Muka mi je od svega, posebno od lupetanja, nazovi mislilaca o rupi na saksiji. Zašto se čovek odrekao svojih prirodnih prava i stvorio državu? Ustanovio je da tako lakše ostvaruje većinu svojih prava odnosno potrebe pri čemu je odricanje od određenih sfera prava manji gubitak u odnosu na dobit koju mu pruža država. Prema tome država ne može biti privatna prćija, već zajednica u kojoj svi daju i dobijaju. Koliko? Zavisi od dogovorenog minimuma. Taj minimum svakako nije da jedni uživaju plodovima otimačine a drugi u mrvicama iz kontejnera. Mora postojati neki državni minimum koji svima garantuje pravo na rad a kroz rad i život dostojan čoveka. U okviru ovog ne može se vršiti podela novo stvorenog viška vrednosti po sistemu "pola meni, pola sebi", ostalima slika ako mogu da je plate. Onoliko koliko je Đilas u stanju da ovo ostvari, podržavam.
Preporuke:
43
2
2
četvrtak, 16 avgust 2018 02:35
@ penzioner Cviko
Mora postojati neki državni minimum koji svima garantuje pravo na rad a kroz rad i život dostojan čoveka.
Imali smo već to, što se zvalo "sretni socijalizam" pa kad prebacim normu za idiote 300% "dobijem" 5% "veću platu", a kad su došle sankcije prvog me isteraju iz firme sa "objašnjenjem" ti si super sposoban lako ćeš naći posao, šta će ovi što ništa ne znaju, moraju i oni da od nečega hrane decu.
I dok su idioti "hranili decu" i pevali pesme idolima ostasmo bez teritorija i dobismo "na poklon" proterane Srbe.
PS kad sam dobio otkaz od "države" zaposlim se kod privatnika, i nastavim isto da radim kao celog života, dok su mi se ostali smejali što sam budala da radim. Na kraju meseca ja dobijem 5 puta veću platu od dogovorene koju su dobili ostali radnici i 4 puta veću platu od "šefa" koji je sledećeg meseca najuren sa posla.
Preporuke:
18
17
3
četvrtak, 16 avgust 2018 03:53
Ah
Kinezi su svojevremeno dovodili penzionisane nemačke menadžere za direktore i savetnike – naravno dobro plaćali ali im se svaka para višestruko isplatila.
Nama bi pomogao sličan program za državna preduzeća kojim bi dovodili i strane i naše stručnjake iz dijaspore (ali ne „stručnjake“ kao Đelić naravno već menadžere, ekonomiste, inženjere i ostale sa decenijama iskustva u struci). Pored transparentnosti finansijskog poslovanja (vraćanje SDK koji je namerno uništen posle petog oktobra da bi se sakrile mutne radnje) to je jedini način da se spreči rasturanje državnih sistema u režiji nesposobnih partijskih kadrova kakve smo imali i još uvek imamo.
Sve ovo bi moglo da ima uspeha u državi koja ne bi bila partijska prćija kao danas – znači prvi uslov je reforma političkog sistema – izbor poslanika po imenu a ne stranci.
I sve ovo naravno može da se ostvari i ima smisla samo u državi u kojoj su karakteri kao Vučić i kompanija iza rešetaka.
Preporuke:
26
2
4
četvrtak, 16 avgust 2018 07:39
Brane
Đilas ima ispravan stav i razmišljanje. Problemi Srbije : NEZNANjE POSLA KOJI SE VRŠI!
Preporuke:
34
2
5
četvrtak, 16 avgust 2018 08:51
penzioner Cviko
@ Sistem- srećni socijalizam,
Prošli smo otprilike isto ali to ne znači da ne treba imati sistem ili sistemsko rešenje. Problem je kvalitet sistema. Evo nedavno, pokušali su u Finskoj ali ne ide. Moraju naći novo rešenje da bi svi imali koliko toliko dostojanstveni život. Problem su ljudi, neki bi da rade a neki ne bi. Ja ne volim da gledam ljude koji prosjače, kradu, skrivaju se od drugih zato što nemaju, decu, pogotovo zimi koja su slabo odevena, kontejneraše, itd. U našem državnom aparatu i danas imamo prekobrojne (kao da smo u srećnom socijalizmu) iako su tvrdili da će obezbediti sistem, sa jednim administrativnim radnikom, informatičarskog smera, na 1000 stanovnika. Proste računice pokazuju da ih ima i 10 na 1000. Što je previše, previše je. Privreda ne radi i zbog toga ovaj sadašnji sistem mora da pukne. Ne zato što ja to pišem, već zato što to kažu ekonomski zakoni. Pustimo propagandu, TV dnevnik i slične porcije laži.
Preporuke:
15
3
6
četvrtak, 16 avgust 2018 10:17
hercegovac
Vi se ubiste dokazujući jel bolja crna ili bijela mačka dok u trenutno najuspješnijoj državi mačke duginih boja već 30 godina love punom parom.Ne postoje loši i dobri sistemi postoje loši i dobri ljudi.Čini mi se da većina naših problema potiče od našeg shvatanja države od Miloša na ovamo. Priča se da se 1970-tih godina rukovodeći kadar u Budvi birao na način da su se sastajali "čegovići" i za direktore birali "čegoviće" koji "se nisu namirili" a čini mi se da je na nivou države isti sistem ostao do danas dakle država je privatna prćija vlasti i svi se bore da budu vlast da bi bili vezir umjesto vezira a ne da rade posao. Očekivanje od takve države da ima minimum funkcija države je gubljenje vremena a je li država socijalistička pa čak i komunistička ili kapitalistička je manje bitno jedino bitno je da funkcioniše.
Preporuke:
13
3
7
četvrtak, 16 avgust 2018 11:06
teletabis
O ovoj temi može da se priča danima i ništa da se ne zaključi. Postoji Kina ali postoji i Švedska iniz zemlja u kojima imamo pravu lepezu situacija.
Ako se na mesto firme dovede rukovodeća ekipa koja pošteno i profesionalno radi rezultati sigurno neće izostati.
Još dok je bilo samoupravljanje zalagao sam se za stav da rukovodioci preduzeća (prva i druga linija rukovođenja) primaju godinu dana prosečnu platu, da se uradi završni račun i na osnovu njega, ako ima dobit, rukovodstvo dobije unapred ugovoreni procenat, ako je preduzeće u minusu, da dobiju radne knjižice i nogogram u donji deo leđa i sikter bre. Mislim da i danas ovakva ideja ima rezona.
Preporuke:
22
1
8
četvrtak, 16 avgust 2018 11:20
Ima profesora
Koji naučno tvrde isto što i Đilas i to su tvrdili i devedesetih i pre devedesetih kada još niko nije sumnjao u zapad.Naši tajkuni funkcionišu po principu sluđivanja radnika i vrše pritisak koji je nesnosan. Pri tome polovina radnika su tu preko veze tako da druga polovina duplo trpi.Čovek pod takvim pritiskom stvara ekstra profit neko vreme a onda puca i odlazi. Sistem je nestabilan ali opstaje ako tajkun ima politički podršku ili krade državu kao devedesetih. Hoću reći da oni nisu dostojni takmaci na tržištu koje je slobodno i otvoreno za jaču konkurenciju. Problem je organizacije i produktivnosti a to zavisi od menadzmenta a ne od vlasnika. Država stimuliše razvoj tako što ulaže u strateške grane. Može biti i partnersko ulaganje sa privatnikom. Pa svi jaki su čak i za Hitlera radili...Takve profesore su ućutkali..
Preporuke:
9
1
9
četvrtak, 16 avgust 2018 11:33
Standardi kao mafijaško-trustovska podvala
Svedoci smo da japanske i nemačke automobilske firme lažiraju podatke o izduvnim gasovima i potrošnji a politika uvodi standarde npr Euro 6 koje navodno oni jedino mogu dostignuti. Njihovi lobiji su čak hteli da nam uvale sve dizelaše koje oni zabranjuju a nama su nametnuli stroge tehničke preglede koji obezvređuju potpuno takve automobile i pretvaraju ih u staro gvožđe.To je sve u sprezi sa nemačkom državom koja koristi EU birokratiju za svoju ekspanziju i porobljavanje. Latinski narodi se još nisu otreznili kao Englezi i Tramp donekle. Sve liberalne dogme se ruše jer su predimenzionisane. To je i u društvu slučaj. Od realne ženske slobode i ravnopravnosti smo zašli u bolesni lezbo-feminizam... Đilas je privrednik i on uviđa stvari...
Preporuke:
22
3
10
četvrtak, 16 avgust 2018 12:09
...
Kao neko sa visokim prosekom na Ekonomskom i dugim radnim stazom samo mogu da kazem BRAVO!
Preporuke:
20
4
11
četvrtak, 16 avgust 2018 13:53
Kolovrat
Naravno gospodine Đilas da je strahovito netačna, a sa namerom, teza da samo privatnik može voditi biznis uspešno.
Gde to "država" vodi biznis? U Telenoru na primer, ne rade podobni državni službenici u upravi, već država postavlja PROFESIONALNO RUKOVODSTVO, koje odgovara za rezultate rada. Drugi primer je opet iz Norveške, gde su, za razliku od Danske, zadržali izvore nafte i gasa u državnim rukama, i sada, a dobrim UPRAVLjANjEM, imaju državni fond od 1.000 (hiljadu) milijardi dolara.
Treći primer, nažalost tragičan, dolazi iz Italije. Srušio se most, stradalo je 39 ljudi. Svi autoputevi i putna infrastruktura su dati na upravljanje privatnim koncesionarima. Oni su zarađivali enormne sume od (skupih) putarina a nisu skoro ništa ulagali. To sam sinoć čuo na danskom 24/7 radiju. I sada Italijani razmišljaju o POVRATKU putne infrastrukture u državno vlasništvo.
Ko god tvrdi suprotno je ili korumpiran do srži ili ima lične materijalne interese. Nažalost, takvi odlučuju.
Preporuke:
30
2
12
četvrtak, 16 avgust 2018 14:32
penzioner Cviko
Iz komentara vidim da nam je problem kvalitetan sistem. Sve smo definisali. Za divno čudo mi čitaoci-komentatori postigli smo visoki stepen saglasnosti o ovom pitanju. Dakle, može se kad hoćemo.
Preporuke:
10
2
13
četvrtak, 16 avgust 2018 14:59
Janjat Đorđević
Miša Brkić pojma nema o ekonomiji, pa je sa njim besmislena svaka diskusija. Miša je običan novinar i kao većina njih "zna sve o svemu", a o Srbiji baš nema neko mišljenje i baš ga briga za njenu budućnost, uključujući i ekonomsku.
Đilasove ideje su dobre i neka se o njima izjasne naši vrhunski ekonomisti.
Preporuke:
18
2
14
četvrtak, 16 avgust 2018 15:23
politička organizacija
Mislim da ćemo mi pre ili kasnije i početi nešto od ovoga. Možda bolje pre :)
Preporuke:
10
1
15
četvrtak, 16 avgust 2018 17:55
čisto onako
Potupuno nepotrebna prepiska.
Brkić je iz ekonomskog programa izdvojio Đilasa ne zato što ima realne primedbe na program nego da bi povlačio Đilasovo ime po medijima, za račun Vučića.
Već četiri godine Đilas je najsatanizovaniji od Vučićevih naprednjaka i samog Vučića.
Preporuke:
16
2
16
četvrtak, 16 avgust 2018 18:04
@ penzioner Cviko
@ Sistem- srećni socijalizam,
Prošli smo otprilike isto ali to ne znači da ne treba imati sistem ili sistemsko rešenje. Problem je kvalitet sistema.
Nemoj Finsku. Vidiš da je većina "glasača" za "sretni socijalizam" i "uranilovku" da svako radi "koliko mu se radi" a da "otima koliko mu se otima".
Izjednačavanjem školske i stručne spreme su nastale generacije lezilebovića sa "uči sine da ne moraš da radiš" kad je prvo postalo "normalno"
1. da osobe sa fakultetom ne rade nego su rukovodioci
2. da osobe sa višom školom ne rade nego su rukovodioci
3. da osobe sa gimnazijom i srednjim uzaludnim postaju birokratska većina koja ne radi
Cela priča "kad bi me neko platio, ja bih radio" je deplasirana, jer "zaposleni" koji u životu nije radio 8 sati dnevno 5 dana nedeljno, 52 nedelje godišnje, nikad ne može da postane radnik a kamoli da je radio dva posle dnevno i subotom i nedeljom.
Naš ceo "sistem" je izgrađen na partijsko-birokratskom profiterstvu
Preporuke:
9
3
17
četvrtak, 16 avgust 2018 20:15
Lester
Dobro, upecaću se. Izvinjavam se, ali ovo će biti dug i dosadan komentar. Teza da će se Srbija razviti ako se izmene zakoni u korist poslodavaca ne pije vodu. Srbiji bi trebao snažan impuls/ ili šut u pozadinu da se pokrene a za to kapital može skuckati samo 1)Država Srbija na ovako neki način/ dirižazam/istočno azijski model/ model američke škole 2)Neki strani(čitaj azijski penzioni) fond koje bi zeznuli da ulaže 4-5 milijarde $ godišnje sa kamatom od 2-3%.
Stoji da ima masa beskorisno zaposlenih, no oni su u JP i administraciji i njih bi stvarno trebalo najuriti sa posla što je pre moguće (u nekim mestima i žure na posao zato što nemaju gde da sednu ako ne dođu rano). Oni su okosnica svake stranke na vlasti. No, to niko ne sme reći sada kada se svi spremaju za izbore i nastoje da privuku taj glasački blok za sebe. To se mora uraditi pre ili kasnije kako bi se finansije trajno dovele u red i stvorili uslovi za ulaganje ili bar rasteretila privreda.
Nastaviće se...
Preporuke:
8
1
18
četvrtak, 16 avgust 2018 20:19
Lester
Moje mišljenje je da je svaki dogmatski pristup problemu loš i da bi forsiranje laissez faire kapitalizama bilo loše za razvoj Srbije. Budimo iskreni- Srbiji vreme lagano ističe. „Mesije“ i partijske vojske su je spržile i opljačkale, svaka treća godina je „godina nulta“ i stvarno bi trebalo razmisliti dobro i izdumati dobro i origininalno rešenje za dugoročni razvoj zemlje i odlučiti kakva Srbija treba da bude.
Uporedimo situaciju u SAD i Srbiji kroz primer dvojice budućih poslodavaca: Džona i Jovana . Većina brojeva je fiktivna.
Obojica imaju ideju za posao u oblasti proizvodnje(mikropivara recimo), i obojica odluče da kapital skrpe stavljajući stan pod hipoteku dižući kredit. Jocin stan vredi 60000$, Džonov 300000$. Banka im odobri kredit u iznosu 50% vrednosti hipoteke. Joca je bio štedljiv pa je skupio još 10000$ a Džon je takođe štedljiv te je ispraznio penzioni fond i skupio 60000$, od ušteđivine će isplatiti radnicima prve plate i živeti dok se posao ne uhoda.
Preporuke:
4
2
19
četvrtak, 16 avgust 2018 20:22
Lester
Obojica kupuju mašine iz NJemačke, a jedna mašina košta 10000 dolara (sa transportom).Čist profit koji će obojica praviti je 10%(dakle, posle plata, poreza, doprinosa, amortizacije mašina, sirovina)- Ovde sam previše velikodušan, oko 5-6% je prosečan profit u proizvodnji u SAD, zato je kapital i pobegao u IT, nekretnine, finansije i akcije FANG-a.
Džon, pravi prosečni Amerikanac, plaća radnike 40000$ godišnje. Recimo da su 60000$ Džonovi prosečni godišnji troškovi po mašini i radniku. Džon zaradi 500$ mesečno po radniku/mašini(6000$ godišnje)
Jovan, velikodušni Srbin, plaća radnika godišnje 8000$ a troškovi po mašini i radniku su 12000$. Jovan zaradi godišnje 1200$ po radniku. Realnija opcija je da Jovan duplo manje plaća radnike i da po radniku zaradi 433 $ mesečno.
Ako su ceo kredit potrošili na mašine, Džon bi trebao imati 15 mašina i radnika(7500$ mesečno čistog prihoda), Joca 3 mašine i 3 radnika(300$ mesečno čistog prihoda ako je velikodušan- 1300$ ako nije)
Preporuke:
4
2
20
petak, 17 avgust 2018 01:11
Nemanja@Urosius i student
Sto se naravno nikako nije svidjalo americi i niksonu pa su ga pritscima,blokadama i sa 10 milijardi dolara davanja pinoceu srusili i oterali.Cile je svoj rast doziveo,ali je on pao iskljucivo zbog pritisaka amerike i njenih sankcija.
Koliko su Cileanci bili zadovoljni Pinoceo i kako je on to radio govori cinjenica da su ga 1988 godine oterali izjasnjavanjem na raferendumu.Tako student citaj,informise se pa ces i sam shvatiti kakva je situacija,nezaposlenost,nezadovoljsvo i diktatura bila za vreme cijinog agenta pinocea koji je hiljade i hiljade ljudu ubio kako bi sve rasprdao amerikancima.
Koliko su oni bili ogorcceni na desnicare pokazuje cinjenica da je tek 20 i kusur godina jedan desno orijentisan politicar pobedio na izborima u cileu.Znaci 20 godina posle Pinocea su na vlasti bili socijalisti.
Privreda Cilea se najvise razvijala pocetkom 20 veka da bi polovinom prosle decenije ona dostigla vrhunac i to sve pod socijalistickim predsednicima Lagosom i Misel Basel Herijom.
Preporuke:
7
1
21
petak, 17 avgust 2018 01:34
Lester
Očito, Džonovo preduzeće će se daleko brže širiti i rasti. Ko zna, možda dođe i u Srbiju, otvori svoje preduzeće ili ćerku firmu, istisne Jocu i počne da izvozi u SAD i Evropu. Naravno, plate ostaju iste dok Džonov profit raste.
No razlike između SRB i USA dolaze do izražaja posebno kada se:
Uporede kamate u SAD(4-6%, niže ako je preko SBA) i Srbiji (preko 10%, sa praktično nebitnim izuzetkom Fonda za razvoj)
Uporedite poresko opterećenje u SAD (progresivni porez na dobit i 10-ak% poreza na zarade i Srbiji(preko 60%)
Shvatite da više od polovine novoosnovanih preuzeća u Americi ne doživi peti rođendan. Bog sveti zna koliko je u Srbiji.
Optimalno rešenje bi neka ekonomska politika koja uključuje elemente dirižizma, jeftinih kredita za MSP, ulaganja u nauku i tehnologiju, uvođenje meritokratije u javna preduzeća i administraciju, smanjenje nepotrebnih rashoda, ulaganje u strateške sektore(poljoprivreda,prehrambena ind i tehnologija, farmacija, energetika, hemijska, IT itd).
Preporuke:
6
1
22
petak, 17 avgust 2018 21:40
Goran Stanković
pitanje za M.Brkića :
1. Kako su nastali, radili i bili svetski priznati giganti nastali u SFRJ ?
2.O liberalnom kapitalizmu i slobodnom tržištu, valjda ćemo se svi složiti-taj monopol, pljačka građana i svođenje Srbije na ( uh, najbolje da svako doda sam ), rešiće NEKI novi klinci, koji će , recimo, pogledati kako je nastala današnja Irska. I izopštiti korupciju, izvršiti nacionalizaciju i raditi politiku kao normalan posao.
3. Šta da radimo, recimo, sa šljivama, ove godine, da iskoristimo total i satremo sve to? Ja sam već zaboravio šta je suva ZDRAVA, normalna šljiva. A svaka lokalna samouprava može da napravi preduzeće, kupi hladnjaču, sušaru, kamiončiće. Da bar mi POJEDEMO tu našu šljivu.
Preporuke:
5
1
23
subota, 18 avgust 2018 01:32
@ Lester
Galileo i Njutn su već objasnili u fizici sa Inercijom (lenjost) "na srpskom"
Mi smo od 1944-1987 imali lenju masu koja se kretala pravolinijski u propast Srpskog naroda (finansirana od SAD), kada je na nju 1987 "delovala sila" koja je nije zaustavila ili promenila pravac, nego je uzbrzala do skoro totalne propasti 1999.
"Sila" koja je usporavala lenju masu 2001-2008 se pokazalo da nije bila dovoljna da zaustavi lenju masu,
te je lenja masa od 2008 preko 2012 (finansrirani od EU) do 2018 ponovo ubrzala do "brzine" 90tih
Lelja masa će nastaviti da se kreće pravolinijski dok se ne "istroši" (izmure) ili dok joj se ne suprotstvi "sila" koja će da je uspori i zaustavi.
.jpg)
Imali smo već to, što se zvalo "sretni socijalizam" pa kad prebacim normu za idiote 300% "dobijem" 5% "veću platu", a kad su došle sankcije prvog me isteraju iz firme sa "objašnjenjem" ti si super sposoban lako ćeš naći posao, šta će ovi što ništa ne znaju, moraju i oni da od nečega hrane decu.
I dok su idioti "hranili decu" i pevali pesme idolima ostasmo bez teritorija i dobismo "na poklon" proterane Srbe.
PS kad sam dobio otkaz od "države" zaposlim se kod privatnika, i nastavim isto da radim kao celog života, dok su mi se ostali smejali što sam budala da radim. Na kraju meseca ja dobijem 5 puta veću platu od dogovorene koju su dobili ostali radnici i 4 puta veću platu od "šefa" koji je sledećeg meseca najuren sa posla.
Nama bi pomogao sličan program za državna preduzeća kojim bi dovodili i strane i naše stručnjake iz dijaspore (ali ne „stručnjake“ kao Đelić naravno već menadžere, ekonomiste, inženjere i ostale sa decenijama iskustva u struci). Pored transparentnosti finansijskog poslovanja (vraćanje SDK koji je namerno uništen posle petog oktobra da bi se sakrile mutne radnje) to je jedini način da se spreči rasturanje državnih sistema u režiji nesposobnih partijskih kadrova kakve smo imali i još uvek imamo.
Sve ovo bi moglo da ima uspeha u državi koja ne bi bila partijska prćija kao danas – znači prvi uslov je reforma političkog sistema – izbor poslanika po imenu a ne stranci.
I sve ovo naravno može da se ostvari i ima smisla samo u državi u kojoj su karakteri kao Vučić i kompanija iza rešetaka.
Prošli smo otprilike isto ali to ne znači da ne treba imati sistem ili sistemsko rešenje. Problem je kvalitet sistema. Evo nedavno, pokušali su u Finskoj ali ne ide. Moraju naći novo rešenje da bi svi imali koliko toliko dostojanstveni život. Problem su ljudi, neki bi da rade a neki ne bi. Ja ne volim da gledam ljude koji prosjače, kradu, skrivaju se od drugih zato što nemaju, decu, pogotovo zimi koja su slabo odevena, kontejneraše, itd. U našem državnom aparatu i danas imamo prekobrojne (kao da smo u srećnom socijalizmu) iako su tvrdili da će obezbediti sistem, sa jednim administrativnim radnikom, informatičarskog smera, na 1000 stanovnika. Proste računice pokazuju da ih ima i 10 na 1000. Što je previše, previše je. Privreda ne radi i zbog toga ovaj sadašnji sistem mora da pukne. Ne zato što ja to pišem, već zato što to kažu ekonomski zakoni. Pustimo propagandu, TV dnevnik i slične porcije laži.
Ako se na mesto firme dovede rukovodeća ekipa koja pošteno i profesionalno radi rezultati sigurno neće izostati.
Još dok je bilo samoupravljanje zalagao sam se za stav da rukovodioci preduzeća (prva i druga linija rukovođenja) primaju godinu dana prosečnu platu, da se uradi završni račun i na osnovu njega, ako ima dobit, rukovodstvo dobije unapred ugovoreni procenat, ako je preduzeće u minusu, da dobiju radne knjižice i nogogram u donji deo leđa i sikter bre. Mislim da i danas ovakva ideja ima rezona.
Gde to "država" vodi biznis? U Telenoru na primer, ne rade podobni državni službenici u upravi, već država postavlja PROFESIONALNO RUKOVODSTVO, koje odgovara za rezultate rada. Drugi primer je opet iz Norveške, gde su, za razliku od Danske, zadržali izvore nafte i gasa u državnim rukama, i sada, a dobrim UPRAVLjANjEM, imaju državni fond od 1.000 (hiljadu) milijardi dolara.
Treći primer, nažalost tragičan, dolazi iz Italije. Srušio se most, stradalo je 39 ljudi. Svi autoputevi i putna infrastruktura su dati na upravljanje privatnim koncesionarima. Oni su zarađivali enormne sume od (skupih) putarina a nisu skoro ništa ulagali. To sam sinoć čuo na danskom 24/7 radiju. I sada Italijani razmišljaju o POVRATKU putne infrastrukture u državno vlasništvo.
Ko god tvrdi suprotno je ili korumpiran do srži ili ima lične materijalne interese. Nažalost, takvi odlučuju.
Đilasove ideje su dobre i neka se o njima izjasne naši vrhunski ekonomisti.
Brkić je iz ekonomskog programa izdvojio Đilasa ne zato što ima realne primedbe na program nego da bi povlačio Đilasovo ime po medijima, za račun Vučića.
Već četiri godine Đilas je najsatanizovaniji od Vučićevih naprednjaka i samog Vučića.
Prošli smo otprilike isto ali to ne znači da ne treba imati sistem ili sistemsko rešenje. Problem je kvalitet sistema.
Nemoj Finsku. Vidiš da je većina "glasača" za "sretni socijalizam" i "uranilovku" da svako radi "koliko mu se radi" a da "otima koliko mu se otima".
Izjednačavanjem školske i stručne spreme su nastale generacije lezilebovića sa "uči sine da ne moraš da radiš" kad je prvo postalo "normalno"
1. da osobe sa fakultetom ne rade nego su rukovodioci
2. da osobe sa višom školom ne rade nego su rukovodioci
3. da osobe sa gimnazijom i srednjim uzaludnim postaju birokratska većina koja ne radi
Cela priča "kad bi me neko platio, ja bih radio" je deplasirana, jer "zaposleni" koji u životu nije radio 8 sati dnevno 5 dana nedeljno, 52 nedelje godišnje, nikad ne može da postane radnik a kamoli da je radio dva posle dnevno i subotom i nedeljom.
Naš ceo "sistem" je izgrađen na partijsko-birokratskom profiterstvu
Stoji da ima masa beskorisno zaposlenih, no oni su u JP i administraciji i njih bi stvarno trebalo najuriti sa posla što je pre moguće (u nekim mestima i žure na posao zato što nemaju gde da sednu ako ne dođu rano). Oni su okosnica svake stranke na vlasti. No, to niko ne sme reći sada kada se svi spremaju za izbore i nastoje da privuku taj glasački blok za sebe. To se mora uraditi pre ili kasnije kako bi se finansije trajno dovele u red i stvorili uslovi za ulaganje ili bar rasteretila privreda.
Nastaviće se...
Uporedimo situaciju u SAD i Srbiji kroz primer dvojice budućih poslodavaca: Džona i Jovana . Većina brojeva je fiktivna.
Obojica imaju ideju za posao u oblasti proizvodnje(mikropivara recimo), i obojica odluče da kapital skrpe stavljajući stan pod hipoteku dižući kredit. Jocin stan vredi 60000$, Džonov 300000$. Banka im odobri kredit u iznosu 50% vrednosti hipoteke. Joca je bio štedljiv pa je skupio još 10000$ a Džon je takođe štedljiv te je ispraznio penzioni fond i skupio 60000$, od ušteđivine će isplatiti radnicima prve plate i živeti dok se posao ne uhoda.
Džon, pravi prosečni Amerikanac, plaća radnike 40000$ godišnje. Recimo da su 60000$ Džonovi prosečni godišnji troškovi po mašini i radniku. Džon zaradi 500$ mesečno po radniku/mašini(6000$ godišnje)
Jovan, velikodušni Srbin, plaća radnika godišnje 8000$ a troškovi po mašini i radniku su 12000$. Jovan zaradi godišnje 1200$ po radniku. Realnija opcija je da Jovan duplo manje plaća radnike i da po radniku zaradi 433 $ mesečno.
Ako su ceo kredit potrošili na mašine, Džon bi trebao imati 15 mašina i radnika(7500$ mesečno čistog prihoda), Joca 3 mašine i 3 radnika(300$ mesečno čistog prihoda ako je velikodušan- 1300$ ako nije)
Koliko su Cileanci bili zadovoljni Pinoceo i kako je on to radio govori cinjenica da su ga 1988 godine oterali izjasnjavanjem na raferendumu.Tako student citaj,informise se pa ces i sam shvatiti kakva je situacija,nezaposlenost,nezadovoljsvo i diktatura bila za vreme cijinog agenta pinocea koji je hiljade i hiljade ljudu ubio kako bi sve rasprdao amerikancima.
Koliko su oni bili ogorcceni na desnicare pokazuje cinjenica da je tek 20 i kusur godina jedan desno orijentisan politicar pobedio na izborima u cileu.Znaci 20 godina posle Pinocea su na vlasti bili socijalisti.
Privreda Cilea se najvise razvijala pocetkom 20 veka da bi polovinom prosle decenije ona dostigla vrhunac i to sve pod socijalistickim predsednicima Lagosom i Misel Basel Herijom.
No razlike između SRB i USA dolaze do izražaja posebno kada se:
Uporede kamate u SAD(4-6%, niže ako je preko SBA) i Srbiji (preko 10%, sa praktično nebitnim izuzetkom Fonda za razvoj)
Uporedite poresko opterećenje u SAD (progresivni porez na dobit i 10-ak% poreza na zarade i Srbiji(preko 60%)
Shvatite da više od polovine novoosnovanih preuzeća u Americi ne doživi peti rođendan. Bog sveti zna koliko je u Srbiji.
Optimalno rešenje bi neka ekonomska politika koja uključuje elemente dirižizma, jeftinih kredita za MSP, ulaganja u nauku i tehnologiju, uvođenje meritokratije u javna preduzeća i administraciju, smanjenje nepotrebnih rashoda, ulaganje u strateške sektore(poljoprivreda,prehrambena ind i tehnologija, farmacija, energetika, hemijska, IT itd).
1. Kako su nastali, radili i bili svetski priznati giganti nastali u SFRJ ?
2.O liberalnom kapitalizmu i slobodnom tržištu, valjda ćemo se svi složiti-taj monopol, pljačka građana i svođenje Srbije na ( uh, najbolje da svako doda sam ), rešiće NEKI novi klinci, koji će , recimo, pogledati kako je nastala današnja Irska. I izopštiti korupciju, izvršiti nacionalizaciju i raditi politiku kao normalan posao.
3. Šta da radimo, recimo, sa šljivama, ove godine, da iskoristimo total i satremo sve to? Ja sam već zaboravio šta je suva ZDRAVA, normalna šljiva. A svaka lokalna samouprava može da napravi preduzeće, kupi hladnjaču, sušaru, kamiončiće. Da bar mi POJEDEMO tu našu šljivu.
Mi smo od 1944-1987 imali lenju masu koja se kretala pravolinijski u propast Srpskog naroda (finansirana od SAD), kada je na nju 1987 "delovala sila" koja je nije zaustavila ili promenila pravac, nego je uzbrzala do skoro totalne propasti 1999.
"Sila" koja je usporavala lenju masu 2001-2008 se pokazalo da nije bila dovoljna da zaustavi lenju masu,
te je lenja masa od 2008 preko 2012 (finansrirani od EU) do 2018 ponovo ubrzala do "brzine" 90tih
Lelja masa će nastaviti da se kreće pravolinijski dok se ne "istroši" (izmure) ili dok joj se ne suprotstvi "sila" koja će da je uspori i zaustavi.