субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Помирење у „Оријент експресу“

Kоментари (10) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 21 август 2009 20:49
Посматрач
Ово је добра и разборита дипломатско-историјска анализа случаја са освртом на социопсихолошки профил протагониста. Очигледно је да аустријска амбасада у Београду, месно надлежна за место где је подигнут споменик, или не зна за ред или прави провокације. Да ли ће их неко опоменути да и овде важи дипломатски протокол?
Препоруке:
0
0
2 петак, 21 август 2009 21:41
Ala
Austrijska ambasada i ovde i u svetu boluje od "Habzburskog sindroma nekadasnje velicine".
Na seminarima na svetski poznatim univerzitetima, mozete redovno da cujete nekog treceg sekretara austrijske ambasade kako deklamuje da su Srbi izazvali Prvi svetski rat?!
Mein Gott!
Kada ga upitate o politicko-ekonomskoj situaciji tog vremena,odnosa sila u Evropi i njihovim pretenzijama,tu nastaje problem...
Znacajan broj turskih intelektualaca i diplomata nije se odrekao Osmanskog carstva,naprotiv.Cak traze reviziju i novo vrednovanje tog perioda.Po nagovestajima treba da se odrzi na univerzitetu u Hajdelbergu.
Ako pomenuti Burgermeister(umlaut na u) bude prisutan ,svasta moze da se ocekuje...
Odlicna analiza.
Препоруке:
0
0
3 петак, 21 август 2009 21:51
Баја Патак
@Посматрач: Потпуно је јасно да аустријски дипломата и даље на подручје на коме би волео да види споменик Османлијама, и данас - 80 година после слома Аустро-Угарске носталгично гледа као на подручје које је, уствари, његово. Ту нема никакве забуне.Тако је било и тако ће увек бити. Они се не мењају. Локални градоначелник (начелник месне заједнице, или штајазнам?), као и гостујући Мађар, дувају, поданички, у исту тикву. Али, то подизање споменика непријатељима није сасвим усамљени феномен.Негде почетком ове године, у једном месташцу у Холандији, на холандско-немачкој граници, појавила се слична иницијатива - подизање заједничког споменика борцима против немачког окупатора и погинулим немачким окупатроским војницима. Упркос новопоеченом "ЕУ братству-јединству", и нестанку граница, та иницијатива је од стране Холанђана била одбијена. Како ли ће реаговати Срби на могући споменик Османлијама? Не би ме баш много зачудило ако неки Eurofili почну и са прикупљањем добровољних прилога, јер - забога, то би се допало једном аустријском дипломати.
Препоруке:
0
0
4 субота, 22 август 2009 00:26
Јозеф К.
Уствари, на овом "малом случају" може се видети мање-више отворен позив Аустије Турској да се договоре око Србије! Осећају тајминг. И ту се нема шта увијати, не зове се то никако другачије!
Препоруке:
0
0
5 субота, 22 август 2009 10:52
Гаврило Принцип
Када у сред Шенбруна буде подигнут споменик помирења Гаврилу Принципу и Надвојводи Фердинанду Хабсбуршком, који је погинуо походећи Босну да би надзирао војне маневре на којима је 400000 аустро-угарских војника о видовдану 1914. године увежбавало операцију казнене експедиције против Србије, тек ћемо тад размотрити да ли су аустријске "помиритељске" жеље искрене.
Препоруке:
0
0
6 субота, 22 август 2009 13:08
FORum LIvi
Dobronamerna primedba,Cele Kula je podignuta posle boja na Cegru a ne na Deligradu .Ciao!
Препоруке:
0
0
7 субота, 22 август 2009 18:43
vuk
Хоће ли се потом појавити потреба да се као пример „сарадње победника и поражених“, уз чегарску „Ћеле кулу“ подигне и споменик оној војсци која је код Делиграда за собом оставила тај споменик садизму?

Ćele kula nije na Čegru već u Nišu.
Podignuta je od lobanja srpskih vojnika poginulih na brdu Čegar pored Nisa, a ne kod Deligrada koji se nalazi u blizini Aleksinca.
Препоруке:
0
0
8 понедељак, 24 август 2009 09:26
Апостата
Морам да исправим аутора текста јер му се поткрала мала грешка. Наиме, битка код Сигета одиграла се 1566. године а не 1544. године како је наведено у тексту. За вријеме опсаде Сигета умро је турски султан Сулејман Величанствени (1520-1566)па је тадашњи велики везир Мехмед-паша Соколовић данима од својих војника крио султанову смрт док нису освојили град.
Што се тиче подизања споменика турској војци предлажем да се подигну и споменици другим окупаторским војскама (њемачкој, аустроугарској, бугарској, мађарској и др.) чиме бисмо доказали да смо прави "Еуропљани".
Препоруке:
0
0
9 понедељак, 24 август 2009 13:28
Родољуб
Господо, отидните у Ниш, није далеко. Погледајте најпре споменик на Чегру, а онда станите пред Ћеле-Кулу са отвореним срцем, ако смете!

Ако и после тога имате разумевања за стару отоманску "демократију", некада надобудне "младотурке" и модерне аспирације Турске ка ЕУроНАТО крвожеђем (мислим на 1999. и брљотине у РС/Бих пре тога!), нека вам је Ататурк у помоћи!

Иначе, у Нишу влада врло неподељено мишљење да су касетне бомбе бацили 1999. на нишку нејач бацили управо турски авиони, у знак освете према још понеком "несређеном рачуну", мало због обарања њихових авиона дан-два пре тог масакра, а мало и због српске победе пре 150-200 година.

Далеко им лепа кућа!
Препоруке:
0
0
10 среда, 26 август 2009 10:31
Душан Ковачев
Извињавам се читаоцима.
У овом тексту су ми се непажњом поткрале две велике фактографске грешке.
Веома хвала читаоцима који су их увидели и одмах реаговали.
Став читалаца Нове српске политичке мисли уверио ме је да су вредности грађанског друштва изграђене на здравом, критичком основу.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер