Добар текст и корисно подсећање.

Ово је пре свега слика која садржи и српско-српске односе, којих је суштина "баш ме брига за друге". И на страницама НСПМ-а било је текстова о томе како су Београђани цинкарили Београђане немачком Гестапоу. Тај однос "баш ме брига за друге" и дан данас живи у Србији. Грађана по вредности "баш ме брига за друге" има најмање око 25% у гласачким списковима Србије. Обзиром на чињеницу да су Срби у већини случајева били из српских крајева данашње БиХ, то се до њих није у држало мери која би била логична а која је и постојала, но није дошла до изражаја. Било је толико бриге за друге да се може контрирати овој мојој тврдњи? Данас, питамо се зашто нам је лоше? Одговор је прост и једноставан. Не поштујемо претке који су на разне начине дали своје животе за Србију. У питању зашто нам је лоше крије се питање, зашто нас не поштују? Ко да поштује оне који не поштују своје претке, (у ужем и најширем смислу). Погледајмо Израелце, њихове музеје, не славимо стогодишњицу солунског фронта... Зашто?

Појма нисам имао о овоме. А читао сам икс пута у разним изворима да су у Земуну страдали Јевреји па и Роми и уз њих и неки "антифашисти" што сам схватио као неки мали шаролик број из тога није нужно наглашавати број Срба јер су првентсвено стрељани као антифашисти читај кумунисти...

Са друге стране није било никаквих иницијатива од потомака људи из Батајнице, Угриноваца и сличних места из којих сада видимо да је убијено по стотине житеља.

Чак и последњи серијал о историји Београда по књизи оног Диклића, помиње логор, камион Душегупку али ни речи о убијању Срба...

Шта рећи сами себи смо највећи непријатељи. Ми очекујемо да нас воде неки велики Срби попут Милоша и Вожда а у последњем веку нас углавном воде неки мизерно мали Срби или случајнисрби.

Дубок наклон и велика захвалност аутору на тексту.

Зато што у Србији коло воде аутошовинисти и србомрсци.

Аутор с правом пише о недоследностима око формулације етничког порекла жртава логора.
Међутим, и у овом тексту има неких недоследности и праволинијског (не)промишљања. Једно од основних промашаја многих историчара је одустајање од сагледавања целине. Чињенице се износе селективно тј.неке се презентују, а неке прећуткују. То је, можда, коректно са позиције националних користи, с тим што прошлост остаје недоречена, појављују се тзв."репови историје".
Нема овде простора за ширу елаборацију, али ћу напоменути пар очигледних "избегавања":
- поново се сасвим из вида губи одговорност квислиншког режима у Београду. Логистички је помагао окупатора у налажењу, денунцијацији и хапшењу и Јевреја (који су, заправо, Срби Мојсијеве вере), и Цигана и Срба антифашиста НА ТЛУ Недићеве Србије.
- Земун је део Београда, проблем је у ТАДАШЊОЈ територијалној надлежности НДХ.
- аутор помиње Петра Стамболића, а у Дедијеровом писму реч је о Ивици тј. Ивану Стамболићу...

када су ти "главне патријоте" брозјугенди, милошевићјугенди, и шешељуге. Особе које би требало да седе у затвору због злолчина својих идола и странака

Pogledajte kako Hrvati ne propustaju ni jednu priliku da lazu o kobajagi nemackom izvestaju da je Srbija prva u Evropi unistila sve Jevreje sa svog podrucja!Pri tom sugeriraju da je Zemun bio srpski grad sto vecina danasnjih Rvata nezna!Svi oni koji tvrde kako su Srbi, posebno Beogradjani prijavljivali skrivene Jevreje,lazu!I to je doslo iz zagrebacke kuhinje!Takvih slucajeva je mozda bilo nekoliko,zanemarljivo malo!Poznata glumica pok.Rahela Ferari sve vreme rata je zivela u nasem selu,kao i mnogi drugi Jevreji,niko ni pomislio nije da ih prijavi!Ne padajte na odvratne hrvatske lazi!Eno ih kako se vracaju Ustastvu a Evropa cuti,sram ih bilo!