Владика Артемије је на крају лијепо рекао. Држави није стало да се ријеши проблем са манастирима на Косову јер треба полако да се Косово пусти да отплови. Али лагано и непримјетно. Званични представници цркве (синод-група високосвештеника која је преузела све полуге у цркви)ради у складу са том политиком. Дакле, политика државе и синода је сљедећа:
1. Србија мора у ЕУ
2. Све што се тражи од ње за улазак у ЕУ се мора
испунити
3. Признање Космета је прво од тога
4. Признање Космета се врши кроз одбацивање сваке
одговорности према манастирима и људима на
Космету
5. За улазак у ЕУ треба испунити захтјеве Ватикана
6. Српска православна црква дефинитивно се ставља
под утицај Ватикана-непримјетно-види Равенски
споразум о којем се до данас СПЦ није
огласила како треба
7. Неопходност учествовања у екуменским разговорима
-читај признавање папе као првог, "намјесника
Кристовог на земљи" као и остале јереси и
подмуклости

СПЦ се до данас није огласила са статусом у Заједници свјетских цркава иако се од ње тражило иступање и донијет је закључак да она МОРА иступити из тог срамног договора. Али то је само први корак ка признавању Ватикана као једине Хришћанске цркве и дефинитивно утапање Православља у Ватикан.
Равена је само други корак.
Ватикан стоји иза ЕУ и Србија може само само преко Ватикана у ЕУ тј, одрицањем од Православља.
Уосталом, Хочевар је све рекао. Ко је схватио, схватио је.

више није битан ни владика Артемије колико неодлучност државе и СПЦ-а, а још гора је ствар шта се све дешава у позадини и која је политика у питању.
кроз своју неодлучност и прање од проблема полако се рјешава питање Космета.