Prilog raspravi o zakonskoj zaštiti srpskog pisma i jezika (I)

ZDRAVKO PONOŠ: PONUDA ANA BRNABIĆ DA LOKALNI I BEOGRADSKI IZBORI BUDU 2. JUNA NIJE DOBRA. JA JE NE BIH PRIHVATIO, ALI ODLUKA O TOME ĆE BITI DONETA UNUTAR KOALICIJE SPN

MILOŠ JOVANOVIĆ: IZBORI 2. JUNA SU HILOVI IZBORI NA KOJIMA LIČNO NE BIH UČESTVOVAO. VOJISLAV MIHAILOVIĆ: DO 2. JUNA TEHNIČKI I PRAVNO SE NE MOGU ISPUNITI ZAHTEVI OPOZICIJE ZA MINIMUM USLOVA ZA SLOBODNE I FER IZBORE

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ ĆUTA: VEČERAS SASTANAK „SRBIJE PROTIV NASILjA“ O NAJAVI DA ĆE LOKALNI I BEOGRADSKI IZBORI BITI 2. JUNA. ODLUKA NE MOŽE BITI POZITIVNA, JER NEMA MNOGO VREMENA DO IZBORA

KRISTIJAN ŠMIT: POLITIČARI U BIH DA RADE NA SPROVOĐENjU IZMENA IZBORNOG ZAKONA BIH, A NE DA IGRAJU TAKTIČKE IGRE

ALjBIN KURTI: ČETVORICA PRIPADNIKA KOSOVSKE POLICIJE PUŠTENA IZ PRITVORA U RAŠKOJ, OSTAO SAMO ZAMENIK DIREKTORA KOSOVSKE POLICIJE DEJAN JANKOVIĆ

MILOŠ PARANDILOVIĆ: PREDLOŽIĆU KOLEGAMA IZ „SRBIJE PROTIV NASILjA“ DA IZAĐEMO NA IZBORE KOJI ĆE BITI ODRŽANI 2. JUNA

POSLANIK NEMAČKOG BUNDESTAGA JOSIP JURATOVIĆ: NE PREPORUČUJEM BOJKOT IZBORA U SRBIJI. REZOLUCIJA O SREBRENICI NE OSUĐUJE SRPSKI NAROD

AMBASADA SAD U BIH: KRIZU NE IZAZIVA MEĐUNARODNA ZAJEDNICA, VEĆ DOMAĆI POLITIČARI, PRE SVIH DODIK

ANA BRNABIĆ: I LOKALNI I BEOGRADSKI IZBORI 2. JUNA. ODLUČILI SMO DA PRIHVATIMO ZAHTEV, UZ KONSULTACIJU SA PREDSEDNIKOM VUČIĆEM, OPOZICIJE OKO SPN I KOALICIJE NADA I DA RASPIŠEMO SVE ONE IZBORE KOJIMA JE VREME PADALO ZA JULI I AVGUST

POKRETI "ĆALE OVO JE ZA TEBE" I "JEDAN OD 5 MILIONA" NAJAVILI IZLAZAK NA BEOGRADSKE IZBORE 2. JUNA

PREDSEDNIK PREDSTAVNIČKOG DOMA SAD MAJK DŽONSON: SI ĐINPING, VLADIMIR PUTIN I IRAN SU "OSOVINA ZLA" I KOORDINIRANO RADE

ŽOZEP BORELj: ZEMLjE ČLANICE EU MORAJU HITNO DA POŠALjU PROTIVRAKETNE SISTEME UKRAJINI

četvrtak, 18. april 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Prilog raspravi o zakonskoj zaštiti srpskog pisma i jezika (I)

Komentari (103) COMMENTS_ARE_CLOSED

Gospoda se ne zalažu otvoreno za isključivu upotrebu latinice jer bi ih to diskreditovalo. Zato, deklarativno podržavaju upotrebu 'oba pisma', svesni da bi taj pristup kao krajnji ishod imao potpuno potiskivanje ćirilica.

Oni koji se zalažu za upotrebu oba pisma, svesno ili nesvesno se zalažu za smrt ćirilice, kao jedinog tradicionalnog pisma srpskog naroda.

Preporuke:

Osnovni problem je baš u ovom: “Problem službene i javne upotrebe treba regulisati na dva nivoa.“ Ne!!! Nikakva kratka, ili dugačka nagvaždanja o tome ne vode nikuda. Ne smeju postojati ta dva nivoa. U jednom jeziku može da postoji samo jedno pismo, a u Evropi jedino u Absurdistanu postoje službena i javna upotreba, postoje ćirilica i latinica. Sve dok je tako, u tom vašem Absurdistanu će ćirilica sve više tavoriti, a latinica sve više napredovati, sve dok ćirilica u jednom trenutku definitivno ne presvisne. To nije lingvističko pitanje, nego prevashodno i jedino političko pitanje, i bez intervencije države, koja nije voljna – ili ne sme da interveniše u korist ćirilice, ćirilici spasa nema. Shvatite to već jednom, mada mislim da je prekasno.

Preporuke:

Odlični predlozi.

Preporuke:

Na sajtu CARSA je upravo objavljeno moje obraćanje akademiku Predragu Piperu povodom nedavnog intervjua datog Politici predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof.dr Srete Tanasića, pa se može porediti kakvo rešenje pisma predlaže on, a kakvo ja kao "ćiriličar". Očekivao sam podršku starijem Tanasiću, ali ispade suprotno.
I genijalni profesor prava i sociologije akademik Radomir Lukić imao je stav suprotan ovom koga zastupa mladi Tanasić. Taj akademik je 1990.g. čak napisao tekst za Politiku "Protiv posebnog zakona". Tamo je on objasnio da je službena sva upotreba osim privatne. Glavni nedostatak Tanasićevog gledanja na problem pisma je u tome što uopšte ne spominje srpski pravopis, kojim se učenici i studenti uče da srpski jezik ima dva pisma. To sam pokazao u pomenutom tekstu, kao i u svojoj knjizi "Izdaja ćirilice sprovedenim uvođenjem hrvatske latinice u srpski pravopis"
(CARSA Šabac, 2018.)

Preporuke:

Pored ćirilice, Srbi su istorijski koristili i druga pisma, uključujući glagoljicu, latinicu i arabicu, ali nijedno od tog pisama nema kontinuitet niti istoriju široke upotrebe koju ima ćirilica.

Ćirilicu su, pored pravoslavnih Srba, kojima je ona jedino pismo još od napuštanja glagoljice krajem 11. veka, istorijski koristili i rimokatolici i muslimani, naporedo sa latinicom i arabicom. Zapravo, srpskim muslimanima je upravo ćirilica bila primarni, svakodnevno pismo, dok rimokatolički Srbi početkom 15. upotrebljavaju isključivo ćirilicu, da bi kasnije počeli da koriste i latinicu, koja im negde u 16. veku postaje jedino pismo.

Danas, samodeklarisanih Srba-rimokatolika skoro da nema. Većina ih je pohrvaćena u protekla dva veka. Oni među nama koji su latiničari, latiničari su praktično od juče, jer potiču od pravoslavnih Srba (uglavnom su to i sami, mada među njima ima i autošovinista, crkvomrzaca i bogoboraca), i u školi su učili da pišu ćirilicom.

Preporuke:

Jedini izuzetak je onaj kraći period u školi kada smo po nastavnom planu i programu primorani da pišemo latinicom.

Preporuke:

PRVI DEO. – Ranije sam imao pohvale za tekstove Nikole Tanasića, posebno o ćirilici. Ovoga puta mu imam mnogo zamerki. Ovde, u ovakvom tekstu potpuno je nejasno šta je pisac (N. Tanasić) hteo da kaže o rešenju pitanja ćirilice u jeziku Srba. Posebno je nejasan za "običnog čitaoca", tačnije za onog ko u to pitanje nije dovoljno upućen. On ovde čak daje neka "uputstva" onima "koji se bore za ćirilicu", pa tako ispada da sâm pisac teksta nije borac za ćirilicu. Pa valjda treba da smo svi borci za svoje pismo u svom jeziku. Na ovom kratkom prostoru reći ću.
1. Ustav je praktično obavezao službenu upotrebu srpskog jezika samo s ćiriličkim pismom. Tanasić stvara opasnu i štetnu dilemu: on razlikuje službenu od javne upotrebe. To ne može. Službena upotreba je isto što i javna upotreba, jer Ustav ne reguliše tajnu upotrebu. Dakle, službena upotreba je isto što i javna.
2. Srpski jezik, u skladu s ustavnom obavezom i opštom praksom u Evropi i svetu mora da se vrati jednoazbučju srpskoga jezika.

Preporuke:

Indijana Dzons unistava skrovista svetih artefakata, samo da bi in ucinio javnim i muzejskim.Javno je ono sto je dostupno subjektu kao bilo-kome i to kao merilu, nedostupnost bilo-kome, ekskluzivnost(spoznaje)znaci i nepostojanje.Muzej je korelat toga, dostupnost bilo-kome podrazumeva proslost kao prolaznost, a ne vracajucu bilost, prolaznost kao otpadanje od-sada koje zahteva cuvajuce povezivanje sa sada kao muzej, kao prostor oprostorenog vremena.Sa druge strane, kada zavetni kovceg zavrsi u sanduku i magacinu, kao drzavno-birokratska sakralnost, ponovo nedostupna bilo-kome,jer dostupnost bilo-kome uvek vodi u birokratizaciju i specijalizaciju znanja, Indijana se ne buni mnogo (u drzavno-birokratsko skroviste sakrementalnog upadaju komunisti u 4.delu da bi dosli do lobanje vanzemaljca (komunizam i vanzemaljizam, kao dve navece pretnje kapitalistickom progresu muzeiranja).Sto se cirilice tice, saobrazavana Gajevoj latinici, trebala je da u korpusu cirilicnog pravoslavnog sveta...

Preporuke:

...odvoji Srbe od Rusa i Bugara i od crkve, otuda onolika buka oko slova "j".Takav jezik je bio stran gradskom zivlju, ali blizak seoskom stanovnistvu vezanom za zemlju i konkretnost svakodnevlja vezanog za nju, sto se ogleda u Vukovom, tacnije Kopitarevom, recniku u kojem jezik apstraktne pojmove mora da spusta na svakodnevlje, zvuceci kao recnik "Indijanaca".Takav jezik, otsecen od crkve i grada kao nosilaca vremenskog identiteta, otvorio je ogroman prostor za voluntarizam srpskih jezikoslovaca koji su ova niciji jezik nicijeg naroda poceli nazivati "srpskim ili hrvatskim", a zatim i "srpsko-hrvatskim".Time se otvorio prostor da se problem jezika resi kroz politicko-pravni proces, danas jedino mesto izgradnje identiteta.Posledica ovog seosko-imovinskog jezika jeste i specifican odnos spram drzave kao onog sto nije moje, sto je izvan mog imanja, pa pripada polticarima, tu je osnova nase sklonosti ka autoratizmu, shvatanje drzave kao onog sto je van mog imanja i zato nije moje, cime...

Preporuke:

Poreska prijava na ćirilici? Mene zanima koliko ih je pisac predao pa misli da je to neki primer.
Reklama obavezna na ćirilici? Ovo mora da je neka šala ili je dobar primer koliko se ovim bave oni koji ni ne razumeju šta je reklama. Ne samo da ne mora biti na ćirilici već ne mora biti ni na našem jeziku a još uvek jeste reklama posebno ako to neko hoće da plati. Ne petljajte se u poslove i stvari koje ne razumete. Nije tačno ni u vezi registracija preduzeća i to već odavno. Stižu na ćirilici kao i PIB bez obzira da li vi registrujete firmu i ime upišete na latinici. Lično sam držao više takvih u ruci. Slušao sam danas "Sporove u kulturi" i stalno se ponavljao jedan te isti primer. Reklame u centru Beograda su na latinici. Toliko frustracije zbog toga i te je ugrožavanje ko zna čega po njima. Prvo i osnovno. Nijedna reklama ne bi bila na latinici da je ne može potencijalna mušterija razumeti. A vi mislite kako latinica nije pismo srpskog koliko god hoćete. Život vas demantuje brzo.

Preporuke:

DRUGI DEO. – 3. Kakva je N. Tanasiću ova igra s procentima: 50:50 procenata, 70:30 procenata ćirilice i sl. Gde je to video u Evropi i svetu takvu „igru“ s procentima svog i tuđeg pisma u svom jeziku? Ustav Srbije u Članu 10. kao ni celokupna evropska i svetska praksa u rešavanju pitanja pisma u standardnom (književnom) jeziku ne spominje niti primenjuje dvopismo, jer je to dvoazbučje postojalo u srpskohrvatskom jeziku, jer su dva naroda (Srbi i Hrvati) imala različita pisma. Srbi već hiljadu godina imaju ćiriličko pismo u svom jeziku, Hrvati su, istina kraće, imali svoje latiničko pismo. I zato je prema Novosadskom dogovoru o srpskohrvatskom, hrvatskosrpskom jeziku (1954) morala imati dva pisma. Dakle, dvoazbučje je bilo vezano za dvočlano ime toga tzv. zajedničkog jezika. Posle poništenja Novosadskog dogovora u Hrvatskoj već 1967. godine, Hrvati su uvek pisali svoju varijantu tog jezika svojim latiničkim pismom (gajicom).

Preporuke:

..ono postaje necije tudje, posed politicara koji sa njime mogu da rade sta hoce.To se jasno vidi na resavanju problema KiM, gde ustav, suverenitet i teritorijalni integritet nemaju nikakvu ulogu, vec se KiM deli kao da je njiva, kao da je privatno imanje vlasti.To se, takodje, vidi na prljavstini i propadanju javnih, dakle niciji, povrsina i, naravno, u javnoj upotrebi jezika.Vukova cirilica je odradila svoj posao, okrenula nas od Rusije i Bugarske otsekla od sSPC i u njoj cuvanom identitetu kao kontinuitetu, otvorila put da se Kosovski mit zameni mitom ucenjaka, obrazovanih mahom na Zapadu o jugoslovenskom poreklu i od Hrvata nam naprave vecitu sudbinu.Odumiranje cirilice je sasvim prirodno, ono je ugradjeno u njenu zamisao, kada je radjena prema gajici.Savo Mrkalj nije bio tako izdrzljiv kao Vuk, pa ga je slovo "lj" oteralo u bolest i manastir.I posle kazu da su slova samo grafeme.O ovome se moze napisati srpsko "Ime ruze".

Preporuke:

Sudeci po ucestalim komentarima, dogmatici nisu dvopismasi, nego cirilicari fundamentalisti, poput ovog Zbiljica. Taj misli da ima mandat da svima drzi predavanja o cirilici.Pri tom ta vrsta agresivnosti nece cirilici doneti nita dobro.Urazumite se.

Preporuke:

Dosta dobro napisano.
Doneti pravilnik o izrazima, da se koriste isključivo nazivi za pisma azbuka i abeceda. Ima više ćirilica i više latinica. Tako bi se za srbski jezik koristila azbuka, pa npr. ruska, makedonska, bugarska ćirilica. Engleski alfabet, hrvatska, slovenačka, francuska abeceda...
Takođe precizno regulisati pisanje naših imena i naziva u pasošima, međunarodnim izvodima i slično. Sećaju se mnogi da je na međunarodnim takmičenjima na dresovima pisalo Yugoslavia. Sada pišu Srbija, što stranci mogu pročitati kao Srbajdža, npr.
Verovatno u inostranstvu (zapadnom) Milic čitaju Majlik. Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika i na stranim jezicima(transkripcija).
Šta sa ugovorima sa bankama, MTS, VIP... šta sa ugovorima o radu kod npr. stranog poslodavca, rešenjima (najčešće otkazi..). Dakle, službena upotreba je sve što je zasnovano na zakonu, svaka pravna radnja i kompletno poslovanje pravnih subjekata. Tad se ne može promaši.

Preporuke:

Od kad znam za sebe, zivim u Srbiji,govorim srpskim jezikom,ucetvujem u kulturnom zivotu svoje zemlje. I koristim latinicu kao svoje pismo. Hocu li morati pod stare dane da se obucavam cirlici koja mi je draga ali nemam kulturnu naviku da je koristim? Da pitamo Maoa za resenje?

Preporuke:

Što se tiče Srbije evidentno je da je nakon 5. oktobra počelo istiskivanje ćirilice. Zaista mi je žao zbog toga jer smatram da je ćirilica lepša. Dolazak u Rusiju je zbog sveprisutnosti ćirilice zaista bio lek za moje oči.

Preporuke:

Naš jezik ima dva pisma.

To je lingvistička činjenica sa kojom se svi moraju pomiriti.

Potpuno je nebitno što smo jednim počeli da pišemo pre nekoliko decenija a ne vekova i što se širenje latinice odvijalo u periodu komunizma koji je mnogima mrzak.

Oba pisma su deo našeg jezika i naše kulture i svaki građanin treba da ima slobodu izbora ne samo kojim će se pismom služiti privatno, već i koje će koristiti u objavljivanju svojih tekstova ostalima. Tu istu slobodu treba da imaju izdavačke kuće, kompanije, televizijske stanice - jednom rečju, svi koji se služe srpskim jezikom.

U tome je suština, a ne u nametanju jednog ili drugog pisma. I to je ono što ne možete da shvatite. Ne treba niko ćirilicom da piše zato što ga na to obavezuje zakon, već zato što je tako sam izabrao. Valjda je to poenta.

Preporuke:

Ne sviđa mi se predlog obaveze da sve što je namenjeno javnosti bude istovremeno napisano na oba pisma - kao što rekoh, nisam za nametanje i prisiljavanje, već za slobodan izbor. Nikome ne sme biti onemogućena upotreba ni ćirilice, ni latinice u javnosti i ličnom životu, ali ni nametnuta.

Preporuke:

Ako biste napravili reprezentativno istrazivanje,verovatno biste dosli do zakljucka da latinicu koristi bar polovina od ukupnog broja pismenih gradjana Srbije. Nije demokratski nametati im iskljucivo koricenje cirilice u javnom prostoru.

Preporuke:

Srbi ne vole da im se išta nameće pa ni ćirilica. Voleti svoje pismo ne znači istiskivati sistemski iz upotrebe drugo, koje se takođe učestalo koristi. Manje nasilja a više ljubavi. I za ćirilicu i za latinicu.

Preporuke:

"Svako treba da je slobodan da koristi pismo koje hoće", divno ste to smislili.

I ja onda stavim na vrata natpis "ⰒⰀⰆⰐⰨ, ⰂⰋⰟⰔⰑⰍⰟ ⰐⰀⰒⰑⰐⰟ!", jer ja volim glagoljicu, i nema niko pravo da mi zabranjuje da je koristim.

I onda kada nekoga udari struja, niko nije kriv.

Iza floskule o "dva pisma" vi krijete činjenicu da ste vi zadovoljni što ćirilica nestaje, da ne nameravate prstom da mrdnete po tom pitanju, i da vas nervira kada vam neko na to skrene pažnju.

Stećom, većina građana Srbije ne deli Vaše destruktivne stavove, ako i deli Vaše destruktivne navike.

Preporuke:

Ovaj ko se ovde popisao kao Student, očigledno je da nije student iz srpskog jezika. A ako jeste, on sigurno nikada neće stići do zvanja profesora srpskog jezika. A ako stigne, stići će preko "veze" i nikada neće biti dobar profesor.On je jedino naučio od profesora "serbokroatista" da mi "imamo dva pisma i da je to činjenica". On, prvo ne zna ništa o tome kako se dobija jedno pismo, a kako se nameće drugo ili treće pismo i tuđi jezik. On ne zna ništa iz istorije progona srpske azbuke nasilno preko zabranjivanja ćirilice i nametanja umesto ćirilice tuđe latinice i pojma nema zašto je to činjeno. Student pojma nema o tome da je to što mi danas "imamo dva pisma" posledica poznate surove favorizacije hrvatske abecede za sve vreme vladavine komunističke vlasti, posebno posle 1954. godine do danas. Student ne zna da je za srpski jezik, jezik Srba, pravljeno za sve Srbe samo jedno pismo, jer nijednom jeziku ne samo d nisu potrebna dva pisma, nego je to jako štetno i za narod i za njegov jezik.

Preporuke:

Čovek koji se potpisao kao "tranzti" (izgleda da nije još naučio da se i ime i pseudonim pravopisno ne samo u srpskom jeziku piše velikim početnim slovom)kaže meni:
"Sudeci po ucestalim komentarima, dogmatici nisu dvopismasi, nego cirilicari fundamentalisti, poput ovog Zbiljica. Taj misli da ima mandat da svima drzi predavanja o cirilici.Pri tom ta vrsta agresivnosti nece cirilici doneti nita dobro.Urazumite se."

Prvo ja sam diplomirani prof. srpskog jezika, pa je normalno da se uvek javim kada vidim da je nečijem znanju o srpskom jeziku i pismu potrebna stvarna pomoć. Vama ću odgovoriti samo jednom rečenicom za sada. Ako sam ja "fundamentalista" po Vama zato što sam siguran da i Srbi treba da se u potpunosti vrate na svoje pismo posle dugog progona ćirilice i u okupacijama, i ako su "fundamentalisti" svi narodi Evrope kod kojih nigde nije smišljeno ubačeno dvoazbučje u njihove jezike, tada bih i ja s njima svima morao biti "fundamentalista". Bilo bi korektno da se izvinite.

Preporuke:

Potpisani kao "voleti" dao je sebi veoma lep pseudonim, ali bi valjalo da zn da pismeni ljudi treba da lična imena pišu velikim slovom. Taj voleti kaže iz "velike ljubavi" "Srbi ne vole da im se išta nameće pa ni ćirilica." Moj dragi "voleti" Vi niste ništa naučili ni o srpskom jeziku ni o srpskom pismu. Da ste išta naučili u školi i da ste pitali malo starije ljude od Vas koji nešto znaju o srpskom jeziku i pismu, shvatili biste zašto danas samo Srbi u celoj Evropi i svetu imaju nametnut im problem sa svojim progonjenim pismom. Zato ste Vi kazali nešto što je mnogo smešno svima onima koji znaju kako je latinica umesto ćirilice nasilno nametana Srbima u vreme okupacija preko zabranjivanja uredbama, zakonima i nasilno na sve načine, pa i ubistvima Srba u vreme NDH (1941-1945), kada je u Hrvatskoj postojao najžešći Zakon o zabrani srpske ćirilice. Da ste išta naučili, znali biste da je postojao programski plan o konačnom polatiničenju Srba preko favorizovanja hrvatske gajice u vreme komunista.

Preporuke:

Podržao bih ovaj stav i sadržaj iz podnasloav
"10. Ukidanje dogme o „dvopismenosti“ u školskom sistemu"
Dodao bih samo to:
1. da se srpski jezik pre svega u rešenju pitanja pisma u pravopisu vrati na jednoazbučje koje vlada u praksi svih drugih jezika, jer je Srbima uvedeno drugo pismo radi njegove favorizacije da se postupno na taj način zameni, ukine, zatre srpska ćirilica i bez zabrane, kako je to bilo u okupacijama Srba.
2. Strani jezik kada se uči uče se i strane ćirilice i(li)latinice u zavisnosti od toga kojim se pismom služi dotični jezik.
3. Srbi treba da uče i znaju hrvatsku latinicu, jer se tada može izvorno čitati hrvatsko delo, jer nam je jezik isti. I to je jedini razlog zbog koga je potrebno učiti hrvatsku gajicu jer nam ona pomaže da bez prevodilaca razgovaramo s Hrvatima, što je dobro.
4. Srpska ćirilica je milenijumski srpski simbol i vrednost koju ne smemo nikako ni napustiti ni zamenjivati bilo kojim tuđim pismom.

Preporuke:

Problem je gospodina "Save i Dunava" što on ne zna ko je, kada, zašto zabranjivao Srbima ćirilicu i nametao nasilno u okupacijama latinicu Zakonima o zabrni ćirilice, što ne zna koja je vlast forsirala smišljeno planski u jeziku Srba hrvatsko latiničko pismo kojim je smišljeno zamenjivana srska azbuka sve vreme posle 1954. godine i kako su Srbi napustili svoje pismo u javnosti čak 90 odsto. Kad to sve ne znate, preporučujem Vam makar četiri knjige od 20-ak objavljenih o tome do sada: 1. "Latiničenje Srba" (Ćirilica, Novi Sad, 2011), 2. "Ćirilicocid" (Ćirilica, Novi Sad, 2014), 3. "Srpska ćirilica zamenjena okupacijskom hrvatskom latinicom po ideji Pavelića i Broza" (Ćirilica, Novi Sad, 2015) i 5. najnoviju knjigu Nemanje Vidića (nije reč o poznatom fudbaleru, nego dipl. inž) "Izdaja srpske ćirilice sprovedenim uvođenjem hrvatsk latinice u srpski pravopis" (Carsa, Šabac, 2018). Kad to pročitate, javite se da Vam preporučim još knjiga u kojima je istražen do detalja problem Srba sa svojim pismom.

Preporuke:

Ostaćete vi "student" doveka!

Preporuke:

3. Izdavaštvo i štampani mediji — najmanje 50% tiraža ćirilicom
Ako neko neće da pravi dupli posao, i to je u redu — ćirilicu ionako znaju svi u Srbiji, a znaju je i Hrvati i Bošnjaci koje zanima šta piše srpska štampa.

Potkrala se jedna, makar formalno, materijalna greška. Gore podebljano nije tačno, ako se osvrnemao na to kako nacionalne manjine u Srbiji uče srpski jezik kao nematernji.

Ministar dr Slobodan Vuksanović je potpisao Pravilnik o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja broj 110-00-20/2005-02 u Beogradu, 3. februara 2005. godine. Između ostalog, tamo piše:

SRPSKI KAO NEMATERNjI JEZIK, TREĆI RAZRED, Operativni zadaci, učenici treba da: - savladaju jedno srpsko pismo (ćirilica ili latinica u zavisnosti od sličnosti sa pismom maternjeg jezika) i neguju tehniku glasnog čitanja (pravilan govorni ritam, artikulacija i akcentovanje.

Preporuke:

Poštovani D. BABIĆU, da li možete navesti gde se može naći to što je potpisao ministar prosvete dr Slobodan Vuksanović 2005. godine i da li je to još na snazi, pošto on više nije ministar? Pa takva glupost koju je on potpisao za srpski jezik, to je svetski unikat gluposti u koji je teško da poveruje misaono zdrav čovek.

Preporuke:

Ćirilica i srpska kultura ugrožene su od sopstvene nemoći i laži o autentičnosti, potrebama i značaju... Latinica će prevladati potpuno jer odgovara potrebama i u skladu je s istinom stanja stvari!

Preporuke:

subota, 01 septembar 2018 voleti
Srbi ne vole da im se išta nameće pa ni ćirilica

.

Srbi ne vole da im se ... Šta!?!
Pobogu, nametnuta im je višedecenijska komunistička okupacija, praktično ukinuta država, crkva, istorija, kultura i jezik, jednopartijski sistem, kult vođe, i sad se opet dosta toga nameće - uvezi s Kosovom, na primer, u politici, medijima, zakonodavstvu ... i Vi to kažete.

Srbi puze decenijama i pristaju na doslovno sve, tako da i odvučeni na dno i dalje pristaju nasvakojaka nametanja.
Nemam reči više.

Preporuke:

Nekoliko opaski, na brzinu:
- Potpuno se slažem sa autorom kako ne treba zabranjivati. Ipak, mislim da bi trebalo uvesti posebne takse (poreze) na isticanje jedinstveno latiničnih firmi. Takva taksa bi moglo biti opštinska i time bi se lakše sprečila diskriminacijama u višejezičnim opštinama.
- Sličan porez mogao bi se uvesti i na registraciju preduzeća u APR pod jedinstvaeno latiničnim nazivom. Sredstva od tog poreza koristila bi se za konkurse i nagrade, kako predlaže autor, ali i za još neke bitne projekte. Naime, potrebno je uraditi i doraditi standarde i alate.
- Možda deluje da je u IT sektoru problem rešen, ali nije. Nadležna ministarstva treba da finansiraju inovacije koje će olakšati kreiranje i upotrebu ćiriličnih sadržaja. Na primer, nove algoritme za transliteraciju, odgovarajuće dodatke za browser programe (poput Google/Chrome opcije za prevođenje strane).
- Od tih para finansirati naučne i razvojne projekte standardizacije termina u toj oblasti.

Preporuke:

Do "juče" obični narod nije video problem u upotrebi oba pisma, naprotiv, mnogi su to ponosno isticali kao prednost. Do "juče" ćirilica nije bila upitna ni na koji način.
Od "juče" su krenuli obračuni srpskog naroda sa samim sobom, pa je i jezik postao problem, a pravopis i pismo - na dnu sredstvo pomodarskog prestiža i oružje sticanja samopouzdanja ponižavanjem drugih, a na vrhu sredstvo za političke i politikantske interesne obračune, od kojih ništa nema suštinske veze sa pismom i jezikom kao takvim.

Ovaj članak je osvežavajuć u tom smislu, izbalansiran, razuman, i bavi se stvarnom temom, bez podmetačina i ličnih potreba.

Ćirilica nije stvaran problem. Nije ni latinica. Problem je svakoliko ugroženi identitet i surogati koji su ga zamenili. Sve će to narod pozlatiti. Kao ratnici na društvenim mrežama i interaktivnim medijima.

Preporuke:

Dalje, uposliti nauku, kulturna društva i IT preduzetnike kako bi napravili standardnu terminologiju u IT oblasti. Ali smislenu! Ko koristi lokalizovane OS ili interfejse na telefonima, zna o čemu pričam. Često jezik uređaja prebacujem na engleski kako bih znao šta podešavam. Taj posao ne sme se prepustiti kompanijama-proizvođačima opreme. Ovo je, pritom, širi problem kojim se naši jezikoslovci moraju ozbiljno pozabaviti.
Zatim, naći način da se prodavci obavežu da u ponudi imaju ćirilične tastature. Nema ih po prodavnicama! I kad ih je bilo pravio ih je (prepravljao) privatnik iz Mađarske. A to je bilo davno.

Nemam sad vremena da širim priču ili da obrazlažem navedeno. Uostalom autor je sam napisao da ovaj (zaista dobar) tekst treba da podstakne širu javnu raspravu.

Preporuke:

Dragoljub Zbiljić
TREĆI DEO. – Za Srbe je na tom Novosadskom dogovoru već bila planirana zamena srpske ćirilice hrvatskom latinicom. 4. Svako spominjanje dva pisma sada u srpskom jeziku je promašaj s obzirom na jasnu ustavnu obavezu iz Člana 10. Ustava Srbije. Ustav je jasno predvideo srpski jezik samo s ćiriličkim pismom. Sve izvan toga je neustavnost i nesaglasnost s praksom u svim drugim jezicima Evrope i sveta. Zašto to treba Srbima? Pod komunističkom vlašću je postojala jasna programska delatnost da se „ravnopravnost pisama“ iz 3) tačke Novosadskog dogovora pretvori u takvu „ravnopravnost“ ćirilice da se ona zamenjuje hrvatskom abecedom. I to je urađeno poznatom surovom favorizacijom gajice, koja je danas dovela do okupacije /zamene srpske azbuke hrvatskom abecedom u ovom času oko 90 odsto. Zato danas nema ni jednog slova ćiriličkog pisma u mnogim oblastima upotrebe srpskoga jezika (banke, trgovina, ulični ispisi i sl.), što je nedopustivo ni u jednoj drugoj državi Evrope i sveta.

Preporuke:

Pre nešto manje od deset godina, na stranicama NSPM-a, jedan čitalac povodom istog pitanja, sve nas je podsetio na čin prvog gradonačelnika Beograda, posle prvog svetskog rata. On je naredio da se u roku 7 dana svi natpisi firmi, računi, itd. ispisuju ćirilicom odnosno azbukovicom. Ljudi su prihvatili bez mnogo priče. Što to ne bi ponovili? Uvek možemo naći razlog za raspravu ali okanimo se toga. Sa reči na delo!!!

Preporuke:

Profesore Zbiljiću, sporni navod se može pronaći u Prosvetnom glasniku ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2005, 15/2006, 2/2008, 2/2010, 7/2010, 3/2011 - dr. pravilnik, 7/2011 - dr. pravilnik i 1/2013).

Celi dokument možete pogledati na vezi http:/skr.rs/Jh2

Automatski će Vam na računar preuzeti Vord dokument u ostavi Downloads.

Preporuke:

Prisila je bio metod kojim je uvedena latinica i potisnuta ćirilica - jedini cilj bio je i ostao rasrbljavanje i polatinjavanje Srba a krajnji - vatikanizacija.
Zato ne samo da treba vratiti ćirilicu u javni prostor nego žestoko kažnjavati sve koji u javnosti koriste latinično pismo u istom počevši od reklama pa do televizija i novina.
Privatno neka se dopisuju i "šeruju" na latinici koliko hoće pa nema reči ni o kakvoj "diskriminaciji".
Znate u Moskvi i MekDonalds mora da ima ćiriličnu tablu.

Ako su mogli Jevreji da ožive praktično mrtav hebrejski jezik vala možemo i moramo i mi srpsku ćirilicu sve drugo je programirana propast što najbolje dokazuju "studenti" programeri.

Preporuke:

Baciti kosku narodu da se glodje: cirilica ili latinica, a otcepiti deo teritorije. Gradjani,uzmite se u pamet,ne vodite jalove bitke.Otece vam sve, i reke i sume i decu i organe.
Nece vise biti vazno kojim pismom se sluze robovi.

Preporuke:

Opet mi Srbi predlažemo da radimo nešto što niko ne radi tako u svetu. Nijedan drugi narod nema u 21. veku problem svoga pisma u svom jeziku. Srbima je taj problem smišljeno nametnut kada je Vuk Karadžić pristao na drugo, latiničko pismo za jezik iz njegove reforme. To drugo pismo (latiničko) nametnuo mu je Beč, a cilj je bio jasan: da se u budućnosti lakše, preko nametanja tog alternativnog latiničkiog pisma, polatiniče svi Srbi da bi se lakše uputili u unijaćenje i kasnije u asimilaciju.A mi danas nećemo da vidimo zašto nijedan drugi narod u Evropi i svetu nema taj srpski problem. Jednostavno, srpski jezik se za sve Srbe mora pravopisno normirati na srpskom pismu (ćirilici), a druge jezike i pisma učiti prema potrebi jkao što to čine svi drugi narodi.Dakle, samo treba vratiti srpskom jeziku srpsko pismo u jednoazbučju u Pravopis i škokle i izbeći tako svako kažnjavanje koje ne poznaju drugi narodi jer svi imaju jedno, svoje pismo u svom jeziku. I to nauče u školi i nemaju problem u pismu.

Preporuke:

I ćirilica i latinica, bitno da je jezik srpski.

Preporuke:

Mnogo hvala, gdine Babiću što ste me uputili da se uverim da je neki profesor (dr Vuksanović, prof. književnosti ma Filološkom fakultetu, ako sam tačno naveo,koji je uradio neverovatnu glupost u svetskim okvirima: "normirao" je manjinama da u učenju srpskog jezika biraju pismo. Biranje pisma za nečiji jezik je neverovatna glupost koja se u svetu nikada nije dogodila. I onda se čudimo zašto su Srbi danas jedini narod u svetu kome je napravljen problem u pismu. Takav slučaj nije nikada postojao u svetu, osim kada je porobljenim, okupiranim narodima nametan za službeni jezik i pismo okupatorski jezik i pismo. Mi smo, u stvari, kao kolonizovani narodi, primili tuđe pismo i sada su ljudi toliko naviknuti na tuđe pismo preko vlasti da smatraju da je "i to naše pismo". Srbi kao da su predodređeni da trpe ono što se ne primenjuje prema drugim narodima. I to nametanje tuđeg pisma, sprovode naše vlasti i naši lingvisti. Zato se još ne usaglašavaju zakon s Ustavom, ali ni Pravopis srpskoga jezika.

Preporuke:

Poštovani "hleb i so", čak i da ste Vi u pravu i da je stvarno to "zavera vlasti" da se zabavimo ćirilicom, svakako treba obavezno vratiti Srbima smišljeno proteranu ćirilicu. Ćirilica je srpski najveći nacionalni kulturni i identitetski simbol da je blagosloven, čak i u tim okolnostima,svaki čin vlasti da se Srbima vrati taj najveći nacionalni simbol srpskog pravoslavlja i kulture treba da bude podržan i blagosloven. Nego, ja se plašim da vlast u tome nije dovoljno čvrsta i da neće u potpunosti primeniti obavezu u vezi sa srpskom azbukom da konačno, posle 12 godina odlaganja uskladi Zakon o sl. upotrebi jezika i pisama s Ustavom Srbije u Članu 10. pa odmah onda da uskladi s tim i pravopisno rešenje srpskog jezika u jednoazbučju koje vlada u svim drugim jezicima Evrope i sveta. Kada bi to stvarno i uspešno učinila današnja vlast, bar bi dokazala da više brine od prethodnih vlasti da se ustavna obaveza u vezi s pismom sprovede u praksi kako to zahteva referendumska volja za Ustav Srbije.

Preporuke:

ČETVRTI DEO. – I to je tako u situaciji kada Srbija već 12 godina ima u svom Ustavu normalnu obavezu da se srpski jezik piše samo srpskim pismom (ćirilicom), jer više nema „srpskohrvatskog jezika“.
Nikola Tanasić, izgleda, nije ni čitao obavezu iz Člana 10. Ustava Srbije. To dokazuje time što spominje nekakav odnos ćirilice i latinice u procentima. Toga u Ustavu nema. Ustav je u dva stava Člana 10. jasno razdvojio službenost srpskog jezika i ćiriličkog pisma (to je za celo područje Srbije), a u drugom stavu spominje „druge jezike i pisma“ (to su, bez sumnje, manjinski jezici i pisma koji nisu u službenoj upotrebi na cloj teritoriji Srbije, nego tamo gde se zakonom određuje procenat stanovništva manjinskog naroda i gde se, u zavisnosti od toga, shodno propisima u Evropi i svetu, određuje službenost manjinskog jezika i njegovog pisma).

Preporuke:

Čovek koji usprovede struju u vrata, a okači upozorenje na glagoljici, naravno da je kriv jer namerno ugrožava tuđ život. Zabrinjavajuće je što Vam je pao baš takav primer na pamet.

Uostalom, glagoljicom smo davno prestali da se služimo. Ovde nije reč o ma kom pismu za srpski jezik, već o ćirilici i latinici.

Iza floskule o "dva pisma" vi krijete činjenicu da ste vi zadovoljni što ćirilica nestaje, da ne nameravate prstom da mrdnete po tom pitanju, i da vas nervira kada vam neko na to skrene pažnju.

Ja pišem ćirilicom, ne želim da nestane i ne mislim da nestaje.

Preporuke:

@ Dragoljub Zbiljić,
Ne želim da se upuštam u rasprave o ćirilici ili azbukovici u odnosu na latinicu. Mene zanima samo jedno. Kako je gradonačelnik Beograda za 7 dana rešio pitanje primene ćirilice u svakodnevnom životu u Beogradu a ovi danas pored svih komunikacionih sredstava, računara, diskusija, NIKAKO ne mogu da pređu sa reči na delo? U čemu je problem? U sadašnjem gradonačelniku?

Preporuke:

Ljudi koji bi da ispravljaju jezičku istoriju i da vraćaju vreme unazad nemaju svest o široj slici razvoja jezika. Već decenijama, latinica je pismo kojim se Srbi služe pored ćirilice. Možda je početak korišćenja latinice vezan za neke odluke odozgo, ali posle toliko vremena, to sada nije važno. Jezička realnost je da srpski jezik ima dva pisma i ako je država u prošlosti pokušavala da utiče na jezik svojim intervencijama, to sada ne smemo raditi jer smo, valjda, u međuvremenu naučili da se jezik definiše odozdo, tj. da ga određuju njegovi govornici, a ne dekreti, ustavi i zakoni. Možda ne bi bilo loše da obnovite gradivo, ako ste zaista profesor. Ako jeste, žalosno je što imate ovako nazadne stavove o jeziku i što ne razumete šta on jeste i kako se razvija.

Preporuke:

Ostaćete vi "student" doveka!

Bolje i student koji uči i na kraju nauči pa zna, nego profesor i doktor nauka koji ne zna. :)

Preporuke:

ima i jedan tehnički problem
Srbin se zove Aleksandar i u pasošu mu piše Aleksandar
Makedonac se zove Aleksandar i u pasošu mu piše Aleksandar
obojica dobiju u Londonu pravo boravka i dokumente
Srbinu se automatski piše Aleksandar
Makedonca pitaju kako želi da se napiše Alexander ili kako već

Preporuke:

Samo latinica,ja cirilicu ni ne znam, a necu ni da je ucim pod stare dane. Ko moze da me natera?

Preporuke:

Još jedan maestralan tekst Tanasića. U svakom njegovom radu uživam kao da mi čita misli. Što se tiče preloga o ćirilici, dobro je da neko izašao sa sličnim predlozima kao što i ja mislim.

Što se tiče komentara, sve je jasno, latiničari, dvopismenaši itd. itd. Međutim, Dragoljub Zbiljić greši kada kritikuje Tanasića. Tanasićevi predlozi su transazicijskog oblika, kako da se izvučemo iz lošeg stanja, dok su Zbiljićevi dati u nekom idealnom stanju do koga bi se došlo tek posle Tanasićeve "tranzicije".

Preporuke:

To "Ćirilica je lepa, dobra i korisna" nije ključno za život ćirilice. Problem je nasilno delovanje protiv ćirilice kroz istoriju: zabranjivanje ćirilice u okupacijama i nasilno nametanje latinice. I to traje, kad blaže, kad žešće, duže od hiljadu godina. A najveći problem ćirilice napravljena je otvorena i dokazana zavera protiv srpske azbuke onda kada su komunisti došli na vlast i počeli posle Novosadskog dogovora da sprovode veoma uporno, uz nasilje i političke pritiske vlasti da se, jednostavno, zameni srpska ćirilica hrvatskom latinicom. Komunisti su u tome bili neviđeno efikasni. Vladali su dugo i uspeli su na manipulativne načine da Srbe "privole" na samolatiničenje. Nema sada velike filozofije. Ćirilica se u život, posle njene 90-procentne zamene, može vratiti na jedan jedini način: uklanjanje u normi srpskoga jezika i u Pravopisu unikatnog rešenja pitanja srpskog pisma u dvoazbučju. To je rešenje u zajedničkoj volji i htenju političara i lingvista. Treba vratiti srpski jezik na jednoazbučje.

Preporuke:

ODGOVOR PENZIONERU CVIKI. -- Ne postoji stvarna volja i htenje da se stvarno vrati puni život ćirilici i u izvrdavanju vlasti da sprovedu ustavnu obavezu iz Člana 10. Ustava Srbije. Uz to, nedostaje izbacivanje onog što ne postoji nigde više u Evropi i svetu: smišljeno dvoazbučje u kome je ćirilici smišljeno oduzet puni suverenitet ubacivanjem drugog, hrvatskog abecednog pisma, tzv. gjice koja je iskorišćena za zamenjivanje srpske azbuke. Dakle, poštovani Penzioneru Cviko, nedostaju stvarna volja i htenje u vlasti i među lingvistima da se ukine ono što ne postoji u drugim jezicima, a to je dvoazbučje. Kad bi i nekom drugom narodu u Evropi uveli dva pisma i da izvrše favorizovanje jednog od tih pisama, pobedilo bi ono pismo koje favorizuje vlast u javnoj upotrebi. Za sve vreme u Jugoslaviji izvršena je takva favorizacija latinice da je narodu, preko mnogih laži i manipulacija, nametnuta tuđa latinica na štetu srpske ćirilice.
Ako me niste razumeli, javite se da odgovor pojednostavim i skratim.

Preporuke:

Dragoljub Zbiljić -- Studentu (koji je napredovao tek toliko da piše svoj pseudonim velikim početnim slovom. Njegov odgovor kao da je pisao predsednik Matice srpske koji je zabranio da se glasa o usaglašavanju Pravopisa srpskoga jezika s Ustavom i rekao da "nam je istorija dala dva pisma i tako mora da ostane". Vi ste slab student i ne znate ko je, kako, zašto i na koje sve načine zamenio 90 odsto srpske ćirilice hrvatskom gajicom. "Jezička realnost je da srpski jezik ima dva pisma" je čista glupost. Srpski jezik ne bi imao dva pisma da nisu ljudi nametnuli samo srpskom jeziku dva pisma. Student ne razume da se jezik stvara i bogati iz naroda, ali da se standardni jezik definiše "odozgo". Kad je veštački i smišljeno napravljen problem s pismom, e tada moraju i dekreti, ustav, ustav,zakon, reforma pravopisa. Žalosno je što ovaj Student nije ni dokazao da je student. On još nije čuo da postoje pravila, gramatike, pravopisi... Nije čuo za standardni jezik koji ne može da postoji bez pravila

Preporuke:

ODGOVOR DRAGOMIRU. -- Dragomir kaže: "Samo latinica,ja cirilicu ni ne znam, a necu ni da je ucim pod stare dane. Ko moze da me natera?
Naravno može da Vas nateraju obaveze da razumete jezik i pismo na kome se sporazumevate. Ili morate obezbediti prevodioca ako ste građanin Srbije. Minimum je kulture i osnovnoškolskog obrazovanja da građanin bude osposobljen za komunikciju na službenom jeziku i pismu države. U Srbiji su to srpski jezik i ćirilica. U Nemačkoj, na primer, to su nemački jezik i njihovo latiničko pismo. Ako do pred današnje svoje "stare dane", kako kažete, niste naučili u Srbiji srpski jezik i srpsko pismo, ne znam kako ste proveli svoj radni vek i dosadašnji život. Vi ste, u tom slučaju "izgubljen slućaj" jer ste bili nesposobni ni toliko da naučite. Od Vas su, verovatno, svi digli ruke i Vi, u tom slučaju, niste mogli steći ni penziju i ne znam od čega "pod stare dane" živite. Možda od milosti države, od socijalne pomoći. Vama onda ne treba više ništa da znate pa ni ćirilicu.

Preporuke:

G.Zbiljicu i ostali cirilicari, gde ste bili u doba titoizma? Pa nismo od juce.

Preporuke:

Ja sam za deskriptivnu, a ne preskriptivnu gramatiku, kao i to da se standard definiše istraživanjem jezika, a ne na osnovu jezičkog osećaja grupe normatora.

Latinica je skorije ušla u upotrebu, ali je to u ovom trenutku ne čini stranim telom u srpskom jeziku. Vraćanje sedamdeset godina u prošlost, tj. pokušaj da se decenije razvoja srpskog jezika ponište i preokrenu, ne vodi ničemu, i više priliči neupućenima u jezik, nego onima koji imaju makar malo znanja iz lingvistike i filozofije jezika. Motivi za tako nešto leže u frustraciji izazvanoj porazima nacionalne politike devedesetih godina, a to nije dobro polazište za formiranje stavova o jeziku. To je samo pokušaj bavljenja politikom putem jezika, što treba da zna svako ko se na ovaj ili onaj način bavi jezikom. Ali, ne mogu svi biti dobri studenti. :)

Kao profesor srpskog jezika, što tvrdite da jeste, morali biste znati da se u srpskom jeziku ne koriste samo gornji navodnici, već donji pa gornji. Morali biste da obnovite pravopis. :)

Preporuke:

Prof. Dragoljub Zbiljić -- Studentu. Bože, Vi toliko malo znate o srpskom jeziku, a o ulozi pisma u jeziku i kakav je istorijat nametanja latinice Srbima Vi tek pojma nemate. Vi vadite pitanja koja ste napabirčili iz osnovne škole, a ni njih niste savladali. Vi biste morali da provedete stotine i stotine časova u slušanju predavanja i u vežbanju pisanja prostih rečenica do složenih, pa da tek onda stignete do mene da Vam držim časove o tome kako se rešavaju pitanja u standardnom ili književnom jeziku. Vi ste neki laički političar u nekoj Vašoj partiji koja nije prošla ni cenzus za Skupštinu Srbije. A opet ne znate ništa drugo o čemu biste mogli da razgovarate, osim da ubacujete politikantska pitanja u nauku o jeziku i u rešavanje pitanja pisma. Vi pojma nemate o tome kako i zašto danas u celom svetu jedini Srbi nisu valjano rešili pitanje pisma u svom jeziku. Vi ste čuli pre 50 godina za neko "bogatstvo dvioazbučja", pa Vam se to "bogatstvo" toliko omililo da ste krenuli da se "obogatite". Na učenje!

Preporuke:

Latinica je srpko pismo jer je pisu Srbi...
G.Zbiljicu i ostali cirilicari, gde ste bili u doba titoizma? Pa nismo od juce.

Morate uvek reći o kom je jeziku reč i o kojoj je latinici reč. Ova latinica hrvatska kojom pišu Srbi jeste "srpska" u Vašem smislu "kad je pišu Srbi" koliko je i nemačka latinica "srpska" kad je pišu Srbi. Ali treba da znate da je jednom jeziku dovoljan samo jedan alfabet. Možete izmisliti i stotinu alfabeta za jedan jezik, ali je to ne samo nepotrebno, nego je nemoguće svoj jezik pisati stalno na sto pisama. A i šteta je. Srpski jezik nije neki toliko "faličan jezik" da su mu potrebna više pisama od jednog.Za srpski jezik se može preurediti i kinesko pismo, pa da i ono bude "srpsko". Uzmite Vi malo literature da naučite koje je srpsko pismo i da naučite zašto su samo Srbi "dobili" dva pisma. Reći ću Vam da pročitate makar dve knjige: 1. D. Zbiljić i D. J. Ivanović "Ćirilicocid" (Novi Sad, 2014) i, recimo, najnoviju knjigu Nemanje Vidića "Izdaja ćirilice" (2018).

Preporuke:

Ne trebaju mi lekcije o jeziku od nekoga ko ne zna da se u srpskom jeziku koriste donji, pa gornji navodnici, a ne samo gornji. :)

Preporuke:

ODGOVOR STUDENTU koji kaže: "Ne trebaju mi lekcije o jeziku od nekoga ko ne zna da se u srpskom jeziku koriste donji, pa gornji navodnici, a ne samo gornji. :)"
Vama, dragi Studentu, zaista n trebaju nikakve lekcije prof. jer ne želite ništa da (na)učite.Vi čak ne odvajate tehniku od znanja. Prigovarate što "ne znam za gornje i donje navodnike", a ne shvatate da postoje tehnička ograničenja, tj. da sa svoje tastature nemam razlikovanje "donjeg" i "gornjeg" navodnika. To je čist dokaz Vaše nesposobnosti da studirate i nešto iz srpskog jezika i pisma naučite čim ne govorite o ozbiljnim pitanjima, nego znate za nešto periferno i potpuno nevažno. Dragi Studente (a tvrdim da Vi niste stigli ni do toga da imate status stvarnog studenta),treba mnogo da se uči da bi se stiglo do toga da vam u indeksu piše naziv fakulteta na kome studirate. Ako ste voljni da išta naučite o srpskom pismu, pročitajte makar jednu knjigu o problemu srpskog pisma kroz istoriju Srba. Uzmite, na primer "Latiničenje Srba" (2011).

Preporuke:

@ Dragoljub Zbiljić,
Hvala na odgovoru, dodatno objašnjenje meni nije potrebno. Lepo ste napisali "nedostaju stvarna volja i htenje u vlasti i među lingvistima...". U ovom trenutku Vaša konstatacija predstavlja dobro definisano opšte stanje nacije. Šta je potrebno da se promenimo? Zbog nedostatka volje i htenja neprijatelj nam radi šta hoće, počev od pisma do otimanja teritorije i provođenja stalne, trajne okupacije zemlje. Kao što znamo, kad se narodu otme pismo, jezik (engleziramo srpski) taj narod nestaje... Da li nam je to želja, cilj?

Preporuke:

a ne shvatate da postoje tehnička ograničenj

Ko hoće, nađe način, ko neće, izgovor. Tako većina ne koristi ćirilicu jer ih „mrzi da da kliknu par puta” i „nemaju je u kompjuteru ni na tastaturi”, pa ni Vi navodnike ne koristite kako treba upravo tako, ali zato delite lekcije o očuvanju jezika i pisma. :) Ne ide to jedno sa drugim.

Te fantazmagorije o zatiranju ćirilice i latiničenju Srba su samo pokušaj vođenja jednog vida nacionalne politike pričama o jeziku, a potiču iz isfrustiranosti porazima tokom devedesetih godina i kasnijim otcepljenjem KiM. Ako ne shvatate da se istorija uopšte, pa i istorija jezika, mora prihvatiti i da su pokušaji vraćanja u prošlost kako bi se poništile decenije koje nam se iz ovog ili onog razloga ne sviđaju osuđeni na propast i ne vode ničemu - onda niste za ozbiljnu raspravu, makar bili i profesor, i makar tek sa jednim studentom. :)

Preporuke:

Na sajtu CARSA Šabac pročitao sam tekst N.Vidića upućenog akad. Piperu. Sve je argumentovano, ubedljivo i besprekorno.Pita on Pipera zašto je srpski jezik pravopisno normiran na dva pisma , a on po medijima zastupa stav da srpski jezik uvek treba pisati ćirilicom.I zašto on ne traži izmenu pravopisa u tom smislu.Takođe Vidić navodi ove reči Pižurice iz 2002.g:"Rat za ćirilicu možemo dobiti samo ako ga prvo dobijemo u lingvističkom "esnafu" a potom u školstvu,od osnovne škole do fakulteta." Time je on priznao istinu da je glavni problem stradanja ćirilice u jezičkoj struci. Nije smeo da kaže da su ti stručnjaci plaćeni od strane vlasti da ćirilicu zamene latinicom, prvenstveno pravopisom. O tom glavnom pitanju Tanasić ne napisa ni jednu reč. Umesto da traži usaglašavanje pravopisa sa Ustavom ,on bi da se diskutuje o onome o čemu se narod izjasnio na referendumu za Ustav -jedno pismo u srpskom jeziku.

Preporuke:

ODGOVOR STUDENTU. -- Ne trebaju mi stvarno Vaše pridike o tehnici i o političarenju iz kruga "drugosrbijanaca", tj. onih kojima su za sve nevolje u današnjem svetu krivi danas samo Srbi, posebno ako žele da sačuvaju svoje pismo. Studirajte Vi kod svojih "profesora" "drugosrbijanaca". U Vaše političarenje i "zavere" na štetu Srba ne želim da se mešam. Ja sam mislio da ste stvarno student u oblasti srpskog jezika i pisma pa da Vam pomognem u literaturi, a Vi govorite o politikantstvu. To nije moje interesovanje.
Izvinite što ne znam da na tasteru koji imam "podignem" nešto da bih Vam poslao "donji" i "gornji" navodnik, što ste jedino naučili do sada iz pravopisa.

Preporuke:

HVALA PENZIONRU CVIKI. -- Shvatio sam ga. On je odlično shvatio problem i to je dokazao ovim drugim javljanjem. Njemu zaista ne treba objašnjavati dalje srpski problem s pismom.

Preporuke:

Sudeći po ovom linku, teorije zavere i amatersko bavljenje politikom, jesu ono čime se Dragoljub Zbiljić bavi: http://www.carsa.rs/cilj-latinicenja-srba-jeste-njihovo-rasbljavanje/ :) A da li ste to Vi, ne znam. :)

Pročitao sam šta tamo piše, jako su naivne ideje tamo. Možda su u devetnaestom veku bile moderne, ali sada su prevaziđene.

Nije mi jasno kako to brinete za srpski jezik i pismo, a ne zanima Vas da poštujete pravopis. To je kao da ste izjavili da znate ćirilicu, ali da je nemate na kompjuteru ili da Vas mrzi da je koristite. U raskoraku ste sa samim sobom, kao što je tekst na datom linku u raskoraku sa lingvistikom, filozofijom i sociologijom.

Preporuke:

subota, 01 septembar hleb i so
Baciti kosku narodu da se glodje: cirilica ili latinica, a otcepiti deo teritorije. Gradjani,uzmite se u pamet, ne vodite jalove bitke. Otece vam sve, i reke i sume i decu i organe.
Nece vise biti vazno kojim pismom se sluze robovi.

Tome se može prići i iz suprotnog ugla.
Građanima kojima se podriju jezik i kultura i razbije im se njihovo jedinstvo, možeš posle sve da radiš - da im parčaš teritoriju i pretvoriš ih u robove.

Preporuke:

subota, 01 septembar 2018 Kulturna revolucija?
Od kad znam za sebe, zivim u Srbiji, govorim srpskim jezikom, ucetvujem u kulturnom zivotu svoje zemlje. I koristim latinicu kao svoje pismo. Hocu li morati pod stare dane da se obucavam cirlici

Niko ne bi trebalo da Vas prisiljava da učite ... Ček, zar niste naučili ćirilicu u školi? Kako to koristite latinicu "otkad znate za sebe"? To je nemoguće ako ste išli u osnovnu i srednju školu.

Protiv sam i toga da se neko silom tera da bude kulturan. To ne može svako, samo civilizovani ljudi poštuju svoj jezik i svoju kulturu, kao što su vezani za svoje podneblje i zavičaj, i sredinu u kojoj žive.

Ne bih ja nikoga "obucavao cirilici" pod stare dane ...

Preporuke:

G. Nemanja Vidić ne govori istinu kada u tekstu na CARSI kaže da se samo dva udruženja sve vreme zalažu za ćirilicu kao jedino pismo srpskog jezika.
Nijedno udruženje se ne zalaže za to sve vreme, sva su bila za ravnopravnost dva pisma u početku.

Prvi je, koliko ja pratim stvari u ovoj oblasti, to raščistio čovek, zaboravio sam mu ime, koji je čak nastavnik engleskog jezika (to sam zapamtio jer je bilo neobično, i bilo je navedeno u predstavljanju foruma), a vodio je forum na Vidovdanu pre više godina. Veoma je fino to radio i posle nekog vremena prestao.
Treba se držati istine.

Preporuke:

profesor srpskog, ako se tako predstavio (to je pseudonim, valjda zna da se i imena i skrivena imena pišu velikim slovima po Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske.
PRVI DEO ODGOVORA. -- Ovo je istina koju zna, svakako, najbolje prvoosnovano Udruženje "Ćirilica" u vezi s tim ko se prvi zalagao za jednoazbučje. Dipl. inž. Nemanja Vidić (autor veoma dobre najnovije knjige o sudbini ćirilice i njenom načinu vraćanja u život kod Srba u njihovom jeziku. Suštinski govori istinu. Nemanja Vidić i mr Đorđe Janjatović (a svakako i prvi osnivač prvoosnovane "Ćirilice" Dragoljub Zbiljić izvorno) prva su dvojica ljudi koji su pitali zašto je u prvom Statutu "Ćirilice" navedeno da je pored ćirilice i latinice i da treba stavaiti istinu da je srpsko izabrano pismo hiljadu godina samo ćiriličko pismo. Dužan sam im bio odgovor i kazao sam im da svaka velika borba, pa i ova za život ćirilice, mora imati strategiju. A ona je bila u tome da ostavimo dvoazbučje dok privučemo što više profesora srpskoga jezika.

Preporuke:

Dragoljub Zbiljić profesor srpskog valjda zna da se i imena i skrivena imena pišu velikim slovima po Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske.

Otkad su reči "profesor" i "srpski" imena? Zar nisu opšte imenice? U prostoru gde piše "Vaše ime" se odavno ne podrazumeva upisivanje svog imena, već praktično bilo šta, i to tako shvata i čini najveći broj komentatora na internetu. Previše ste bukvalni, uskogrudi i pridikujete do zla boga.

Osim toga, zašto zamerate drugome na pravopisu ovde, a Studentu ne dajete pravo na isto u vezi s navodnicima?
Nedosledni ste i dojadili ste mešanjem i popovanjem svima i svakome. Ja, pa ja.

A, na osnovu onoga gore, još ste skloni i govorenju neistine, što je najgore.

Preporuke:

G.Zbiljiću,molim vas,prestanite da branite ćirilicu od sopstvenog naroda.

Preporuke:

@ govoriti neistinu je lako,
Sudeći po Vašem objašnjenju Vi ste dobili prolaznu ocenu iz ćirilice na lepe oči? Osim toga kad ne znate ćirilicu, kako možete čitati tekstove na stranicama NSPM-a? Stvarno je lako govoriti neistinu. Čist bezobrazluk i ništa drugo. Šta će te postići sa tim bezobrazlukom?

Preporuke:

Gdine Zbiljiću vi preterujete, pola komentara su vaši, imajte bar malo mere ...
!!!
Zalažete se za ćirilicu, to stoji, ali toliko samohvalisanje i isticanje samoga sebe, ko da ste političar ;-)!

Preporuke:

ODGOVOR NE ZNAM KOME... -- Neko mi se POTPISAN kao "Smisao demokratije: oba pisma" obraća ovako: "G.Zbiljiću,molim vas,prestanite da branite ćirilicu od sopstvenog naroda." Priznajem, klepa igra rečima. To je, otprilike kao da ja Vama kažerm: "A Vi prestanite da branite srpski narod od njegove ćirilice!"
A samo da Vas posavetujem da se Vi s ovim Vašim izumom "Smisao demokratije: oba pisma" možete proslaviti, jer to u celoj Evropi ne znaju, p, dakle, u celoj Evropi još nisu čuli ni naučili da je "Smisao demokratije: oba pisma". Ako to uspete da izvezete Englezima, Francuzima, Šveđanima, Kanađanima i svim drugim bogatim narodima i ubedite njih sve da je "smisao demokratije" u dva pisma i za njihove jezike i ako Vam oni to prihvate, Vi ćete se kao "veliki izumitelj smisla demokratije" obogatiti, dobićete Nobelovu nagradu, a ja ću Vam onda priznati da je "nametnuto samo Srbima dvoazbučje stvarno "smisao demokratije". E kad bi prošle takve manipulacije kod drugog naroda, Vi biste bili slavljeni

Preporuke:

ODGOVOR STUDENTU. -- Student kaže: "A, na osnovu onoga gore, još ste skloni i govorenju neistine, što je najgore."
Baš me zanima šta je to po "studentu bez indeksa" neistinito što sam rekao ovde i ko Vas je od profesora Vama kao studentu objasnio da sam ja "sklon i govorenju neistine"? Možda Vas je u to ubdio Vaš prof. predsednik Matice srpske koji je rekao: "Nama je istorija dala dva pisma i tako mora da ostane zauvek." Ja sam rekao da ne mora da bude tako kako Vas on uči o srpskom pismu. Dakle, Vama je profesor Ivan Negrišorac? Ne znam sigurno, p imam prava da pitam. A mislim da Vas je on gurnuo da polemišete sa mnom zato što mi se čini da je bš on, kao Vaš profesor, preneo svoje znanje na Vas. Veoma slično govorite o srpskom dvopismu.

Preporuke:

G. Tanasić je sačinio odličan prilog (!) tekućoj raspravi (!) i izložio ga javnosti. Niko do sada nije izneo tako razrađen i mudar predlog. Bez nametanja, pretnji i uslovljavanja, bez uvreda i krupnih reči koje se teško mogu progutati. Bez samoisticanja i samohvale.

Žalosno je što oni koji bi trebalo da ga svesrdno podrže, umesto toga mu traže dlaku u jajetu, zameraju mu ovo ili ono, te nije ovo naglasio, te nije se setio onoga, te je ovo propustio, traže greške i sitnice ...

Šta tek može da se očekuje od neistomišljenika i onih koji nisu za takvo rešenje?

Pogubna, neinteligentna sitničavost! Hoće li Srbi ikada podržati nekog pametnog, vrednog i sposobnog, ko u jednom tekstu učini više nego drugi u tomovima knjiga?

Preporuke:

Za sve što je pisac ovoga zanimljivog teksta izložiio pod svojom tačkom "10. Ukidanje dogme o „dvopismenosti“ u školskom sistemu" može se slobodno reći, bez uikakve zdrške. Svaka čast N. Tanasiću. To Udruženje "Ćirilica" (Novi Sad, iz 2001) neprekidno svuda i svakome gde stigne ističe punih 18 godina. I to N. Tanasić dobro zove ovde "dogmom".
A mi iz prvoosnovanog Udruženja "Ćirilica" samo dodajemo ono što N. Tanasić ovde ne spominje, ako smo dovoljno pažljivo pročitali tekst. Molimo iz "Ćirilice" gdina N. Tanasića da uvaži da ukidanje "dogme dvoazbučja" nije moguće sprovesti bez male reforme u Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske da se pitanje pisma reši i u Pravopisu tako što će se u njemu napisati: "Danas se srpski jezik piše srpskim pismom ćirilicom (vukovicom)." I da se doda: "Sve ono što su Srbi u istoriji svoje kulture i nauke objavili srpskim jezikom na latiničkom pismu takođe pripada srp. kult. baštini. Dakle, ne može Pravopis srpskoga jezika da ostavi unikat zvani dvoazbučje.

Preporuke:

ODGOVOR STUDENTU. -- Student kaže: "A, na osnovu onoga gore, još ste skloni i govorenju neistine, što je najgore."

Nisam to napisao ja, već drugi komentator.

Preporuke:

Profesoru srpskog

Prof.je napisao da ne govorim istinu kad sam na sajtu CARSA napisao "da se samo dva udruženja svo vreme zalažu za ćirilicu kao jedino pismo srpskog jezika". Tamo piše :"Stamena su u jednoazbučju ostala samo dva udruženja : ĆIRILICA Novi Sad i SRPSKA AZBUKA Beograd."
Valjda i oni koji nisu profesori razumeju da nije isto "svo
vreme" i "ostala". SRPSKA AZBUKA je za jednoazbučje od osnivanja, a ĆIRILICA se u početku borila za ćirilicu u dvoazbučju, da ne bismo od nje odbili "umerene" profesore.I pored toga prišli su nam samo Dragoljub Petrović i Mato Pižurica. Pižurica je na prvoj godišnjoj skupštini rekao da smo učinili sve,ali je ćirilice sve manje. Naravno da nje u dvoazbučju mora biti sve manje , sve do nestanka, pa se napravila pobuna i iz statuta je izbačeno dvoazbučje. Razočarani profesori to nisu mogli podneti, pa su nas napustili.

Preporuke:

Profesoru srpskog o nastavniku engleskog

Profesor je napisao neistinu da je tek "neki" nastavnik engleskog rasčistio oko jednoazbučja i dvoazbučja, da je "fino" vodio forum na Vidovdanu i posle nekog vremena nestao. On rešio stvar pa nestao, a Zbiljić i Vidić nisu fini pa su kao takvi ostali.
Nego, video sam tog finog gospodina pre koju godinu u Knez Mihajlovoj. Kao predsednik udruženja ĆIRILICA Beograd organizovao sam manifestaciju između SANU i njenog Instituta za srpski jezik.Preko ulice je bio transparent
SRPSKA JE SAMO ĆIRILICA, a dole je bio montažno demontažni
bilbord na kome je pisalo da se traži odgovornost Pižurice i Klajna zbog unošenja hrvatske latinice u srpski pravopis. Akademici Bećković i Simović su pritrčali da potpišu peticiju. Naišao fini gospodin pa ga zovnem da i on potpiše. Reče da će potpisati kad se vrati, ali negde ga skrenuo preči posao. Manifestacija trajala 8 dana i bilo je 5000 potpisa. Klajn kasnije ipak odstupio sa svoje funkcije.

Preporuke:

Za studenta,
Verovatno da niste student. A ako ste zaista student, onda je veoma zanikljivlj vaša stručna polemika sa gospodinom Dragoljubom Zbiljićem, koji je u proteklih dvadesetak godina napisao 13 (trinaest) knjiga iz oblasti o kojoj je napisan ovaj članak. Ja sam pročitao samo četiri njegove knjige. Vama iskreno preporučujem da pročitate bar jednu. Tako ćete se bolje razumeti.
Pozdrav svima!

Preporuke:

Mali dodatak odgovoru profesoru srpskog jezika NEMANjE VIDIĆA. -- Nemanja Vidić je naveo da su Udruženju "Ćirilica" "prišla samo dva profesora dr Dragoljub Petrović i dr Mato Pižurica. Istine radi,treba spomenuti i druge prof. koji su se učlanili u prvoosnovanu "Ćirilicu". Osim dvojice spomenutih prof. unicerziteta, u prvoosnovanu "Ćirilicu" učlanili su se prof. dr Miloš Kovačević na naš poziv, a prof. dr Drago Ćupić koga moja malenkost zove "gospodin srpske lingvistike" sam se javio i učlanio u "Ćirilicu", kao i još neki prof. da ne tražim sada u dokumentaciji. Dakle, nisu bila samo dva, nego i ova još dvojica veoma poznatih stručnjaka za srpski jezik i pismo. A kad je reč o zastupanju jednoazbučja, u "Ćirilici" smo već na prvoj godišnjoj sednici Skupštine 15. februara 2002. doneli izmenu u Statutu i uveli u okviru borbe za ćirilicu borbu za jednoazbučje u srpskom jeziku. Dakle, prvoosnovana "Ćirilica" u Statutu ima borbu za ćiriličko jednoazbučje već od 2002. godine. To je 16 godina.

Preporuke:

DRUGI DEO ODGOVORA "PROFESORU SRPSKOG" -- Oni su obojica ponovo bili za to da ipak odmah u Statut stavimo "borbu za jednoazbučje", ali su popustili jer su mi verovali da, ako stavimo odmah dvoazbučje, neće hteti ni jedan jedini profesor s fakulteta da se učlani u "Ćirilicu". I tako je i bilo. Strategija (formalno dvoazbučje) omogućila JE da nam se priključe najpre novosadski prof. dr Dragoljub Petrović i dr Mato Pižurica, a onda i mnogi drugi, kao što je divan čovek koji je za mene bio uvek "gospodin srpske lingvistike" prof. dr Drago Ćupić, pa onda dr Miloš Kovačević i još niz poznatih profesora. A već na prvoj godišnjoj sednici Skupštine na obrazložen pisani predlog Đ. Janjatovića izbrisali smo drugo, nametnuto nam latiničko pismo i ostala je samo ćirilica. To je bilo već 15. februara 2002. godine. Od tada je i formalno i suštinski bilo samo jedno, srpsko pismo za pisanje jezika Srba u Udruženju "Ćirilica". Druga udruženja su došla dosta kasnije.

Preporuke:

G. Zbiljic koristi spor oko cirilice za vlastitu samopromociju.
Sto se mene tice, argumenti su mu uvek isti a srpski jezik kojim se sluzi je los i prepun pravopisnih gresaka.
U vezi spora, niko jos nije uspeo da normira jezicku praksu,pa necete ni vi.
Prezivece i cirilica i latinica i nadzivece nas.

Preporuke:

ODGOVOR SARI. -- Sara mi prigovara ovako: "Zbiljic koristi spor oko cirilice za vlastitu samopromociju.
Sto se mene tice, argumenti su mu uvek isti a srpski jezik kojim se sluzi je los i prepun pravopisnih gresaka.
U vezi spora, niko jos nije uspeo da normira jezicku praksu,pa necete ni vi.
Prezivece i cirilica i latinica i nadzivece nas."

Poštovana Sara, nije istina samohvalisanje. Naravno da moram govoriti istinu o sebi i svom radu. Neću valjda da lažem, pa da me ne proglasite za "samohvalisavca". Ako je nešto istina, to je samo činjenica, a ne "hvalisanje".
Argumenti za ćirilicu moraju biti isti.
Tačno je da na ovakvim mestima imam previda, jer mnogo radim, pa ne stižem dva puta da čitam svoje komentare. Moje pravopisne gr. su uglavnom previdi, a ne greške.
A ako vi napišete ovde "U vezi spora",to ne može da bude previd. To je čisto neznanje. Kad "kritikujete" (zlo)namerno drugog da ga iz svojeg cilja "spustite", vrlo je to neubedljivo kad sami dokazujete svoje slabo znanje.

Preporuke:

Ljubiteljka samo latinice SARA kaže "slavodobitno" i "mudro" :Prezivece i cirilica i latinica i nadzivece nas."
Nije valjda! Nije ,pguće da i Vi znate ko će koga i ko će šta "madživeti", a ne znate koje je srpsko pismo za srpski jezik već hiljadu i više godina. Vi ste u nauci o jeziku i pismu nova "baba Vanga".

Naučite prvo srpski jezik i njegov pravopi i gramatiku, pa onda kritikujte druge. Ne znate ni to da se ne kaže "u vezi toga", nego "u vezi s tim". I naučite bar koje je srpsko pismo. Ne možete da naučite ni 30 savršenih srpskih slova!!!

Preporuke:

PETI DEO. – Onima koji su stručnjaci za srpski jezik i pismo u okviru prvoosonovnog Udruženja „Ćirilica“ (2001) potpuno je jasno kako je jedino moguće vratiti srpsku ćirilicu u puni život u srpskom jeziku i narodu u tri neizbežna koraka.
PRVI KORAK je: normiranje jezika Srba i pravopisno rešenje pitanja pisma u ćiriličkom jednoazbučju, jer je jednoazbučje opšta praksa u Evropi i prestižnom svetu.
DRUGI KORAK je precizno usaglašavanje Zakona o službenoj upotrebi jezika pisma s odredbom u Članu 10. Ustava Srbije.
TREĆI KORAK je, naravno, da profesori srpskoga jezika posebno, ali i svi drugi profesori u svim školama u Srbiji u svojim predavanjima objašnjavaju đacima da nema više srpskohrvatskog jezika s dvama pismima, nego da objašnjavaju da je samo ćirilica srpsko izabrano nacionalno pismo, a da je latiničko pismo sve do sada nametano Srbima posebno u okupacijama i u Jugoslaviji posle 1954. godine. I da sada postoji samo srpski jezik i srpsko pismo. A to je, naravno, samo ćirilica.

Preporuke:

Srbin sam, rodjen i zivim u Srbiji i zalazem se iskljucivo za latinicu. Ne mozete da mi osporite to pravo. Inace, smatram da su ovakve rasprave cista besmislica.

Preporuke:

Moj prilog
Srbin sam, rodjen i zivim u Srbiji i zalazem se iskljucivo za latinicu. Ne mozete da mi osporite to pravo. Inace, smatram da su ovakve rasprave cista besmislica.

Niko ti ne osporava da budeš pulen Ante Pavelića koji je doneo zakon o zabrani ćirilice. Priča se da je Ante, takođe, bio Srbin.

Preporuke:

@ Darko Babić,
U jednoj knjizi i ustaškom jeziku i njegovom uticaju, iznet je podatak da je Ante Pavelić kao omladinac naglasio da će se pre izjasniti kao Srbin, nego kao Mađar, ako već ne može da se izjasni kao Hrvat. (Ne mogu da se setim naslova ove knjige).

Preporuke:

Tada sam bio student i na mene je dubok i trajan utisak ostavio miran i zreo stil "nastavnika engleskog", neuobičajen i svež, plenio me je. Više nego sama tema foruma, koju nisam shvatao tada.
Sada znam mnogo više, ali onaj pristup i širina su mi i danas u dobrom sećanju.
Za razliku od nekih ovde.

Ćirilica je nesporna, Tanasić je odličan.

Preporuke:

Vaše je pravo da privatno budete nepismeni, kao što imate neotuđivo pravo da budete neotesani, ili neobrazovani. Državu to ne zanima.

A to što danas živimo u društvu u kome biti nepismen (ili neotesan, ili neobrazovan) nije sramota, i to će proći.

Prvo će Vas se Vaša deca postideti.

Kad pođu u osnovnu školu.

Preporuke:

PITANjE ZA "PROFESORA SRPSKOG": Kakva je to Vaša misterija "miran nastavnik engleskog jezika". Vi ga, maltene, u odnosu na nas druge profesore koji se ovde javljaju, ideališete. Kakva je to "tajna veza" između njega i Vas da ga se sećate tako lepo iz vremena kada ste bili "student"?
Ako imate toliko pohvala za njega, pa imenujte ga da čestitamo čoveku što je na Vas, tada mladog, ostavio tako lep utisak. Dakle, spomenite ime tog "divnog nastavnika engleskog". I o kom Vam je jeziku govorio: o engleskom i srpskom? Da Vam nije možda govorio da bi bilo korisno da i Englezi u svoj jezik uvedu "srpsko dvoazbučje"?

Preporuke:

Ja ne znam otkud ljudima pravo da povodom komentara da je neko za latinicu zakljuce da je za Pavelica. Sto je mnogo, mnogo je. Inace, upotrebljavam oba pisma, cesce latinicu, jer je to stvar, kako se u tekstu i kaze, kulturne navike. Ponavljam - kulturne navike.

Preporuke:

Da Vam nije možda govorio da bi bilo korisno da i Englezi u svoj jezik uvedu "srpsko dvoazbučje"?

Čemu to, kad je čovek lepo rekao da je tada prvi put video da se neko zalaže za "samo ćirilicu"? I da je taj "nastavnik engleskog" takav stav uporno branio na forumu.

Preporuke:

MOJA ZAKLjUČNA REČ POVODOM OVOG TEKSTA (osim ako se neko javi da me napadne, kao što se već događalo). -- Ovaj mladi čovek, pisac ovog teksta, očigledno je pametan čovek. dobro iškolovan i vičan tumačenju problema. Vrlo je opismenjen, ozbiljno ulazi u ovaj problem koji u Srba traje, kad blaže, kad žešće, oko hiljadu godina. Problem je najvećim u Srba nastao onda kada su došli komunisti i 1954. godine odlučili da više ne zatiru srpsku azbuku zabranama i očiglednim golim nasiljem, nego lukavstvom i političkim pritiscima, ali i tehničkim sredstvima. Ovaj pametan mlad čovek jedino (procenjujem) nije profesionalan lingvista i zato nije mogao da shvati kako je jedino moguće vratiti život ćirilici. A evo šta je polazno u vraćanju ćirilice da je bude sto odsto u jeziku Srba. A bez sto odsto jednog pisma u bilo kom jeziku, nema nema čuvanja svoga pisma. To se može ostvariti samo izmenom u pravopisnom rešenju pitanja pisma. (Sledi završni nastavak)

Preporuke:

ZAVRŠNI NASTAVAK. -- Srpski jezik mora postati ponovo jednoazbučan jezik, kako je to u praksi svih evropaskih jezika i svih prestižnih jezika u svetu, jer, po prirodi stvari, kada se na jedno pismo smišljeno, planski, nametne još neko pismo, razlog za ubacivanje drugog pisma može biti samo iz jednog razloga: da se postojeće pismo zameni. Prvo ubacivanje drugog pisma Srbima dogodilo se pristankom Vuka Karadžića na Književnom dogovoru u Beču (1850). Vuk je tu podlegao Bečkom uticaju jer je to bila država koja je donosila zakone i uredbe o zabrani ćirilice. To nije moglo da uspe sve dok nije zaobulazno napadnuta ćirilica stvorenim drugim, latiničkim pismom. Ni ono nije moglo da pobedi ćirilicu kod Srba sve dok se nije propagandom to drugo pismo pretvorilo u "ravnopravno" i dok nisu komunistički politički i lingvistički mudraci "omađijali" narod jedinim "bogatstvom dvoazbučja" u svetu. Srbi su ocenjivani zbog toga kao "najmudriji" i "najbogatiji" narod po pismu. Samo je u jednoazbučju spas.

Preporuke:

Kratko P.S.
ĆIRILICA I SRBIJA (S KOSOVOM I METOHIJOM. -- Srpska ćirilica i Srbija (S Kosovom i Metohijom) potpuno su u istoj poziciji danas i već dugo unazad. Srpski narod (a time i Srbija)dugo je i smišljeno, planski, programski na mnogo načina razbijan identitetski, kulturno, duhovno, državno, nacionalno i na još mnogo načina, oslabljivan. Da ne spominjemo česte genocidne radnje (koje se, da se Vlasi ne sete, danas Srbima pripisuju vrlo smišljeno i lukavo) i ratove, agresije bombama. Ćirilica je na isti način trpela ćirilicocidne postupke: od njenog oglašavanja za "đavolji izum", za "hegemonističko", "zastarelo", "prevaziđeno", "nesposobno za uključenje u Evropu i moderan svet", pa čak i "fašistuičko pismo". Time je ona Srbima "ogađivana", pa su mnogi Srbi danas sasvim napustili svoje pissmo i prihvatili nametano pismo gajicu. Recimo, ako pronađete danas i jednog jedinog "drugosrbijanca" da piše ćirilicom, ubijte me. Ćirilici je tako oduzeta suverenost u srpskom jeziku. I nesta(ja)la je...

Preporuke:

Skrenuta mi je pažnja da sam spomenut u komentarima (kao "nastavnik engleskog") na ovaj članak.

Dakle, ja sam taj čovek, profesor sam i prevodilac za engleski jezik, vodio sam forum o ćirilici na forumu sajta "Vidovdan", sada vodim forum na sajtu Udruženja "Srpska ćirilica"

Kada se oglašavam u komentarima, to je najčešće pod skraćenicom LjVJ.

Toliko je dovoljno.

Preporuke:

A da li je LjVJ prvi postavio tezu da je srpsko pismo samo ćirilica ?

Preporuke:

Iznenađen sam reagovanjem komentatora koji ne razumeju mladalačko oduševljenje nekim, ili nečim - piscem, pesnikom, govornikom, tekstom, knjigom, pesmom, slikom, filmom, gradom ... koje ostane trajno u sećanju.

Gospodin koji piše najveći broj komentara očigledno ne zna da mnogo reči ukazuje na nejasnost misli.

Preporuke:

yvComment v.1.21.1

Donirajte NSPM