvuci, vaditi, iscupati i trebalo bi da ima smisao vadjenja iz neke tmine, uraslosti u nesto, u smislu ostvarivanja nekog potencijala, dakle edukacija je babicka vestina, kao kod Sokrata, dovodjenja necega do pojave.Isti je smisao i srpske reci obrazovati, kao oblikovati, u-obliciti iz neke prvobitne neuoblicenosti, dakle uciniti pojavom nesto sto je do tada cekalo da se u-oblici i pojavi.To je posao ucitelja, da ucini da se pojavi ono sto ucenik vec ima u sebi, da izvuce iz njega najbolje, a ne da ocenjuje neko preuzeto znanje.Obrazovanje ima jos jednu stranu, imati-obraz, dakle eticku, obrazovati se znaci u-obliciti se u dobrog coveka.Negde tokom istorije edukacija je pocela da oznacava treniranje, ne sportsko, kako dece tako i zivotinja, pa bezumna upotreba ovog termina na sve strane samo pokazuje da se ljudi edukuju vise kao zivotinje nego sto se obrazuju!

Preporuke:

Srpski jezik dobiva sve više i više “zakrpa”, pa ako se nastavi sa takvom praksom, na kraju se neće videti šta je u toj šarenici osnovna tkanina.

Preporuke:

@ AgatonFonPetrović,

Negovanje dijalekata u Hrvatskoj danas je u funkciji ostvarivanja tvrdnje da postoji razlika između "hrvatskog" i srpskog jezika. Iz Istorije znamo da je za vreme "Ilirskog pokreta" postojao podlist "Danica Ilirska", list hrvatski, slavonski i dalmatinski ... I danas npr. u listu "Slobodna Dalmacija" (onlajn) možete čitati tekstove na dalmatinskom dijalektu. To meni govori da Hrvatska nije celovita ni jezično, ni politički a usput postaje sve praznija tako da u skoroj budućnosti u Hrvatskoj neće imati ko da govori te dijalekte. Zamislite da za par godina odete u Hrvatsku na more a umesto dalmatinskog dijalekta čujete npr. arapski ... Šta možemo, igraju se deca sa jezikom, igraju, igraju...

Preporuke:

Slazem se sa vecinom diskutanata, a dodao bih da je problem i u tome sto polupismeni novinari i sportski komentatori uporno forsiraju tudjice (ili varvarizme, kako se to nekada takodje zvalo)koje poticu iz hrvatskog, pa mozemo sve sesce cuti i procitati MIROVINA umesto PENZIJA, PROBAVA umesto VARENJE, PORAVNATI umesto IZJEDNACITI (misli se na rezultat, za vreme utakmice) ili OPROSTITE umesto IZVINITE, a u ovome prednjaci fudbalski komentator Aleksandar Stojanovic (Aca statistika), OPASKA umesto PRIMEDBA i jos mnostvo primera kojih se sada, kao za pakost, ne mogu prisetiti...

Preporuke:

Ipak evo jos jednog, nazalost vrlo cestog: OSOBA umesto LICE. Nusic je napisao SUMNJIVO LICE, a ne OSOBU, mi imamo LICNU KARTU, a Hrvati OSOBNU, u srpskoj kosarci se svira LICNA greska, a u hrvatskoj OSOBNA itd., itd. Danas, zapravo, jos jedino pripadnici MUP koriste pravilan termin 'privedena su dva lica'( a ne OSOBE) itd

Preporuke:

I jos jedan, tj DEFINITIVNO koji koriste i stari i mladi, a na srpskom postoji vrlo lep izraz ili cak vise njih, kao u recenici 'on je definitivno najbolji'[nesporno, zaista, svakako, bez sumnje]
Ovakvih primera je, nazalost, sve vise i vise

Preporuke:

I jos ovo:
PROCEDURA je na srpskom PROPISANI POSTUPAK
LICENCA je DOZVOLA [kao vozacka dozvola, a ne vozacka licenca]
SERTIFIKAT je UVERENJE

Preporuke:

Dakle, apsolutna sloboda preuzimanja stranih reči i maksimalno proširenje njihovog značenja, uz istovremeno odricanje mogućnosti polisemičnog proširenja značenja naših postojećih reči, i osudu pokušaja stvaranja novih reči u duhu našeg jezika? To ni neki kolonijalni upravnik našeg jezika i pisma ne bi bolje osmislio! "Dodir", "oznaka" i "sviđanje" mogu da imaju samo uska i nedovoljna značenja, za razliku od velelepnih reči touch, tag i like? Pa još treba da se ponosimo neslućenim prefiksnim i sufiksnim tvorbenim mogućnostima, koje tuđici daju nešto domaće, prepoznatljivo i lako prihvatljivo?

Tako to biva, kad se duhovna zaparloženost i odsustvo inventivnosti pravdaju "slobodom preuzimanja" i "bogatstvom jezika". E, moj dragi neumrli Branko V. Radičeviću, kakve si divne reči smislio i zapisao, da bi ti sada anglikanizovani jezikoslovci odricali mogućnost da se ponosiš, primera radi, rečju "krajputaš"...

Preporuke:

Kada gledate neku emisiju na romskom jeziku, gde govornik govori duže na romskom - on svako malo u rečenicu umetne neku srpsku reč, jer romski nema reč za to.

Naša reč zaštrči, vidi se da joj nije mesto tu i to svupa izleda pomalo komično.

Tako odprilike izgleda Srbin u očima stranaca kada upotrebljava anglicizme.

Preporuke:

U pravu ste, Bojane. Isto rade i Madjari kada psuju

Preporuke:

Jedan moj prijatelj je svojevremeno premesten na visoko mesto u MUP u Bgd [posle petooktobarskih promena]. Po dolasku je bio prvo iznenadjen, a zatim i zabrinut mnostvom nepoznatih izraza koji su novopridosli mladi zaposleni koristili u svakodnevnoj komunikaciji, kao npr 'Hocete li da mi FORVORDUJETE taj dokument kao ATACMENT, kako bih mogao da ga ukljucim u AGENDU'itd i pitao se 'kako li cu se ja, jadan, snaci u svemu ovome?'Ispostavilo se da su znanje i poznavanje posla kod mladih u direktnoj suprotnosti sa kolicinom stranih reci, ili, srpski receno, vrlo su malo znali o svome poslu, tako da se vrlo brzo ovaj prijatelj snasao jer je bio iskusan u svemu sto posao zahteva, osim u novim izrazima

Preporuke:

Odeljenje za ljudske resurse (uprava za ljudske resurse)
nekada se to zvalo 'kadrovska sluzba', zasto je potreban nov naziv?

Rata kredita NA MESECNOM NIVOU ili plata NA GODISNJEM NIVOU se ranije lepo govorilo 'mesecna rata ' ili 'godisnja plata'

Preporuke:

Pre nego počnete da delite reči na srpske i hrvatske, što nikako nije srpski ni nacionalni ni jezički interes pre svega jer ne odražava realnost predlažem vam sledeće.

Uzmite roman Hajduk Stanko od Janka Veselinovića pa malo ponovite gradivo. Radnja se ne dešava ni u Lici ni u Hercegovini nego u Mačvi. Hajduk Stanko dolazi kući u posetu i nakon nekog vremena odlazi ponovo na front a u kući mu spremaju da ponese preobuku i " KRUH HLEBA". Tako je napisao Janko Veselinović.

Zašto reč podrijetlo nije srpska isto kao i poreklo, ili porijeklo? Zašto reč polovica nije isto srpska kao i polovina? Zašto pridev smeđi nije srpska reč isto kao i mrki? Zašto sinji nije isto srpski kao i sivi?

Razumem zašto to rade Hrvati. Oni imaju zadatak da izvrše destrukciju srpskog jezika, ali mi to ne bi trebalo da radimo.

Preporuke:

Reče onomad na RTS, u vreme dok je Srbija bila "na dobrom putu", jedan pomoćnik ministra kulture da "aplikanti apliciraju". Odmah sam ga svrstao u pomoćnike za one kulture iz svinjskog obora, jer ako već usvojene tuđice "kandidat" i "konkurisati" mora da zamenjuje novim, sve je rekao i o sebi i o kvalitetu toga što promoviše i za šta se zalaže.

Ništa srpskom neće faliti ako ga lajkujemo, šerujemo, postujemo i dopisujemo se na njemu bilo poštom, bilo mejlovima, pa čak i ako ga nekad malo iskuliramo. Ali će nestati ako nastavimo da ga ubijamo infintivima, prestaće da bude SVOJ ako uporno i na svakom mestu koristimo samo zamenicu VAŠ, i posebno će se izopačiti ako na jednom RTS bude prolazio telop: 74 godinA od kraja Drugog svetskog rata. Nekad je na tom RTS, tamo u EPP u Hilandarskoj, sedela jedna "teta" lektor koja je mogla 'ladno da odbije da pusti plaćenu reklamu ako ne odgovara jezičkim standardima. I svi su je se pribojavali, čak i direktor marketinga.

Usput, WTF je oftopičarenje?

Preporuke:

da ponese preobuku i " KRUH HLEBA".

Ovde KRUH ocigledno ima znacenje VEKNE ili nekog slicnog oblika ispecenog hleba, a ne prehrambenog proizvoda. Za to je J Veselinovic upotrebio HLEB.

Postoje srpske, hrvatske i zajednicke reci, to je jasno kao dan i nemojte mi prebacivati ono sto nikad nisam ni napisao [ili mozda SPOCITAVATI, kako bi Hrvat napisao, da li je po vama i ovo srpska rec?]

Hrvati su vrlo tvrdo insistirali [ili inZistirali, kako bi oni rekli] jos pre pocetka rata 1991 na tome da oni imaju OSOBNU, a ne LICNU kartu.

Nemam nameru da dalje polemisem, vase je pravo da se ne slozite, ali gresite, a hrvatski izrazi [kao sporan ste pomenuli samo ovaj naveden u citatu iz knjige J Veselinovica, i niste bili u pravu] nazalost preuzimaju primat u srpskom jeziku. Niste komentarisali OPASKU, MIROVINU, PROBAVU itd?

Preporuke:

@...
"Ipak evo jos jednog, nazalost vrlo cestog: OSOBA umesto LICE."

Knjiga "Antologija srpskih pripovedača XIX i XX veka", reference za reč "osoba": Vidosav Stevanović, Milorad Pavić, Svetislav Basara i Borislav Pekić.

Preporuke:

Hrvatski jezik nije ništa drugo do derivat srpskog jezika, mnoge reči koje su hrvati smislili a imaju koren u našem jeziku, ne mogu biti ništa drugo do srpske reči.

Oni su radi razlike samo preuzeli neke naše stare reči mahom iz južnih krajeva.

Trbuhom za kruhom je naša poslovica.

Manastirska obitelj-porodica.

Dalje, kod nas na Kosovu stari ljudi u svom govoru uvek isključivo koriste "krasno" kad je nešto lepo.

Suva reka u Metohiji se ranije zvala Suha reka, na albanskom se i danas zove Suharek.

Na kraju, Vranjanci i Leskovčani i danas kaži : Idem si i Idi si tamo.

To isto "Si" koriste i Krvati.

Preporuke:

@penzioner Cviko
nije to danas, tako je bilo oduvek. jednostavno oni imaju drugačiji pristup dijalektima od nas. sededamdesetih godina prošlog veka je bilo tako. mišo kovač je pevao da čakavskom, postojao je festival kajkavske popevke a jezik se i tada zvao hrvatski ili srpski jezik. ništa se tu nije promenilo od vremena sfrj. samo su neki zaboravili kako je to izgledalo.

Preporuke:

I na kraju glavna krvatska dosetka za razlikovanje od srpskog su glagolski završeci :

Mi :Redovno. Oni : Redovito.
Mi: Kontrolisati. Oni :Kontrolirati.
Mi :Definisati. Oni : Definisati.

Još jedan od pokazatelja je i to što je za književni jezik Srba uzet Valjevski kraj gde u širokom krugu nema drugih naroda koji bi mogli da utiču na naglasak i izgovor.

Dok su Hrvati za svoje književno narečje uzeli područje Osijeka u vreme kad su Srbi u tom delu činili većinu.

Preporuke:

Jeste reč SPOČITATI je prava srpska reč i to sa jakom versko-pravoslavnom konotacijom.

I dan danas u Hercegovini srpski nepismeni seljaci koriste OČITATI, još dodaju i bukvicu, OČITATI BUKVICU, i to se odnosi kad neko sa pozicija autoriteta da neki predlog grdnju.

Izvorno to su pravo imali isključivo srpki pravoslavni sveštenici da " očitaju bukvicu". Hrvatski fratri nisu koristili izraz bukvica jer je "bukvica" tekst prema bukvaru, a bukvar je znate kljnjiga u kojoj su staroslovenska slova, az, buki. Hrvatski fratri nisu učili i znali staroslovenski.

Dakle " očitati bukvicu" 100% srpka uzrečica, a spočitati je jedna podvrsta očitavanja bukvice kad se nešto očitava, ali ne u trenutku počinjenja nego kasnije, kao naknadno očitati ili prebaciti.

Šta ima veze što Hrvati koriste reč spočitati, koriste i reč voda, pa šta, to je još uvek srpski jezik u svojoj punoći i raznovrsnosti.

Postoje i regionalna i verska i nacionalna obeležja ali za mene je sve to srpski jezik.

Preporuke:

"Oftopičarenje" je stari forumaški žargon, koristi se za ljude koji često i rado napuštaju temu razgovora i idu u digresije, tj. off topic.

Preporuke:

Kad sam pročitao 'tuđice' u Tanasićevom članku, bio sam zbunjen. Onda sam razumio da se radi o 'stranim riječima' ili 'izrazima'.
Govoreći o naklonosti Srba (naročito Srbijanaca!) da im korišćenje ovih nekako daje naročiti ugled, treba pomenut i 'turcizme' koji uspješno preživljavaju u srpskom do dan danas. Kako ovo objasnit?

Preporuke:

@Peter RV

Takozvani turcizmi se sastoje od otprilike pola turskih i pola arapskih i persijskih reči. Ovih drugih ima u svim evropskim jezicima, npr reči algebra, azimut, arsenal, alkohol su arapskog porekla.
Najveći broj neslovenskih reči u srpskom jeziku su romanizmi, i bez njih je nemoguće uopšte zamisliti naš jezik. Primeri su more, plaža, dom, kapa, košulja, pršuta, terasa, balkon, medalja itd. Pijaca je italijanska reč, pijačar je srpska jer ne postoji u italijanskom.
Jedan od razloga zašto se engleski tako raširio je zbog lakog usvajanja stranih reči. Današnji prosečan Amerikanac u svakodnevnom govoru koristi gomilu reči iz španskog, italijanskog, jidiša, čak i iz Indije (šampon), Kine (kečap), Japana (tajkun) bez ikakvog znanja da to nisu engleske reči.
Kao što je u tekstu rečeno, bitno je obraditi tuđice našom gramatikom u duhu srpskog jezika.
Dužnost nam je informisati vas. ne valja
Dužnost nam je da vas informišemo. pravilno

Preporuke:

Čuveni turcizam avlija je u stvari turska varijanta grčke reči. Starogrčki auli, latinska verzija aula, novogrčki avli, Turska verzija avlija.

Preporuke:

da ponese preobuku i " KRUH HLEBA".

Ovde KRUH ocigledno ima znacenje VEKNE ili nekog slicnog oblika ispecenog hleba, a ne prehrambenog proizvoda. Za to je J Veselinovic upotrebio HLEB.

"Kruh" je isto što i "krug", stara slovenska reč, takođe i uobičajeni oblik navedene namirnice. A znate li da je reč "vekna" germanizam?

Uzgred, potražite značenje i etimologiju starogermanske reči "hlaibaz".

Ako se već suprotstavljate ostalim komentatorima^* , nađite bolju "potkrepu"^**.

Jezičko čistunstvo lako se može pretvoriti u parodiju.

* (kako li se to kaže na Srpskom?)
** (argument)

Preporuke:

@siniša @ ....
brkate babe i žabe

spočitati ili spočitavati je hrvatska reč koja znači prigovarati, zakerati

očitati je ono što ste vi rekli u srpskom i nikada je nećete čuti kod u tom značenju kod hrvata.

očitati se ka nečemu u hrvatskom znači odrediti se ka nečeu, npr. zvanična hrvatska se nikada nije odredila ka ustaštvu.

znam ja da se srpski po vama govori u zagrebu ali to nije tako.

Preporuke:

utorak, 14 maj evo ovako

Jedan od razloga zašto se engleski tako raširio je zbog lakog usvajanja stranih reči.

To nije tačno!
Engleski se proširio na druge kontinente prvenstveno kolonijalnim širenjem, a u drugoj polovini 20. veka zahvaljujući brzom tehnološkom i tehničkom razvoju i kulturnim uticajem koji je išao uz njih.
Usvajanje reči iz drugih jezika u poslednjih nekoliko decenija je posledica povratnog uticaja iz bivših kolonija, doseljavanja i kretanja ljudi iz svih krajeva sveta i dinamične kulturne razmene zahvaljujući tome i novim tehnologijama.

Preporuke:

@AgatonFonPetrović

spočitati ili spočitavati je hrvatska reč koja znači prigovarati, zakerati

Nije to tako jednostavno. Uostalom u RMS stoji: "spočitavati - prekorevati koga zbog čega, zamerati, prebacivati kome što", istina dve hrvatske reference.

Meni spočitavati zvuči sasvim "prirodno", nimalo "standardno-hrvatski".

Standardizacija hrvatskog jezika je otpočela odavno, pre više od dva veka, manje-više od iste baze. Standardizaciju srpskog jezika odavno ne radi niko, ona je potpuno stihijska posle neformalnog napuštanja srpsko-hrvatskog standarda. Ova stihija bi da izbaci sve i svašta.

Preporuke:

@AgatonFonPetrović

Sad pogledah "Pravopisni rečnik srpskog jezika" M. Šipke. Koji kako kaže "ne obuhvata sve lekseme savremenog srpskog jezičkog standarda, nego samo one koje se u osnovnom obliku ili promeni javljaju u različitim (pravilnim ili nepravilnim) pravopisnim likovima, u različitim oblicima ili sa različitim akcentima i dužinama vokala". Dalje stoji: "Tako se, na primer, u našem rečniku ne nalazi reč osoba, jer u pomenutom smislu nije karakteristična".

Ali se nalazi "spočitavati" i "spočitnuti" .

I kad smo već kod tuđica, sad bi da nam zabrane i tvorbu novih reči, samo zato što to Hrvati rade. Kao da to nije imanentno srpskom jeziku, koliko je samo rađeno pre ove stihije.

Preporuke:

@govorite li srpski
ne očekujem da se složite sa mnom oko ovoga što ću da kažem ali ja sam skeptičan prema tvrdnjama milana šipke. naime on je ceo život proveo u BiH i zbog toga mu je spočitavati zvučalo srpski iako je to izvorno hrvatski izraz koji u srbiji nećete čuti. šipka je uz to autor i krajnje komičog pokušaja stvaranja srpske latinice koju osim njega niko drugi nije hteo ni da uzme u razmatranje. iako je šipka, za razliku od klajna i bugarskog koji nisu imali kvalifikacije da se bave srpskim jezikom, a to su radili, imao potrebne kvalifikacije za to, on ipak nije uspeo da se otrese jezika sredine u kojoj je živeo, a gde granica između srpskog i hrvatskog nikada nije bila jasno postavljena.
zbog ovoga ću se složiti sa vama da standardizacija srpskog stvarno ide stihijski i da je rade nestručni ljudi.

Preporuke:

U vezi glagola 'spocitavati':

U vrlo obimnom 'Recniku srpskoga jezika', Matica srpska, Novi Sad 2007, nema glagola 'spocitavati'

Samo toliko.

Preporuke:

@AgatonFonPetrović

on ipak nije uspeo da se otrese jezika sredine u kojoj je živeo, a gde granica između srpskog i hrvatskog nikada nije bila jasno postavljena.

A gde jeste?

Postoje razlike između lokalnih i gradskih govora, pa i razlike narodnih govora Srba, Hrvata i Bošnjaka u istom kraju. I naravno razlika između hrvatskog i srpsko-hrvatskog standarda, koji su utemeljili još Dositej i Vuk. Mislim da je Rečnik SANU vredna stvar, bez obzira na naslov :)

Uopšte ne sporim, naprotiv, da je nužan kontinuiran i ozbiljan rad na srpskom standardu, čemu bi država trebalo da posveti mnogo više pažnje.

Što se tiče reči "spočitavati", onako amaterski, za mene je pitanje da li ona potiče iz narodnog govora ili je "plod" hrvatske "standardizacije"? Uzgred, ne mislim da bi trebali biti potpuno isljučivi ni kad je reč o "plodovima", starijim ili novijim, ako su u duhu srpskog jezika.

Čije su reči "kladionica", "rođendaonica"?

Preporuke:

Problem je i u tuđim rečima i u tuđoj sintaksi. Potpuno je besmisleno braniti varvarizme poput "šerovati" pozivanjem na već ustaljene tuđice koje doprinose izražajnoj moći jezika i koje su prošle test vremena.

Bezvredne engleske reči koje se poput zaraze šire u našem jeziku mahom ne doprinose ničemu i samo zamenjuju već postojeće domaće. Kao takve, one su varvarizmi, i nepoželjne.

Preporuke:

@ evo ovako
Hvala na odgovoru!
(Uvijek sam se čudio zašto Srbi upotrebljavaju riječi kao 'zejtin' i 'sirće' kad postoje 'ulje' i 'ocat'!?)

Preporuke:

@AgatonFonPetrović

hrvatski izraz koji u srbiji nećete čuti

Gugl kaže da na sajtu Politike ima 612 primera samo za oblik "spočitava". Odmah na vrhu primetih izvod iz Nikolićevog govora u Šumaricama 2016.

Preporuke:

Bio bih skloniji misli da Dositeja i Vuka ne treba posmatrati "u paketu", jer se stiče površan i neistinit utisak da su njihove jezičke politike bliske, tj. da Vukova prositiče iz ili se naslanja na Dositejevu.
U debati o Novom zavjetu vođenoj 1849. veoma ugledni oponenti Vuku, poput Jovana Stejića s kojim "onaj rundov iz Tršića ... što oće da popšokači srbski jezik" - izuzetno, primetimo - nije bio u svađi, pozivaju se na "velikog Dositija". Uvođenje reči narodnog jezika uz korenski (slovenski) pravopis sa ćirilicom od 35 znakova i traženje pravopisnog kompromisa, što ti ljudi jesu zahtevali, jeste u Dositejevom duhu. Takvom je duhu Vuk rečju i delom protivan: to je još 1967. godine lepo obrazložio Meša Selimović.

Preporuke:

Srpski jezik se ne samo kvari već i truje tuđicama (uglavnom anglicizmima) i poricati to je velika duhovna obmana. Primera radi, većinski pustinjski narod Berberi iz Severne Afrike ima u svom jeziku domorodačke reči za internet, telefon i automobil. Da su razmišljali kao ovaj autor i da su hteli govoriti "po stranski" da li bi nastale ove nove reči. Drugi primer, kečuanski (jezik Inka) ima svoju reč za internet. Zašto ne bismo i mi?

Jezičko čistunstvo nema alternativu!

Preporuke:

@govorite li srpski
ja se nisam precizno izrazio a pošto vi ne želite da se svađate već diskutujete onda je red da objasnim. apsolutno ste u pravu da su u BiH postojala tri oblika jezika koja su koristile tri nacije. međutim BiH je bila jezički miš-maš i nijedan od naroda nije koristio čisti govor svoje nacije što je i normalno jer su bili izmešani. čistokrvni hrvatski čuo se u zagrebu a srpski u beogradu. ti centri su ih i negovali što je i normalno. sarajevo je i politički moralo da bude između a bilo je i po prirodi stvari. šipka je studirao u zagrebu, živeo u sarajevu i mislim da on zato nikada nije ni mogao da uređuje srpski standardni jezik jer ga nije neposredno poznavao. rečnik SANU je faraonski projekat i njime su sačuvani istorijski jezički srpski oblici na celoj teritoriji gde se govorio srpski. lako će biti očistiti drugo izdanje. za rođendaonicu nisam čuo, jesam za igraonicu. kladionica je stara srpska reč kladilo se na beogradskom hipodromu i u komunizmu a i pre toga.

Preporuke:

iz dubine duse vam zahvaljujem na ovom clanku i na list reci koju ste dali. Ima ih jos mnog.
U nasem jeziku postoji divna izreka " Videla zaba da se konj podkiva pa i ona digla nogu". Tako mnogi nasi malogradjani misle da koriscenjem engleskih reci salju poruko kako oni znaju taj jezik. Ljudi koji zaista dobro govore strani jezik NIKADA NE MESAJU JEZIKE.

Preporuke:

Slazem se da nove tehnologije namecu nove reci ali u Srbiji nije seamo to problem. Upotreba tudjica, zajedno sa losom gramatikom srpskog jezika, je danas najprisutniji pravac u javnom govoru. Ne zaboravite da SAMO LJUDI KOJI DOBRO POZNAJU DVA ILI VISE JEZIKA NIKADA NE MESAJU JEZIKE. To rade samo oni koji ne znaju dobri ni maternji. ni strani jezik.

Preporuke:

@AgatonFonPetrović

U dve stvari se čini mi se razlikujemo.

Vi kao da na umu stalno imate samo gradski govor, ja sam više mislio na narodni govor sa sela, pored ostalog na bazični rečnički fond i obrasce za tvorbu novih reči. Mada sam pomenuo i govor u velikim gradovima.

Mislim da Hrvati dovoljno :) brinu da nam se jezici razlikuju. Mi možemo bezbrižno :) da se okrenemo važnijim stvarima u jeziku i njegovoj standardizaciji. I naravno prelasku na jedno pismo, kao sav normalan svet.

Da, to za kladionicu sam ispustio iz vida. A oni je preuzeli.

Preporuke:

Jeste: moćna je i prѣmoćna srpska gramatika. I velika Božja milost je što nam je podario ovako moćan jezik, s obzirom na urođenu nam lakomislenost, kondirljivost i prѣteranu opuštenost, koju nam po datom pitanju zorno pokazuje i autor. Počev od toga da je srpski jezik garant nečemu. Nemam ništa protiv ove odavno odomaćene tuđice, ali kad ste poslѣdnji put čuli lѣp, stari srpski izraz jemstvo? Na sve strane neke garancije - lѣp primѣr kako se izvorne, svakome jasne srpske rѣči guraju u zaborav nonšalantnošću onѣh koji bi morali biti nosioci jezičke i pismene kulture.
Sada par primѣdbi (u vidu aksioma) na neke autorove netačnosti i (po menѣ) "grѣške" u razmišljanju, budući da mѣsta za pravu polemiku ovdѣ nѣma.

1. Nasilno izbacivanje rubnih dijalekata (narѣčja) ostaće istorijska nѣminovnost dokle god se budemo služili ovom osakaćenom vukovskom ćirilicom, budući da je ona i stvorena kao dijalekatsko pismo, te i nѣ može izraziti sve bogatstvo jezika.

Preporuke:

Rѣšenje je, kao i sve genijalne stvari, vrlo jednostavno, i ja ga pisanjem ovѣh poruka donekle demonstriram: prvo i osnovno, vraćanje u pismo znaka za dvoglas "jat" (ѣ) kao još uvѣk živ i vrlo učestan u srpskom jeziku; tada ni g. Tanasić nѣ bi morao pišući da "ekavizuje" urođenu mu, milozvučnu (i)jekavicu.
2. Zatѣm, vraćanje poluglasnika "ъ" (debelo jer), koji nam je "očajnički potrѣban" prѣ svega zbog domaćih rѣči, (najviše ih je u kosovskim i istočnosrbijanskim narѣčjima) koje bez tog znaka nѣ možemo pravilno napisati, pa ih pogrѣšno i proiznosimo već preko 100 godina (umro, satro, potro umѣsto umrъo, potrъo, satrъo). I nѣje Vuk izbacio iz azbuke ovaj znak, već je to poslѣ njegove smrti učinio, ako se dobro sѣćam, Stojan Novaković. Pošto je ono nѣkoliko vukovskih književnih rѣči s ovѣm poluglasnikom bilo u vezi s "r", u njima je umѣsto "ъ" iza "r" na tѣm slovom prvo stavljana dvotačka, koja se vrlo brzo izgubila.
3. Zbog rѣči iz pomenutih narѣčja valja vratiti i slovo "s" (dz)

Preporuke:

@govorite li srpski
mislim da se vi i ja ne razlikujemo čak ni u pitanju seoskog gpvora. generalno ti govori nisu imali striktnu podelu. srbi u hrvatskoj uvek su govorili cesta a ne put. sa nastankom radija i televizije mešanje je bilo još jače. naravno da su osobine svakog seoskog govora ostale ali su granice postajele poroznije.
apsolutno se slažem da mi nema šta da virimo u tuđa dvorišta i gledamo šta rade hrvati i bošnjaci-njihova stvar.
što se tiče jednog pisma apsolutno ste u pravu. dva pisma su nepraktična i doprinose funkcionalnoj nepismmenosti. za vašu informaciju pored šipkinog pokušaja sa latinicom imamo i one koji tvrde da postoji srpska latinica iako nijedan srbin nije učestvovao u kreiranju onoga čime pišu. to su izmislili da ne bi rekli da pišu hrvatskom latinicom.

nisam vam objasnio odakle razlika u ''spočitavati'' izeđu mene i vas. vi ste to radili na guglu pa je uz reč politika pored novina upalo i drugo označeno sa politika. ne ''spočitavam'' vam da ste varali :)

Preporuke:

Slovo "s" su zadržali Makedonci, čime su podvukli razliku između srpskog i "svog" jezika, koji se zapravo još nѣ može nazvati jezikom u pravom smislu rѣči: lingvistički je to još uvѣk narѣčje srpskog jezika.

3. Neophodnost vraćanja dvoglasa "щ" dobro je obrazložio R. Marojević, pa koga zanima - neka ga čita. Ovo je slovo potrѣbno i zbog pravilnog prѣnošenja mnogih ruskih (prez)imena.

Ovakvom dopunom srpskoj azbuci bi se napravila neophodna kopča s našim dovukovskim književnim jezikom. Pritom nѣ mislim na Orfelina, Dositeja, Rajića ili Vukove savrѣmenike, nego na Venclovića, kao poslѣdnju pravu kariku naše srѣdnjovѣkovne pismenosti. Za taj posao Venclović nam je ostavio na tisuće stranica pisane građe, koja do danas čami uglavnom neistražena, dok u Rusiji o njegovom jeziku pišu disertacije. Čast pokojnom M. Paviću, ali ono što je on učinio iznova nas upoznajući s ovѣm divnim piscem je nѣdovoljno. Osnova svekolike naše pismenosti je crkvena.

Preporuke:

U gimnazijama se još uče osnove latinskog - a gdѣ se proučava crkvenoslovenski jezik, koji je zasnovan uglavnom baš na starosrpskim narѣčjima? A bez poznavanja našeg starog jezika i književnosti smi mi smo praktično polupismeni. Na to nas je poslѣdnji upozoravao pok. ep. budimski Danilo (Krstić), koga nѣje imao ko da čuje ni među srpskim vladikama. Crkva je danas obѣručke prihvatila ono protiv čega se prѣ 150 godina (opravdano) žestoko borila.
Naravno da bi sve ovo malo usložnilo opismenjavanje, ali bi nѣminovno povisilo i duhovnu i intelektualnu razinu srpskih učenih ljudi, koji se danas "intelektualcima" nazivaju i bez savlađivanja ove i ovakve, osakaćene osnovne pismenosti.

Najzad, primѣri koje nam Tanasić navodi kao potvrdu svojih stavova nѣsu vrѣdni ozbiljnog osvrta. Rѣč je o izrazima koji mahom pripadaju žargonu ili slengu, te im kao takvima nѣ bi smѣlo biti mѣsta u ozbiljnim jezičkim raspravama.

Preporuke:

Možda bi nam za stvaranje nazivlja u jeziku informatike i računarstva, recimo, bilo od koristi iskustvo Laze Kostića. Tu se zahtѣva sažimanje i skraćivanje izraza, u čemu Laza nѣje bio tako loš - ipak je svoja rѣšenja crpѣo iz narodnog jezika i iskustva. Ali kako, kad je svaka poezija (kojoj je jedna od glavnih uloga i razvijanje, bogaćenje jezika - jezikotvorstvo) ugušena i zatrpana gomilom koještarija koje nam se uvaljuju pod imenom poezije? A to je jedan od priznaka kulturnog raspadanja nacije. Tako da ćete danas od ljudi koji sebe smatraju obrazovanim često čuti kako bez ikakvog stida i zazora kažu da "nѣ razumѣju i nѣ vole poeziju". I kad čujemo kako potpune nѣznalice sasvѣm ozbiljno trućaju o nѣkakvom "hrvatskom", pa čak i "bošnjačkom" ili "crnogorskom" jeziku - možemo samo nѣmoćno da grickamo nokte. Dotle smo sebe doveli.

Preporuke:

@AgatonFonPetrović

srbi u hrvatskoj uvek su govorili cesta a ne put.

Manojlo Grbić, "Karlovačko vladičanstvo", štampano u Karlovcu 1891. na ćirilici. Autor rođen, odrastao u Krajini, samo gimnazija u Sremskim Karlovcima. Bio profesor i katiheta Srpske Učiteljske škole u Karlovcu. Za "cestu" stoji. Ali "ko", "hiljada", "januar...", "opština", "istorija", "hrišćanstvo"...

Upit za Gugl, samo ćirilični ispisi na sajtu Politike (ovaj put 488 "rezultata"):
site:www.politika.rs "spočitava"

Preporuke:

@govorite li srpski

u pravu ste za manojla. ali cesta postoji. to je taj deo gde je dolazilo do mešanja jezika kao i u bosni. inače, prva stvar koju su izbegli srbi iz hrvatske zaboravili bili su hrvatski nazivi za mesece. to ih je nerviralo i dok su i bili tamo.moja majka koja je rođena u hrvatskoj nikada nije htela da ih nauči.
izvinite, moj komentar o guglu i ''spočitavanju'' nije objavljen a ja sam mislio da jeste. ja sam upit ponovio na pretraživaču na samom sajtu politike i dobio sam 97 pogodaka. u prvom tekstu se koristila i reć barem a potom je bila izjava ane brnabić koja je to verovatno čula od roditelja. ono što sam hteo da kažem je da je bolje ponekad pretraživati pomoću pretraživača na samom sajtu. da ne mislite da sam ja do toga sam stigao svojom pameću-rekli su mi, baš kao što i ja sada vama kažem za tu caku.

Preporuke:

MOć jezika je i isto što i seksualna moć. Odnosno nije stvar političkog rejtinga.

Ako bi se seksualna ili jezička moć merila rejtingom, nas koji nismo u partiji ( bilo kojoj vladajućoj, SKP; SPS; DS; SNS ) nas niko ne bi ni pogledao. Međutim u stvarnosti je drugačije, više obrnuto.

Isto stoji i sa jezikom.

Ne kažem. Državni aparat prinude može mnogo da učini, naročito tajna policija. Odete u Hrvatsku u kafić i kažete " Dajte mi jednu kafu" i dobijete batine, jer se tamo ne daje kafa nego kava. To i nije strašno. Malo batina. Ali deca odu u vrtić i kažu " I ja hoću supu", a vaspitačica ili odgojitzeljica ih ispravljlja i kaže" Supa kažu seljaci, a gospari kažu juha ". Možda čak i juva, nisam siguran.

Tanka je to podrška.

Potenciju, moć, snagu srpskog jezika čine dela napisana na srpskom.

Zašto je srpski uspešan, a hrvatski, bošđnjački i "crnogorski" nisu.

Srpski jezik je jezik koji kao takav postoji u životu nije izmišljen.

Ovo drugo sve je izmišljeno.

Preporuke:

Kada je u Srbiji uveden metrički sistem, milimetar se zvao TISUĆAK. Ustaša je srpska reč(Monah Sava Hilendarac, Istorija Hilendara iz 19.veka), kruh je Srpska reč(trbuhom za KRUHOM), a kada o Srpskom jeziku pričate, pogledajte RAZGOVOR( a ne intervju) Snježane Kordić na You tube.
I još nešto: većina novohrvatskih reči je iz starog Srpskog jezika.Postoje i neprevodive reči kao SENDVIČ, ali su Hrvati, u zenitu pokušaja odvajanja jezika od anglicizama i Srpskog jezika otišli najdalje, kada su reč MAUS (mouse) za koju postoji direktan prevod MIŠ, izmislili reč "Nastolno klizalo".
Istini za volju, Hrvati rade na standardizaciji jezika, što mi na žalist ne činimo.
A šta da radiko po pitanju izraza "Momak ŽENI Devojku", koji se već decenijama pojavljuje u medijima. Logički on joj menja POL, a ne Bračno stanje. Pravilno je reći Momak se OŽENIO. nažalost ovaj izraz je masovno ušao u narod, čak i onaj njegov najobrazovaniji deo.

Preporuke:

Kad već govorimo o jezičkim uticajima i tuđicama, evo samo jedan primer. U celom svetu se koristi reč šampon.

To je neka vrsta tečnog sapuna za pranje kose. Je li tako? Jeste, tako je.

Odakle potiče ta reč?

Možda francuski? Ima onaj nazalni prizvuk kad se naže šampon, pa ono on u završnom slogu reči zvuči francuski ? E nije. Možda engleski. Uvek na šamponu imate reč shampoo, izgovara se kao šampu. Znači engleski ? E nije. Pa koji je pitaće se nestrpljivi?

Verovali ili ne ali indijski. U stvari jedan od indijskih jezika. Ima stotine jezika koji su indijski i međusobno se ne razumeju. Dakle reč šampon je indijskog porekla.

Kako ?

Evo ovako. U nekim krajevima Indije postoji posebna vrsta masaže glave, koja se praktikuje iz, nemojte me pitati kojih raloga. Ta masaža se izvodi sa jednom tečnošću koja ujedno i čisti kosu. Ta masaža se zove šampu. Baš tako se izgovara.

I jedna tako "zapadna" reč, tako " moderna aktivnost, a indijskog porekla, Eglezi bi rekli adoptirana.

Preporuke:

Hahaha, odlično mr Tanasiću! Ipak mislim da bi trebali da malo povedemo računa i ne usvojimo baš sve tuđice koje nam se nude. Najsmešnije od svega mi je da ma kolikom se hrvati trudili da se jezički odele od nas, ma koliko izmišljali nove rogobatne reči, mi sve to USVOJIMO i tako ih u startu zaj/ebemo!

Preporuke:

Uključujem se u raspravu o srpskom jeziku sa zakašnjenjem, ali želim da dam novu dimenziju, iliti ukažem na problem koji mene lično iritira. Davanje sufiksa "ova" ženskim prezimenima, bilo srpskog, ili još više nesrpskog porekla, dominira u pisanoj reči poslednjih godina. Ko je, i kojim povodom, Angelu Merkel prozvao "Merkelova", Mej je "Mejova", čak je i Fljora Čitaku postala "Čitakuova". Nešto se ne sećam da je iko ikad Jovanku Broz nazvao "Brozova", Sofiju Loren "Lorenova" ili Đinu Lolobriđidu "Lolobriđidova" ili bi još pravilnije bilo "Lolobriđidina"? Elem, ovo je sve novijeg datuma i možda bi gospodin N. Tanasić mogao po ovom pitanju da me prosvetli.
Drugi primer: Fabrika se zove FIAT, na milionima automobila čitamo FIAT, a uvaženi srpski novinari ubacuju peto slovo i pišu FIJAT. Koja li je ovo palatalizacija, jednačenje po zvučnosti ili šta već drugo?

Preporuke:

Najčešća tuđica među Srbima, a i u celom svetu je pozdrav na italijanskom "ćao" možda i najsimpatičniji, a i najrašireniji na celom svetu.

Ćao koriste Italijani, svi Španci i svi Hispanoamerikanci, naravno Italoamerikanci, pa redom od Britanaca do Srba.

Prevodi s4e kao zdravo, haj, privjet i slično. Ali da li je to pravo značenje i da li je to pravo poreklo pozdrava ćao odnosno "ciao".

Da bi znali kako je nastao treba poći od antičkog Rima i običaja da su nakon pozdrava ljudi predstave tako što kažu ime i zanimanje.

Da se ne bih zapetljavao u latinski koji slabo znam,, davno sam išao u gimnaziju, ali otprilike ovako " Pera, oficir", " Laza senator" "Žika trgovac " itd. Tako su se pozdravljali. Ali to se odnosi samo na slobodne građane Rima. A osim njih su postojali i robovi.

Oni su morali da kažu " skijavo", "schiavo". Što znači rob.

To je bila mera bezbednosti,. Ako to ne bi rekli mogli bi biti baččeni lavovima, jer se u Rimu strogo postupalo prema robovima.

Preporuke:

Tanasić je apsolutno u pravu.. Tek danas je ovo dospelo na jezičke i stručne grupe. Jedini problem ovog članka je blaga nestručnost, mada ne velika, a i i višak teksta. Sve je to moglo mnogo konciznije i jasnije.

Preporuke:

Recimo, u nogometu koji zovemo fudbalom, imamo halfove i polutke. Koja glupost! Kakve polutke? Sindikalne, svinjske? Jesu li to polovine igrača, živih ljudi?
UZ to, isto značenje ima i half. - Polovina. Čega? Igrača? Englezi kažu Midlfilder - igrač sredine polja, srednjepoljac da tako kažem. Jer, on ne igra na samo jednoj polovini, nego oko sredine terena.
*
NOTES. Kod nas jednina muškog roda. Kod Engleza množina srednjeg roda:zabeleške. Inače znamo da u inglišu muški i ženski rod imaju samo u ljudskom rodu, a životinje, stvari i misaone imenice su sve srednji rod. Kako objasniti da je recimo astal muško a stolica žensko.
*
INVALID. Dobio sma kritiku od jednog Srbina iz UK zbog te reči. Naime, ona znači bezvredan. Kako smo surovi! Engesko disabled znači doslovce bez moći, nemoćan.
*
Najžešći su sportski reporteri kada kažu da neko igra pleja.

Preporuke:

Jezik roda moga kida stare veze
i prima tuđe,„moderne“ uljeze,
zanose se neki da im bolje zvuče.

Ali taj sunovrat nije baš od juče,
jer su za to krivi naši dični preci
te pokondirene tikve i duleci,
jer glupani misle da je veći nivo
sve interesantno, ništa zanimljivo,

od kad nam je nerv proterao živac
nisi osećajan, sad si emotivac.
sad smo bez oblika,ali tu su forme,
od kad nam pravila potisnule norme,
ništa nije pravno, ego je legalno,
ništa nije stvarno, nego je realno.

To je kažem boljka stara,od ranije,
jer, ništa je društvo naspram kompanije,
porodice jesu nama najmilije,
ali nisu ništa naspram familije.
*
Tuđice koje nam prve nametnute
učinile svoje, pa sad mudro ćute
dok mi sad kukamo na uljeze nove
ne vidimo stare zamke i okove
PS
Nemoj da je neko ovo s uma smetn'o:
mrzim narodnjake ali volim etno..

Preporuke:

Kažemo suvo, ali je roba suHomesnata.
Kažemo uVo ali je lekar za uHo, grlo i nos.
Kažemo niko a ne niTko, ali je loš čovek niTkov.
Prezima BuHa je srpsko, zašto niji buVa?

Ko ne zna, planina Jahorina je zapravo jaVorina, po srpski.

Preporuke:

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/oj-srbine-mili-brate-ugledaj-se-na-hrvate.html

Dakle, šta fali našim nazivima za mesece? Nije hrvatizam veljača, jer se nekad u mom kraju govorilo da se mačke veljače.Zašto mesec zovemo po bogu Janusu ili po Oktavijanu ili Juliju? Zatim, oktobar nije VIII nego X mesec?
Vidite kako hrvatska verzija sprskog bolje čuva stare izraze:
nogomet-fudbal, izbornik-selektor,glazba-muzika,skladatelj, od reči sklad- kompozitor,učinkovit, od učinka-efikasan, izravno-direktno, privid-iluzija,
razdoblje-period, zemljopis-geografija, tvar (od tvoriti)-materija,povest- istorija, izum-patent, opsena-magija, sukob-konflikt,, nadzor- cenzura, zaleđe-ofsajd. središte-centar...

A tek paradajz. Zamislite,povrće je raj! paradise. Hrvati kažu rajčica, a mi baš RAJ. Zamislite da rusofili udare kontru anglofilima pa rajčicu prozovu NEBO, jer to na ruskom znači raj...

Preporuke:

yvComment v.1.21.1

Donirajte NSPM