Radun odlicno pise i njegove analize dogadjaja u Srbiji su po pravilu odlicne. Povremeno mu se, medjutim, potkrade nesto sto ukazuje na krajnju naivnost kada je zapad u pitanju. Tako u ovom tekstu nailazimo na tvrdnju da:
u zapadnim društvima postoje nepisana pravila i konsenzus oko toga šta je zajednički nacionalni, državni ili strateški interes
Uzmimo SAD kao primer takvog zapadnog drustva. Na osnovu cega bi se moglo tvrditi da u SAD postoji "konsenzus oko toga sta je zajednicki nacionalni interes. U SAD ne postoji nikakav konsenzus oko nacionalnog interesa, a to iz dva razloga: (1) Ono sto se tamo zove "nacionalni interes" je u stvari PRIVATNI interes najbogatijih i (2) nije jasno da postoji tako nesto kao SAD-nacija—koji se cesto nazivaju "Amerikanci" jer Amerika je kontinent, ne drzava, a taj kontinent ima jos 2 drzave, Meksiko i Kanadu, pored 50 tkz. "sjedinjenih" drzava za koje se kazu da su "americke". Ime drzave SAD ne odgovara stvarnosti i jedino gluplje ime je "UK" za koju ostaje pitanje: Ujedinjena kraljevina cega? Univerzuma?
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 01 oktobar 2009 02:11
Aleksandar
#2
Ostavimo (2) po strani, problem sa (1) je da ono sto izgleda kao "konsenzus" je proklamovano i skovano u tkz. "think tanks" kao Council on Foreign Relations ciji clanovi zivot provode u vratima koja se vrte izmedju rada u administraciji i tkz. "civilnom sektoru" a obe inastitucije su finansirane iz istog izvora najbogatijih familija: Ovi stvarno najbogatiji se ne pojavljuju ni na kakvim listama bogotih niti im se slike prikazuju u novinama. Najbogatije familije kontrolisu npr. navodnu banku Fedarlnu Rezervu u SAD koja nije ni federelna ni rezerva, vec je privatna "banka" koja stampa papirni dolar (dok drzava kuje novcice). Njihov glavni "biznis" je da budu bankari vlasti u SAD. To su neizbrojive kolicine para, kada prvo stampate a onda pozajmljujete najvecoj ekonomiji u svetu iz vlastitih privatnih sredstava. Te familije kao Rokfeleri, Roscildi, Varburzi, Lazari itd. de facto u svom privatnoim vlasnistvu imaju i politicku klasu i civilno drustvo, odnosno kompletnu SAD-"naciju". Njihov interes jeste identican sa onim sto se naziva "nacionalni interes" ali ocito je da iz prirode tog drustva sledi da taj interes koji se tako zove—i u prkos tome sto u imenu lukavo stoji rec "nacionalni"—UOPSTE NIJE NACINALNI, vec samo krajnje PRIVATNI.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 01 oktobar 2009 09:38
Milutin
I g. Radun, kao i mnogi drugi, mnogo greši kada piše da se "demokratija vratila" u Srbiju. Demokratija ovde nikada nije stanovala. Evidentno je da je u Srbiji bilo "klijanja" demokratije početkom prošlog veka, ali se taj proces na tome i završio. Karađorđevići su to surovo isekli sabljom. Zato, ta slabašna "demokratijica", koja se kao travka na vetru u surovim uslovima povijala u Srbiji ni izbliza nije dovoljna da bismo tvrdili da se demokratija vraća, da je nekad bila, da Srbija ima jaku demokratsku tradiciju itd.. Ne treba nam ta megalomanija i mitomanija, pogledajmo istini u oči, pa ćemo lakše razumeti ono šta nam se dešava. Ta činjenica je među istoričarima nesporna, a ako je već pominjemo ne treba da je preuveličavamo.
Drugo je pitanje da li postoje neki kontinuiteti u bilo čemu, pa i u (ne)demokratskim tendencijama od 19. pa do 21. veka, to je tek teško pitanje.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 01 oktobar 2009 10:51
Vladimir Čeleketić - Zambija
Obo je valjda najbolja analiza demokratije koju sam ikada pročitao. Ovakvo analiziranje ima mnogo više svrhe i smisla od besmislenih tirada dežurnih drugova u kojima se demokratija predstavlja kao apsolutna istina.
Ne slažem se da se zapadna politička scena suštinski razlikuje od srpske. Ne vidim da imaju jasno definisane nacionalne interese, a čak i ono suštinski bitno, što većina hoće, ne može da se sprovede u delo.
Moralna degradacija političke scene je, po mom mišljenjeu, posledica sveukupne moralne degradacije društva. Kako je do te moralne degradacije došlo je poseban fenomen i bilo bi lepo da ga neko stručan objasni. Ono što laik može da vidi je sve veći uticaj destruktivnih ideologija uz upotrebu medijskog terora (svaka nacija ima svoju "drugu Srbiju") i razaranje postojeće društvene strukture kroz razne metode razaranja tradicionalne porodice i masovnog naseljavanja stranaca koji, ni po kojoj osnovi, ne mogu da se uklope u postojeću društvenu strukturu.
Izgleda da Evropa ništa nije naučila iz svoje istorije. U poslednje vreme se puno pisalo i pričalo o fašizmu ali niko da ozbiljno i stručno objasni kako je došlo do pojave fašizma. Šta je bilo pre fašizma? Nešto mora da je bilo. Nešto što je, možda, mnogo ličilo na ovo danas. Haos i nemoral dovode do potrebe za redom i moralom. Posle probijanja određenih granica posledice postaju katastrofalne.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 01 oktobar 2009 19:27
Aleksandar
@Vladimir
Kazete:
Moralna degradacija političke scene je, po mom mišljenjeu, posledica sveukupne moralne degradacije društva.
Ali nije tacno da prvo postoji "ukupna degradacija drustva" koja je povukla politicku degradaciju. Politicka degradacija je posledica cinjenice da imamo kvislingsku vlast koja ne vlada u interesu drustva, vec za interes svojih gazdi, a te gazed poticu iz "waste stage capitalism" drustva koje je dostglo kompletnu degeneraciju po principu: ko koga prevari = kapitalizam. Drustvena degradacija se ogleda u preovladjivanju utilitaristickog nacina kalkulisanja, a to nije deo srpske kulture i drustva, to nam je doneto i nametnuto iz anglosaksonskog sveta. Trulez u drzavi srpskoj nije srpska trulez! Ta trulez je "uvezena" bas kao i razne NVO, bas kao uticaj MMF, bas kao "parada ponosa", bas kao "EU nema alternativu", bas kao "Bolonja" i ostale nametnute gluposti u interesu globalnih uber-kapitalista.
Preporuke:
0
0
6
petak, 02 oktobar 2009 07:44
Vladimir Čeleketić - Zambija
Gospodine Aleksandre,
Moja rečenica se nije odnosila samo na srpsko društvo. Naprotiv. Možda pre svega na zapadna društva.
Inače, sve što ste napisali spreman sam da potpišem. Postali smo kolonija u svakom pogledu. Čak su i crnačka plemena na ovom kontinentu zadržala više autentičnosti.
Preporuke:
0
0
7
petak, 02 oktobar 2009 18:02
Aleksandar
Dobro je sto ste pomenuli autenticnost na africkom kontinentu koje se ogleda u insistiranju na svojim tradicionalnim vrednostima. Bio sam letos na severu Afrike i uverio se da vise ne vazi onaj protest kad nas neko kritikuje: "Nismo mi neka africka kolonija". Pa i nismo, vec smo nesto mnogo gore i tu treba pored autenticnosti pomenuti i svest o vaznosti suvereniteta svoje zemlje. Eto, u Tunisu stranac moze biti samo partner i vlasnik nekretnina ili kompanije najvise 45% dok za ostalih 55% mora naci partnera iz samog Tunisa. Zar mi u Srbiji ne treba da se na to ugledamo? Kada je rec o napadu na suverenitet Tunisa treba reci da je Engleska ta koja iz sve snage pokusava da destabilizuje Tunis (kao sto je anglo-americki imperijalizam ucinio u skoro svim arapskim zemljama). Upravo se u Londonu nalazi i finansira ogranak "Muslimanske Brace" za Tunis, dok je paradoksalno ista ta organizacija za Egipat okarakterisana kao "teroristicka". Ideja je uvek ista" zavadi pa vladaj, stvori dve vrste muslimana, dobre i lose i okreni ih jedne protiv drugih. Vidite, u Avganistanu je bila uzasna nepravda sto zene navodno moraju da nose velove, a pazite sad sta je rusenjenje ljudskih prava i slobode zena u Tunisu: to sto po zakonu ne mogu da na javnim mestima nose velove. Zasada Predesnik Ali se dobro nosi sa anglo-americkim imperijalistima koji ga naravno mrze i zato sto ne zaduzuje zemlju kod MMF. I u tom pogledu bismo mogli nesto da naucimo od jedne africke zemlje.
.jpg)
Radun odlicno pise i njegove analize dogadjaja u Srbiji su po pravilu odlicne. Povremeno mu se, medjutim, potkrade nesto sto ukazuje na krajnju naivnost kada je zapad u pitanju. Tako u ovom tekstu nailazimo na tvrdnju da:
u zapadnim društvima postoje nepisana pravila i konsenzus oko toga šta je zajednički nacionalni, državni ili strateški interes
Uzmimo SAD kao primer takvog zapadnog drustva. Na osnovu cega bi se moglo tvrditi da u SAD postoji "konsenzus oko toga sta je zajednicki nacionalni interes. U SAD ne postoji nikakav konsenzus oko nacionalnog interesa, a to iz dva razloga: (1) Ono sto se tamo zove "nacionalni interes" je u stvari PRIVATNI interes najbogatijih i (2) nije jasno da postoji tako nesto kao SAD-nacija—koji se cesto nazivaju "Amerikanci" jer Amerika je kontinent, ne drzava, a taj kontinent ima jos 2 drzave, Meksiko i Kanadu, pored 50 tkz. "sjedinjenih" drzava za koje se kazu da su "americke". Ime drzave SAD ne odgovara stvarnosti i jedino gluplje ime je "UK" za koju ostaje pitanje: Ujedinjena kraljevina cega? Univerzuma?
Ostavimo (2) po strani, problem sa (1) je da ono sto izgleda kao "konsenzus" je proklamovano i skovano u tkz. "think tanks" kao Council on Foreign Relations ciji clanovi zivot provode u vratima koja se vrte izmedju rada u administraciji i tkz. "civilnom sektoru" a obe inastitucije su finansirane iz istog izvora najbogatijih familija: Ovi stvarno najbogatiji se ne pojavljuju ni na kakvim listama bogotih niti im se slike prikazuju u novinama. Najbogatije familije kontrolisu npr. navodnu banku Fedarlnu Rezervu u SAD koja nije ni federelna ni rezerva, vec je privatna "banka" koja stampa papirni dolar (dok drzava kuje novcice). Njihov glavni "biznis" je da budu bankari vlasti u SAD. To su neizbrojive kolicine para, kada prvo stampate a onda pozajmljujete najvecoj ekonomiji u svetu iz vlastitih privatnih sredstava. Te familije kao Rokfeleri, Roscildi, Varburzi, Lazari itd. de facto u svom privatnoim vlasnistvu imaju i politicku klasu i civilno drustvo, odnosno kompletnu SAD-"naciju". Njihov interes jeste identican sa onim sto se naziva "nacionalni interes" ali ocito je da iz prirode tog drustva sledi da taj interes koji se tako zove—i u prkos tome sto u imenu lukavo stoji rec "nacionalni"—UOPSTE NIJE NACINALNI, vec samo krajnje PRIVATNI.
Drugo je pitanje da li postoje neki kontinuiteti u bilo čemu, pa i u (ne)demokratskim tendencijama od 19. pa do 21. veka, to je tek teško pitanje.
Ne slažem se da se zapadna politička scena suštinski razlikuje od srpske. Ne vidim da imaju jasno definisane nacionalne interese, a čak i ono suštinski bitno, što većina hoće, ne može da se sprovede u delo.
Moralna degradacija političke scene je, po mom mišljenjeu, posledica sveukupne moralne degradacije društva. Kako je do te moralne degradacije došlo je poseban fenomen i bilo bi lepo da ga neko stručan objasni. Ono što laik može da vidi je sve veći uticaj destruktivnih ideologija uz upotrebu medijskog terora (svaka nacija ima svoju "drugu Srbiju") i razaranje postojeće društvene strukture kroz razne metode razaranja tradicionalne porodice i masovnog naseljavanja stranaca koji, ni po kojoj osnovi, ne mogu da se uklope u postojeću društvenu strukturu.
Izgleda da Evropa ništa nije naučila iz svoje istorije. U poslednje vreme se puno pisalo i pričalo o fašizmu ali niko da ozbiljno i stručno objasni kako je došlo do pojave fašizma. Šta je bilo pre fašizma? Nešto mora da je bilo. Nešto što je, možda, mnogo ličilo na ovo danas. Haos i nemoral dovode do potrebe za redom i moralom. Posle probijanja određenih granica posledice postaju katastrofalne.
Kazete:
Moralna degradacija političke scene je, po mom mišljenjeu, posledica sveukupne moralne degradacije društva.
Ali nije tacno da prvo postoji "ukupna degradacija drustva" koja je povukla politicku degradaciju. Politicka degradacija je posledica cinjenice da imamo kvislingsku vlast koja ne vlada u interesu drustva, vec za interes svojih gazdi, a te gazed poticu iz "waste stage capitalism" drustva koje je dostglo kompletnu degeneraciju po principu: ko koga prevari = kapitalizam. Drustvena degradacija se ogleda u preovladjivanju utilitaristickog nacina kalkulisanja, a to nije deo srpske kulture i drustva, to nam je doneto i nametnuto iz anglosaksonskog sveta. Trulez u drzavi srpskoj nije srpska trulez! Ta trulez je "uvezena" bas kao i razne NVO, bas kao uticaj MMF, bas kao "parada ponosa", bas kao "EU nema alternativu", bas kao "Bolonja" i ostale nametnute gluposti u interesu globalnih uber-kapitalista.
Moja rečenica se nije odnosila samo na srpsko društvo. Naprotiv. Možda pre svega na zapadna društva.
Inače, sve što ste napisali spreman sam da potpišem. Postali smo kolonija u svakom pogledu. Čak su i crnačka plemena na ovom kontinentu zadržala više autentičnosti.