Farma, kao i svaki drugi program "rijaliti" karaktera, ali ipak je za nju vezano nešto prilično strašno, što je u Vašem tekstu spomenuto na isti način kao i na svim sajtovima dnevnih novina, na moje veliko razočarenje. Radi se o Bošku Ničiću, AKTUELNOM Gradonačelniku Zaječara.
Vest o njegovom ulasku na Farmu je svuda, i ovde prokomentarisana u istom tonu koji se može interpretirati odprilike ovako: B. Ničić ušao na farmu, haha.
Ljudi, ja ne znam da li reči mogu da opišu koliko je to šamar gradjanima Zaječara, ali i cele Srbije. Ono što još više zabrinjava je činjenica da na to niko nije reagovao.
Svaki političar, na vlasti i u opoziciji, zna gradjanima da na lep način opiše koliko je teško u Srbiji, kakva je situcaija, koliko smo zaostali, koliko godina treba raditi da bi se kompletno društvo vratilo na neki "normalan nivo".
I u tako delikatnoj situaciji, gradonačelnik ode 100 dana na farmu da se bori za 100 000 eura.
Ja ne znam da li treba još nešto da napišem, da li ovo treba dodatno pojasniti?
Evo nekoliko pitanja sa odgovorima:
Da li je Boško Ničić na odgovornoj i visokoj funkciji? DA
Da li Boško Ničić odgovorno i savesno obavlja tu funkciju? NE
Da li su nadležni organi(ukoliko uopšte postoje) adekvatno reagovali? NE
Da li je reagovao iko od gradjana, istaknutih ličnosti, nevladinih organizacija, političkin partija? NE


Izgleda da nam je sistem toliko zastranio da se ovakve stvari ne primećuju. I ko će onda doneti bolje Srbiji, ukoliko se ovakve stvari ne primećuju. Da naglasim, ovo nije "ćutnja" o neprijatnoj temi svima dobro poznata, ovo se sasvim nova fenotipska pojana patologije u kojoj mi živimo.

"Kad će biti bolje? Opušteno, nikad!"- Vudu Popaj

Taj snobizam, ta pokondirenost, to primitivno
nastojanje, da se po svaku cijenu bude neko drugi,
gori su od svakog originalnog seljakluka.
Znam. Bio sam "zapadnjak", u posljednjih 40 god.
Sada mi, sve vise, izaziva gadjenje. I povracanje.

Da vi niste napisali ovaj inspirativan članak, velika je verovatnoća da bih ja, dok glačam košulje, danas “brstila” reči na CNN-u na putu do mog omiljenog L. Kinga....Ali ovoga puta okrenuh odmah Pink Farmu...
Kad kod se desilo da “svratim po kiseonik na ružičastu srpsku farmu bez švajcarskog toaleta i tuša” (da ne veruješ, Druže Tito, gde je elektrifikacija i vodokanalizacija?), uvek bi me nekako prvo sačekalo lice pobednika nekog (izvinjavam se što ne mogu sada da se setim kog) Reality Show-a, emotivca Saše Ćurčića koji ni reč ne progovara! Osim kad je rekao krajnje neproverenu informaciju, otprilike da “niko toliko mleka nije popio kao naš pokojni predsednik Slobodan M.” (namerno ne pišem celo prezime, jer je statistika (zlo)upotrebe prezimena Milošević otišla toliko daleko, kao da hoće da ugrozi samu beskonačnost gde nam je svima mesto, bilo da smo sa “srpske farme” ili iz “globalnog” grada)...Neproverenu jer nije video pakete Alpskog koje su meni stizale još dok niti jedan privrednik nije smeo da se uputi u Sloveniju....Saša, sa neobično visokom kapom na glavi...Ćuti!
Ali jutros, ponukana razmišljanjem kako da vam skrenem pažnju da ste se surovo izrugali Maji Nikolić, umesto da pokažete nijanse “duge”...odvrnem moj “chanel 5”, kad tamo Saša priča li priča...pravi dijalog dva prijatelja, Saše i “vlasnice ne znam koliko beše stepenika, samo znam da je soba 23” iz Rijeke, Marine...I to sve kroz primer mlađane Kejt Mos...
A taj dijalog nastavio se potom iskrenim monologom Marine Perazić koja je, kako bi trebalo svaki odličan đak da čini, izvukla najbitnije i taj eliksir roditeljskog saznanja poklonila javno drugima ...Tako jednostavno lepo. Prosto da se čovek zabrine za dipl. psihologe da i oni uskoro ne stanu pred Vladu Srbije...

... uz nadu da će Dragana Kanjevac pisati češće na NSPM-u!

Nedostajali su mi njene lucidne i duhovite opaske!