Clanak stvarno zvuci strasno (nadam se da se nasao neko da pise novinama u kojim je izvorno objavljen).

Clanak Justine McCarthy dokazuje sledece.
Prvo, da uprkost uvjeravanja nasih 'evropljana', propagandna ofanziva protiv Srbije iz inostranstva ne prestaje. Sve njihovo ulizivanje je ocigledno nedovoljno.
Drugo, kako Antonic skrece paznju, nasi su u punoj formi saradjujuci sa ovim spoljnim pritiskom. Sad vec imamo novu generaciju evropskih 'mucenika' za ljudska prava pored slavnih Biserko i Kandic- svi u smrtnoj opasnosti
za njihove zivote. (ovo naravno ima prostije objasnjenje, jer postati priznati strucnjaci za srpski nacizam, i pritom se nastaniti u Briselu ili Londonu kao politicke figure - nije nikakva sala).
Prema kako je Zapad tretirao Srbe, McCarthy-jev izvjestaj o Srbiji, bi trebao da bude istina,ali nazalost-nije. Srbi, sto se tice propagande, su odavno izgubili bitku i treba da napuste svaku nadu da oni mogu nesto da urade pokusajuci da se opravdavaju praznim prepirkama. Kad god to oni rade, Srbi izgledaju jos vise krivi i kompleksni - i udarci pljuste jos vise(tako se i doslo do dvjesta hiljada silovanih muslimanka, osam hiljada strijeljanih u Srebrenici itd). Ako insistiramo u ovome pravcu, onda ce mozda proglasiti da se Dunav uliva i u Moravu.
Dosli smo do mrtve tacke. Odsad treba da nam je jedino vazno sto mi mislimo o samomome sebe, ne sto ostali misle o nama.

Након пуних 18 година од изласка првог броја недељника "Време" зачетника свих потоњих Грухоњића и изругивања свега српског Антонић је смогао снагу да крене директно у осињак. Треба му дати подршку.

Ljudi kunem se, Justine je u pravu, ni ja nikad nisam pominjao Srebrenicu i genocid u taksiju, tako mi Boga jedinoga, nikad nisam upotrijebio te riječi kad sam se obraćao taksisti.

Anotonioc je napravio gresku. Dinko Gruhonjic nije puno ni pravo ime novinara o kome pise. Gospodin se zave Sabahudin Gruhonjic (a Dinko mu je nadimak). Radi se o velikom borcu za autonomiju Vojvodine.

Ima dosta istine u izvornom clanku Ms McCarthy, naime u Srbiji ima dosta zla, jos uvek vecina ne govori Engleski i sl. Medjutim, necemo valjda dozvoliti da Irci sude o tome da li je neko zao i da li je ratni zlocinac? To je narod koji vec decenijama teroristickim napadima i grubom silom pokusava da otme provinciju Ulster od Ujedinjenog Kraljevstva. Tamo ne sme da se otvoreno govori nista protiv Sinn Fein-a, jer ko god to uradi rizikuje da ga pretuku taksisti. Osim toga, tamo nema hrabrih boraca za istinu, kao u Srbiji.

Господине Антонићу, није ли време да се престане давати публицитет тој групици несрећника окупљених око блога Б92? Ево, "блогерка" Јелена Милић је већ поставила текст који има за тему Ваш чланак. Као редовни посетилац тог блога, (али не и као коментатор-јер су ме либералнодемократски "бановали")могу да вас утешим да се повремено појављују коментатори који нису сасвим скренули са ума, а не припадају ни "првој" ни "другој" Србији. Наравно, за тили час им се прилепе етикете типа "клерофашиста", "шешељевац" и слично и наравно после неког времена их нема. Остаје само "хард-кор" прогресивне, либеране и суоченесапрошлошћу Србије која наставља да хара виртуелним простором званим Блог Б92. Верујте ми да њих заиста нема толико колико се чини на први поглед што не значи да се инфекција неће ширити. Они дефинитивно обављају један врло важан задатак, а да тога уопште нису свесни (барем већина њих)док тата Веран расте у очима својих послодаваца на БиБиСи-ју. Стога се ступањем у некакву преписку преко новинама тим особама чини велика услуга којом добијају публицитет који не заслужују. Они су господине Антонићу само нус-производ опште затрованости и помрачења ума српског грађанина а никако његов узрок. Због тога, усмерити енергију на право место и тући змију право у главу а не у прсте на ногама.