Umesto komentara: Danasnji B92 pise o pronalasku malog arsenala u Konculju insistirajuci na 'kriminalnom motivu' za gomilanje naoruzanja, a ne na onom sto cela Srbija zna.
U Politici se divljanje cetinjske sekte i napadi, psovanje i fizicke pretnje vernicima SPC nazivaju 'sukobom vernika'. Kao da su u pitanju dve iste, slicne crkve, a ne SPC i divlja, nepriznata crkva u koju ulaze samo rascinjeni svestenici.
U isto vreme, o Tadicevom odlasku u Kinu se izvestava kao o 'strateskom partnerstvu'. Partnerstvo?! To je izraz za ispruzeni sesir u koji ce daleko najvitalnija svetska ekonomija, a uskoro i nacija, mozda odluciti da ubaci po neki novcic.
Srbiji je potrebno obrazovanje u sferi medija. Douglasa Kellnera sam nekoliko puta preporucio na ovom sajtu, a preporucujem ga i svima koji se bave medijima ili zele da o njima nauce. Moramon da naucimo sta zelimo od digitalnog doba i sta su nam ciljevi u svetu i kulturi koji se munjevitom brzinom menjaju. Onda dolazi reforma obrazovanja. Zasto da nas nova, neminovna smena rezima opet doceka nespremnim?
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 20 avgust 2009 15:52
kritika je privid, ali
Odličan rad. Evo jednog, od mnogorbojnih delova ovog teksta, koji mi se sviđa.
''Medijsko kreiranje „lažnih alternativa“ – „Evropejaca“ i „patriota“, numerisanih i brendiranih „Srbija“, pripuštalo je u medije samo one pojedince koji su odgovarali potrebnim „imidžima“ za jalovo raspirivanje strasti i glumu u stvari jednako podobne vlasti i opozicije, sačinjene od sitnosopstveničkih, sebičnih kreatura, ucenjenih ili usredsređenih na održanje sopstvene uloge koja donosi kakvu-takvu materijalnu korist i figurisanje u javnosti, strogo pri tome pazeći da se u javnom mnjenju i javnom delovanju nikada ne pređe „dozvoljena“ crta.''
Jasno je da država teži da kontroliše opoziciju, opozicione medije, kulturne i naučne ustanove. Delimčno se to i može razumeti, jer bi se u protivnom ustanove mogle otrgnuti kontroli i recimo proizvesti stanje anarhije , nestabilnosti itd. Dakle, kontrola sistema,ustanova, intelektualaca je sa jedne strane neizbežna. Ali mislim da je u našem slučaju preterana. U navodno opozicione medije se dovode upravo oni koji s svojim konceptima-političkim, idejnim, kulturološkim, ekonomskim,indirektno legitimišu vladajuće stranke. Ili se , sa druge strane, dovode oni koji su kontrolisani na jednom višem nivou, o čemu ''obični građani'' uglavnom ne znaju ništa. I tako u stvari nikakva prava, bar delimično autentična opozicija ni ne postoji. Tipičan indikator autoritarne države. Na žalost ovo nije dobro, čak je i opasno, jer uklanjanjem opozicije u recimo nauci ili umetnosti, preostaje masa kao ''subjekt istorijskih procesa'',vaninstitucionalno delovanje, ulično nasilje i ostale gluposti kroz koje se artikuliše socijalno i političko nezadovoljstvo.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 20 avgust 2009 16:24
Mladen
Ova analiza zasluzuje da se postavi u temelj savremene srpske drzave.Iskreno sam odusevljen i presrećan saznanjem da postoje ljudi koji sagledavaju potpunu dubinu krize zapadne civilizacije i njenim reprekusijama na srpsko drustvo.Mozda za nas jos ima nade.
Preporuke:
0
0
4
petak, 21 avgust 2009 07:26
ludi skretničar
Apsolutna kontrola medija od strane aktuelnog režima (ili čak obratno, ali mu dođe na isto), je glavni i osnovni stub ove vlasti.
Preporuke:
0
0
5
petak, 21 avgust 2009 12:27
Tobožnji ""
Kod Gajića:
Sa čulne horizontale života „usvojeni imidži“ postepeno su postajali reperi življenja koji su delovali utoliko „realnijim“ što su učestaliji bili (i to isticani kao „pozitivni“ i „uspešni“) primeri stvarnih ljudi koji su već „usvojili“ življenje u skladu sa tipskim imidžima
„Usvojeni imidži“? Čemu ovde navodnici? Jesu li imidži usvojeni ili nisu? ako su usvojeni - navodnici su suvišni. Ako nisu usvojeni, šta su? Nametnuti? Neka autor onda tako i kaže, a ne da hiljadu puta piše usvojeni pod navodnicima. Ovde su navodnici prosto suvišni.
Čemu navodnici na reči "realnijim"? Razumemo, autor bi hteo da kaže da su ovi reperi nisu stvarno realniji, ali - on je već rekao kada je napisao da su oni delovali realnijim. Ovde dodavanje navodnika ne samo da je suvišno, nego menja smisao izrečenog. Delovati realnije znači stvoriti utisak realnosti (iako je ovaj utisak neosnovan), ali delovati navodno realnije - ne znači ništa. Ili je delovalo realnije ili nije delovalo realnije. U svakom slučaju, navodnici su nepotrebni.
Isto važi i za za reči „pozitivni“ i „uspešni“. Autor bi opet hteo da nam stavi do znanja da primeri o kojima je reč nisu zaista pozivitni i uspešni. U redu, shvatili smo. Ali problem je u tome što se ova rečnica uopšte i ne bavi time da li su oni stvarno pozitivni i uspešni ili nisu, nego da li su isticani kao pozitivni i uspešni. Ako jesu, navodnici su suvišni, jer autor hoće da kaže da su ovi primeri isticani kao stvarno pozitivni i uspešni (bez obzira što po njegovom mišljenju to nisu bili). Rečenica kako stoji u Gajićevom tekstu: isticani kao navodno pozitivni i navodno uspešni, znači upravo suprotno od onoga što on hoće da kaže – ako nešto ističete kao navodno uspešno, to znači da izražavate sumnju u njegovu uspešnost. Dakle, Gajić je navodnicima preokrenuo značenje rečenice.
Preporuke:
0
0
6
petak, 21 avgust 2009 18:03
ergila
"Rad je nastao u okviru projekta 149026 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj"
.jpg)
U Politici se divljanje cetinjske sekte i napadi, psovanje i fizicke pretnje vernicima SPC nazivaju 'sukobom vernika'. Kao da su u pitanju dve iste, slicne crkve, a ne SPC i divlja, nepriznata crkva u koju ulaze samo rascinjeni svestenici.
U isto vreme, o Tadicevom odlasku u Kinu se izvestava kao o 'strateskom partnerstvu'. Partnerstvo?! To je izraz za ispruzeni sesir u koji ce daleko najvitalnija svetska ekonomija, a uskoro i nacija, mozda odluciti da ubaci po neki novcic.
Srbiji je potrebno obrazovanje u sferi medija. Douglasa Kellnera sam nekoliko puta preporucio na ovom sajtu, a preporucujem ga i svima koji se bave medijima ili zele da o njima nauce. Moramon da naucimo sta zelimo od digitalnog doba i sta su nam ciljevi u svetu i kulturi koji se munjevitom brzinom menjaju. Onda dolazi reforma obrazovanja. Zasto da nas nova, neminovna smena rezima opet doceka nespremnim?
Jasno je da država teži da kontroliše opoziciju, opozicione medije, kulturne i naučne ustanove. Delimčno se to i može razumeti, jer bi se u protivnom ustanove mogle otrgnuti kontroli i recimo proizvesti stanje anarhije , nestabilnosti itd. Dakle, kontrola sistema,ustanova, intelektualaca je sa jedne strane neizbežna. Ali mislim da je u našem slučaju preterana. U navodno opozicione medije se dovode upravo oni koji s svojim konceptima-političkim, idejnim, kulturološkim, ekonomskim,indirektno legitimišu vladajuće stranke. Ili se , sa druge strane, dovode oni koji su kontrolisani na jednom višem nivou, o čemu ''obični građani'' uglavnom ne znaju ništa. I tako u stvari nikakva prava, bar delimično autentična opozicija ni ne postoji. Tipičan indikator autoritarne države. Na žalost ovo nije dobro, čak je i opasno, jer uklanjanjem opozicije u recimo nauci ili umetnosti, preostaje masa kao ''subjekt istorijskih procesa'',vaninstitucionalno delovanje, ulično nasilje i ostale gluposti kroz koje se artikuliše socijalno i političko nezadovoljstvo.
„Usvojeni imidži“? Čemu ovde navodnici? Jesu li imidži usvojeni ili nisu? ako su usvojeni - navodnici su suvišni. Ako nisu usvojeni, šta su? Nametnuti? Neka autor onda tako i kaže, a ne da hiljadu puta piše usvojeni pod navodnicima. Ovde su navodnici prosto suvišni.
Čemu navodnici na reči "realnijim"? Razumemo, autor bi hteo da kaže da su ovi reperi nisu stvarno realniji, ali - on je već rekao kada je napisao da su oni delovali realnijim. Ovde dodavanje navodnika ne samo da je suvišno, nego menja smisao izrečenog. Delovati realnije znači stvoriti utisak realnosti (iako je ovaj utisak neosnovan), ali delovati navodno realnije - ne znači ništa. Ili je delovalo realnije ili nije delovalo realnije. U svakom slučaju, navodnici su nepotrebni.
Isto važi i za za reči „pozitivni“ i „uspešni“. Autor bi opet hteo da nam stavi do znanja da primeri o kojima je reč nisu zaista pozivitni i uspešni. U redu, shvatili smo. Ali problem je u tome što se ova rečnica uopšte i ne bavi time da li su oni stvarno pozitivni i uspešni ili nisu, nego da li su isticani kao pozitivni i uspešni. Ako jesu, navodnici su suvišni, jer autor hoće da kaže da su ovi primeri isticani kao stvarno pozitivni i uspešni (bez obzira što po njegovom mišljenju to nisu bili). Rečenica kako stoji u Gajićevom tekstu: isticani kao navodno pozitivni i navodno uspešni, znači upravo suprotno od onoga što on hoće da kaže – ako nešto ističete kao navodno uspešno, to znači da izražavate sumnju u njegovu uspešnost. Dakle, Gajić je navodnicima preokrenuo značenje rečenice.
Moze li se znati naziv i ciljevi projekta?