Комунисти и даље по свом. Само они знају шта је исправно. И наравно, само они треба да владају.
Да се опаметимо већ једном и схватимо да Србе нико никад није бранио већ су сами себе увијек бранили а гинули и за себе и за друге.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 29 септембар 2009 13:48
БАЧКА ТОПОЛА
Новине за које пишеш не читам одавно,али ти је текст одличан.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 29 септембар 2009 15:21
Иван
Све читам наслов дневног листа и не могу да верујем! Ово је објавио Данас?!
Препоруке:
0
0
4
уторак, 29 септембар 2009 18:35
sava
Vrlo dobar tekst, ali koji ne pokazuje sta je uzrok neuspeha poslednje regularne Vlade da sprovede svoj potpis u delo. Pitanje je da li bi novinari Danas-a smeli da zagrebu i taj sloj istorije.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 29 септембар 2009 20:05
Мирко
Господине Миливојевићу, да је Југославија остала верна Тројном пакту који је Цветковић потписао, била би после рата третирана од стране победничке алијансе као држава из поражене коалиције и сходно договорима раскомадана, окупирана и подељена као победнички плен, те би се Србија, како сви добро знамо, нашла под Стаљином у Варшавском пакту. И лепо наш народ каже, не пореде се "бабе и жабе", "Минхенски договор", "пакт Хитлера са Стаљином", све је то било ПРЕ него што је рат почео, а приступање Тројном пакту Цветковићеве владе 41.године! Ваш систем вредности је мало ишчашен, не може се тако доказивати "шта би било, кад би било", већ поређењем ПОЗНАТИХ догађаја. На пример, јесте Румунија "преспавала" рат, али и потоњих 50 година под Стаљином и Чаушескуом! Дајте једном да се поштено и објективно извреднују историјски догађаји, без двоструког аршина који је сада толико у моди.
Препоруке:
0
0
6
уторак, 29 септембар 2009 20:29
Дејан С.
Заиста врло чудно од Дачића да се у овом тренутку противи рехабилитацији Драгише Цветковића,из простог разлога што је он тренутно министар и потпредседник владе која свира по нотама са стране,а да притом потписује свакакве споразуме који су и по форми и по садржини гори него споразум који је потписала влада Д.Цветковића.
Препоруке:
0
0
7
среда, 30 септембар 2009 00:26
Mislilac
Dacic nikako da se pomiri sa tim da je berlinski zid srusen...
Nisam neki fan Dragise Cvetkovica ali zaista ne postoji razlog da on ne bude rehabilitovan.
Svi iz predkomunistickog perioda, osim Ljotica i Nedica, treba da budu rehabilitovani.
Препоруке:
0
0
8
среда, 30 септембар 2009 09:30
Владимир Челекетић - Замбија
Када је Тројни пакт потписан нико није могао да зна ко ће у рату да победи.
Ја и даље не видим ни један једини рационалан разлог зашто је у сукобу између Немачке и Британије Србија требала да стане на страну Британије. Или на било чију страну. Осим наравно личног итереса, јер сада је познато да је британска обавештајна служба финансирала пуч.
Када је Тројни пакт потписан Немачкој нико на континенту није могао да се супротстави, од Југославије је тражено да остане неутрална, а СССР још увек није био у рату.
Мислим да није толико битна "рехабилитација" Цветковића колико шта учимо из историје. Срби уопште нису имали дефинисан српски национални и државни интерес, оба српска герилска покрета за време рата су били југословенски. Онај комунистички чак и отворено антисрпски. Цео двадесети век Срби су провели у свом виртуелном свету у којем су Британија и Француска некакви српски "пријатељи". Чак су и САД прогласили "пријатељем" и спашавали њихове пилоте по Србији, а за узврат су добили три бомбардовања од тих истих "пријатеља", почев од 1944 па на овамо. Упркос свему томе, ни дан данас Србија није у стању да јасно дефинише свој интерес осим да предавање и ово мало преостале државе "на тацни" тим истим "пријатељима" "нема алтернативу".
И дан данас Срби воде бесмислене расправе типа ко је био "фашиста", а ко "антифашиста" као да је битно која је идеологија окупатора. И дан данас се "хвале" како су поднели огромне жртве у борби "против фашизма" не схватајући да ни једна једина српска жртва у Другом светском рату није била за Србију. Људи су страдали или зарад интереса српских "пријатеља" или у служби једне сулуде идеологије која буквално уништава српско национално биће већ више од пола века.
Препоруке:
0
0
9
среда, 30 септембар 2009 11:43
Небојша С.
Министар унутрашњих дела, да је одговоран политичар најмање што би се од њега очекивало је да понуди своју оставку. Своју неспособност са неодмереним изјавама поводом догађања у престоници, сада прикрива идеолошким фантазијама.
Препоруке:
0
0
10
среда, 30 септембар 2009 11:52
Баја Патак
@ Мирко уторак, 29 септембар 2009 20:05: „...На пример, јесте Румунија "преспавала" рат, али и потоњих 50 година под Стаљином и Чаушескуом! Дајте једном да се поштено и објективно извреднују историјски догађаји, без двоструког аршина који је сада толико у моди...“ Добро, кад баш хоћете. Дакле: Румунија није баш сасвим „преспавала“ рат – морала је у њему и учествовати: њене трупе су окупирале делове СССР-а око црноморске обале а учестовале и у опсади Стаљинграда (уз све познате последице по њих: велике погибије, рањавања, заробљавања, итд.). Краљевина Југославија , приступањем Тројном пакту није уопште била обавезана да војно учествује у ратним операцијама. Да ли је Румунија (као и Бугарска) „преспавала“, рат или не – једно је сигурно: Погибија стотина и стотина хиљада Срба (колико тачно, не може се рећи ) током тог – за Југославију (Србију) непотребног рата, је по други пут током 20. века демографски катастрофално осакатила српску нацију, а како сада са наталитетом Срба ствари стоје, питање је да ли ће се уопште опоравити. Ако је веровати Википедији (World War II casualties), најбоље су прошли Бугари. Према тим подацима, Југославија је изгубила 6,67% (од 15,4 милиона становника – од чега је било далеко највише Срба); Румунија 4,22% (од 19,9 милиона) – а била је, као и Бугарска по Тројном пакту обавезна да војно учествује у рату), док је Бугарска заиста „ преспавала“ (углавном изврдала војно учешће) и изгубила само 0,38% (од 6,4 милиона). Иницијални узрочник овим српским губицима није било приступање Тројном пакту, него фамозни „27. Март“ са војним пучем, после чега је лавина катастрофалних догађања почела незадрживо да се ваља (а питање је - узимајући у обзир крвави распад Југославије и могуће даље консеквенце, да ли се још зауставила).
Препоруке:
0
0
11
среда, 30 септембар 2009 13:55
Мирко
Господине Челекетићу, јављам се мање у жељи да полемишем са Вама, а више зато што сам куриозан у погледу Вашег презимена. Наиме, познавао сам својевремено господина Пинка из Зрењанина, који је дуго живео у Немачкој, па ме интересује да ли сте у роду?
Ви кажете да нико није могао да зна ко ће да победи, када је Тројни пакт потписан. Међутим, није то оно што одређује учешће једне државе или народа у рату, већ вредности за које се и због којих се ратује. Хајде да, хипотетички, замислимо да је Хитлер са коалицијом однео победу у рату. Шта би се десило са Југославијом и Србијом? На које би идеолошке и политичке промене просто били приморани и какве би консеквенце из тога биле повучене, у новом светском поретку, у коме би ми били на победничкој страни? Не треба заборавити на злочиначку идеологију по којој би Нови Свет био устројен. И да не филозофирам даље, питања навиру једно за другим...
Дакле, по мени, једноставно није могуће бирати између фашизма, макар и кокетовања са њим и антифашизма. То Вам је исто као да бирате између Свевишњег и Сатане, између Добра и Зла, оног исконског.
1941.године цео свет је знао са чиме је суочен и да ће морати да искрвари неби ли победио фашизам као врхунско и исконско Зло, које је човечанство до тада изнедрило.
И последњи, нешто „приземнији“ разлог. Србима не лежи неутралност и не учествовање у одсудним биткама, једноставно нисмо „Румуни“, па да "преспавамо рат", како то аутор текста каже. Сваки народ има свој Усуд, наш је српски да крваримо за истину и правду.
Поздрав!
Препоруке:
0
0
12
среда, 30 септембар 2009 14:38
Владимир Челекетић - Замбија
Наиме, познавао сам својевремено господина Пинка из Зрењанина, који је дуго живео у Немачкој, па ме интересује да ли сте у роду?
Поштовани господине Мирко,
Дотичног господина не знам али је могуће да смо неки даљи род. Мој отац је из Баната.
Ни ја нисам расположен за полемике типа фашиста-антифашиста. Моја основна примедба је дата на крају коментара. Срби нису ратовали, па ни гинули за српску државу. Чак ни 1991-е нису ратовали за српску државу. Ја мислим да држава и нација треба да буду старије од идеологије и изнад сваке идеологије. Када постигнемо консензус да су српска држава и нација светиње, не само светиње ради, него и из врло практичних разлога, јер нам без истих опстанка нема, онда тек можемо да разговарамо која идеологија је боља од које или која је "врхунско зло". Срби ће бити на "правој" страни само онда када буду на страни сопствене државе. Све остале стране, са српског становишта су "погрешне", без обзира на којој идеологији почивају.
Дакле, немам примедбу што је борба била "антифашистичка" (па ма шта то значило), већ зато што то није, пре свега и после свега, била борба за српску државу.
Препоруке:
0
0
13
среда, 30 септембар 2009 16:33
Баја Патак
@ Мирко среда, 30 септембар 2009 13:55 : “... Србима не лежи неутралност и не учествовање у одсудним биткама, једноставно нисмо „Румуни“, па да "преспавамо рат", како то аутор текста каже. Сваки народ има свој Усуд, наш је српски да крваримо за истину и правду...“ Ви, уствари, кажете да су Срби самоубилачки народ? Јер, кад се срља у „одсудне битке“ не гледајући на сопствене војне могућности, и када се масовно „крвари за истину и правду“, није ништа лакше него да се и потпуно искрвари. Кнез Павле је одлично знао да је Краљевина Југославија, због непомирљивих и нерешивих унутрашњих политичких, националних и верских супротности (због неутољиве мржње Хрвата и муслимана према Србима) била, уствари, једно велико буре барута са уграђеним брзогорећим фитиљем. Била је довољна само једна мала варница, па да све експлодира, као што се одмах на почетку тог рата ( који су он и несретни Драгиша Цветковић, око чије рехабилитације се сада води дебата, покушавали да избегну) и догодило. Док је био министар војни, генерал Недић је на све ове околности својим меморандумом од 1.11.1940г. скренуо пажњу кнезу Павлу и Министарском савету. Затим је, 6.11.1940г. (добровољно – или не?) поднео оставку (Станислав Краков: Генерал Милан Недић. Књ. 1., стр.85-99, „Никола Пашић“, Београд, 2008) . Не би било лоше прелистати и ову књигу, па онда са више основа расправљати о одсудним биткама, Усуду, крварењу за истину и правду и осталим поетски узвишеним епским темама. А Дачић? Па, он је, једноставно, остао и даље добар Титов пионир и омладинац и зато тако (не резонује, него) понавља оно набубано.
Препоруке:
0
0
14
среда, 30 септембар 2009 20:35
Урош
Ја мислим да је потписивање тројног пакта
у том тренутку било једино исправно док
је априлски пуч био нешто најглупље што
се могло урадити. Због тога смо доживели
демографску катастрофу трећу у новијој историји. Међутим питање је да ли би Хитлер поштовао одредбе тог споразума или би нас напао и да није било пуча. Драгиша Цветковић није ратни злочинац. Суд је донео исправну одлуку-
Препоруке:
0
0
15
среда, 30 септембар 2009 20:36
Урош
Пардон мартовски пуч.
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 01 октобар 2009 00:02
Хари Халер
Поводом писања господина Мирка
не може се тако доказивати "шта би било, кад би било", већ поређењем ПОЗНАТИХ догађаја Ако примењујемо овај принцип, онда не стоји следећа изјава:
да је Југославија остала верна Тројном пакту који је Цветковић потписао, била би после рата третирана од стране победничке алијансе као држава из поражене коалиције...
Југославија би у пракси била неутрална држава, а ниједна неутрална држава није била раскомадана, ни подељена. Поред тога, зашто би једну капиталистичку земљу (или њен део)западни савезници препустили Совјетском савезу.
није то оно што одређује учешће једне државе или народа у рату, већ вредности за које се и због којих се ратује Ни Енглези, ни Французи, ни Американци, ни СССР нису ушли у рат због вредности, него: Енглези и Французи тек кад су се уверили да је Хитлер незасит и да ће наставити да угрожава њихове интересе без границе (да им је стало до вредности, ушли би у рат кад је Хитлер ушао у Чехословачку), Американци и СССР су ушли у рат тек кад су сами нападнути (СССР је чак послао Немачкој телеграм - честитку, због успеха на западном фронту, наравно пре напада на СССР). Пољаци су ушли у Чехословачку користећи немачки улазак у ту земљу, а СССР је ушао у Пољску на исти начин. Сви гледају своје интересе, и то крајње себично, а само Срби треба да улазе у рат због општих вредности, иако сами нису угрожени и да при том изгубе стотине хиљада живота, а да им земља буде разорена.
Овако смо после рата добили комунистички режим, који је једино Србију поделио на покрајине, а цену тога и данас плаћамо (Косово и Метохија).
1941.године цео свет је знао са чиме је суочен и да ће морати да искрвари неби ли победио фашизам као врхунско и исконско Зло, које је човечанство до тада изнедрило. Ако је тако зашто ништа није урађено после рата по питању Шпаније или Португала? Зашто су Американци практично увели десничарску диктатуру у Чиле? Западу фашизам не смета, ако им не угрожава интересе.
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 01 октобар 2009 12:54
Мирко
Господине Челекетићу, савршено сам разумео ваш став по питању српског крварења за туђе интересе, али је, нажалост, жеља да се Срби окрену само себи и својој држави равна највећој утопији. Па, зар управо сада „друга Србија“ не јаше на мондијализму (сурогат Брозовом интернационализму), гушењем српског идентитета и интереса?
Желим вам свако добро! Да, Челекетићи су из Баната, отуда и моје питање, извињавам се на евентуалној непријатности.
Господине Бајо, ви би као искусан Патак требало да знате да ни аутор текста, а још мање ја, мислимо буквално са оним „преспавали“. Подаци које износите о учешћу Румуније у рату су познати сваком просечном читаоцу НСПМ.
Тачно сте приметили да наше страдање почиње 27.марта, а не 25., али из тога извлачите сасвим погрешне закључке. Наиме, није могуће избећи рат ако се о својој неутралности сложите само са једном умешаном страном! Па зар пуч који је организовала Енглеска управо не говори супротно вашој тези?! Страна се, нажалост, МОРА изабрати.
Не, не тврдим ја да смо ми самоубилачки, већ да смо мегаломански народ! Хајде да погледамо нешто даљу српску историју, апстрахујући балканске, први и други светски и последње ратове. Када су то у својој историји Срби мирним путем, договарањима, преговарањима, дипломатијом и сличним поступцима, избегавали бесмислено проливање крви и погибију народа? Иако је било владара (на памет ми одмах пада Милош), великаша, државника, интелектуалаца и црквених великодостојника који су размишљали у том правцу, никада око таквих идеја нису успевали да окупе целокупно српство или су чак и успевали, али на кратко! Увек смо имали неке друге струје, које су вукле ратним опцијама, чак и за оно мрачно време вековне турске окупације.
Господине Халеру, негде сам већ рекао да није могуће изабрати неутралност у договору са само једном зараћеном страном! То се, на крају крајева и обистинило, јер Енглеска једноставно није пристала на Цветковићеву "неутралност". Зато са вашим осталим тезама не вреди полемисати.
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 01 октобар 2009 12:59
Dušan
Komunisti i SAD su pobedili fašiste,ostali su statistička greška.
Препоруке:
0
0
19
четвртак, 01 октобар 2009 16:26
Бранко
За Мирка
"То Вам је исто као да бирате између Свевишњег и Сатане, између Добра и Зла, оног исконског."
А ко је у том рату представљао Свевишњег?
Крволочни комунисти спремни да побију све који се не слажу са њима? Подмукли енглези са својом вјечитом политиком империје? Eгоистични французи које су стално израђивали енглези (прочитати књигу "невољни ратници" Д. Живојиновића)? Американци?
.jpg)
Да се опаметимо већ једном и схватимо да Србе нико никад није бранио већ су сами себе увијек бранили а гинули и за себе и за друге.
Nisam neki fan Dragise Cvetkovica ali zaista ne postoji razlog da on ne bude rehabilitovan.
Svi iz predkomunistickog perioda, osim Ljotica i Nedica, treba da budu rehabilitovani.
Ја и даље не видим ни један једини рационалан разлог зашто је у сукобу између Немачке и Британије Србија требала да стане на страну Британије. Или на било чију страну. Осим наравно личног итереса, јер сада је познато да је британска обавештајна служба финансирала пуч.
Када је Тројни пакт потписан Немачкој нико на континенту није могао да се супротстави, од Југославије је тражено да остане неутрална, а СССР још увек није био у рату.
Мислим да није толико битна "рехабилитација" Цветковића колико шта учимо из историје. Срби уопште нису имали дефинисан српски национални и државни интерес, оба српска герилска покрета за време рата су били југословенски. Онај комунистички чак и отворено антисрпски. Цео двадесети век Срби су провели у свом виртуелном свету у којем су Британија и Француска некакви српски "пријатељи". Чак су и САД прогласили "пријатељем" и спашавали њихове пилоте по Србији, а за узврат су добили три бомбардовања од тих истих "пријатеља", почев од 1944 па на овамо. Упркос свему томе, ни дан данас Србија није у стању да јасно дефинише свој интерес осим да предавање и ово мало преостале државе "на тацни" тим истим "пријатељима" "нема алтернативу".
И дан данас Срби воде бесмислене расправе типа ко је био "фашиста", а ко "антифашиста" као да је битно која је идеологија окупатора. И дан данас се "хвале" како су поднели огромне жртве у борби "против фашизма" не схватајући да ни једна једина српска жртва у Другом светском рату није била за Србију. Људи су страдали или зарад интереса српских "пријатеља" или у служби једне сулуде идеологије која буквално уништава српско национално биће већ више од пола века.
Ви кажете да нико није могао да зна ко ће да победи, када је Тројни пакт потписан. Међутим, није то оно што одређује учешће једне државе или народа у рату, већ вредности за које се и због којих се ратује. Хајде да, хипотетички, замислимо да је Хитлер са коалицијом однео победу у рату. Шта би се десило са Југославијом и Србијом? На које би идеолошке и политичке промене просто били приморани и какве би консеквенце из тога биле повучене, у новом светском поретку, у коме би ми били на победничкој страни? Не треба заборавити на злочиначку идеологију по којој би Нови Свет био устројен. И да не филозофирам даље, питања навиру једно за другим...
Дакле, по мени, једноставно није могуће бирати између фашизма, макар и кокетовања са њим и антифашизма. То Вам је исто као да бирате између Свевишњег и Сатане, између Добра и Зла, оног исконског.
1941.године цео свет је знао са чиме је суочен и да ће морати да искрвари неби ли победио фашизам као врхунско и исконско Зло, које је човечанство до тада изнедрило.
И последњи, нешто „приземнији“ разлог. Србима не лежи неутралност и не учествовање у одсудним биткама, једноставно нисмо „Румуни“, па да "преспавамо рат", како то аутор текста каже. Сваки народ има свој Усуд, наш је српски да крваримо за истину и правду.
Поздрав!
Поштовани господине Мирко,
Дотичног господина не знам али је могуће да смо неки даљи род. Мој отац је из Баната.
Ни ја нисам расположен за полемике типа фашиста-антифашиста. Моја основна примедба је дата на крају коментара. Срби нису ратовали, па ни гинули за српску државу. Чак ни 1991-е нису ратовали за српску државу. Ја мислим да држава и нација треба да буду старије од идеологије и изнад сваке идеологије. Када постигнемо консензус да су српска држава и нација светиње, не само светиње ради, него и из врло практичних разлога, јер нам без истих опстанка нема, онда тек можемо да разговарамо која идеологија је боља од које или која је "врхунско зло". Срби ће бити на "правој" страни само онда када буду на страни сопствене државе. Све остале стране, са српског становишта су "погрешне", без обзира на којој идеологији почивају.
Дакле, немам примедбу што је борба била "антифашистичка" (па ма шта то значило), већ зато што то није, пре свега и после свега, била борба за српску државу.
у том тренутку било једино исправно док
је априлски пуч био нешто најглупље што
се могло урадити. Због тога смо доживели
демографску катастрофу трећу у новијој историји. Међутим питање је да ли би Хитлер поштовао одредбе тог споразума или би нас напао и да није било пуча. Драгиша Цветковић није ратни злочинац. Суд је донео исправну одлуку-
не може се тако доказивати "шта би било, кад би било", већ поређењем ПОЗНАТИХ догађаја
Ако примењујемо овај принцип, онда не стоји следећа изјава:
да је Југославија остала верна Тројном пакту који је Цветковић потписао, била би после рата третирана од стране победничке алијансе као држава из поражене коалиције...
Југославија би у пракси била неутрална држава, а ниједна неутрална држава није била раскомадана, ни подељена. Поред тога, зашто би једну капиталистичку земљу (или њен део)западни савезници препустили Совјетском савезу.
није то оно што одређује учешће једне државе или народа у рату, већ вредности за које се и због којих се ратује
Ни Енглези, ни Французи, ни Американци, ни СССР нису ушли у рат због вредности, него: Енглези и Французи тек кад су се уверили да је Хитлер незасит и да ће наставити да угрожава њихове интересе без границе (да им је стало до вредности, ушли би у рат кад је Хитлер ушао у Чехословачку), Американци и СССР су ушли у рат тек кад су сами нападнути (СССР је чак послао Немачкој телеграм - честитку, због успеха на западном фронту, наравно пре напада на СССР). Пољаци су ушли у Чехословачку користећи немачки улазак у ту земљу, а СССР је ушао у Пољску на исти начин. Сви гледају своје интересе, и то крајње себично, а само Срби треба да улазе у рат због општих вредности, иако сами нису угрожени и да при том изгубе стотине хиљада живота, а да им земља буде разорена.
Овако смо после рата добили комунистички режим, који је једино Србију поделио на покрајине, а цену тога и данас плаћамо (Косово и Метохија).
1941.године цео свет је знао са чиме је суочен и да ће морати да искрвари неби ли победио фашизам као врхунско и исконско Зло, које је човечанство до тада изнедрило.
Ако је тако зашто ништа није урађено после рата по питању Шпаније или Португала? Зашто су Американци практично увели десничарску диктатуру у Чиле? Западу фашизам не смета, ако им не угрожава интересе.
Желим вам свако добро! Да, Челекетићи су из Баната, отуда и моје питање, извињавам се на евентуалној непријатности.
Господине Бајо, ви би као искусан Патак требало да знате да ни аутор текста, а још мање ја, мислимо буквално са оним „преспавали“. Подаци које износите о учешћу Румуније у рату су познати сваком просечном читаоцу НСПМ.
Тачно сте приметили да наше страдање почиње 27.марта, а не 25., али из тога извлачите сасвим погрешне закључке. Наиме, није могуће избећи рат ако се о својој неутралности сложите само са једном умешаном страном! Па зар пуч који је организовала Енглеска управо не говори супротно вашој тези?! Страна се, нажалост, МОРА изабрати.
Не, не тврдим ја да смо ми самоубилачки, већ да смо мегаломански народ! Хајде да погледамо нешто даљу српску историју, апстрахујући балканске, први и други светски и последње ратове. Када су то у својој историји Срби мирним путем, договарањима, преговарањима, дипломатијом и сличним поступцима, избегавали бесмислено проливање крви и погибију народа? Иако је било владара (на памет ми одмах пада Милош), великаша, државника, интелектуалаца и црквених великодостојника који су размишљали у том правцу, никада око таквих идеја нису успевали да окупе целокупно српство или су чак и успевали, али на кратко! Увек смо имали неке друге струје, које су вукле ратним опцијама, чак и за оно мрачно време вековне турске окупације.
Господине Халеру, негде сам већ рекао да није могуће изабрати неутралност у договору са само једном зараћеном страном! То се, на крају крајева и обистинило, јер Енглеска једноставно није пристала на Цветковићеву "неутралност". Зато са вашим осталим тезама не вреди полемисати.
"То Вам је исто као да бирате између Свевишњег и Сатане, између Добра и Зла, оног исконског."
А ко је у том рату представљао Свевишњег?
Крволочни комунисти спремни да побију све који се не слажу са њима? Подмукли енглези са својом вјечитом политиком империје? Eгоистични французи које су стално израђивали енглези (прочитати књигу "невољни ратници" Д. Живојиновића)? Американци?