Господине Барићу, ви сте изузетно храбар човек, а храброст је данас веома ретка одлика (и код католика и код православаца). Хвала на овој вашој воштаници.

Sa ovakvim Hrvatima moguce je pomirenje, - hvala gospodinu Baricu za tekst koji je napisao.

Ipak, mi moramo tragati za racionalnim objasnjenjem lli objasnjenjima hrvatskog genocida na Srbima, ciji je simbol Jasenovac. Iako se slazem sa ocenom da Katolicka Crkva nema odgovornost za Jasenovac, misljnja sam da dublje razloge za jedinstveni bratoubilacki zlocin ogromnih razmera treba traziti u iznudjenoj konverziji veceg broja pravoslavaca (Srba? Hrvata?) u katolicanstvo i hrvatstvo. Ovaj akt manje ili vise prisilne konverzije je svakako odgovornost Katolicke Crkve, mada ne i njegove zlocinacke posledice, - kaze se da je put u pakao poplocan dobrim namerama. Hrvati, kao insider-i procesa konverzije, mogu dati bolji odovor na pitanje o uzrocno posledicnoj vezi konverzije i zlocina, mada je ovo verovatno put kojim se redje ide, iako bi upravo ovo mogao biti put istinske nacionalne emancipacije Hrvata.

Zasto su Srbi narod sa tako malo samopostovanja i tako puno otpadnika? Zasto Srpska Pravoslavna Crkva ne uziva veci ugled u srpskom narodu? Pitanja za nas Srbe.

Бранко овде не говори о свим тим добрим људима које ви помињете. Овде је реч о римокатолицизму (папизму) као извитопереном тумачењу Божје речи и делању у правцу ширења свог утицаја, а не у славу Бога.

Odavno nisam video losiji tekst i ni po nacinu pisanja ni po kolicini pojmovne konfuzije. Ovo je primer kako ne treba pisati. U prvi mah mi se ucinilo da teskoce u citanju stvara novo-hrvatski jezik nepotrebno prenatrpan anglicizmima, ali sam ipak zakljucio da covek ne zna da pise, ne zna da sroci recenicu, a kad se ucini da je nekom recenicom nesto prepoznatljivo ipak izrazeno to se uvek cini besmisleno. Recimo, koja je to misao reci: "Jasenovac je smrtna rana hriscanstva"? Nije u Jasenovcu ubijeno hriscanstvo, nije hriscanstvo ni osramoceno—osim ako autor ne izjednacava hriscanstvo sa katolicanstvom. U Jasenovcu su pobijene stotine hiljada Stba, Jevreja i Cigana, a ne "hriscanstvo" (mada su ubice bile katolicki hriscani).

Naravno da niko ne treba da bude proganjan zbog toga što su njegovi preci počinili zločin. Ali, mi ne možemo da zaboravimo Jasenovac i ne samo što ne možemo i ne smemo da zaboravimo, mi moramo stalno da govorimo o Jasenovcu. U današnjoj Srbiji govor o Jasenovcu je de facto cenzurisan; dopušteno je govoriti o srpskim zločinima u ratovima devedesetih, dopušteno je čak i falsifikovati istoriju i govoriti o zločinima koje su Srbi navodno počinili nad Jevrejima, dopušteno je objavljivati gnusnu laž kako su Srbi patentirali gasnu komoru...

Ali, mada diskurs o Jasenovcu nije formalno zabranjen, činjenica je da takvog diskursa nema u našim medijima niti na našem univerzitetu. Činjenica je da svako ko progovori o holokaustu biva žigosan kao srpski nacionalista. U današnjoj Srbiji, govor o holokaustu je cenzurisan.

Cilj svih aktuelnih polemika među istoričarima i drugim intelektualcima, ali i medijskih kampanja (posebno Druge Srbije) jeste negacija istine o holokaustu, negacija istine o Jasenovcu.

Ja verujem da gospodin Barić ima najbolje namere, ali je, nažalost, jedina funkcija ovog njegovog teksta, bez obzira na njegove namere, relativizacija zločina koji nosi ime Jasenovac.

@Jasenovac

Dobro ste primitili otsustvo "diskursa", kako kazete o Jasenovcu u Srbiji (ne postoji ni u Hrvataskoj, osim u Tomsonovim pesmama i u tom "muzeju" koji je s pravom Zurof nazvao "postmodernisticko djubre"). Ali do koje mere zapravo otsustvo Jasenovca od posle drgog svetskog rata sve do danas obelezava Srbe i srbiju dobro je objasnio Jivan Culibrk u ovom govoru koji je veoma instruktivan:

http://www.youtube.com/watch?v=Wr2uHfD2JPY

Štovani gosn. Bariću,

Vaš je prilog, nema mjesta sumnji, značajan. Nemojte se naći, lijepo molim, uvrijeđenim nekim od komentara. Što ste drugo, uostalom, nakon svega mogli očekivati? Nije, s druge strane, lijepo od komentatora odbacivati što ste rekli na osnovu ćutnji ili nepažljivo pročitana iskaza.

Vaš tekst, nesumnjivo hrabar i intirgirajuć, ostavlja čitalaštvo zbunjenim jer više bolnih pitanja čini otvorenim, štoviše, učinilo bi se gdjekome da se gdjegdje sol na još uvijek otvorene rane sipa.

Mislim da bi bilo lijepo kada biste, raščanivši strasti od ljubopitljivosti, pribrojili konkretne zamjerke u zboj odgovora koje bih bio slobodan očekivati u nekom obimnijem prilogu.

Dužni ste, nema dvojbe, dati precizniju ekspoziciju. Pa bismo potom mogli pokrenuti raspru jer ste u jednom potpuno u pravu: odnosi Srba i Hrvata jesu stožer kako novije povijesti, tako i razborite politike na Balkanu.

S obzirom na značaj predmeta, s taj prilog čekam s nestrpljenjem.

Kao praunuk od ustaša ubijenog pradede u Aradu 1915, kao unuk ubijenog dede od ustaša u Opuzenu 1941 i kao sin od ustaša ubijenog oca u Mostaru 1992 godine, molim i zahtevam od moderatora i redakcije NSPM da se na stranicama NSPM onemogući da se bilo ko moli za ustaše bez iskrenog i jasnog pokajanja,a i sa njim, sa pokajanjem. Onaj traži oprost od katoličke crkve, a katolička crkva im je oprostila, lično papa Jovan Pavle Drugi prilikom posete Hrvatskoj. Koji merbidni cinizam. Nisam se uverio nikada da se bilo koji ustaški sin stidi ili kaje oni se ponose, još se žale što se svako normalan njih kloni i gnuša. Pa i normalni Hrvati.Hoće da budu ljudi i hoće oprost. Meni njihovo izvinjenje i kajanje ne treba. Još manje mi trebaju objašnjenja i demonstracije tipa "jesmo pobili smo vas i nismo nikada nikome odgovarali i nećemo, zaštićeni smo i imamo imunitet da nećemo biti kažnjeni". Što se mene tiče neka vas đavo kažnjava. Niti ću vas tužiti niti ću vam se svetitii niti ću vam oprostiti. Vi ste đavolji i neka on, đavo, o vama brine i o vama se stara. Prokleti da ste i na ovom na onom svetu. I vi i vaša država i vaša crkva. Na vijeki vjekova. Amen.

Srbin је све рекао.Свака част.
Док смо ми Срби опраштали, Хрвати с муслиманским цвијећем су зла понављали.Опроста више нема.Нас је све мање. Наших села, варошица, градова, нема.Тамо више нема никога. Тамо је остао само страх који се шири домовима сијача зла.

@Србин

Тако је сине..Све си рекао..Нема се шта додати..

Mislim da nije problem samo odnos druge Srbije prema Jasenovcu. I mi, mi koji za sebe verujemo da smo srpski patrioti, na neki način, verovatno pod uticajem užasne antisrpske i uopšte rasističke propagande, nedovoljno mislimo o Jasenovcu i još manje govorimo o Jasenovcu. Jasenovca se setimo tek kada se dogodi neki strašan incident, kad kap prelije čašu. Nedavno nas je brutalni revizionizam nekih drugosrbijanskih istoričarki podsetio na Jasenovac; na sličan način setili smo se Jasenovca kada je jedan od službenika vlade (Dimitrijević) afrimativno govorio o novoj (negacionističkoj) postavci muzeja u Jasenovcu. Da li je moguće da se Jasenovca sećamo tek onda kad nas ovako strašni incidenti na to nateraju? Da li je moguće da smo i mi, srpski patrioti, zaboravili Jasenovac? Jasenovac je najvažnije mesto naše novije istorije i kao što je neko rekao da je posle Aušvica nemoguće pisati poeziju, tako i mi moramo da shvatimo da ne možemo da se ponašamo, da mislimo, pišemo ili u bilo kom smislu delujemo kao da Jasenovca nije bilo. Nažalost, Jasenovac nas trajno obeležava i koliko god bilo bolno sećanje na Jasenovac, mi ne smemo da potiskujemo ovu traumu, mi moramo da skupimo hrabrosti i da u svakoj prilici otvoreno govorimo o Jasenovcu!

Ovaj Barićev tekst se ne može razumeti bez znanja antropologije. Zato kao ključ predlažem da pogledate u Enciklopediji Britaniki odrednice kanibalizam i kanibalski rituali. Očigledno da niko nije shvatio o čemu se u ovom tekstu radi. E, sad, ko da se smara sa enciklopedijom. Zato ću vas podsetiti na jednu epizodu serijala "Gusari sa Kariba" kada ljudoždersko pleme hvata kapetana Džeka Sparoua i stavlja ga na lomaču. Dok pale lomaču onome na lomači se obraćaju i mole ga kao božanstvo, ali ga ipak pojedu "Milost, milost" To je slično sa Barićevom "..sva mi je milost po Srbima"... Pod noge kapetana Sparoua na lomači stavljaju svoje amajlije, Barić bi rekao ..."svoje golo U staviću pod noge pravoslavnog križa"... Svom vraču kanibali daju deo svog plena, dakle deo ljudskog tela koje im je zapalo da ga pojedu zamotano kao tajna, i to daju vraču. Barić kaže..."svoj krst odneću pod skute katoličkog križa"...
Mogu vam reći da i u nekalibalskim ritualima jedenja postoji neke analogije. Na primer i mi prilikom slave ljubimo hleb. Dakle ustaški zločin je možda ponajprije reaktivacija zaboravljenog kanibalizma u Hrvata, a i instrumentalizacija kanibalizma u svrhu političkog i religijskog misionarstva.

Onaj "BETONSKI CVIJET" u Jasenovcu jesu - ogromna slova U.
Nepojmljiva srpska glupost.

Ко редовније чита, рецимо, НИН или коментаре на НСПМ, зна да Рикард Барић има своје мишљење и да га јавно и гласно износи у српској штампи, па није ни тајна како он гледа на односе Хрвата и Срба. Уосталом, чини ми се да су неки коментатори то и констатовали. Зато на коментаре о људождерству или употреби хрватског новоговора гледам као на поруке неупућених, јер је перо често брже од промишљања. А да не говорим о томе да ће Србин прво да искритикује и испљује, а после да се распитује по коме је заправо "опалио".

За мене нити најмање није спорно да аутор пише искрено и од срца. То је, треба признати, КВАЛИТЕТАН помак, ма како гледали на побуде. У Хрватској има јако мало појединаца спремних на корак који је Барић учинио према нама, укључујући и Пуховског или Мандића. Уосталом, хришћански је праштати, па, условно речено, највећи хришћани међу нама нису спремни да опросте Јасеновац. Јер, злочин геноцида који је тамо извршен над српским народом је чудовишних размера. Према томе, ради се о индивидуалном чину и он је тако и примљен, од једних као искрен и позитиван, а од стране других готово као ругање.

Е, па тако ће ићи и помирење између два народа. Споро, тешко и уз обострану неверицу. Зато је хрватска тужба ипак добродошла, јер је на њу српски одговор противтужба, те ће се два народа погледати преко историјских доказа и можда, коначно, започети прави и идеолошки необојен дијалог. Али, тек после пресуде и њеног образложења. До тада, чекаћемо свако у свом рову...

Моје поштовање господину Барићу. Ово је ваш лични став и не може представљати ништа друго, али и такав је значајан помак у Српско-Хрватским односима. Наивно је очекивати да ће некакве тужбе решити било шта, јер ни убијеном ни убици не треба некаква светска "правда" која ће рећи ко је шта радио и ко је за шта крив, већ искрено покајање и искрени опроштај. Г. Барић врло добро види шта је изгубљено у Јасеновцу, и да је нанета непоправљива штета генерацијама долазећих Хрвата који неће моћи имати нормалне односе са Србима знајући врло добро шта су њихови преци урадили. Самолагање и одбацивање кривице, смањивање и релативизовање злочина и слично доноси привремено смирење, попут дроге, а онда све избије на површину првом приликом. И то је казна коју ће они морати носити, као што ће и Срби вечно морати да зазиру да им се то не догоди поново. Никаквог заборава ту нити има нити може бити, то је бреме живота који сви морају носити, волели то или не.
Али како даље? Слажем се да овде има пуно Југоносталгије, и сам је осећам, али помирења за наших живота нити има нити може бити. Једино донекле слично искуство, али ни приближно такво, Срби имају са Бугарима. А они су и данас, после скоро сто година од првог светског рата за нас завршена прича иако су нам по много чему сличнији од Хрвата. Можда највише чему се можемо надати је однос данашње Русије и Немачке, никаве ту љубави и опроштаја нема, али нема ни отворене мржње. Има послова, има могућности за строго одвагану сарадњу на обострану корист, и ту се прича завршава.

Onaj dio komentara koji je općenito shvatio Jasenovac, ili jevrejskim modulom, ili mondenim liberalnim kanibalizmom, u principu nije trebao plamen voštanice kao oblik zimskog grijanja elitnog Beograda. Taj plamičak ne samo da je malen, nego je i drzak kao kompenzacija za energiju zločina.
Ljudi koji su komentirali crkve kao institucije sasvim sigurno nemaju pristanak tih institucija da ih interpretiraju. Neka provjere.

Sva vrijednost samog plamička je u njegovoj usamljenosti koja nastaje tek kad se ode sa groblja. Voštanica ne moli za oprost, ne moli ništa, ona je voštanica.
Ono što o(p)staje neshvatljivo je vidljiva milost koju donose konkretni Srbi u komentarima, bez kojih te milosti ne bi bilo ni u kozmosu. U njima je ta konkretna tvar, mogli su i oni tragovima kanibala, ali nisu. S njima sam imao sastanak u Jasenovcu, jer bez njih ne mogu izaći iz grijeha potomstva.
I zato nisam želio da drugi dođu, jer mi ocu nisu prva braća, pa nisu ni meni. Rečeno mi je – Srbi će ti doći, zapali to njima u slavu. I jesam.

Rekao bi Gandi – napravi test sa istinom.
Nisam ni to, nego sa milošću.
Kome je do morala u politici neka ostane uz NSPM.

Читам г. Барића неко време и не могу да кажем да га не поштујем, али мислим да његов, помало чудан начин изражавања, долази од чињенице да је он - песник, романтичар сигурно, а можда свештеник или филозоф. Ово изјављујем у нимало понижавајућем контексту, напротив.

Али, реалност обично демантује песнике, па бих да мало злоупотребим ову колумну, и питам оне који мисле ових дана о односима Србије и Хрватске:

- Колико вас који овде пишете овога тренутка може да узме свој пасош и оде у Хрватску, нимало не стрепећи да ли су на неком "тајном" списку?

- Колико вас је искрено попричало (не преко интернета!) са иједним Хрватом у задњих пет година, или барем од њиховог признања "Косовес"?

- Колико вас зна колико Хрвати зазиру од Срба (из Србије)? Не улазим у разлоге, страх/подрозривост је присутна.

- Колико вас је, искрено, сазнало од Хрвата где су корени за то понашање?

Ја сам имао среће са одговорима на сва ова питања, и више немам никаквих илузија, осим о пукој ТОЛЕРАНЦИЈИ. Никаквог више ту ИСКРЕНОГ већег-дубљег разумевања не може да буде, па макар стотине "г.Барића" са обе стране сваки Божји дан качили по једну религијско-помирљиво-покајничку колумну.

@антрополог

Мени није јасна једна ствар? Помињеш ли ти (видим, ни ти не персираш другима, па к'о велим, волијеш тај начин опхођења) у овој дискусији канибализам или саркоканибализам? Многи се ухвате за ону прву реч, која је већ прилично излизана постала. Ако си мислио на оно други, једење богова тј. бића од којих тражиш тим чином милост, о твом поређењу се да размислити. Дакле, отклони ми ту недоумицу, молим те, јер ни ја не могу толику нетрпељивост (можда и преблага реч) дела Хрвата према Србима да објасним себи неким савременим мотивима. Ти антрополошки можда нису лош путоказ?

Увијек сам мислио да је њемачка дивизија "Принц Еуген" из Другог свјетског рата била састављена од самих убица и монструма. Тако су ми причали моји преци који су имали несрећу да осјете ту дивизију на својој кожи кад се ономад 1943. прошетала Крајином оставаљајући само крваве трагове. Тек скоро, случајно, у причи и спонтано од свједока тих догађања чух неуобичајену и невјероватну причу. Бахуљајући у зиму те 1943. године по шумама у збјегу, свједок и још група мојих сељана набасала је на њемачког војника из крваве дивизије "Принц Еуген". И кад су се укочили од зиме, глади, безнађа и јада, кад су се помолили задњи пут пред смрт, војник је на течном српском језику рекао да не иду тим правцем јер ће наићи на смрт, на ревносне убице. Збјег се окренуо отишао у другом правцу. Правцу живота. Е сад, ја не знам више шта да мислим! Та чињеница ми разбија стереотип. А лакше је живјету у стереотипу и црно-бијелом свијету. А човјек који се звао Виктор Новак написао је далеке 1948. књигу на више од хиљаду страница о ужасима Јасеновца и вези католичке цркве са тим. Човјек који се звао Марко Липовац у љуту зиму 1942. испред помахниталих главосјеча усташа на челу са католичким свештеником фра Сотоном Вјекославом Филиповићем спасио је двадесеторо српске дјеце у селу Дракулић надомак Бањалуке. Да су то сазнали слађе би га заклали него свих 1200 Срба тог дана. И Виктор и Марко су Хрвати, војник са почетка приче је вјероватно банатски фолксдојчер Швабо. Страшно је све што се десило али смијемо ли рећи и можемо ли мислити: Нису сви исти! У сваком житу има кукоља али и у сваком кукољу сигурно има жита. Е због тога жита треба поменути ЉУДЕ, са свим великим словима.

Прво честитам аутору на тексту и редакцији на објављивању: ово је све само не ОБИЧАН чланак!

@ DŠ


Гледам ове редове коментатора ДШ-а и заправо размишљам да ли је ово лицитирање умесно? Није умесно, двојбе нема. А да ли их треба забранити (или "забранити")?

Ако је забрањено умањивати жртве холокауста, да ли ми Срби, данас и на овом сајту, треба да тражимо од модерације да не допусти (саму идеју) умањивања жртава геноцида? Мој одговор јесте да не треба тражити забрану чак и оваквих ставова, забране нису ником добра донеле и, ма колико тема била осетљива, мора се чути други и другачији став.

Укратко, нисам срећан због ставова ДШ-а али сам срећан што је (и) његовим ставовима дато право да се појаве на сајту НСПМ-а. А можда коментатор ДШ са својим ставовима и прекорима г. Барићу заправо јесте пластичан одговор на питање "шта је аутор хтео да нам каже".

Antropologu 1/2

Da budem iskren ne znam ništa o svom eventualnom kanibalizmu, ali vidim vi ste zabrinuti samo za to što je on orjentiran na Srbe, pa ste Jasenovac shvatili kao povratak u moje prirodno stanje.
Kad bi bilo barem samo to! Ne znam što kao antropolog iskapate od morala, ali moj davno pokojni djed Rikard, kojeg nisam upoznao, u Kninu je bio zaljubljen u arheologiju i prijateljevao sa Don Franom Bulićem. Bio je mislim tajnik prvog hrvatskog arheološkog društva i došao u sukob, čak sudski, sa poznatim arheologom fra Lujom Marunom. (Rikard se nije slagao sa fra Lujinim pozivom Kuenu Hedervariju iza njegovih leđa kao tajnika, da bi se namakla sredstva za arh. društvo.)
Ima još što bi bilo na tragu kanibalizma. Djedov brat Andrija bio je 20 godina stariji i kao profesor matematike bio razrednik svom mlađem bratu u splitskoj gimnaziji. Andrija je vršnjak i po nekim indicijama prijatelj Teslin, koji ga je navodno zvao u Ameriku, ali je Andrija već imao obitelj.
Taj Andrija je u Srbima vidio političko svjetlo za vrijeme Austro-Ugarske i čitava njegova pokoljenja završila su u Beogradu (netko je bio predsjednik apelacionog suda).

Rodoljubu

Hvala na komplimentima. Vidim muči vas stanje duha održivosti svog identiteta bez iluzija. Ostanite onda učenik Zena, on ima odgovor: Prosvjetljenje je iluzija, iluzija je prosvjetljenje. Vidjet ću kad stignete. U iluziju naravno.
Tko vam brani da budete čisti Srbin bez hrvatske muljavine? Pa zašto sam ja na vašem sajtu? Izražavate srpsku slobodu uma i tijela.


Jasni Simonović

Kažete prvi krivac za prvu žrtvu…
E, baš to je sve o meni. Krene čovjek pun sebe u život i naleti na vašu žensku milost!
Ona i ne pita, nego odgovara: Tražio si me.

@Родољуб
Живио сам међу Хрватима 4 деценије...када је почело ово што се десило свако се приклонио својима. На питање пријатеља шта да ради са синовима које је Туђман позвао да стварају државу одговорио сам му отприлике да они могу мислити о Србима шта хоће, у понечему су и у праву, али Срби не бране Југославију зато што им је у њој све потаман него зато што је по њих она далеко мање зло од НДХ...бака ми је убијена на кућном прагу, женина бака у кући, исти куршум је разнио главу петогодишњег брата близанца мога таста пред његовим очима...није то ни заборављено ни опроштено...Доведи дјецу овамо...(оба смо живјели напољу)...Одговор је био да он није и неће бити издајник...
Доживио је праву трагедију...изгубио два сина...
После свега што се десило убијеђен сам да је најбоље рјешење ЈЕДНИ ПОРЕД ДРУГИХ, бар стотину година.
Вјерујем да је г. Барић добронамјеран и пристојан човјек, али после оволико крви ОКРЕНИМО СЕ СВАКО СЕБИ и бринимо свако своје бриге.

Strasno!Nevidjeno!
Sajt NSPM je postao revizionisticki,dozvoljave istorijski negacionizam(ustvari,hrvatski anifasizam-ustastvo u "rukavicama"),zaista ne uspevam da se opasuljim!
Ljudi,zar je moguce da mi Srbi sebi ovoliko nemara prema milionima zaklanih,prema deci,starcima,smemo li sebi ovo dozvoliti?!

Srpski Matematičaru, nema tu nikakva licitiranja. Jedan od prethodnih komentatora naveo je knjigu povjesničara Parija koji je znatno uvećao broj stradalih u Hrvatskoj. Ja sam mu dokazao da su njegove brojke o stradanju Roma, Židova i Srba prenapuhane. Popisivanjem žrtava, a baš to traže Srbi koji osporavaju objavljeni broj poginulih u Srebrenici, došlo se do približnih podataka.

Ako napišete da je u Hrvatskoj ubijeno 26 000 Roma, kao što je tvrdio Paris, a popis žrtava pokaže da ih je stradalo 8570, onda je jasno kako rade tzv. povjesničari. Iako je i 8570 golem broj te sramotna ljaga na duši ustaškoga režima. Isto se dogodilo i pri spominjanju srpskih žrtava u Hrvatskoj jer je realan broj 90-ak tisuća.

Opet ponavljam, i tih 90 tisuća također je zločin nad zločinima, ali ne ću dopustiti da se manipulacijom pokušaju zatrovati odnosi između normalnih Hrvata i Srba. A takvi su u većini!

Za DS
Toliko strasan bijase udar Srbo-cetnickih i crnogorskih hordi na Dubrovnik, da je tamo srusena
samo jedna zgrada - Srpska Pravoslavna Crkva.

Gosparu lipi, šjor Rikarde, nijesam ja ništa izmislio. Dozvolite da Vas podsetim da je otkrićem krapinskog čoveka Dragutin Gorjanović Kramberger sebe stavio u red vrhunskih svetskih umova, a hrvatsku arheoplogiju na sami svetski vrh gde i danas stoji. U Zagrebu danas ima stotinu vrsnih arheologa i svih stotinu će Vam potvrditi ono što sam ja rekao o suštini kanibalizma. To je verovanje da žrtve dal pojedene ili samo ubijene ili poražene na bilo koji način daju svoju živoptnu snagu, svoju ljudskost, ili kako Vi kažete milost, kao srž ljudskosti svom dželatu. To je jednostavno tako i tu se ne može ništa promeniti. Možda ja Vas razumem bolje nego što Vi mislite. Možda se i slažem delimično sa Vama, a to je da hrvatski narod i država ne mogu izneti teret greha Jasenovca, bez da im Srbi u tome ne pomognu. U ime slovenstva ili hrišćansta ili bilo čega drugog, socijalizma, samoupravljanja, whatever. Ja mislim da Hrvati taj greh ne mogu istorijski izneti ni uz srpsku pomoć, koju većina Srba danas nije spremna da pruži Hrvatima. Biće da su ljuti i ogorčeni, e, a možda ne mogu pomoći ni sebi, možda im geostrateške okolnosti daju nadu, u neku istorijsku perspektivu, ali tanko je to. Vaše pretke ničim nisam teretio niti bih. Međutim ono oko Mađara i Italijana niste Vi shvatili. Naime za razliku od Srba i Mađari i Italijani su nekoliko puta Hrvatima u nekim istorijskim okolnostima naneli velike i teške gubitke u ljudstvu. Milost se može prema Vašem uverenju dobiti samo od Srba, jer oni nisu naneli gubitke u ljudstvu Hrvatima, a od Mađara i Italijana ne. Eventualno bi oni mogli imati milost od Hrvata. Ja jednostavno ne verujem da se milost kao sukus, srž, džist ljudskosti može dobiti od bilo koga, pa i roditelja. Mislim da je svako kovač svoje sreće i da nije nužno da nekome ne može osvanuti dok drugome ne omrkne (čist kanibalski princip). Samo me nemojte zbog ovih narodnih poslovica optužiti za populizam.

Sta ne mogu reci a mogu dela?
Sta sve covekove reci smeju moci?

Od raznih mogucih "pisaca", opsti g. Baric. Sadrzaj, smisao, namera ???
On opsti ovu temu - stilizovano.
Primetio sam tri stvari - nestilizovano.
-Poslije Jasenovca i Blajburga ovo je...( bezobrazno ).
-Identicno Jevrejima koji ne pronalaze nikog svog odgovornog za tragediju svojih 6 miliona ljudi, ... ( koja bi to odgovornost morala da bude da bi se sest miliona dece, zena i muskaraca oteralo u smrt, a da se onda, bilo gde i u bilo kom kontekstu, BILO KAD U VREMENU ovako nesto kaze ??? ).
-Izbaceni iz naroda kao izrodi, izbaceni iz obitelji i poizdavani, izbaceni iz katolicke crkve ... ( da covek ne poveruje svojim ocima sta pise, jer je tamo stanje sasvim suprotno po tom pitanju ).

Ostalo je opstenje _ stil. Stilizovano !
A kad se sve sagleda, velicina zla je, recima BEDNIM - neopisiva, svescu nepojamna.
U njenom dovodjenju - stvaranju, na scenu postojanja postavljanju, radio je i jedan pisac. Dok nije dosla 1941, kad ostavi pero.
Dosta Vi to nas stilizovano.
Zato, rikni Rikarde _ eksplicitno !!!
Da ne bude vise stilizovano !!!

BOLNO JE

p.s.
Rusi, slovenstvo i to...
Nemojte da trosite krscansku brigu na Ruse. Brinu Rusi ateisti i Hristjani i to - efikasno, i za celo COVECANSTVO. Zlo ih je zestoko pritislo ( spolja - da bude jasno). Nece oni sami u nepostojanje, jer su dobro brinuli. Ako budu morali, NA VREME, pre nego bude kasno za njih, oni ce prvi ...
Sta se to pod skutima krscanske civilizacije poradja?
Neka spreci ako hoce.

Господине Барићу, пошто видим да активно пратите ове коментаре, смем ли нешто да Вас питам? Која је функција Вашег текста? Мислим, 'ајде да будемо отворени: морал је категорија која паметне људе не занима превише. Просто отуд што им није потребна, они је већ носе у себи, као какав унутрашњи орган, и само констатују да је нешто негде добро или лоше. То траје код њих један тренутак, а потом усмере пажњу на друге конотације, њима свакако интересантније (као што је мене овде заинтригирала она антрополошка). Е сад, Ви нисте Србин, то јест очито нисте као онај коментатор који се потписао тим етнонимом способни да из дубине душе изнесете свој јад, па да то на неког остави утисак, што такви изливи увек чине; Ваш стил писања је, напротив, нека несрећна мешавина емотивног и интелектуалног, која због свега горенаведног нажалост може оставити утисак једино на оне што би желели да буду прихваћени, дакле на квазиинтелектуалце, људе без јасно утемељеног става, иза чијих тешких речи се не крије ништа друго сем подложности дневнополитичким утицајима. Шта очекујете од њихове подршке, кад такви никад нису били способни да било шта мењају? Зашто сводите себе на јефтину тираду, паузу између две сапунице на њиховом програму? Волео бих да ова питања не схватите погрешно и да ме не убацујете у погрешан филм. Ја се врло лепо дружим са Хрватима, никад их нисам ни лудо волео ни лудо мрзео, али да јесам ово друго, не верујем да би ме Ваше речи натерале да се предомислим.

Gospodine Ivane i gospodine antropolože,

Kažete da mislite da Hrvati ne mogu istorijski greh Jasenovca izneti ni uz srpsku pomoć ... ali niste rekli kako ste oholo spiskali tu moju jeftinu tiradu izraženu paljenjem voštanice u srpsku slavu i traženjem upravo te i samo srpske konkretne pomoći. Pa ako u ovom pokušaju i ne iznesemo čitav greh (prema svima) - jer ta naplatna kasa i nije kod vas Srba, nego kod Jevreja - da barem među braćom zamolimo koliko brat od brata može. Ako ne može, možda nije sad u prilici, možda i sam uđe u nepriliku, pa će nekad poslije razumjeti i grešnog brata.

Pitate me zašto sebe svodim na jeftinu tiradu, pauzu između dve sapunice na srpskom programu.

Pa ja jesam jeftina tirada.
Samo ne svodim ja sebe na nju, nego me život tu sveo da bi što potpunije uveo.

Pokušajte shvatiti antropološki kad ne ide drukčije: kad sam u zrcalu vidio sebe kao neprijatelja ili tiradu, ja sam je kanibalski smazao.
Tako je došlo do voštanice, bez tirade je ne bi bilo. To je funkcija «mog» teksta i on je u cjelini namijenjen braći Srbima. Da im se u nadolazećoj nevolji nađe, da jadni ne kupuju glasnost kod Gorbačova, kad je ni Rusi nisu dobili prije Putina.

Једном сам послао коментар на коментар Г.Барића (испод текста другог аутора) у коме сам имао сличне примедбе овим Ивановим и других коментатора. Модератори су, претпостављам, закључили да се мој коментар директно не тиче текста, па га нису пустили. И Кодер, који је имао бенигне теме, разумљивији је од г.Барића. Када се у текстовима о најосетљивијим српским темама нађу појмовна збрканост, непримерена поређења и лаконски коментари ("Pa ja jesam jeftina tirada") на које указују коментатори (Александар, ОКВИР,...), то их објективно своди на недопустиву релативизацију. Ако се уз то синхронизовано појаве "бочни удари" познатих коментатора-провокатора (DŠ,...) - та комоција постаје дегутантна!
Приметио сам да су неки коментари већ наишли на тихи, необјављени бојкот и да је то добар однос и рецепт за очување озбиљности приступа нашим проблемима. Нарочито не би требало одговарати на изнова постављена питања на које постоје очигледни одговори, било у тексту било у коментарима после њега, а пре "инвентивног" питања.

Бог и душа... тј. забога милога, "DŠ"!?

Ни у једном могућем контексту Вас нисам цитирао, парафразирао, споменуо, нити имам алузије на иједан Ваш текст, јер их (не замерите) уредно прескачем током читања!

Ако сте и имали нека Ваша "огледала" у текстовима, моја "огледала" немају никакве везе са Вашима. Тј. можда и имају (чим сте се пронашли?), али не на личном нивоу.

1/3

Jasna,
sestra moje majke bila je Jasna, umrla je mislim prije nego je prohodala. Tako nam je svima to ime u spomen nevinosti...Vi znate da jeste u mojoj voštanici, zar ne? Neka ovo stane na tome, ovaj dio ispod ne odnosi se na vas.

Za vašu informaciju, pisao sam o Jasenovcu 1990. Otišao sam sam iz Splita, popodne posjetio memorial sa betonskom ružom, upisao se u knjigu poštovanja prema braći Srbima, Jevrejima i Ciganima (ne sjećam se da li sam tada uopće znao za Rome). Na odlasku sam bio umoran na autoputu, pa sam se zaustavio u jednoj restoraciji. Bila je poluprazna i ne znam kako i kada, ali - naridao sam se. Onako bez veze, puklo me nebo.
Onda sam produžio za Sloveniju i odsjeo u nekom hotelu mislim u Dravogradu. Ujutro sam otišao na Bleiburg. Tamo sam prvi put vidio kako vijore hrvatske zastave i opet sam plakao. Onda je bila misa, pa popodne ručak, pa se na ručku posvadili ustaše i neki naš pop udbaš kako su ga zvali, mislim Duka.
I kasnije popodne otišao sam iz Bleiburške doline, neću je zaboraviti: cesta prolazi između dvije planine koje su u tom momentu bile upravo prespojene ogromnom dugom... I opet sam plakao.
Tako život teče, pa mu suza smeta i na kraju čovjek premalo nauči i malo ostane za pozornicu ovog svijeta koji i sam skriveno svoju suzu nosi.

3/3

Meni ništa ne daje osnova da se složim sa vašom, ne mojom rečenicom – «… hvala dragome Bogu da “tu naplatnu kasu drže naša braća Jevreji” pa da profit ode ne na “smirivanje” već na “mir” duhova.«
Mene smiruju i Srbi i Rusi, Jevreji me ne smiruju. Ja ostajem kao – valjda zreo čovjek sa 66 godina – u uvjerenju da je ovo privremeno stanje koje registrira moj nužno kratki život i da to ne znači da se i ta stvar neće promijeniti na bolje. Međutim ovog momenta ja to ne vidim, pa čak ni u pokušaju.

"Da im se u nadolazećoj nevolji nađe, da jadni ne kupuju glasnost kod Gorbačova, kad je ni Rusi nisu dobili prije Putina."

Хмм ... као волим да "причам" са Вама ...баш волим.
Због тог мањка експлицитости , ваљда

Za odnose medju narodima i razlicitim verama, u ime mira, mora da se bude razuman !!!
Mislioc Jevrej ce doci ( u nekim aspektima nekog problema ) do drugacijeg zakljucka od mislioca npr. Hriscanina. Svaki mora poznavati postulate onog drugog. To je tek minimalan preduslov.
E sad, da se ogranicim samo na odnose pripadnika gore navedenih vera, Jevreji su zrtve. Interesantno je - ne samo vezano za ovu temu, vec kroz vreme ( recimo zadnjih 500 godina ) i u dobrom delu Evrope - da su Jevreji bili zrtve na razne nacine, pa do najgoreg moguceg. A kakve obaveze ovi drugi imaju, u svojoj veri.
A odnos prema ljudima ( domorodackom stanovnistvu ) Severne i Juzne Amerike. Konvertovanje.
Odnos prema drugacijem od sebe u okviru samog Hriscanstva ( Pravoslavni, Rimokatolici, Protestanti...). Konvertovanje.

Na isti nacin kako se pokusava promeniti broj pobijenih u Jasenovcu, zatim svesti zlocin samo na - samo Jasenovac - ( tu njihovu novu istinu o Jasenovcu, gde deset puta smanjuju broj pobijenih ), tako se jos podmuklije, krajnje muchki zaobilaze rasni zakoni u `ndh`.

1.2
RIKARD...Pa se tako ne nalazim samo u Vašoj voštanici, već i u mnogim svećama koje kao da su upaljene samom rukom svetoga Antuna, svete Petke, svete majke Tereze, svih svetih, nalazim se u običnim svećama koje ljudi prinose svaki dan i u onim nedogorelim delićima i na zidovima limenog kućišta koje vredne čistačice odnose na đubrište u životni ciklus...gde god..(od nedavno i u sveći za preminulog direktnog potomka Turskoga sultana koji je poslednji polagao pravo na presto Srbije, tako rekoše na TV)...

Voštanica je za mene, tvrdo rečeno, čarobni štapić...Voštanice se pale iz najčasnijih namera, tako verujem...U svakoj osećam da se nalazim, i ne znam zašto je to tako..Tek tako...Ali se uspem zaustaviti kad primetim da plamen preti da ugrozi ljudske domene shodno mom medicinskom poznavanju..pa tada svetost i svetlost sveća prepustim “dašku” večnosti...A kad ne znam kome ću sveću nameniti, namenim je kome je najpotrebnija u nizu od app.6 milijardi ljudi...Kakve države, kakve nacije, kakve jame između veroispovesti, kakve rase...kakvi bakrači! Ne moramo se svi na Olimpijski tron popeti, niti Himalaje osvojiti, niti Manastir Šaolinzu posetiti, niti Maču Pikču dotaći...Uvek ima Neko ko će uliniti za nas...I neuznesene povisiti ...

Nije svaka Voštanica ispričana javno kao vaša...Zahvaljujem se Redakciji NSPM što je prinela tekst “Jasenovačka Voštanica” na “superhighway” globalnog nezaborava...
Zahvaljujem se vama što ste, potaknuti imenom Jasna, javno podelili sećanje na vašu tetu Jasnu (svoje ime naprosto obožavam – prva lozinka za moj “životni članak”) i podarili mi saznanje simbolike nevinosti u njemu...Palim sveću za malenu devojčicu i prinosim gde drugo u ovom trenutku do u presvetli Hram balkanskog Svetog maestra, najvećeg porodičnog Mirotvorca, Svetoga Save...

Poštovani komentatori,
Zatvaram diskusiju i zahvaljujem na vašem trudu da se uključite u bolnu jasenovačku tematiku balkanskog prostora. Niti jedan vaš komentar (Okvir, Dragan itd...) me nije uvrijedio i potvrdio je moje uvjerenje o zrelosti i statusu srpske političke misli koja može komunicirati i ljutite stavove bez vulgarnosti. Ipak, ne slažem se sa tom ljutnjom, dodijali su mi pretendenti na ljutiti imiđ Srba, pa ih konačno više i ne držim baš puno Srbima, što samo po sebi ne komentiram.

Izraženi cjelokupni potencijal komentara ostaje zarobljen u političkom polju koje lično nalazim neplodnim i mrtvim. Generacija kojoj pripadamo – mislim na onu koja nije prošla II svjetski rat - po mom je mišljenju pravi izraz totalnog poraza Balkana. Ova generacija ostaje doslovno nesposobna da se suoči sa životom. Krepali smo kao sanjari rata za kojeg znamo da ćemo svakog izgubiti, jer nijednom nismo dorasli. ostale su nam ulice i uličarenje...

Jasna,
Moje najiskrenije saučešće za vaš gubitak u Jasenovcu!

Vi potvrđujete da je neizvediva misao eksterminacije «drugih» i da taj izvod dugujemo Jevrejima. To je samo djelimično tačno: dugujemo Jevrejima poput vas. I to ne zbog vašeg hrišćanstva ili jevrejstva, nego zbog vas kao Jasne. (Vidim da ovo niste ubrali, tu apsolutnu Jasnu u sebi...).

Puno pozdrava Rikard

Кад нема одговора, то значи да нема одговора.

Mi Srbi koji smo imali tu (ne)priliku da zivimo duze vremena s 'rvatima kao moja malenkost SAMO mi znamo KAKVI su 'rvati i kakva im je nazovi "crkva" tj.kakav je i sta je Vatikan.
Kao osoba koja je zivijo 30-ak godian medj njima tacnije (okolina)Dubrovnik (juznije)gdje su vecinom POkatolice ex srbi koji su se POkatolicili pre 100-ak i kusur godina.

Sta da kazem??
Taj svijet je strasno iskomplexiran da komplexi kombinovani s starsnom patoloskom mrznjom cine njih jako nesretan svijet.Srbi su im krivi cak i kada im je lose vrijeme pa vi sada vidite stepen te bolestinje.

Nazalost takvi su nam susjedi a ovakvih kao oni imamo jos njih za susjede (POturice i Arnauti).