Срби су у најцрњојгори окупирани већ 78 година прво од италијана и немаца а онда од Брозове фукаре чији је Ђукановић наследник.
Свако ко погледа пописе од после рата види се да су Срби јајоризовани од Брозове окупационе банде те се нису ни зјашњавали као Срби него као "брозови црногоријанци"
Накотило се лење криминализоване фукаре те су постли већина над поштеним светом.
Музу СРбију деценијама те уопште немају финансијских проблема јер има их колико и Београдска општина Палилула
Препоруке:
12
10
3
уторак, 16 април 2019 13:02
раја
Увукао се у натовско д... то је сва мудрост. Бити у натовској позадини значи бескрајно угњетавати и мрзети Србе и радити на њиховом нестајању у монтенегрији као што су их уништили у нендехазији, на КиМ итд.
Препоруке:
20
2
4
уторак, 16 април 2019 15:14
Don Milo
Najočitiji primer licemerja Zapadne 'demokratije'. Ako sprovodiš njihov interes, tj. politiku, možeš da manipulišeš kako hoćeš, i da vladaš koliko hoćeš. A oni tvoj bogati dosije čuvaju, zlu ne trebalo .
Препоруке:
3
0
5
уторак, 16 април 2019 16:39
небитан
Текст је баш у духу америчког афоризма о злочиначким диктаторима "који су корисни"
Препоруке:
2
0
6
уторак, 16 април 2019 17:22
Синиша из расејања
Када је реч о Ђукановићу увек ми падне на памет она Његошева прича о Орлу и свињи.
Једном свиња из пуна корита
пред вратима имућнога дома,
ка умије, по свињски локаше.
Орај гордо на крутој литици
величава крила одмараше
и оштраше смртоносне канџе
бацајући пламене погледе
на све стране у прољетње јутро,
к побједи се новој готовећи.
Него свиња, како се налока,
поиздиже турин обрљани
и угледа на литицу орла.
Грокну крупно, па говори орлу:
„Шта ту чучиш на голој литици,
несретниче и гладни ајдуче,
изгнаниче под општим проклетством?
Што је твоја жалосна судбина?
Празна слава и грабеж крвави,
па и с крвљу ручак без вечере.
Препоруке:
1
0
7
уторак, 16 април 2019 17:26
Синиша из расејања 2
Помири се и предај људима,
виђи ка се живи обилато:
мени на дан три корита дају,
све пуније једно од другога;
па цио дан у глиб до ушију,
превраћам се, на свијет уживам;
ни што мислим, ни главу разбијам,
но иза сна на пуно корито.“
Орај тресну, па прикупи крила,
с презренијем одговара свињи:
„Мож се хвалит ка поштено живиш
пред свињама, али не пред нама,
јербо наше племе поносито
таквога се гнушава живота.
Него ти се чудити и није:
свињски мислиш, а свињски говориш.
То ти сада дају и госте те,
ал’ не зато рашта ти помишљаш,
но док мало накупиш сланине,
па ће одмах маљугом по цику.
То погађаш, ми смо грабитељи,
под вселенским живимо процесом
опасности и крвопролића;
то су наше игре и пирови.
Но ликови наши поносити
јесу символ земног величаства,
на крунама царскијем блистају;
јошт се круне диче и поносе
што су лика нашега достојне.“
То изрече, па хитро полети,
ка крилата ....
Препоруке:
0
0
8
уторак, 16 април 2019 17:28
Синиша из расејања 3
То изрече, па хитро полети,
ка крилата из лука стријела,
у својему над облаком царству.
Оста свиња у гадном брлогу
чекајући у чело сјекиру.
.jpg)
Свако ко погледа пописе од после рата види се да су Срби јајоризовани од Брозове окупационе банде те се нису ни зјашњавали као Срби него као "брозови црногоријанци"
Накотило се лење криминализоване фукаре те су постли већина над поштеним светом.
Музу СРбију деценијама те уопште немају финансијских проблема јер има их колико и Београдска општина Палилула
Једном свиња из пуна корита
пред вратима имућнога дома,
ка умије, по свињски локаше.
Орај гордо на крутој литици
величава крила одмараше
и оштраше смртоносне канџе
бацајући пламене погледе
на све стране у прољетње јутро,
к побједи се новој готовећи.
Него свиња, како се налока,
поиздиже турин обрљани
и угледа на литицу орла.
Грокну крупно, па говори орлу:
„Шта ту чучиш на голој литици,
несретниче и гладни ајдуче,
изгнаниче под општим проклетством?
Што је твоја жалосна судбина?
Празна слава и грабеж крвави,
па и с крвљу ручак без вечере.
виђи ка се живи обилато:
мени на дан три корита дају,
све пуније једно од другога;
па цио дан у глиб до ушију,
превраћам се, на свијет уживам;
ни што мислим, ни главу разбијам,
но иза сна на пуно корито.“
Орај тресну, па прикупи крила,
с презренијем одговара свињи:
„Мож се хвалит ка поштено живиш
пред свињама, али не пред нама,
јербо наше племе поносито
таквога се гнушава живота.
Него ти се чудити и није:
свињски мислиш, а свињски говориш.
То ти сада дају и госте те,
ал’ не зато рашта ти помишљаш,
но док мало накупиш сланине,
па ће одмах маљугом по цику.
То погађаш, ми смо грабитељи,
под вселенским живимо процесом
опасности и крвопролића;
то су наше игре и пирови.
Но ликови наши поносити
јесу символ земног величаства,
на крунама царскијем блистају;
јошт се круне диче и поносе
што су лика нашега достојне.“
То изрече, па хитро полети,
ка крилата ....
ка крилата из лука стријела,
у својему над облаком царству.
Оста свиња у гадном брлогу
чекајући у чело сјекиру.
Петар II Петровић Његош