Radun odlicno pise i njegove analize dogadjaja u Srbiji su po pravilu odlicne. Povremeno mu se, medjutim, potkrade nesto sto ukazuje na krajnju naivnost kada je zapad u pitanju. Tako u ovom tekstu nailazimo na tvrdnju da:
у западним друштвима постоје неписана правила и консензус око тога шта је заједнички национални, државни или стратешки интерес
Uzmimo SAD kao primer takvog zapadnog drustva. Na osnovu cega bi se moglo tvrditi da u SAD postoji "konsenzus oko toga sta je zajednicki nacionalni interes. U SAD ne postoji nikakav konsenzus oko nacionalnog interesa, a to iz dva razloga: (1) Ono sto se tamo zove "nacionalni interes" je u stvari PRIVATNI interes najbogatijih i (2) nije jasno da postoji tako nesto kao SAD-nacija—koji se cesto nazivaju "Amerikanci" jer Amerika je kontinent, ne drzava, a taj kontinent ima jos 2 drzave, Meksiko i Kanadu, pored 50 tkz. "sjedinjenih" drzava za koje se kazu da su "americke". Ime drzave SAD ne odgovara stvarnosti i jedino gluplje ime je "UK" za koju ostaje pitanje: Ujedinjena kraljevina cega? Univerzuma?
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 01 октобар 2009 02:11
Aleksandar
#2
Ostavimo (2) po strani, problem sa (1) je da ono sto izgleda kao "konsenzus" je proklamovano i skovano u tkz. "think tanks" kao Council on Foreign Relations ciji clanovi zivot provode u vratima koja se vrte izmedju rada u administraciji i tkz. "civilnom sektoru" a obe inastitucije su finansirane iz istog izvora najbogatijih familija: Ovi stvarno najbogatiji se ne pojavljuju ni na kakvim listama bogotih niti im se slike prikazuju u novinama. Najbogatije familije kontrolisu npr. navodnu banku Fedarlnu Rezervu u SAD koja nije ni federelna ni rezerva, vec je privatna "banka" koja stampa papirni dolar (dok drzava kuje novcice). Njihov glavni "biznis" je da budu bankari vlasti u SAD. To su neizbrojive kolicine para, kada prvo stampate a onda pozajmljujete najvecoj ekonomiji u svetu iz vlastitih privatnih sredstava. Te familije kao Rokfeleri, Roscildi, Varburzi, Lazari itd. de facto u svom privatnoim vlasnistvu imaju i politicku klasu i civilno drustvo, odnosno kompletnu SAD-"naciju". Njihov interes jeste identican sa onim sto se naziva "nacionalni interes" ali ocito je da iz prirode tog drustva sledi da taj interes koji se tako zove—i u prkos tome sto u imenu lukavo stoji rec "nacionalni"—UOPSTE NIJE NACINALNI, vec samo krajnje PRIVATNI.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 01 октобар 2009 09:38
Милутин
И г. Радун, као и многи други, много греши када пише да се "демократија вратила" у Србију. Демократија овде никада није становала. Евидентно је да је у Србији било "клијања" демократије почетком прошлог века, али се тај процес на томе и завршио. Карађорђевићи су то сурово исекли сабљом. Зато, та слабашна "демократијица", која се као травка на ветру у суровим условима повијала у Србији ни изблиза није довољна да бисмо тврдили да се демократија враћа, да је некад била, да Србија има јаку демократску традицију итд.. Не треба нам та мегаломанија и митоманија, погледајмо истини у очи, па ћемо лакше разумети оно шта нам се дешава. Та чињеница је међу историчарима неспорна, а ако је већ помињемо не треба да је преувеличавамо.
Друго је питање да ли постоје неки континуитети у било чему, па и у (не)демократским тенденцијама од 19. па до 21. века, то је тек тешко питање.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 01 октобар 2009 10:51
Владимир Челекетић - Замбија
Обо је ваљда најбоља анализа демократије коју сам икада прочитао. Овакво анализирање има много више сврхе и смисла од бесмислених тирада дежурних другова у којима се демократија представља као апсолутна истина.
Не слажем се да се западна политичка сцена суштински разликује од српске. Не видим да имају јасно дефинисане националне интересе, а чак и оно суштински битно, што већина хоће, не може да се спроведе у дело.
Морална деградација политичке сцене је, по мом мишљењеу, последица свеукупне моралне деградације друштва. Како је до те моралне деградације дошло је посебан феномен и било би лепо да га неко стручан објасни. Оно што лаик може да види је све већи утицај деструктивних идеологија уз употребу медијског терора (свака нација има своју "другу Србију") и разарање постојеће друштвене структуре кроз разне методе разарања традиционалне породице и масовног насељавања странаца који, ни по којој основи, не могу да се уклопе у постојећу друштвену структуру.
Изгледа да Европа ништа није научила из своје историје. У последње време се пуно писало и причало о фашизму али нико да озбиљно и стручно објасни како је дошло до појаве фашизма. Шта је било пре фашизма? Нешто мора да је било. Нешто што је, можда, много личило на ово данас. Хаос и неморал доводе до потребе за редом и моралом. После пробијања одређених граница последице постају катастрофалне.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 01 октобар 2009 19:27
Aleksandar
@Vladimir
Kazete:
Морална деградација политичке сцене је, по мом мишљењеу, последица свеукупне моралне деградације друштва.
Ali nije tacno da prvo postoji "ukupna degradacija drustva" koja je povukla politicku degradaciju. Politicka degradacija je posledica cinjenice da imamo kvislingsku vlast koja ne vlada u interesu drustva, vec za interes svojih gazdi, a te gazed poticu iz "waste stage capitalism" drustva koje je dostglo kompletnu degeneraciju po principu: ko koga prevari = kapitalizam. Drustvena degradacija se ogleda u preovladjivanju utilitaristickog nacina kalkulisanja, a to nije deo srpske kulture i drustva, to nam je doneto i nametnuto iz anglosaksonskog sveta. Trulez u drzavi srpskoj nije srpska trulez! Ta trulez je "uvezena" bas kao i razne NVO, bas kao uticaj MMF, bas kao "parada ponosa", bas kao "EU nema alternativu", bas kao "Bolonja" i ostale nametnute gluposti u interesu globalnih uber-kapitalista.
Препоруке:
0
0
6
петак, 02 октобар 2009 07:44
Владимир Челекетић - Замбија
Господине Александре,
Моја реченица се није односила само на српско друштво. Напротив. Можда пре свега на западна друштва.
Иначе, све што сте написали спреман сам да потпишем. Постали смо колонија у сваком погледу. Чак су и црначка племена на овом континенту задржала више аутентичности.
Препоруке:
0
0
7
петак, 02 октобар 2009 18:02
Aleksandar
Dobro je sto ste pomenuli autenticnost na africkom kontinentu koje se ogleda u insistiranju na svojim tradicionalnim vrednostima. Bio sam letos na severu Afrike i uverio se da vise ne vazi onaj protest kad nas neko kritikuje: "Nismo mi neka africka kolonija". Pa i nismo, vec smo nesto mnogo gore i tu treba pored autenticnosti pomenuti i svest o vaznosti suvereniteta svoje zemlje. Eto, u Tunisu stranac moze biti samo partner i vlasnik nekretnina ili kompanije najvise 45% dok za ostalih 55% mora naci partnera iz samog Tunisa. Zar mi u Srbiji ne treba da se na to ugledamo? Kada je rec o napadu na suverenitet Tunisa treba reci da je Engleska ta koja iz sve snage pokusava da destabilizuje Tunis (kao sto je anglo-americki imperijalizam ucinio u skoro svim arapskim zemljama). Upravo se u Londonu nalazi i finansira ogranak "Muslimanske Brace" za Tunis, dok je paradoksalno ista ta organizacija za Egipat okarakterisana kao "teroristicka". Ideja je uvek ista" zavadi pa vladaj, stvori dve vrste muslimana, dobre i lose i okreni ih jedne protiv drugih. Vidite, u Avganistanu je bila uzasna nepravda sto zene navodno moraju da nose velove, a pazite sad sta je rusenjenje ljudskih prava i slobode zena u Tunisu: to sto po zakonu ne mogu da na javnim mestima nose velove. Zasada Predesnik Ali se dobro nosi sa anglo-americkim imperijalistima koji ga naravno mrze i zato sto ne zaduzuje zemlju kod MMF. I u tom pogledu bismo mogli nesto da naucimo od jedne africke zemlje.
.jpg)
Radun odlicno pise i njegove analize dogadjaja u Srbiji su po pravilu odlicne. Povremeno mu se, medjutim, potkrade nesto sto ukazuje na krajnju naivnost kada je zapad u pitanju. Tako u ovom tekstu nailazimo na tvrdnju da:
у западним друштвима постоје неписана правила и консензус око тога шта је заједнички национални, државни или стратешки интерес
Uzmimo SAD kao primer takvog zapadnog drustva. Na osnovu cega bi se moglo tvrditi da u SAD postoji "konsenzus oko toga sta je zajednicki nacionalni interes. U SAD ne postoji nikakav konsenzus oko nacionalnog interesa, a to iz dva razloga: (1) Ono sto se tamo zove "nacionalni interes" je u stvari PRIVATNI interes najbogatijih i (2) nije jasno da postoji tako nesto kao SAD-nacija—koji se cesto nazivaju "Amerikanci" jer Amerika je kontinent, ne drzava, a taj kontinent ima jos 2 drzave, Meksiko i Kanadu, pored 50 tkz. "sjedinjenih" drzava za koje se kazu da su "americke". Ime drzave SAD ne odgovara stvarnosti i jedino gluplje ime je "UK" za koju ostaje pitanje: Ujedinjena kraljevina cega? Univerzuma?
Ostavimo (2) po strani, problem sa (1) je da ono sto izgleda kao "konsenzus" je proklamovano i skovano u tkz. "think tanks" kao Council on Foreign Relations ciji clanovi zivot provode u vratima koja se vrte izmedju rada u administraciji i tkz. "civilnom sektoru" a obe inastitucije su finansirane iz istog izvora najbogatijih familija: Ovi stvarno najbogatiji se ne pojavljuju ni na kakvim listama bogotih niti im se slike prikazuju u novinama. Najbogatije familije kontrolisu npr. navodnu banku Fedarlnu Rezervu u SAD koja nije ni federelna ni rezerva, vec je privatna "banka" koja stampa papirni dolar (dok drzava kuje novcice). Njihov glavni "biznis" je da budu bankari vlasti u SAD. To su neizbrojive kolicine para, kada prvo stampate a onda pozajmljujete najvecoj ekonomiji u svetu iz vlastitih privatnih sredstava. Te familije kao Rokfeleri, Roscildi, Varburzi, Lazari itd. de facto u svom privatnoim vlasnistvu imaju i politicku klasu i civilno drustvo, odnosno kompletnu SAD-"naciju". Njihov interes jeste identican sa onim sto se naziva "nacionalni interes" ali ocito je da iz prirode tog drustva sledi da taj interes koji se tako zove—i u prkos tome sto u imenu lukavo stoji rec "nacionalni"—UOPSTE NIJE NACINALNI, vec samo krajnje PRIVATNI.
Друго је питање да ли постоје неки континуитети у било чему, па и у (не)демократским тенденцијама од 19. па до 21. века, то је тек тешко питање.
Не слажем се да се западна политичка сцена суштински разликује од српске. Не видим да имају јасно дефинисане националне интересе, а чак и оно суштински битно, што већина хоће, не може да се спроведе у дело.
Морална деградација политичке сцене је, по мом мишљењеу, последица свеукупне моралне деградације друштва. Како је до те моралне деградације дошло је посебан феномен и било би лепо да га неко стручан објасни. Оно што лаик може да види је све већи утицај деструктивних идеологија уз употребу медијског терора (свака нација има своју "другу Србију") и разарање постојеће друштвене структуре кроз разне методе разарања традиционалне породице и масовног насељавања странаца који, ни по којој основи, не могу да се уклопе у постојећу друштвену структуру.
Изгледа да Европа ништа није научила из своје историје. У последње време се пуно писало и причало о фашизму али нико да озбиљно и стручно објасни како је дошло до појаве фашизма. Шта је било пре фашизма? Нешто мора да је било. Нешто што је, можда, много личило на ово данас. Хаос и неморал доводе до потребе за редом и моралом. После пробијања одређених граница последице постају катастрофалне.
Kazete:
Морална деградација политичке сцене је, по мом мишљењеу, последица свеукупне моралне деградације друштва.
Ali nije tacno da prvo postoji "ukupna degradacija drustva" koja je povukla politicku degradaciju. Politicka degradacija je posledica cinjenice da imamo kvislingsku vlast koja ne vlada u interesu drustva, vec za interes svojih gazdi, a te gazed poticu iz "waste stage capitalism" drustva koje je dostglo kompletnu degeneraciju po principu: ko koga prevari = kapitalizam. Drustvena degradacija se ogleda u preovladjivanju utilitaristickog nacina kalkulisanja, a to nije deo srpske kulture i drustva, to nam je doneto i nametnuto iz anglosaksonskog sveta. Trulez u drzavi srpskoj nije srpska trulez! Ta trulez je "uvezena" bas kao i razne NVO, bas kao uticaj MMF, bas kao "parada ponosa", bas kao "EU nema alternativu", bas kao "Bolonja" i ostale nametnute gluposti u interesu globalnih uber-kapitalista.
Моја реченица се није односила само на српско друштво. Напротив. Можда пре свега на западна друштва.
Иначе, све што сте написали спреман сам да потпишем. Постали смо колонија у сваком погледу. Чак су и црначка племена на овом континенту задржала више аутентичности.