Da okrenemo naopačke: šta li će na ovo reći naši FEMINISTI?
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 13 avgust 2009 23:59
Jozef K.
Jedan tekst u Politici od juče potpisan je imenom autorke i njenim zanimanjem. Piše da je ona, navodim: psihološkinja
Preporuke:
0
0
3
petak, 14 avgust 2009 00:24
Sima
Mene zanima zašto "lingvistici" sa B92 kažu da je Serena Vilijams "druga nositeljka turnira". Zašto nije nosilja?
Takođe bih voleo da mi neko od "politički korektnih" objasni koji je muški oblik imenice dadilja. Dadiljan? Dadiljac? Dadilj? Rodna ravnopravnost valjda važi za obe strane.
Ili... Da li je glavna junakinja filma "Flešdens" radila kao variteljka, varilja ili možda zavaraljka?
Preporuke:
0
0
4
petak, 14 avgust 2009 13:26
komentator bg
"Politička korektnost" se forsira globalno, i služi kao vid potčinjavanja pojedinca sistemu, a da se istovremeno taj pojedinac oseća lepo kao pripadnik nečeg plemenitog.
Preporuke:
0
0
5
petak, 14 avgust 2009 14:36
Dag
Na sva pitanja iz poslednjeg pasusa profesorovog članka moće si dati sledeći zbirni odgovor: Sve nabrojano posledica je depopulacione presije koja se obavlja preko medija, reklama, kulturnih sadržaja, rečnika političke korektnosti…
Ako je generalni cilj smanjenje porasta ljudske populacije da bi se sačuvali navodno ugroženi prirodni resursi (Maltus), onda su glavna ciljna grupa žene koje će, pod vidom borbe za poboljšanje društvenog položaja, svim raspoloživim sredstvima biti odvaraćene od materinstva, a ako to ne uspe, od formiranja kompletne porodice (samohrane majke).
Pošto se prvom cilju snažno odupire prirodna psihološka potreba žene da bude majka (koja delom ima i nagonski karakter), preostaje drugi cilj koji će dati sledeću generaciju psihološki nekompletnih ličnosti. Dečaci i devojčice odrasli bez oca, biće ne samo još nesigurniji u svojim polnim ulogama, već će biti podložniji samoubilačkim impulsima. Dejstvom na drugu generaciju mnogo će se lakše ostvariti primarni cilj - odvraćanja od stvaranja potomstva.
Preporuke:
0
0
6
petak, 14 avgust 2009 14:44
Bojan
Evo da i ja navedem jedan primjer iz Austrije gdje se trenutno nalazim.
Ovdje se već neko vrijeme forsira rodna ravnopravnost u imenicama, tako da su napravili ruglo od jezika.. npr. imenice se završavaju na -Innen npr. StudentInnen što bi trebalo da znači studenti (u oba roda, množina) i sl. Ono što od nedavno predstavlja kuriozitet je zahtjev Evropske komisije (jer su sada rodna prava i ostale stvari regulisani na nivou EU) da se imena ulica prilagode rodnoj ravnopravnosti. Tako se npr. ulica koja se vijekovima zove Herrengase (Gospodska ulica) mora preimenovati tako da prati ravnopravnost rodova. Slično se odnosi i na druge ulice koje sadrže muška imena, npr. Jugendbubenstrasse i sl.
Ovakve osobine prenormiranosti i orverovskog pristupa zakonodavstvu i uopšte životu u nadnacionalnoj tvorevini (EUSSSR) ukazuju nam na to da će budućnost ove zajednice biti okrenuta ka tehnotronsko-totaliratnom sistemu u kome neće biti mjesta za običnog čovjeka.
Što se nas Slovena i našeg jezika pak tiče, naši glagoli često sadrže i rodnu komponentu za razliku od zapadnih (npr. "išla je u grad" njem. "sie hat nach stadt gegangen"). Ovo govori o suvišnosti/neracionalnosti feminizacije jezika u našem slučaju jer je rod već određen glagolom i sl.
Sa druge strane pitam se kako li će izgledati kada zapadnjaci provale da glagoli slovenskih jezika imaju rodnu karakteristiku za razliku od njihovih - to će sigurno proizrokovati nove EU regulative i jezičke promjene.
Preporuke:
0
0
7
petak, 14 avgust 2009 18:12
Haralampije
A šta da rade komesari, komisije, sekretari, sekretarijati, agencije, "nvo", saveti, savetnici, i sva ta bulumenta džabalebaroša, lezilebovića i parazita, koja je navikla dreždati ne radeći ništa smisleno, a i šta bi, kad ne znaju ništa, sem otvarati usta prema uzorima, ili nalozima, ma odakle dolazili, samo da nisu ovdašnji. I zamajavati ovaj narod.
Sve u nameri da se Vlasi ne sete. Hoće li se setiti, videćemo. Što pre, to bolje.
Preporuke:
0
0
8
petak, 14 avgust 2009 20:27
Tatijana
Dakle, teba reći masovna ubica, ako je "lice" koje je ubijalo ženskog roda, a masovni ubijač ako je upitanju muško. Ovo je moj doprinos "udarnim vestima".
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 20 avgust 2009 00:38
Pale Sera
zanimljivo je jos i to da se zena sekretar na vaznoj funkciji zove sekretarka a NIKAKO sekretarica cime se direktno vrsi nasilje i diskriminacija i omalovazavanje svih starih dobrih sekretarica...
.jpg)
Takođe bih voleo da mi neko od "politički korektnih" objasni koji je muški oblik imenice dadilja. Dadiljan? Dadiljac? Dadilj? Rodna ravnopravnost valjda važi za obe strane.
Ili... Da li je glavna junakinja filma "Flešdens" radila kao variteljka, varilja ili možda zavaraljka?
Ako je generalni cilj smanjenje porasta ljudske populacije da bi se sačuvali navodno ugroženi prirodni resursi (Maltus), onda su glavna ciljna grupa žene koje će, pod vidom borbe za poboljšanje društvenog položaja, svim raspoloživim sredstvima biti odvaraćene od materinstva, a ako to ne uspe, od formiranja kompletne porodice (samohrane majke).
Pošto se prvom cilju snažno odupire prirodna psihološka potreba žene da bude majka (koja delom ima i nagonski karakter), preostaje drugi cilj koji će dati sledeću generaciju psihološki nekompletnih ličnosti. Dečaci i devojčice odrasli bez oca, biće ne samo još nesigurniji u svojim polnim ulogama, već će biti podložniji samoubilačkim impulsima. Dejstvom na drugu generaciju mnogo će se lakše ostvariti primarni cilj - odvraćanja od stvaranja potomstva.
Ovdje se već neko vrijeme forsira rodna ravnopravnost u imenicama, tako da su napravili ruglo od jezika.. npr. imenice se završavaju na -Innen npr. StudentInnen što bi trebalo da znači studenti (u oba roda, množina) i sl. Ono što od nedavno predstavlja kuriozitet je zahtjev Evropske komisije (jer su sada rodna prava i ostale stvari regulisani na nivou EU) da se imena ulica prilagode rodnoj ravnopravnosti. Tako se npr. ulica koja se vijekovima zove Herrengase (Gospodska ulica) mora preimenovati tako da prati ravnopravnost rodova. Slično se odnosi i na druge ulice koje sadrže muška imena, npr. Jugendbubenstrasse i sl.
Ovakve osobine prenormiranosti i orverovskog pristupa zakonodavstvu i uopšte životu u nadnacionalnoj tvorevini (EUSSSR) ukazuju nam na to da će budućnost ove zajednice biti okrenuta ka tehnotronsko-totaliratnom sistemu u kome neće biti mjesta za običnog čovjeka.
Što se nas Slovena i našeg jezika pak tiče, naši glagoli često sadrže i rodnu komponentu za razliku od zapadnih (npr. "išla je u grad" njem. "sie hat nach stadt gegangen"). Ovo govori o suvišnosti/neracionalnosti feminizacije jezika u našem slučaju jer je rod već određen glagolom i sl.
Sa druge strane pitam se kako li će izgledati kada zapadnjaci provale da glagoli slovenskih jezika imaju rodnu karakteristiku za razliku od njihovih - to će sigurno proizrokovati nove EU regulative i jezičke promjene.
Sve u nameri da se Vlasi ne sete. Hoće li se setiti, videćemo. Što pre, to bolje.