Ово је добра и разборита дипломатско-историјска анализа случаја са освртом на социопсихолошки профил протагониста. Очигледно је да аустријска амбасада у Београду, месно надлежна за место где је подигнут споменик, или не зна за ред или прави провокације. Да ли ће их неко опоменути да и овде важи дипломатски протокол?

@Посматрач: Потпуно је јасно да аустријски дипломата и даље на подручје на коме би волео да види споменик Османлијама, и данас - 80 година после слома Аустро-Угарске носталгично гледа као на подручје које је, уствари, његово. Ту нема никакве забуне.Тако је било и тако ће увек бити. Они се не мењају. Локални градоначелник (начелник месне заједнице, или штајазнам?), као и гостујући Мађар, дувају, поданички, у исту тикву. Али, то подизање споменика непријатељима није сасвим усамљени феномен.Негде почетком ове године, у једном месташцу у Холандији, на холандско-немачкој граници, појавила се слична иницијатива - подизање заједничког споменика борцима против немачког окупатора и погинулим немачким окупатроским војницима. Упркос новопоеченом "ЕУ братству-јединству", и нестанку граница, та иницијатива је од стране Холанђана била одбијена. Како ли ће реаговати Срби на могући споменик Османлијама? Не би ме баш много зачудило ако неки Eurofili почну и са прикупљањем добровољних прилога, јер - забога, то би се допало једном аустријском дипломати.

Када у сред Шенбруна буде подигнут споменик помирења Гаврилу Принципу и Надвојводи Фердинанду Хабсбуршком, који је погинуо походећи Босну да би надзирао војне маневре на којима је 400000 аустро-угарских војника о видовдану 1914. године увежбавало операцију казнене експедиције против Србије, тек ћемо тад размотрити да ли су аустријске "помиритељске" жеље искрене.

Хоће ли се потом појавити потреба да се као пример „сарадње победника и поражених“, уз чегарску „Ћеле кулу“ подигне и споменик оној војсци која је код Делиграда за собом оставила тај споменик садизму?

Ćele kula nije na Čegru već u Nišu.
Podignuta je od lobanja srpskih vojnika poginulih na brdu Čegar pored Nisa, a ne kod Deligrada koji se nalazi u blizini Aleksinca.

Господо, отидните у Ниш, није далеко. Погледајте најпре споменик на Чегру, а онда станите пред Ћеле-Кулу са отвореним срцем, ако смете!

Ако и после тога имате разумевања за стару отоманску "демократију", некада надобудне "младотурке" и модерне аспирације Турске ка ЕУроНАТО крвожеђем (мислим на 1999. и брљотине у РС/Бих пре тога!), нека вам је Ататурк у помоћи!

Иначе, у Нишу влада врло неподељено мишљење да су касетне бомбе бацили 1999. на нишку нејач бацили управо турски авиони, у знак освете према још понеком "несређеном рачуну", мало због обарања њихових авиона дан-два пре тог масакра, а мало и због српске победе пре 150-200 година.

Далеко им лепа кућа!