Зарад тренутног мира у кући и побједа у политичким биткама које су кратког вијека, Милорад Додик улази у сферу која је веома осјетљива. Драган Човић има један политички идеал, као што га имају Срби у БиХ – аутономија у оквиру БиХ као почетак пута независности и уједињења са Хрватском. Спорно је то да Хрвати немају подлогу за такве захтјеве као што их имају Срби у Републици Српској. Трећи ентитет би спровео вјековне идеје Хрвата, од бискупа Штросмајера, преко Анте Павелића, до Фрање Туђмана – да су Босна и Босанци ,,хрватско цвијеће“, а након вијекова пораза остварили би побједу и добили би на поклон оно што никада нису могли да освоје.
Hrvati već imaju "treći entitet" kroz većinske hrvatske kantone koji imaju sve atribute državnosti (Skupština, Ustav, policija, kantonalna administracija, Vlada Kantona i dr).

својој књизи “Верујем у Бога и српство”, Јован Дучић је, описивајући трулост српско-хрватских односа и погрешне перцепције да су та два народа братска, скренуо пажњу на то да Срби и Хрвати нису ни у једном ослободилачком рату били на истој страни, а Срби су, зарад уједињења, амнестирали све политичке и војне одлуке Хрвата. Та идеја се није свидјела ни Николи Пашићу, који је сматрао да је то заиста српски простор и да Хрвати, ако желе такву врсту амнестије, морају да прихвате све услове које им српска страна предочи. То би успорило уједињење и угрозило његову владавину, па је краљ Александар убрзао тај процес, за почетак смјенивши Пашића, а касније дајући Хрватима многа овлаштења, па и стављајући их и у сам назив државе.

Drago mi je da je autor upravo pomenuo knjigu "Verujem u boga i u srpstvo", knjigu koju više puta čitam već godinama. Može se pronaći u PDF formatu na internetu na stranici "Zapadni Srbi".

Ustashoidi су иљаду пута гори и крволочнији од потурица, православних или католичких.

И овај текст, као и многи други, пати од старе бољке: не одговара на питање - шта да се ради?!

Није толико тешко присетити се историје, често и у поједностављеном облику и тумачењу. Теже је бити паметан и рационално се одредити у конкретним проблемима и околностима који се тичу данашњице.

Ако руководство РС има знакове да хрватски део Федерације тежи издвајању и стварању сопственог ентитета, да ли би требало да се оглуши о ту чињеницу? Ја мислим - не. Друго је питање на који ће начин то искористити. С обзиром на тежње српског народа у вештачком провизоријуму званом БиХ за уједињењем са нама у Републици Србији, сасвим је нормална појава да њихова политика налази додирне тачке са тежњама неких Хрвата у растурању безусловне заједнице са тзв.бошњацима.
Овде није у питању заборављање на хрватске злочине према Србима, него прагматична политика спајања могућег са корисним. Наравно, а ту сам сагласан са аутором, будност Срба у односу на Хрвате мора бити константна.

Mislim da ova priča ipak nije realna

Hrvati već imaju državu i u prošlom ratu je malo falilo da krenu i u napad na Banja Luku, osvojili su Mrkonjić grad

Tako da sa ove perspektive ništa njih neće zaustaviti osim prave vojne sile u slučaju da žele rat i osvajanja

Međutim, i CRO i BiH su bili u ozbiljnom sukobu jedno vreme i igru "zavadi pa vladaj" možemo igrati i mi Srbi

Božnjaci mogu postati "Pavelićevo cveće" i bez Dodika i Srpske, a podjednak su neprijatelj i Srbima i Hrvatima

Međutim, mislim da ovaj put Muslimani neće pristati da budu cveće i svesni su da im Hrvati nisu prijatelji

Treba raspirivati njihov sukob ukoliko je moguće kako bi Srpska mogla da se izmigolji i stekne međunarodnu podršku za nezavisnost

Srpska nacionalna politika odavno ne radi ništa na planu "otupljivanja oštrice" antisrpske politike kod muslimana, potpuno je odbacila "rad sa muslimanima Srbima" kao neuspeo projekat. Uopšte se ne radi na jačanju srpske nacionalne politike kod muslimana, sve se "pustilo da što bude vojničkim rječnikom rečeno na tvrdo", uopšte se više ne uzima za mogućnost da bi Cela BIH ili makar teritorije sa pravoslavno-muslimanskom većinom mogle biti u savezu država Srbije i Bosne i Hercegovine ili u saveznoj državi. Mac projekat Ilije Garašanina je očigledno odbačen u Srpskoj nacionalnoj politici, ne traže se nacionalni istomišljenici kod muslimana, sve se prepustilo na neprijateljstvo, antagonizam koji se sve više zaoštrava. Nema one više mudrosti koja je znala muslimane pridobiti za srpske nacionalne interese i srpsku nacionalnu politiku.

Мора се у свим моментима бити национално освијешетен. Аутор нас на то подсјећа и позива да престанемо да будемо историјски понављачи који своје грешке плаћају стотинама хиљада жртава и губитком територија.Савез са Хрватима на било који рок је по нас Србе неповоњан јер као што аутор наглашава они су нам сваки пут били највећи џелати и непријатељи.Одговор би био да је једино неопходно да се ми Срби сложимо око свог заједничког националног интереса који се зове Република Српска.Када у томе успијемо са остала два народа можемо да живимо као добре комшије без бојазни за своје животе, територију и будућност нашег народа у Босни и Херцеговини.
У задљем рату смо се спасили братоубилаштва и прошли са минималним жртвама у односу на ранија страдања. Надам се да више нећемо понављати исте грешке.

Хрвати немају право ни на милиметар више било чега у БиХ, ако им то срби не "поклоне".Наиме мудри латини су ћутали након погрома Српске крајине, јер би онда и срби у Хрватској имали иста права , која они траже у БиХ.Сад уз помоћ Лакташа мисле да је време "испрало" сећање на Крајину, па дижу глас и траже права, а они су популацијски инфериорнији од срба у Хрватској, који тамо немају никаква права, а дели их само гранична линија, и то административна.Значи хрвати у БиХ су већ извукли премију -све се у БиХ дели на трећину, тако да њих стотињак хиљада имају права као милион срба или још више муслимана, број запосланих у заједничким органима и фирмама, представништвима и сл се такође дели на три.Човић одређује судбину БиХ , а за њега гласа мање од 40.000 гласача.Уз то БХ хрвати су држављани Хрватске, па одавно не требају визе и сл. као остала два народа у БиХ.
Народна "Ко са ђаволом тикве сади...

Ne generalizirati molicu.Mi muslimani smo mudro birali 1990 i izabrali Fikreta Abdica (Izetbegovic je bio tek na trecem mjestu po broju glasova). No pod pritiskom desnog krila i jastrebova kojekakvih ganica,radoncica,delalica, Abdic je potisnut a izabran je ipak Alija.Naivno vjerujuci Latinima usao je sa njima u pakt i fasovao noz u ledja u proljece 1993.
Pozdrav iz Sarajeva.