четвртак, 12. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Кастински систем или држава једнаких грађана

Kоментари (8) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 субота, 10 октобар 2009 11:37
BB jedan
Dosledna primena državno-teritorijalnog koncepta nacije nailazi u praksi na nepremostive teškoće. Francuska, koja je navedena kao primer striktne primene tog principa je – naprotiv – eklatantan slučaj kršenja tog principa u korist shvatanja tradicije, istorije, pravila svakodnevnog života samo jedne, većinske etničke grupe. Porodično pravo Francuske je izraz shvatanja (i evolucije shvatanja) braka i porodice SAMO većinske etničke grupe. Mnogoženstvo, koje je sastavni deo tradicije manjinske etničke grupe je zabranjeno. Istorija Francuske koja se uči u francuskim školama je napisana iz vizure SAMO većinske etničke grupe. Kolonijalni period francuske istorije, kako ga vide neke manjinske etničke grupe, nije prihvatljiv za zvaničnu francusku istoriografiju. Sloboda veroispovesti je svima zagarantovana, ali izgled samo hrišćanskih bogomolja, dakle bogomolja SAMO većinske etničke grupe je u skladu sa pravilima njihove veroispovesti. Manjinskim etničkim grupama je uskraćeno to pravo, tj. država zabranjuje da džamije imaju minare. Zvanična obrazloženja za ovu odluku su različita, ali se nezvanično priznaje da je „francustvo“ sinonim zapadnjaštva, pa stoga veliki gradovi Francuske ne smeju dobiti obrise gradova Orijenta.

Ukratko, uprkos zvanično proklamovanom i usvojenom principu, država u Francuskoj nije konsekventno odvojena od etniciteta a pitanje je da li u evropskim državama ona to uopšte može biti. Počev od izbora državnih i neradnih verskih praznika, preko dizanja spomenika znamenitim ličnostima jedne države koji bi bili prihvatljivi za sve etnicitete, do uvažavanja dnevne dinamike molitvi nekih manjinskih etničkih grupa i njihovih specifičnih pravila održavanja lične higijene u državnim institucijama – sve je podredjeno shvatanjima SAMO većinske etničke grupe. Ne samo da država ne brani pravo pojedinca da se prikloni kulturnoj tradiciji svojih predaka već ga u odredjenim slučajevima izričito zabranjuje. Slučaj zabrane nošenja burke to najbolje dokazuje.
Препоруке:
0
0
2 субота, 10 октобар 2009 15:59
Nikola Turajlić
Mea culpa, mea maxima culpa! Neću si do kraja života oprostiti što sam mladog i talentovanog filozofa Dinića proglasio za ljubitelja mladih krumpirića.
Gdje su sada i zlobnici koji su se podsmevali našem genijalcu Diniću da od škole ima Sorošev politički kurs.
Zbog toga što ga nismo cenili on nas je napustio na NSPM saitu i preselio u filozofske škole, gdje briljira u uljudnom intelektualnom ambijentu.
Препоруке:
0
0
3 субота, 10 октобар 2009 17:54
Aleksandar
Bura u casi "teorijskih" besmislica. Na "empirijskom nivou" naravno da liberalizam vodi TVRDOM kastinskom drustvu. Pogledajte bastion liberalizma, SAD. Liberalizam prodaje iluziju da svi jednako mogu da zamisljaju kako ce postati bogati, dok su samo bogati zapravo bogati i postaju sve bogatiji, a za preskakanje klasa nema nikakve sanse.
Препоруке:
0
0
4 понедељак, 12 октобар 2009 09:18
брм
@BB jedan
"Porodično pravo Francuske je izraz shvatanja (i evolucije shvatanja) braka i porodice SAMO većinske etničke grupe. Mnogoženstvo, koje je sastavni deo tradicije manjinske etničke grupe je zabranjeno. Istorija Francuske koja se uči u francuskim školama je napisana iz vizure SAMO većinske etničke grupe. Kolonijalni period francuske istorije, kako ga vide neke manjinske etničke grupe, nije prihvatljiv za zvaničnu francusku istoriografiju. Sloboda veroispovesti je svima zagarantovana, ali izgled samo hrišćanskih bogomolja, dakle bogomolja SAMO većinske etničke grupe je u skladu sa pravilima njihove veroispovesti."

ПА НОРМАЛНО ЈЕ ДА ЈЕ ТАКО - национална држава подразумав консенсус око базичних питања грађана оснивача нације, власника државе.... на који новопридошли морају да пристану и да га поштују да би добили држављанство и тиме се "учланили" у нацију... "учлањивање" је увек добровољно - нико не тера црнце и Арапе пушком у Француску, али ако се доселе морају да поштују тамошњи затечени идентитет..ово што ви супротстављате француском наводно неправедном моделу слика је и прилика данашње културалистичке Србије и ЦГ - САЧУВАЈ БОЖЕ и апсолутно неодрживо и неодговорно јер води у грађанске ратове..
Препоруке:
0
0
5 понедељак, 12 октобар 2009 17:19
Црнац и Арапин
@брм

нико не тера црнце и Арапе пушком у Француску, али ако се доселе морају да поштују тамошњи затечени идентитет


Не, али су ти исти Француѕи деценијама (па и вековима) експлоатисали те исте црнце и Арапе управо уз помоћ пушке, а сад се праве - Енглези.
Препоруке:
0
0
6 уторак, 13 октобар 2009 10:03
BB jedan
Poenta komentara je da državu nije moguće odvojiti od etniciteta.Kao dokaz naveden je primer Francuske koja je i pored primene državno-teritorijalnog koncepta nacije suštinski država samo »francuskih Francuza« - dakle većinske nacije. Kako onda rešiti pitanje manjinskih etničkih grupa? Teorija poznaje različite koncepcije a praksa samo dva načina: ili asimilacija, tj. integracija manjina u većinsku grupu i prihvatanje njenih vrednosti, ili getoizacija. Pokušaj uvodjenja posebnih kulturnih i političkih prava za pripadnike nacionalnih manjina vodi -pre ili kasnije - raspadu date države.
Препоруке:
0
0
7 уторак, 13 октобар 2009 11:48
брм
@ BB jedan
тачно тако, само ми "у светлу овога" није јасан твој први коментар...или је то ББ један А
црнче и арапе мешаш бабе и жабе
Препоруке:
0
0
8 уторак, 13 октобар 2009 14:14
BB jedan
@брм
Pa dobro. Evo da opet pojasnim. Praksa pokazuje da nezavisno od raznih teorija i zvanično usvojenih koncepcija, država može biti organizovana samo kao država jedne, većinske (ili bar dominantne nacije). Kao dokaz navedeni su primeri francuskog porodičnog zakonodavstva, zvanično usvojenog vidjenja istorije Francuske, ali i teškoće na koje francuska država nailazi u „manje važnim“ stvarima kao što je odredjivanje državnih praznika, neradnih verskih dana prihvatljivih za sve etnicitete, zvaničnog jezika, itd. Te teškoće su jednostavno nepremostive i predstavljaju očigledan dokaz da država ne može biti odvojena od etniciteta, ili, drukčije rečeno, da je država gradjana iluzija, da su sve države, priznavale to ili ne, organizovane kao države većinske ili dominantne nacije. Nemačka je država Nemaca, Italija država Italijana, Francuska država belih, metropolitanskih Francuza, itd. To je realnost koja se nekome dopada nekome ne, koju neko priznaje neko ne.

I primer SAD, koji S. Divjak takodje navodi kao slučaj uspešne primene državno-teritorijalnog koncepta nacije, zapravo dokazuje suprotno. Činjenica da postoje Hispano Amerikanci, Italo Amerikanci, Afro Amerikanci i Amerikanci Bez prefiksa – jasno govori ko je zapravo dominantan etnicitet, ko se smatra Pravim Amerikancem. Mada je opšte prihvaćeno da je Amerika ideal multi-kulti države, činjenica da su starosedeoci i njihova kultura strpani u rezervate, da za njihovu kulturu nema mesta u tom multikulturnom društvu, predstavlja očigledan poraz ideje multikulturalnosti i gradjanizma.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер