Бриљантно , немам речи...Латинка пукла си :D

Другосрбијанска родомржња заиста је један посебан облик друштвене патологије, каквој нема премца ни у прошлости ни у садашњости. Неким будућим истраживачима она ће сасвим сигурно дати обиље материјала за откривање до сада невиђених феномена људске психе, односно до ког степена апсурда, изокренуте перцепције, психозе, неурастеније и параноје она може доспети када се пода нечистим духовима.
Оно што представља далеко већи проблем јесте зашто наши родољубиви историчари, академици, универзитетски професори, политичари, државни тужиоци и други званични ауторитети не узвраћају истом мером нити дотичне позивају на одговорност пред законом (чак ни за такве безочне гадости попут Прпине тврдње о гасним коморама као ''српском изуму''), него или ћуте или се праве ''необавештени'' или се супротстављају млако и одсутно, не усуђујући се да искораче из наметнутих оквира ''срамне дефанзиве'', како ју је назвао Лазо М. Костић, српски емигрантски историчар.
Ако наши кнезови ''нису ради кавзи'' како каже песма, поставља се питање зашто се и даље налазе на местима која заузимају, ако нису кадри да преузму одговорност за народ и чине све што могу да би му заштитили неокољану биографију, име и част, пред све бројнијим и учесталијим најездама родомрзаца.

Врховни суд Р.Хрватске смањио је затворске казне тројици од петорице бивших припадника ХОС-а, осуђених због убојства обитељи Олујић 1992. године у Церни. Т.М. је казна с 20 год смањена на 15, М.С. с 10 на 8, а З.П. с 8 на 7 год затвора. Убојством Радомира(38) и Анице (37) Олујић и њихове дјеце Милене (16) и Марка (13) почионили су ратни злочин.
Напомена: Иницијали кориштени да текст не би подлегао модерацији

Извор: ХИНА 22.07.2009.

'Istorija slobode je istorija otpora'.
Vudro Vilson

Слободан Антонић у свом изузетном коментару, подсећа на модел деловања Друге Србије, који и то треба рећи није карактеристика, садашње друштвене климе у Србији.
Реч је о европском феномену, који носи америчку етикету. Заправо професоре Антонићу, ово није никакав историјски ревизионизам, већ крај историје као озбиљне науке.
Баш тако веровали или не широм света настају занимљиве постмодернистичке историје, где је као и код наших постмодерниста могуће све. Зар није недавно значајан допринос овом феномену дао и сам Еворопски парламент када је у исту раван, за отпочињање Другого светског рата, ставио Хитлера и Стаљина, комунизам и фашизам. Или да подсетим на чувену Декларацију о гладмору у Украјини који је донела скупштина Унескоа, а у којој се догађаји из 1933 године описују као геноцид над Украјинцима.
И тако даље и тако даље............

Поштовани Професоре,
све је ово тачно што сте написали, само не знам зашто ствари не назовете правим именом (кад сте то и у тексту већ доказали) и уместо речи ревизионизам употребите термин фалсификоивање.
Тада би и одговарајући наслов Вашег огледа, семантички исправно, могао да гласи :
"Историјски фалсификати Друге Србије".
С поштовањем и с нестрпљењем очекујем Ваше наредне текстове који ће до краја демаскирати псеудонаучни "опус" дневнополитичких профитера и родомрзилачке менажерије окупљене око злураде Латинке.

Ako je jedna od karakteristika fasizma bila da je u fasizmu bila dozvoljena samo jedna stranka, a sloboda štampe i izražavanja nisu postojale, onda ovo sta se desava u Drugoj Srbiji na celu sa Tadicem /Cvetkovicem, pod kontrolom njihovih americkih i EU gospodara, nije nista drugo nego mutirani fasizam (novonastali "drugi" fasizam!) kojeg upravo tzv. "demokratske" zemlje namecu Srbiji.

Promoteri tog drugog fasizma u Srbiji poput Perovicke, Kandicke, Jovanovica i slicnih se trude da se slika o takvoj Srbiji sto cesce salje u svet.

Na srpskom narodu i ostatku srpske patriotske inteligencije u Srbiji i u svetu je da takav sramni revizionizam srpske istorije pobijaju na svakom koraku i svim raspolozivim, miroljubivim sredstvima.

Tekst gospodina Antonića je, kao i obično, odličan.
Samo se pitam, načelno, vredi li naučnim metodom, kakav primenjuje Profesor, analizirati i ocenjivati laičke i diletantske marginalije, koje imaju isključivo propagandistički karakter, pa samim tim, i propagandističku vrednost i prizemnost.
Ipak, hvala Profesoru na sistematskoj obradi "šupljih veličina" i "naučnih šibicara".

Латинка Перовић би у свакој истински транзиционој земљи након 1989, била лустрирана, ако не и осуђена, због репресивног деловања у култури. Највише забрана у послератном културном животу Србије збило се управо у време њене владавине и владавине њених једнопартијских истомишљеника Никезића, Тепавца, Рајка Даниловића, Мирка Чанадановића, Симеона Затезала и др.
Уместо тога Латинка и у поодмаклој доби, ове 2009, емитује и са старачком мржњом, попут комунистичког идеолошког реактора, зрачи и трује нове генерације и код међународних силника опањкава народ у коме живи.
У Црној Гори не би смела ни да кмекне против "демократске власти" Ђукановића, али се зато гостопримству Србије одужује на најнезахвалнији начин, фалсификујући њену историју у коренски фашистичку.

1999 12#4 Medison avenija NYC. 11 ucesnika neformalne vecere su potpisali jedan papir sa jednom recenicom.Naslov : Srbi kao genocidni narod.11 muskaraca.Kisindzer je bio protiv ali je pristao.Ni jedna zena!
Nase 'istoricarke' u Srbiji imaju veliki problem sa Srbima-muskarcima!
Srbi muskarci ne znaju da kupuju poklone,ostavljaju imanja..Ostavljaju 'cast' sto nema vrednosti za zane srpkinje.
Profesore na zalost ali ste u pravu.

Е, Латинка, Латинка...
Дошла нека нова деца, па боље од тебе знају и какви смо били, а не плаше се да кажу отворено и какви смо сада.
Било би много боље да си имала храбрости да тој деци пренесеш, у име свих нас, да нам ни до данас није јасно зашто нас је онај мангуп почистио, кад смо му се онако ревносно нудили да утулимо Србију.
Овако, интелигентна деца те извукоше под научне рефлекторе и осветлише све наборе твоје конспиративне делатности, па се више не можеш заклонити.

"Да ли сте само схватили сву генијалност Латинке Перовић! Она је прва открила да је све што је у Србији било, све те идеологије, сви ти покрети, сва та српска политика, заправо једно те исто!"

Nomen est omen.

Одавно "генијалност Латинке" разумем као трабуњање загрижене "женске особе Латина (католкиње)" која мрзи све што је српско и православно. Мржња према Србима у "оно време" је била значајна препорука за председника СКС, а данас њеним трабантима одређује место поред скута "мајке друге Србије".
Немогуће је схватити количину мржње, лажи, злобе и упорности с којом их испољавају. Вероватно својом мржњом и лажима, сем ружења Срба и Србије имају задатак да испровоцирају реакцију, коју би њихови ментори представили као повод за нове погроме над Србима. При томе рачунају на српску склоност да брзо и олако заборављају и опраштају својим непријатељима. И крвницима.

Samo se vi izrugujte.
Kad jednog dana Čeda postane predsednik Srbije moraćete Latinku da gledate kako mu trčeći nosi štafetu.

Захваљујем др. Антонићу што још једном истином побеђује самозване душебрижнике који би најрадије да Србија уђе у ЕУропу - без Срба.

Шта би све Латинка Перовић, Дубравка Стојановић, Чеда Јовановић, Никола Самарџић, Ненад Прокић, Биљана Србљановић... постигли да живе не у Београду, већ у Титовом Титограду!

На стражарском мјесту другосрбијанске тоталитарне осматрачнице лозинка је : "Латинка напријед! Остали стој"!
Тек кад се увјере да су посркали чај из Латинкиног салона, онда за њом могу да прођу Јовановић, Самарџић, Прокић, Србљановић, Цеце, Трифковић...

@Илија Ђуришић
"Идеје и ставови времешне Латинке Перовић су модернизована сублимација мисли и дела "црвених Хрвата" ... Славка Перовића и Јеврема Брковића."
ово је јединствен пример да оно што је модернизовано настаје хронолошки после (тј. не постоји у време) сопствене модернизације...као у научно фантастичним филмовима
Слажем се са Славом Р....лепо је повезао две стране истог - Добрицу и Латинку....Проф Антонића бих замолио да своје интелектуалне капацитете упрегне и у описивање лика и дела Ћосића и његовог круга..тек ту врви од "ревизионизма"

Svaka cast Antonicu!
Ne posustajte!

Поново одлично Антонићу.
Само напред, сваки текст је поучан.
Ови о којима пишете су наши отворени непријатељи, и нема нам друге него се суочавати са њима, разоткривати их, разобличавати, и тући их свим дозвољеним средствима. Увек и на сваком месту.
И гробови наши бориће се са њима.

G. Antonicu,
Vi ste, kao i uvek, vrhunski jasno i odredjeno komentarisete Drugu Srbiju /kao i sve drugo, dosada pisano/. Nije ni cudo sto su Vam uskratili pisanje komentara u "Politici". Ovo isto se odnosi i na G. Djordja Vukadinovica.
Ima ova Srbija jos mnogo pametnih glava koje bi se trebale vama pridruziti.
Svaka cast, samo nastavite jer ste praznik za dusu.

Gospodine Antoniću,sportskim rečnikom,danas ste se nadavali golova kao Maradona u najboljim danima,solo akcija sa centra pa buba gol ali kad god Vam se prohte,živela Latinka... i drugosrbijanci(au,kako kvazi nauka ispari) a naš profesor u najboljoj formi,analitika desetka,za slavlje,ŽIVELI!

@Илија Ђуришић

Нажалост, она није усамљен случај. Она има ревносне следбенике.

Nije ovde samo reč o negaciji zločina NDH (Biserko) niti o svaljivanju zločina holokausta na teret Srba (Prpa), mada je i to već krupan prestup koji se u nekim evropskim zemljama tretira kao krivično delo.

Efekti drugosrbijanske ideologije revizionizma/negacionizma ne protežu se samo na Srbe već na sve žrtve holokausta (Jevreje i Rome). Ako neko osporava elementarne činjenice o holokaustu, ako na primer poriče činjenice o nacističkim kreatorima politike konačnog rešenja, onda on ide na ruku svim negacionistima. Pa, negacionisti tvrde upravo to - da nemački nacizam nije sprovodio politiku konačnog rešenja! Ili, ako neko poriče činjenice o Jasenovcu, on time otvara prostor za buduća poricanja: ako danas prihvatimo da se Jasenovac nije dogodio, sutra ćemo prihvatiti da nije bilo Aušvica, da je Aušvic "jevrejski mit"!

Dakle, negacionizam Druge Srbije deo je šireg (evropskog, globalnog) negacionizma. Polazeći od navedenog, možda možemo bolje da razumemo zbog čega drugosrbijanski negacionisti nailaze na tako topao prijem u nekim evropskim zemljama.

Oduvek sam reakcije na izrucenje i sudjenje Milosevicu u Hagu smatrao nekom vrstom prijemnog ispita u klub srpskih nacista. Isti ljudi koji su nazivali Milosevica "diktatorom i samodrscem" (Kosta Cavoski), koji je naneo najvise zla srpskom narodu i civilizacijski ga unazadio, odjednom su sudjenje u Hagu za njegove "podvige" poceli da opisuju kao sudjenje Srbima kao narodu. Ali, ako je Milosevic bio diktator i zlikovac kako to da optuzivanje njega znaci kolektivno optuzivanje svih Srba? Istu optiku i isti problem vidimo i u Antonicevom tekstu. Njemu nije dosta da dokaze da Ljotic i Nedic nisu bili izraz srpskog nacionalnog bica (kako neokomunisti iz Druge Srbije tvrde), vec mora da istovremeno pokaze kako oni bas i nisu bili tako losi. Pa tako "Srbi" tj Nedic, Ljotic i ekipa vise nemaju nista sa nacistickim zlocinima, cak ni u Jajincima gde su strazari bili pripadnici Nediceve zandarmerije, ili u Kragujevcu gde su zborasi "polufasiste" Ljotica skupljali ljude za streljanje. Kao da bi Perovickina teza da su Srbi kao narod fasisti bila ista uverljivija kad bi Antonic priznao da su pravi sprski fasisti Nedic i Ljotic saradjivali s Nemcima u likvidaciji Jevreja i srpskih patriota. Jesu, pa sta, ali oni nisu predstalvjali Srbe, nego su bili u marionetskoj vladi koju je postavio Hitler, a legalna vlada Kraljevine Jugoslavije, te time ii "Srba", je bila u Londonu. Kao da bi to priznanje recimo Nedicevog nacizma Drazu Mihailovica, Slobodana Jovanovica i hiljade drugih srpskih patriota i antifasista ucinilo fasistima. Ali, ne, Antonic ne zeli da brani Srbe od optuzbe za fazisam, nego pod firmom "odbrane naroda" da zapravo brani stvarne srpske fasiste.

Kao i Latinka Perovic, i Anotnic misli da je opravdano izjednacavati "Srbe" sa Ljoticem, Nedicem ili kasnije Milosevicem, samo sto za razliku od Perovicke, Antonic misli da ovi i nisu bili tako losi momci kako im se pripisuje.

Увијек радо пратим чланке Слободана Антонића, између осталог и зато што су директни, јасни, концизни, без околишања, без устезања, глуматања, а и садрже једну дозу духовитости на начин који им не умањује научну вриједност.

Овај пут ми је драго што је гостовао у Бањалуци, мада по ономе што сам видео у медијским извјештајима, скуп је медијски (промоционо) слабо испраћен и није било баш пуно учесника. Али у сваком случају надам се да ће се ваш рад активно тицати и укључивати и људе из Републике Српске.

Хтио бих само још да напоменем да је ово што проф. Антонић ради од великог значаја за наш народ, али је битно да се та врста активности не ограничи само на њега, или неколицину људи, већ да ту треба да се оформи шири круг људи који ће се међусобно координисати и сарађивати, али за разлику од Латинкиног друштва, чији рад неће бити базиран на идеолошким, властољубивим и сл. основама већ на научним и општекорисним начелима.

Поштовани професоре Антонићу,
Наравно да треба анализирати, коментарисати, критиковати и оповргавати ставове Латинке Перовић, као и свих других истраживача. Међутим,изостављена је кључна чињеница о којој круг историчара око Латинке Перовић расправља. Ради се о концепту народњачке државе пренесеном из ставова народњака у Русији. Тај концепт, као што тврди Дубравка Стојановић, заиста се може препознати код многих политичких делатника у широком фронту од крајње деснице до крајње левице. У питању је отпор према либерализму који долази из Зпадне Европе, односно модернизацији/вестернизацији. Ту су јединствени и радикали и љотићевси и комунисти и национал-бољшевици Слободана Милошевића. Тај феномен постоји и Дубравка Стојановић га је у многим својим радовима добро анализирала. Наравно, поставља се питање да ли је модернизација обавезна по обрасцима са Запада. Наравно да није, али ако неко друштво жели да опстане у савременом свету оно мора да се модернизује, технолошки, кроз стварање установа и оно што је најважније кроз успостављање демократских вредности. Ова расправа требало би да буде потврда да су могућа и различита мишњења, а да је демократија процедура која се одређује како би се решили неки проблеми.

Sutuacija nalaže paniku! Naravno kod drugosrbijanaca, Toliko novaca, toliko papira, tv, radio i internet ispiranja mozga, a rezultati nikakvi. Dva teksta profesora Antonića i sve pade u vodu. Ne, ovo nije panagerik prof. Antoniću, ovo što sledi je nadnaravsko objašnjenje za kataklizmu rodomrzaca. Nikola Tesla, Sveti Vladika Nikolaj, profesor Antonić, Sveti Knez Lazar, Milorad Čavić, predivni momci odbojkaši, Sveti Sava, prepametna deca fizičari i matematičari, Vladika Artemije, Velikomučenik Jasenovački Vukašin, predivna omladina sabrana u Dverima srpskim i mnogi, mnogi drugi samo su delići istog bića, Hristolikog Srbina. Svi tuđi mrzitelji Srba i svi rodomrsci nisu svesni da svojom mržnjom Hristolikog Srbina čine najveličanstvenijim bićem na planeti. Ni manjeg, ni poznatijeg naroda na kugli zemaljskoj. I sve što mrzitelji naruže za mesece i godine svoje mržnje, jedan jedini Srbin, sam ili sa svojom sabraćom, potre u jednom trenutku svojom veličinom, svojim delom, svojom Hristijanskom patnjom. Zamislimo tipičnog srpskog rodomrsca koji u Parizu drži predavanje o Srbima kao izumiteljima fašizma i nakon toga na koktelu sa svojim gazdama sazna rezultat odbojkaške utakmice između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (3:1). Odmah nakon toga neko im donese vest da su neka srpska deca osvojila nekoliko medalja na svetskom takmičenju u fizici. Pred kraj party-ja još jedna vest: Eulex zna za ''Žutu kuću'', ali nema dokaza da su se tamo vadili organi Srbima i prodavali demokratskom zapadu. Koliko je samo napora rodomrscima potrebno da takva dela kvalifikuju kao dela fašistoidnog naroda? Koliko je samo para potrebno da bi se mozak naterao da misli na taj način?
Veliki nemački pisac Štefan Cvajg priznao je da ne može, a da ne zavidi Fjodoru Mihaloviču zbog toga što je svojim delom od ruskog naroda stvorio Narod Hrist. Moja malenkost ne može, a da ne zahvali svim mrziteljima Srba što sa srpskim narodom čine isto. Veće garancije za opstanak nam nisu potrebne.

Г. Антонићу свака част. Овакви текстови много значе. Постало је неиздрживо слушати (читати) те фалсификате. Човјек доспије у ситуацију да сумња у своју памет. То им је ваљда и циљ. Не посустајте док имате материјала. Разоткривајте, рашчланите реченицу по реченицу, сваку мисао фалсификатора.

@Cedomilj

Zaista je neobična Cedomiljeva interpretcija teksta prof. Antonića. Ja sam, za razliku od Cedomilja, razumeo da je teza teksta prof. Antonića da su srpski fašisti Ljotić i Nedić predstavljali usamljenu ekscentričnu grupu simpatizera evropskog totalitarizma (fašizma i nacizma) i da kao takvi nikada nisu imali podršku u srpskom narodu. To tvrdi i zvanična istoriografija. Ljotićev ideološki bućkuriš (hrišćasnki fundametnalizam + prvo jugoslovenski rasizam a potom srpski šovinizam + staleški monarhizam + zadrugarstvo + antisemitizam + panslavizam itd.), prof. Antonić je nazvao polu-fašizmom jer je fašizam (nacizam) bio daleko ozbiljniji, konzistentniji i u tom smislu maligniji ideološki projekat. ( U odnosu na ozbiljne evropske ideologe fašizma i nacizma, Ljotić je ostao jedno provincijalno nedonošče).

Sa druge strane, razumeo sam da prof. Antonić sugeriše kako je Druga Srbija isto tako usamljena grupa ekscentrika sklonih totalitranim političkim rešenjima, koji takođe u širokim srpskim masama nemaju nikakvo uporiste.

Dakle, implicitna teza prof. Antonića - barem sam ja to tako razumeo - jeste da je Druga Srbija naslednik ljotićevske "tradicije".

@Hvala Sonji Biserko!



Ja ne mogu da poverujem u priču koja se poslednjih dana valja po čaršiji: žiri koji je odlučivao o dodeli nagrade navodno nije pojma imao o vulgarnim negacionističkim ispadima Sonje Biserko. Tačno je da Sonja Biserko nije jedini negacionista na svetu ali je tačno i to da nije uobičajeno da negacionizam u ovako otvorenoj, vulgarnoj i brutalnoj formi dolazi sa takvog mesta. Ako se ne varam, srbijanski Helsinški odbor deo je Helsinške federacije (mislim da se tako zove) tj. globalne asocijacije srodnih NVO. E sad, oni ne moraju baš u svemu da se slažu ali je neobično da nikome ne pada na pamet da se ogradi od ovoga - pa ovo što je S. Biserko izjavila ući će u istoriju.

Ona grupica desničarskih opskuranata, uglavnom skinheda i fudbalskih navijača okupljenih oko nekih bizarnih sajtova dobija toliki publicitet a izjava šefice jedne uticajne NVO sve nas je ostavila ravnodušnim - a još je u pitanju NVO koji se legitimiše navodnom borbom protiv ksenofobije, rasizma, fašizma itd. U čemu je štos?

Deo odgovornosti pada i na srpsku javnost, pre svega onu patriotski tj. antifašistički orijentisanu: kako je moguće da niko osim S. Antonića i možda još par pojedinaca nije reagovao? Da li je moguće da mi živimo u takvom društvu?

Niko od obožavalaca onoga što piše neumorni gospodin Antonić, nema pojma ko je Latinka Perović ali veruje (tj. mrzi) gospodinu Antoniću na reč. Oni zaista veruju da je ta žena najveći živi neprijatelj Srbije.
Gospodin Antonić je najmilitantniji predstavnik nacionalističke, tačnije "narodne" inteligencije u Srbiji danas, koja je uvek odbijala da bude učesnik u borbi za intelektualno zrenje nacije već se zadovoljavala time da stalno korumpira narod nacionalnim stereotipima i istorijskim poluistinama, umesto otvorenosti i praštanju uvek je posezala za besmislenim resantimanima, na taj način sprečavajući duhovno, društveno i intelektualno uzdizanje naroda kome pripada. "Narodna" inteligencija je uvek ignorisala one čuvene reči Slobodana Jovanovića, koje stalno treba ponavljati, da je za narod mnogo veća opasnost previše ponarođena od potpuno odnarođene inteligencije. "Narodna" inteligencija je uvek bila slavenofilska (tj. rusofilska), i uvek gorljivo protiv "jevropestvujušće inteligencije". (Zato na sajtu NSPM nema ni reči kritike politike koju sprovode Putin i Medvedev, a razlog je, verovatno, prosta činjenica da je ona – bezgrešna)
Gospodin Antonić bije, znači, bitku koja nije od juče. Svi njegovi prethodnici su svoje bitke izgubili.

"PETER RV", bravo!...Svakako da sve teme imaju svoju važnost, zahvalna sam svim ljudima koji "otvaraju oči" u vezi nepravdi nanetih ljudima, ali je zaista neverovatno koliko se naroda radije bavi "srpstvom nego Srbijom"...
Zaštititi Srbiju znači samo zaštititi pravo i pravdu, a naši sudovi su puni predmeta rešenih na štetu gradjana odnosno prava i pravde...Iz Saveta za borbu protiv korupcije nijedan slučaj nije rešen, od pojedinaca do "uglednih firmi" ...
Neznanje i nemorasl caruju, čak i profesorima se "potkradaju" suštinske greške, bilo da je njihova suština nezavidna ili da ih niko na vreme ne opominje...Napraviću paralelu izmedju brkanja vremenskog perioda (O.Popović:)i "vlasničkog prava" (S.Biserko),a o čemu piše Antonić, i neznanja suda u vezi vremena i vlasništva koje upravo doživljavam!
Pošto me interesuje farmacija (nedavno na Skupštini Velja Ilić reče da farm mafiju niko ne sme da takne!), iskreno se nadam da će barem neko, osim novinarke Natalije Jovanovic, imati petlju da o tome kaže nešto suštinski...
Živela Srbija! Ni prva ni druga nego SRBIJA!
ps Izvinjavam se prof. Antoniću što koristim njegov zaista dobar clanak za ovaj "širi" komentar...

@Алберт

Славенофили су били револтирани евроцентричношћу европске културе уопште и њених ватрених заступника у Русији. По њима, нема разлога да једна велика и плодна цивилизација каква је руска (или словенска, како хоћете) себе по аутоматизму проглашава за периферију, унижава и негира саму себе, и само прима утицаје од центра, а сопствено наслеђе потискује.

Ви вероватно мислите другачије: да ми треба да одбацимо све наше и да се што пре стопимо са Европом, и што пре одбацимо наш сопствени идентитет то боље. Зато је, по вама народно = славенофилско = националистичко = лоше.

Ви слободно одбаците свој идентет, нико вам не брани, ако ће вас то усрећити. Вероватно под тим подразумевате "духовно уздизање и интелектуално сазревање" народа.

@albert
Ево ја знам које Латинка. Она је особа која је требала бити лустрирана а данас је бране писталице лустрације!

Vuk i jagnje došli na potok da ugase žedj,a onda se vuk naljutio što mu jagnje muti vodu i zapretio da će ga pojesti!- - Ali,gospodaru,brani se jagnje,kako mogu da ti mutim vodu kad stojim nizvodno?! – To nije nikakav argument,kaže vuk i pojede jagnje...

@albert
Има нас који и те како добро знамо да је Латинка Перовић обездушени партијски апаратчик, партијски каријериста, гушилац слободне демократске речи и уметничког израза. Брозов трабант и идеолошки одливак пун мржње и осветничког елана, након уклањања са врха комунистичке номенклатуре у ЦК СК Србије. Ни до данас се није освестила и схватила зашто је њу и њене партијске другове Броз посмењивао, кад су доследно спроводили антисрпску политику и штедро подржавали маспоковску идеологију.(Видети : Славољуб Ђукић : "Успон и пад српских либерала")

Миљеница Марка Никезића и Леке Ранковића, истовремено, скромних научних и професионалних могућности три је деценије провела на маргини јавног и политичког живота, где јој је и место, стрпљиво вребајући повољну прилику да се историјским фалсификатима освети Србима за све што је њој учинио Броз, "љубичица бела".

Гледао сам је данима како у Универзитетској библиотеци марљиво проучава дела Светог владике Николаја Велимировића, како би, заузимајући супротан став у свему од Свеца, могла што бестидније да се изругује и Богу и српском роду.

Уместо да ту оперетску "научну фигуру" лустрирају и поставе у безопасну мировинску зону, наши су је компрадоси извукли из нафталина и њоме сада машу, као да је демократска икона, а не крвава и повампирена застава комунизма.

Лустрација би била најблажа и најхуманија демократска санкција примењена према овој, од професора Антонића научно еутаназираној памфлетискињи.

@Mislilac

Ne verujem da ozbiljno mislite ovo što ste napisali: da li je moguće da ste Vi u stanju da povučete paralelu između nekih klinaca - fudbalskih navijača i sl. koji piju pivo ispred kioska - i, sa druge strane, ozbiljnih ideoloških aparata koje kontroliše Druga Srbija? Da li Vi zaista mislite da je neki klinac koji maše Karadžićevom slikom uopšte relevantan politički faktor? I to relevantan (podjednako?) koliko i onaj drugosrbijanski antisemita koji drži katedru na BU? Da li mislite da su klinci koji su u proseku rođeni tokom rata u Bosni, dakle tokom devedesetih, zaista autentični predstavnici ideologije ekstremne desnice - fašizma??? Pa ta deca ne znaju ni šta se dešavalo tokom devedesetih a još manje tokom II svetskog rata!

Za razliku od maloletnih "ekstremnih desničara", eksponenti politike Druge Srbije ne razbijaju izloge, ne kradu limenke piva (ili patike). Druga Srbija kontroliše najozbiljnije akademske, kulturne i medijske aparate u ovoj zemlji. Druga Srbija uživa ozbiljnu materijalnu i svaku drugu podršku nekih moćnih evropskih krugova. I, što je najvažnije, ideolozi Druge Srbije veoma dobro znaju šta rade kao što to znaju i njihovi evropski mentori!

Zbog toga, prof. Antonić zaista jednog dana treba da objavi memoare u kojima će do detalja opisati koliko je bio mukotrpan, rizičan i usamljen njegov poduhvat raskrinkavanja prirode Druge Srbije!

@Druga strana medalje
Vidim da ste rado prihvatili tu odrendnicu druge strane medalje. Al salu na stranu...
Koga vi to sve smatrate Drugom Srbijom? Sta tacno za vas taj pojam znaci? To je pojam koji obuhvata dosta razlicitih grupacija koje vi smatrate istim, pa vam je otuda nastala ta kvalifikacija. Za vas je etiketa drugosrbijanac nesto cime oznacavate svoje neistomisljenike, ali ne neistomisljenike u klasicnom smislu reci, za vas je to nesto poput zute trake. I vi tu etiketu lepite raznim pozitivnim organizacijama kao sto su Balkanski fond za demokratiju, Atlanstski Savet Srbije, Fond za politicku izuzetnost... i raznim intelektualcima kao sto su Milan St Protic, Ivo Viskovic, Vojin Dimitrijevic...

Ali, ako se držimo ovog mog (pučkog) razumevanja politike, možemo da konstatujemo da je reč o istoj političkoj opciji, koja se kolokvijalno naziva "Druga Srbija". Opet, nisam ih ja tako nazvao - a verovali-ili-ne, nije ni Antonić - sami su se tako nazvali i to još pre petnaestak godina.

Vaša logika, na prvi pogled, dijametralno je suprotstavljena logici Latinke i družine; oni, naime, tvrde da je Sve = Jedno... isto... Vi, naprotiv, tvrdite da je sve - Različito! Ako sam dobro razumeo, Vi tvrdite da nema jedinstvene politike ne samo unutar "civilnog sektora", već ni u okviru istih koalicija pa čak ni u okviru jedne iste partije!? Postoji samo mnoštvo, identitet je privid, živela Razlika... monizam vs. pluralizam?

Ali ove večite filozofske probleme o odnosu Jednog i Mnoštva ne mogu da rešim ja - to može samo Dubravka!

Ipak, zanimljivo je kako ovako dijametralno suprotstavljeni metafizički koncepti (monizma i pluralizma), na dnevnopolitičkom nivou nisu tako udaljeni, naprotiv! Hoću da kažem kako se meni, iz ove moje pučke perspektive, čini da se Vi veoma dobro slažete sa Drugom Srbijom... za koju tvrdite da ne postoji...

Umesto gromoglasnih hvalospeva upucenih prof. Antonicu, preporucio bih hvalitaljima ovih Antonicevih paskvila da sednu i sami procitaju, na primer, knjigu Olge Popovic Obradovic, koju Antonic kritikuje i da se sami uvere u to koliko je Antonicev tekst neistinit, barem u tom segmentu. Antonic ni sam nije, sva je prilika, procitao knjigu, pa ne moze ni da zna da autorka tamo doslovno pise, na primer, ovo: "Da li se... i u kom domenu parlamentarnog zivota mogu uociti znaci modernizacije politickog zivota...? Odmah treba reci da je odgovor na to pitanje potvrdan, stavise, da je u nekim segmentima politickog zivota uocljiv izrazit dinamizam". I dalje navodi: "pluralizaciju partijsko-politicke scene", "vidno sazrevanje svesti o znacaju ustavnosti, zakonitosti kao i postovanja forme i procedure u procesu politickog odlucivanja"... (Parlamentarizam u Srbiji... 436 - 437) Itd, sada ne bih sve navodio, ali treba jasno reci da Antonic ili falsifikuje, ili nije ni procitao knjigu koju tako ostro kritikuje. On istice da je O. Popovic Obradovic odricala demokratski karakter Srbiji u periodu od 1903 - 1914. To je toliko i u toj meri netacno tvrdjenje prof. Antonica, u cemu je on inace sampion, da je pravo cudo da bas niko na ovom forumu nije reagovao. Ja apelujem na citaoce sajta da ucine toliki napor i procitaju makar zakljucak knjige i uvere se u uravnotezenost stavova i analiticnost autorke ove znacajne studije o srpskom parlamentarizmu. A i sa ciframa oko izbornog cenzusa Antonic naprosto "muti vodu", ali bilo bi besmisleno dalje pisati... Ako se neko zaista zainteresuje, moze sve da proveri. Tako je i sa drugim navodima... Tu sve vrvi od malicioznih i krajnje zlonamernih interpretacija kojima Antonic "truje" svoje "obozavaoce".

@s.petrović
Rastislave, Rastislave...
Zalud sam se ponadao da si se "skinuo" sa Peščanika.

U svom komentaru reagovao sam na konkretan deo Antonićevog teksta, čak ne ni najproblematičniji, već onaj koji mi je, sticajem okolnosti, najbliži. Iako znam da je snaga vrednosnih opredeljenja velika, verujem da vrednosna opredeljenja počivaju na nekakvim činjenicama. Problem sa forumskim komentarima na ovom sajtu je u tome što, čak i kada se pruže nedvosmisleni dokazi da stvari ne stoje onako kako Antonić tvrdi, i to na elementarnom nivou, to nailazi na negodovanje i nastavlja se napad na onoga ko ukazuje na Antonićeva izvrtanja. To još nije nivo interpretacije činjenica, kako neko reče. Interpretacija je posebna tema: na primer Antonićevo redukovano shvatanje demokratije na pitanje prava glasa (u Staljinovom SSSR je postojalo opšte pravo glasa, pa šta?) Ili Antonićeva implicitna tvrdnja da je Olga Popović u svojoj knjizi srpski parlamentarizam iz 1903–1914. posmatrala sa stanovišta savremene demokratije, da nije razumela da pojave s vremenom evoluiraju, sto je takođe obično podmetanje. No to je već pitanje Antonicevog naučnog morala.
Dalje: pitanje Jasenovca, koje se stalno povlači po forumima, što je strašno. Naučne činjenice oko Jasenovca su uglavnom utvrđene i one nikako ne potvrđuju cifre od 700000 ljudi. To nemoralno divljanje sa ciframa jeste deo „jasenovačkog mita“, zajedno sa tezom o genocidnom karakteru hrvatskog naroda itd. NIKO iole relevantan i elementarno pošten ne negira genocidnu politiku NDH prema Srbima. Zamislite: čak ni S. Biserko! Ali i to Antonić podmeće. Jer opaska S. Biserko o „olakom“ kvalifikovanju pojmom genocid zločina nad Srbima odnosi se na ratove devedesetih, a ne na Drugi svetski rat. I pored toga što i sam mislim da je, posebu hrvatskoj politici i praksi devedesetih bilo elemenata genocida, ta tvrdnja je, makar i samo delimično, tačna. Banalizacija tog pojma je dosegla u Srbiji takve razmere da je pojam genocid dospeo čak i u humorističku seriju. To ne znači da u drugim zemljama nije slično, ali je činjenica da je u Srbiji tako!

@s. petrovic i Sonja Biserko samo ponavljaju Latinkine argumente. Evo šta o tome kaže Latinka:

(Snaga lične odgovornosti, HOS, Bgd, 2008, str.18.)

Pa ovo je opsceno!

Da li je sada barem jasno da mi živimo u zemlji u kojoj svako može da osporava i vređa žrtve holokausta? U kojoj svako ko uživa zaštitu Druge Srbije može da skrnavi sećanje na žrtve a mi još treba da pazimo i biramo reči da ne bismo slučajno uvredili nekog pripadnika Druge Srbije... Pa dobar deo Druge Srbije bi u današnjoj Nemačkoj krivično odgovarao - pošto bi prethodno bio isključen iz svih akademskih i državnih institucija! U čemu je stvar??!! Pa sa takvima se na zapadu niko ne druži, ljudi okreću glavu kad ih sretnu na ulici, niko neće da se kompromituje, da bude viđen u takvom društvu ... A ovde kod nas, što si radikalniji - to si više na društvenoj lestvici!

Krenimo redom... Odavno je u istorijskoj nauci postao aktuelan pojam struktura, ranije uglavnom korišćen u sociologiji. Reč je o dubinsklim i trajnim karakteristikama društva koje prevazilaze pojedinca i traju kroz duže vremenske periode. Dakle, o čemu se radi u tom proskribovanom tumačenju srpske istorije, dakle tumačenju koje je zaista najpregnantnije i najzaokruženije ponudila Latinka Perović i koje nije jedino moguće, ali je svakako moguće tumačenje? Nekoliko ključnih strukturnih karakteristika obeležava srpsko društvo u poslednja dva veka: kolektivizam, egalitarizam, kult vođe, odsustvo vladavine prava, odsustvo unutrašnjeg dijaloga i veoma niska politička kultura, antizapadnjaštvo... To je svojevrsna društvana (infra)struktura, koja se manifestuje kroz čitavu noviju istoriju, varirajući sadržaj, uz naglašavanje jednih ili drugih karakteristika, ali konstantno ostajući nedvosmisleno suprotstavljena temeljnoj modernizaciji društva. Umesto suštinskih promena u pravcu prevazilaženja ovih karakteristika, uglavnom pod pritiskom okolnosti, uvode se određene dozirane promene, koje ostaju na površini i koje ne prodiru dublje u društvo. Nemački istoričar U. Veler takvu pojavu je označio pojmom „defanzivna modernizacija“, a pregnantno je izražena paradoksom: promenimo sve, kako bi sve ostalo nepromenjeno. To je važna teorijska postavka koja registruje tendenciju u društvima (u nekima više u nekima manje izraženu) da se stare strukture održavaju upravo zahvaljujući površnim, a nekada cak i revolucionarnim promenama u pojedinim segmentima. Drugim rečima, u jednoj zemlji moguce je, na primer, doneti kakav bilo ustav, ali ako se ustavna norma ne poštuje, odnosno, preciznije – ukoliko je moguće uvek kada zatreba nosiocu vlasti, da postupi protivustavno bez ikakvih posledica, tu nema političke modernizacije, uprkos modernom ustavu.

Naravno, za svaku od karakteristika (egalitarizam, kult vođe, antizapadnjaštvo, odsustvo političke kulture i vladavine prava itd.) mogao bi se napraviti detaljan presek, ali je i ovo dovoljno da se vidi o čemu se zapravo radi u tom toliko antisrpskom i izdajničkom, „latiničnom“ viđenju srpske istorije.
Dodatak: 1. Umesto da komentatori traže od mene da dokazujem da S. Biserko nešto nije rekla, bolje neka od prof. Antonića zatraže da dokumentuje da je ona rekla da u NDH nije počinjen genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima. Svakom iole poštenom čitaocu trebalo bi da bude sumnjivo zašto Antonić jedan deo citata uzima iz jednog, a drugi („srpski mit o Jasenovcu“) iz drugog teksta, pa ih spaja (tj. M. Radojčić) kako bi ispalo da Biserko negira genocid na Srbima u NDH. To je obična Antonićeva amaterska konstrukcija (odnosno konstrukcija njegove koleginice Radojičić).
2.Koju je statistiku koristio Antonić za utvrđivanje biračkog prava kada tvrdi da je u Srbiji 1903. godine 22% od ukupnog stanovništva imalo pravo glasa? Ko još glasačko pravo računa prema ukupnoj populaciji, kada je opštepoznato da se to pravo računa u populaciji punoletnih građana? A statistički podaci govore upravo da u Srbiji na izborima 1903. godine oko 20 % punoletnih muškaraca NIJE imalo pravo glasa (dakle oko 80% je imalo to pravo, sa izuzetkom oficira i činovnika i to u pogledu pasivnog biračkog prava!); 1908 – oko 17 % nije imalo glasačko pravo (dakle oko 83% je imalo glasačko pravo) i tako dalje! Ali, ponavljam: nije to glavi kriterijum demokratije i ne shvatam otkud Antoniću ideja da se drži tog kriterijuma i da njime ilustruje svoj napad na O. Popović-Obradović.
3.I konačno ta priča o nekakvom prizivanju starateljstva, okupacije, protektorata i slične stvari... Kakvi su to argumenti? Kakve su to konstrtukcije i učitavanja? I onda svi ti hvalospevi Antonićevom naučnom metodu... To je ispod svake kritike...

E pa da nije vas, Petroviću, ne bismo čuli ni za strukture ni za strukturalizam, a i da smo čuli ne bismo znali da strukture "prevazilaze pojedinca"! Ako su svi drugosrsbijanci ovako dobro obrazovani, zaista ne treba da brinemo! Nego, Petroviću, da li biste mogli da nam pomognete, da se ne mučimo - budite ljubazni pa nam objasnite ovako pregnantno i druge teorijske koncepte koji su bliski ovome: problem istoricizma, poststrukturalističku kritiku, dekonstrukciju itd. Vi sigurno znate o čemu govorim!

@s.petrovic

Tzv. partiokratija je problem savremenog liberalnog društva i taj probelm je globalni, nije nikakva srpska specifičnost...

@s.petrovic

Ali zato samo Vi i Sonja Biserko znate koliko je ljudi zaista stradalo u Jasenovcu! Ili koliko nije?!

Ovo što radi Druga Srbija, to su samo stari negacionistički trikovi. U pristojnom društvu se na ovaj način ne razgovara, niko više ne naseda na ovakve provokacije! Kao ključni dokaz, ovaj komentator navodi "istraživanja" poznatih hrvatskih revizionista! Verovatno će Druga Srbija uskoro posegnuti i za sličnim "istraživanjima" Roberta Faurissona! Samo napred, Druga Srbijo, ta nam je strategija dobro poznata!

@s.petrovic
Zahvaljujući Drugoj Srbiji, konačno smo saznali da smo mi, Srbi, ali i ceo svet, svih ovih godina živeli u zabludi. Evo, Druga Srbija je sada otkrila na u II sv. ratu na teritoriji Jugoslavije nije stradalo 1 700 000 ljudi, kako smo mi i ostatak sveta naivno verovali poslednjih 60 godina! Ne, stradalo je skoro duplo manje! Da li bi Druga Srbija mogla da nam otkrije i druge podatke: koliko su naduvane cifre o ukupnom broju žrtava II rata, a onda i pojedinačno: koliko je Rusa stradalo prema najnovijim otkrićima Druge Srbije? A Poljaka? Jevreja? Roma? Koliko je ljudi ubijeno u Aušvicu? Koliki je broj Jevreja stradalih u holokaustu? Ajde, Druga Srbijo, prosvetli nas!

Pa kakva je ovo logika: da li je važna da li su ljudi ubijeni baš u samom Jasenovcu ili na pr. u susednom logoru Stara Gradiška? Jasenovac je bio centralno mesto, postojali su tzv. podlogori itd. Pa to bi bilo kao kada biste insistirali na razlici između logora Auschwitz i logora Birkenau... Pa da li je važno da li je neko stradao u centralnom logoru ili u nekom podlogoru... a šta ćemo tek sa onima koji su ubijeni izvan granica logora, na primer u pokušaju bekstva? Da li hoćete da kažete da oni nisu žrtve holokausta? O čemu je ovde reč???

Encyclopedia of the Holocaust
Yad Vashem, Jerusalem, 1990.

Peter Hammill

Prezimenjace, pokazao si sta mislis Srbima i Srbiji. Zlo mislis! Negiras holokaust prema Srbima od strane NDH! Holokaust, koji je svetski priznat (muzej u Americi, izraelska istoriografija), dok istovremeno trazis da Srbi priznaju svoje navodne zlocine prema susedima i da se zakonski zabrani negiranje "Srebrenickog genocida". Pljujes javno po Antonicu na "njegovom" sajtu, samo zato sto ukazuje na "nauku" koju glorifikujes. Prof.Antonic je, kao sto vec rekoh u proslom komentaru, neubicajeno blag. Jer, revizionizam nemora biti nuzno negativne konotacije, osim kod komunista. Ali, falsifikat jeste uvek! A kod spomenutih "istoricara" druge Srbije se upravo radi o falsifikovanju srpske istorije. I sto je jos gore, holokausta prema Srbima od strane ustaske drzave! I jedna informacija, prezimenjace. Holokaust ne zastareva kao zlocin, neje ga moguce sakriti pod tepih i ima nas dovoljno koji nismo spremni ni da zaboravimo, ni da oprostimo, a jos manje da pristajemo na falsifikovanje i negiranje srpskih zrtava. Uostalom, jasno je to iz pristiglih komentara i na veliku drugosrbijansku zalost ce biti jos jasnije na sudjenju koje je Hrvatska nepromisljeno pokrenula.

Nisam objavio radove o tome, već sam se informisao iz postojeće literature. Ako je reč o Jasenovcu, postoji ogromna i gotovo nesavladiva literatura. Posetite sajt (http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=BASE&bno=99999&id=0244354343239241) i u polje za ključnu reč unesite Jasenovac. A onda birajte autora, naslov... Zaista bih preporučio Kočovića, koji je inače Srbin, ako to ima nekog značaja (Žrtve Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji, Sarajevo 1990) i V. Žerjaviča (Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu, Zagreb 1989). To su, za sada jedina ozbiljna sveobuhvatna istraživanja, uz sve nedostatke, i nije nebitno da se naglasi da su oba istraživanja vršena odvojeno i gotovo istovremeno, pre nego što su autori ideološki zastranili. Apsolutno ne stoji da su forenzičke analize relevantnije od demografskih istraživanja, ali to je već za ozbiljniju polemiku. Komisije koje su formirane nakon rata delovale su akcijaški i nije puka anegdota da je broj od 1,7 miliona rezultat rada studenta matematike, V. Vučkovića, koji osim što nije imao potrebno iskustvo za rad, nije imao ni dovoljno vremena za tako ozbiljan posao kao što je utvrđivanje žrtava rata. On je kasnije govorio da je u broj od 1,7 miliona uračunao i pretpostavljene demografske gubitke. Kada je formirana još jedna komisija 60tih, rezultati nisu mogli da potvrde ovu cifru, pa su čuvani kao državna tajna, kao što ni jedna komisija SANU, obrazovana nakon prvih Kočovićevi istraživanja nije mogla da opovrgne njegove navode.

Мислим да полемисање са С. Петровићем после овакве тврдње (да материјални, форензички докази имају мању доказну тежину од статистичких довијања) губи сваки смисао. Тиме је свима нама јасно показао да је његов циљ да по сваку цену одбрани своје идеолошке узоре, па и по цену прибегавања таквим бајкама и квазиаргументима.
Поред тога, следећи цитат све говори о његовом духовном хоризонту:

Као што свако ко има макар мало поњатија о историји Србије у XIX веку зна, управо је Напредна странка, док је била на власти 1880-их година, представљала послушно оруђе краља Милана, владара који своје апсолутистичке тежње није крио, и предњачила у кршењу устава и закона и прогањању политичких противника.
Тако нам се открива да су једини извор сазнања С. Петровића о прошлости писанија Латинке Перовић и њених следбеника. А циљ те дружине, у овом делу њиховог гротескног извртања историје, и није да бране Напредну странку, већ да дају још једно оправдање својој, као донедавним следбеницима лењинизма толико драгој тези о диктатури мањине, да једна "просвећена" мањина и авангарда има право да користи сва средства како би "некултурни, традиционално хегемонистички и геноцидни и православљем затровани" српски народ глајхшалтовала по своме ћефу, зарад "вишег циља", разуме се. Само је "бескласно друштво" замењено "евроатлантским интеграцијама", "борба рада против капитала" "мењањем свести и суочавањем са прошлошћу", а "Црвени октобар" "Шестим октобром".

G. Petroviću, čak i ako NE tvrdite da srpsku (rusku, muslimansku, azijatsku) supstancu determiniše nekakva priroda, čak i ako tvrdite da na delu nije nekakva logička nužnost, kauzalna veza - sve vas ovo neće učiniti manjim rasistom... Pa, jedan od najvećih rasista u istoriji tvrdio je upravo to: "Život jedne rase jednog naroda nije nikakva filozofija koja se logički razvija, niti je događaj koji se odvija po prirodnim zakonima, već je obrazovanje jedne mistične sinteze, duševnog akta, koji se ne možem objasniti umnim zaključivanjem, niti se može pojmiti prikazivanjem uzroka i posledica." (A. Rosenberg, Der Myths des 20. Jahrhunderts) Dakle, uzalud pokušavate da mistifikujete svoje rasne teorije, nikakva mistična teorijska sinteza neće uspeti da sakrije činjenicu da je ideologija Druge Srbije samo jedan oblik, samo jedna mutacija "starog dobrog evropskog rasizma".

Hoću da kažem da Druga Srbija, skrivajući se iza prava na slobodno istraživanje, slobodu govora, pluralizam itd, pokušava da prošvercuje reviziju istorije, da relativizuje pa čak u nekim slučajevima potpuno poništi istinu o holokaustu! U svakom lsučaju, svako dovođenje u pitanje istine o holokaustu, pa i ako se skriva iza slatkorečive "naučne radoznalosti" samo je prvi korak na putu potpune revizije i negacije istine!

@s.petrović
Да сте се којим случајем Ви и ваши истомишљеници нашли у Нинбергу, као правни заступници окривљених,данас би се у Европи певала још језивија песма.

5) Problem jeste u tome što se tvrdi da je upravo u logorskom kompleksu Jasenovac ubijeno 700000 Srba. Tj. neko tvrdi to, neko tvrdi da je to podatak za celu NDH, sa ili bez uračunatih demografskih gubitaka itd. Pa pogledajte samo sopstvena pisanja na sajtu. Svako sa najvećom sigurnošću tvrdi nešto drugačije. A cilj je, u stvari, da se dokaže da su oni koji kažu da je žrtava ipak bilo manje nego što se olako izriče rodomrsci, izdajnici, neprijatelji, da se diskredituju i profesionalno i moralno! Vama su, gospodo, jasenovačke žrtve puko sredstvo, tek jedno u nizu, za obračun sa „rodomrzačkom Drugom Srbijom“! E to je sramno!
6)Pomenuo je neko ovde da svako sa „malo ponjatija“ srpske istorije zna da su naprednjaci bili poslušnici kralja Milana, gušitelji slobode, narodne krvopije i šta sve ne... Svako sa malo ponjatija zna to, ali zato onaj ko ima malo više ponjatija, zna da to nije tako, odnosno da je situacija sa naprednjacima daleko komplikovanija. Svako sa malo više ponjatija zna za „narodni odisaj“ kada su radikali po Srbiji ubijali naprednjake i kada se oko 150 porodice naprednjačkih pristalica iselilo iz Srbije, zna da je liberalni ustav iz 1888. godine delo dogovora sve tri stranke sa kraljem Milanom itd... Čak ni prof. Ljušić, kome se ne može prigovoriti ni odsustvo nacionalnog osećaja ni izdajničko delovanje, veoma je oprezan u oceni naprednjačke politike, perioda Obrenovića, a njegova asistentkinja, a sada docentkinja na Filozofskom fakultetu S. Rajić priredila je dnevnik M. Piroćanca, jednog od vodećih naprednjaka, sa veoma dobrim i uravnoteženim predgovorom. Ali, treba sesti pa pročitati...
7)Konačno, ponoviću da je Antonićev „naučni metod“ koji izaziva oduševljenje njegovih čitalaca manjkav: konstruiše, podmeće, pogrešno tumači, navodi besmislene podatke koji niti dokazuju niti ilustruju bilo šta (kao što je slučaj sa procentom glasača u ukupnom broju stanovništva), kritika mu je čista politička diskvalifikacija itd.
Eto, toliko...
Srdačan pozdrav

Mene uopste ne zanima da se bavim ovakvim racunicama, mene mnogo vise interesuje motiv onih koji bi sada da dovedu u pitanje ove podatke. Zbog cega to rade? Kome je to u interesu? Naravno da sada posle ovoliko godina, nikakvim analizama ne mozemo nista pozudano da utvrdimo - dokumenti unisteni namerno ili slucajno u ratu, najveci broj tragova je namerno unistavan, a oni koje nisu unistili fasisti unistilo je vreme... I sad cak i ako bi neko imao najbolju nameru, posle ovoliko godina nista nije moguce pouzdano utvrditi. Pa sta, mi ne mozemo pouzdano da utvrdimo, sada u ovom trenutku, sta je bilo pre 65 godina, kao sto je mnoge cinjenice nemoguce utvrditi posle toliko godina... Ali zbog cega bismo dovodili u pitanje kredibilitet onih koji su tada utvrdjivali cinjenice? Pa tako bi sve moglo da se dovede u pitanje. Da li bi neko danas mogao da dokaze da je Karadjordje ubijen kao sto to tvrdi zvanicna istorija - gde su otisci prstiju, obdukcija, svedoci? Otkud znate da su tadasnji izvori pouzdani? I sad bi mogao da se pojavi neko ko bi tvrdio da su Karadjordja mozda ubili Madjari ili Hrvati... ili da je Karadjordje izvrsio samoubistvo... Znaci, na ovaj nacin kako to radi komentator spetrovic, sve je moguce poricati i sve je moguce tvrditi... Ili bi neko mogao da kaze da nema dokaza da su Srbi poginuli na Kosovu - jer nema leseva iz 1389. godine... A nema ni popisa iz 14. veka... i da ne navodim dalje primere, svima je jasno da ovo nisu ozbiljni argumeti nego jeftini pokusaji da se stvori paranoja - mozda je sve samo privid, mozda je sve manipulacija, a otkud znate da mi nismo marsovci koji samo veruju da su ljudi jer su tako programirani nekim matriksom??? Pa mislim da bi komentatoru spetrovicu bilo bolje da pise scenario za neki SF film nego sto pokusava da glumi istoricara...

Pre svega, zahvalan sam Antonicu na veoma preciznom i jasnom tekstu, mada se slazem sa citaocima koji smatraju da je, ipak, u svojim ocenama bio isuvise blag.

Komentari sami govore za sebe. Na primer, s.petrovic pada u oci sa koliko zara zastupa teze tzv. druge Srbije, ne obaziruci se na cinjenice i elementarnu logiku. Dok u isto vreme brani tezu da je u Srebrenici pocinjen genocid od strane Srbije, uprkos suprotnoj odluci medjunarodnog suda, da je tamo bilo 8000 zrtava iako taj broj ni do danas nije dokazan i zalaze se za deklaraciju "srpskog pokajanja i izvinjenja", uz zakonsku zabranu bilo kakvog dovodjenja u sumnju "deklarativne verzije genocida", sa druge strane podmece hrvatsku tezu koju tako lepo zastupa Tompson, da je u Jasenovcu, ustvari, radila mesara Maksa Luburica i da se tamo i nije dogodio genocid jer je pobijeno "samo" oko 80000 Srba.

Dalje, napada Antonica za navodno nenaucan pristup uz obilno lepljenje ideoloskih etiketa, sve nudeci nam "vojvodjansku dabrovinu" kao dokaze.

A kada se citaoci zapítaju u kom cilju se iznose tako cudovisne teze, pocinje "kukumaukanje" da ih, eto, Antonic progoni i proziva, kao i da im daje razne prigodne nazive u stilu "rodomrzaca" i sl., te se neminovno stice utisak da je u pitanju reakcija "iznenadjenih i uvredjenih" drugosrbijanaca.

I tako stizemo do pravog motiva. "Polemika" je, ustvari, cilj da se po svaku cenu jos jednom opanjka autor, Srbi i Srbija, da se jos jednom pljune u tanjir iz koga i doticni, nazalost, kusa zajedno sa nama.

Jadno, da ne moze biti jadnije, gospodine s.petrovicu! Ako je i po zadatku, mnogo je! Neukusno i bljutavo...

Antonicu zelim da nastavi sa neumornim raskrinkavanjem antisrpske kampanje drugosrbijanaca, uprkos ovakvim cudovisnim napadima na licni integritet, a citaoci ce vec reci svoj sud o tome, koji je svakako pozitivan uprkos podmetacinama koje se od strane druge Srbije poturaju preko komentara tipa s.petrovica i sl.

Pa o tome postoji spor, problem je u tome što se Vi niste informisali na vreme. Postoje značajni autoriteti koji različito upotrebljavaju ovaj pojam, podjednako značajne institucije koje ga različito definišu. Ali, to nema veze sa našom raspravom, jer, čak i ako bismo termin "holokaust" rezervisali isključivo za stradanje jevrejskog naroda, Druga Srbija bi i dalje ostala grupa ist. revizionista i negacionista... (na pr, teza Branke Prpe da su Srbi izumeli gasne komore jeste revizija svega onoga što zvanična istorija tvrdi o holokaustu, odnosno o nemačkom nacizmu)...

A možda ste pomešali pojam "konačnog rešenja", koji zaista isključivo referiše na Jevreje, sa pojmom holokausta, koji ipak ima širu upotrebu?

Ma, nije važno - Sonja, Latinka, Vi i ostatak Druge Srbije, jednog lepog dana, verovatno ćete dokazati da se ni Drugi svetski rat nije dogodio....

s.petrovic: "...obračun sa „rodomrzačkom Drugom Srbijom“! E to je sramno!"

Niko ovde vama , "drugoj Srbiji" ne zamera to što volite ili mrzite srpski rod! Ja mislim da je problem isključivo u tome što vi osporavate zvaničnu istoriografiju, podatke o broju stradalih u 2. ratu, genocidu i holokaustu. U nekim pristojnim, uređenim zemljama, to je krivično delo!

Ja niti volim niti mrzim "srpski rod", volim svoju suprugu, volim neke knjige i filmove; prema nacijama, svojoj i drugima ne razvijam takve emocije. I, ako baš hoćete, ja uopšte ne mislim da ste vi "drugi Srbi" - "rodomrsci"; meni se čini da je vaš problem u tome što, naprotiv, preterano volite Srbiju, preterano se identifikujete sa nacionalnom supstancom. U tome je bio i problem nacista - previše su voleli svoje nacije da bi dozvolili da u njima bude i nekih "nečistih" elemenata, pa su krenuli da ih "počiste", e ne bi li svoju voljenu naciju, svoj rod, sačuvali od svake nečistote, ne bi li sačuvali čednost svoje voljene nacije...