Ako postoji jedna stvar za koju mogu da kažem da je dobro urađena zadnjih godina, to bi onda bilo postavljanje spomenika caru Nikolaju, zaista lep i dostojan ukras Beograda. Jedino bi trebalo dodati da je bio i srpski car ujedno.
Mene pomisao na cara Nikolaja prvenstveno uznemiruje. Kakav čovek! Pravoslavni car, prvi čovek pravoslavne imperiije - baš onakakav kakav bi pravoslavni car trebao biti! Sličan najsvetijim vladarima iz loze Nemanjića.
Čovek sa toliko moralnih vrlina, utvrđen u pravdi, dostojanstvu i hršćanskoj skromnosti.
I da takav čovek na oltar položi svoj život i život svoje porodice za Srbe, za našu borbu za koju je znao da je jedna jer svi pravoslavni narodi imaju svoju misiju, a srpski i ruski narod posebnu koja dodatno obavezuje.
Naš svt. vladika Nikolaj je to lepo definisao - srbi su varnica i rusi oganj.
Preporuke:
53
9
2
sreda, 18 jul 2018 23:18
Bojan, Priština
2
Mi našeg cara Nikolu, volimo više po instinktu i na osnovu ta dva saznanja - da je ušao rat za nas i da je glavni krivac što je zaplovila "lađa francuska"
Ali dosta više ili ne znamo ili pogrešno znamo.
Prvo, Rusija nije gubila na frontu nego bi naprotiv - po svim prognozama za nepunu godinu švabe bile zgažene.
Rusija u njegovo vreme je posebna tema. Kultura, slikarstvo, književnost umetnost u uzletu koji se nije ponovio. Prirodni priraštaj - nikad veći i neponovljen. Industrija barabar sa Američkom s tim što je npr ruski Avtobaltik - bio ono što je mercedes danas.
Socijalni sistem, Rusija je prva zemlja koja je za Nemačkom uvela sistem penzija.
Itkd... potrebno bi bilo 10 komentara za nabrajanje.
Ko ga ubio na ritualan način - isti oni koji i danas vladaju svetom i seju nesreće i ratove, sledbenici nepomjanika - miljarderi, bankari, masoni, cionisti koji su uz nemačku i englesku logistiku i pomoć ruskih izdajica finasirali to zlo.
Preporuke:
52
9
3
četvrtak, 19 jul 2018 00:34
oduševljen sam
Fantastičan tekst. Bravo Nikola.
Preporuke:
45
7
4
četvrtak, 19 jul 2018 01:24
Causa Spectandum
Dakako da su rusi i srbi, jedna krv, jedan jezik. Boga valja umoliti da u skorije vreme bude i jedna teritorija.
Da li rekoh Boga!? Izvinite na gresci.
Srbi, kao i rusi, su veoma bogobojazni ... ali i sampioni u bogoprestupnistvu.
Zanimljiv je odnos prema Presvetoj Bogomateri. Srbi, a i rusi, se vecinom mole Njoj, u nadi da ce Ona, Bogoroditeljka, pred Prestolom izmoliti i jos jednu sansu za bogoprestupnike.
Preporuke:
24
6
5
četvrtak, 19 jul 2018 05:53
serpska sarma, a mož i pasulj
Svaka čast gosn Nikola.
Preporuke:
33
7
6
četvrtak, 19 jul 2018 10:29
"Panter"
Zapad nikada neće shvatiti ni Srbe ni Ruse a mi, nažalost, ne shvatamo da nas oni ne shvataju. Za njih su bratstvo, žrtvovanje, solidarnost - iracionalno ponašanje.
Preporuke:
28
6
7
četvrtak, 19 jul 2018 10:41
u sve se meša, a nije dijamant margarin?
"Kosovski zavet" :)
Preporuke:
14
16
8
četvrtak, 19 jul 2018 15:08
Ovako je bilo
Londonski sporazum je tajni ugovor između Antante i Kraljevine Italije. Ugovor su 26. aprila 1915. godine u Londonu potpisale Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske, Treća francuska republika, Ruska Imperija i Kraljevina Italija.
Kraljevini Srbiji, koja nije bila prisutna niti je imala potpisnika, trebalo je pripasti:
Dalmatinska obala između Krka i Stona, uključujući poluostrvo Pelješac, luku Split i ostrvo Brač.
Bosna i Hercegovina; Srem; Bačka; Slavonija (uprkos protivljenju Italije); oblasti u Albaniji
Zločinci koji su ubili Cara Nikolaja garanta Londonskog sporazuma su još 1921 pozivali na rušenje Kraljevine Jugoslavije i obučili i poslali austrijskog kaplara Broza (duplog agenta) te su
od 1941-2000 brozovi zločinci, janjičari i profiteri ubijali, zatvarali, pljačkali i izdavali Srbe
a od 2008 ih predvode Vučić, Dačić i Šešelj.
Preporuke:
16
8
9
četvrtak, 19 jul 2018 15:28
Nefeli
Čitajući odličan tekst mladog i talentovanog Tanasića, a takođe i komentare , naslutila sam da smo mi, Srbi, pre svega mislioci i sanjari, u isto vreme.Ali, takođe vidim da živimo i opstajemo nekako u vreme racionalizovanog duha sa naklonostima za da se kaže idtina, da li naša ili iracionalna, sanjarska, isprepletana istinama i "istinama"! A da je pri tome, po meni , sve cela ISTINA.Moje čestitke Tanasiću, koji je povezao u čvrsti čvor, dve izvanredne ličnosti, dva CARA, koja su živela i delala u različitim vremenima, ali čiji je duh , odvojen vekovima, bio vrlo blizak, racionalno i iracionalno povezan, baš onako, kako tragedije jednog Herojskog doba to mogu.Da ih spomenem, sa strahopoštovanjem: Car Lazar i Car Nikolaj Drugi.Srbi, a i ostali Sloveni, treba da ih dignu na nivo, kakav JE KROZ CELU LJUDSKU ISTORIJU, IMAO VEOMA MALI BROJ IZUZETNIH LIČNOSTI.
Preporuke:
24
5
10
četvrtak, 19 jul 2018 17:00
s.j Nadahnut i poučan tekst
Hvala Vam!
Preporuke:
22
5
11
četvrtak, 19 jul 2018 18:37
Ioann Dubinjin
@"Panter" ima pravo kada kaže za Zapad: "...Za njih su bratstvo, žrtvovanje, solidarnost - iracionalno ponašanje...", ali - ja se slažem unekoliko sa Zapadom (iako su moji preci kroz generacije verno vojno služili ruskim imperatorima - od Katarine Velike do i sa Nikolajem II, i borili se do kraja protiv boljševika, 1920 g.): Nikolaj II je bio dobar čovek, suprug, otac i hrišćanin,ali slab državnik!Potpuno suprotno državnim interesima Ruske Imperije, dozvolio je da svoju, za rat tih razmera nespremnu državu uvede u Veliki rat. Rusija se od 1905 g. dobro i ubrzano razvijala u svakom pogledu, ali joj je od 1914 g. bilo potrebno još najmanje 10 godina takvog razvoja da bude spremna da se suprotstavi Nemačkoj, koja je jedva čekala da je pomoću austrougarskog napada na Srbiju (majstorska provokacija!) uvuče u rat. Nikolaj II je u želji da pomogne Srbiji, svoju državu doveo do ambisa, u koji je i upala uz svesrdnu pomoć nemačkih agenata - boljševika, a on i porodica našli mučeničku smrt.
Preporuke:
13
11
12
četvrtak, 19 jul 2018 19:11
mala primedba
@Ioann Dubinjin
Nikolaj II je znao da će rata biti jer Nemačka želi rat, i to što pre, dok još ima vojnu prednost, prema tome Rusija nije imala na raspolaganju još 10 mirnih godina. 1938. su Britanija i Francuska popustili Hitleru, i po Čerčilovim rečima izgubili su čast, a dobili su rat. Nikolaj II je izabrao da sačuva čast, i svoju ličnu i Rusije kao države. Naravno, nije očekivao da izgubi, očekivao je pobedu. Isto kao i knez Lazar, koji nije krenuo u boj zato da bi izgubio već zato da odbrani Srbiju od Turaka. Pošto je Turcima trebalo još 70 godina da zaista osvoje Srbiju, nije to bilo nikakvo neracionalno žrtvovanje već dobro promišljena državnička odluka.
Preporuke:
16
6
13
petak, 20 jul 2018 01:30
Rusiji uvek fali
10 godina, "vsegda ne gotova".
Preporuke:
4
6
14
petak, 20 jul 2018 20:00
Srbin Pravoslavac
Lep članak o ruskom caru mučeniku Nikolaju II Romanovu. Povezuje istoriju i mitove, srpske i ruske i zaslužuje da se više puta pročita. Svakim novim čitanjem, otkrivamo nešto novo. Članak koji divno govori o čistoj ljubavi između dva bratska naroda, govoreći o velikoj žrtvi koju je Rusija cara Nikolaja podnela za spas svoga manjeg a buntovnog brata, koji se igrom sudbine našao na putevima velikih sila i osvajača. Ruski imperator je bio čovek sa velikim osećanjem ljubavi, a u isto vreme odgovornosti za spas srpskog naroda koga je smatrao za bratskog svom ruskom narodu. Gledajući na ono što se dešavalo sa dolaskom Oklopnog voza iz srca Evrope, Nemačke, ne može a da se ne oseti loša namera da se Rusija onemogući u svojoj časnoj misiji. Komunisti će reći da je to bila dobra prilika za preuzimanje vlasti. Ali, izaći iz rata u koji je ušla gotovo cela Evropa, ravno je izdaji sila Antante i prelazak na stranu Osovine. Boljševici su za to ubrzo platili sa novim Građanskim ratom posle 1918. godine.
Preporuke:
9
3
15
petak, 20 jul 2018 22:49
Dino Zoranić
Spas Srbije je na Istoku!
Preporuke:
9
3
16
subota, 21 jul 2018 17:55
Peter RV
Sjećam se tačno momenta kad sam postao (i ostao!) anti-komunista. To je bilo kad su mi kao djetetu izpričali tragediju carske familije. Ta bestijalnost boljševizma mi je ostala nezaboravna.
Tek mnogo kasnije saznao sam da Romanovi nijesu ustvari bili strijeljani od Rusa, koji su bili predhodno sistematski zamijenjeni od manjina, prije strijeljanja.
Naredba za egzekuciju je došla od Jaše Sverdlova i Lenjina!
Preporuke:
14
3
17
nedelja, 22 jul 2018 14:14
Srbin Pravoslavac
@ Peter RV
Sa sadašnje istorijske distance, može se dati jedno mišljenje o samoj Proleterskoj revoluciji u Rusiji 1917. godine. Pokrenuta je u žarištu Velikog rata, izbacila je jednu veliku silu iz saveza Antante i omogućila da se Nemačka i Austrougarska potpuno okrenu svojim Balkanskim i zapadnoevropskim ciljevima. Po završetku rata, Velikog i Građanskog, krenuli su sa terorom protiv građana Rusije. Ostalo je u narodnom sećanju zločinačko delovanje "Čekista" po naređenjima sa vrha vlasti. Stvarali su Sovhoze i Kolhoze i terali stanovništvo na kolektivni rad. Brojne osuđenike, "neprijatelje" Revolucije su surovo iskorišćavali, mučili i ubijali po Sibirskim radnim logorima i kazamatima. Što se tiče same likvidacije carske porodice Romanov, zna se da izvršioci i nalogodavci nisu bili Rusi. Oni ne bi ubili svog "Baćušku" Cara. Tako je bilo i u Srbiji 1903. god. Kralja Aleksandra nisu ubili Srbi, već neki drugi, lažni Srbi. A danas se vidi ko drži bogatstva u Rusiji. Najmanje je tu samih Rusa.
Preporuke:
8
2
18
utorak, 24 jul 2018 17:51
Orlova Sloboda
Bravo!
Preporuke:
3
0
19
sreda, 25 jul 2018 23:06
Dmitriй
Spasibo Vam ,druzья!
Preporuke:
6
0
20
sreda, 25 jul 2018 23:24
petar
Izvanredan i odmeren tekst!
Milo mi je što nas je u Rusiji predstavljao Tanasić, takvi su nam potrebni i u politici i u diplomatiji (a ne samo profesuri i analitici). Nikola je jedan od retkih filozofa kod nas (a da nije marksista) koji razume da ne može sve "ostati na rečima" - pisano ili izgovoreno - nego da se mora delati (iako su i reči jedna vrsta delanja).
.jpg)
Mene pomisao na cara Nikolaja prvenstveno uznemiruje. Kakav čovek! Pravoslavni car, prvi čovek pravoslavne imperiije - baš onakakav kakav bi pravoslavni car trebao biti! Sličan najsvetijim vladarima iz loze Nemanjića.
Čovek sa toliko moralnih vrlina, utvrđen u pravdi, dostojanstvu i hršćanskoj skromnosti.
I da takav čovek na oltar položi svoj život i život svoje porodice za Srbe, za našu borbu za koju je znao da je jedna jer svi pravoslavni narodi imaju svoju misiju, a srpski i ruski narod posebnu koja dodatno obavezuje.
Naš svt. vladika Nikolaj je to lepo definisao - srbi su varnica i rusi oganj.
Mi našeg cara Nikolu, volimo više po instinktu i na osnovu ta dva saznanja - da je ušao rat za nas i da je glavni krivac što je zaplovila "lađa francuska"
Ali dosta više ili ne znamo ili pogrešno znamo.
Prvo, Rusija nije gubila na frontu nego bi naprotiv - po svim prognozama za nepunu godinu švabe bile zgažene.
Rusija u njegovo vreme je posebna tema. Kultura, slikarstvo, književnost umetnost u uzletu koji se nije ponovio. Prirodni priraštaj - nikad veći i neponovljen. Industrija barabar sa Američkom s tim što je npr ruski Avtobaltik - bio ono što je mercedes danas.
Socijalni sistem, Rusija je prva zemlja koja je za Nemačkom uvela sistem penzija.
Itkd... potrebno bi bilo 10 komentara za nabrajanje.
Ko ga ubio na ritualan način - isti oni koji i danas vladaju svetom i seju nesreće i ratove, sledbenici nepomjanika - miljarderi, bankari, masoni, cionisti koji su uz nemačku i englesku logistiku i pomoć ruskih izdajica finasirali to zlo.
Da li rekoh Boga!? Izvinite na gresci.
Srbi, kao i rusi, su veoma bogobojazni ... ali i sampioni u bogoprestupnistvu.
Zanimljiv je odnos prema Presvetoj Bogomateri. Srbi, a i rusi, se vecinom mole Njoj, u nadi da ce Ona, Bogoroditeljka, pred Prestolom izmoliti i jos jednu sansu za bogoprestupnike.
Kraljevini Srbiji, koja nije bila prisutna niti je imala potpisnika, trebalo je pripasti:
Dalmatinska obala između Krka i Stona, uključujući poluostrvo Pelješac, luku Split i ostrvo Brač.
Bosna i Hercegovina; Srem; Bačka; Slavonija (uprkos protivljenju Italije); oblasti u Albaniji
http://www.nspm.rs/images/stories/01maja/april3/Londonski%20ugovor%20(karta).jpg
Zločinci koji su ubili Cara Nikolaja garanta Londonskog sporazuma su još 1921 pozivali na rušenje Kraljevine Jugoslavije i obučili i poslali austrijskog kaplara Broza (duplog agenta) te su
od 1941-2000 brozovi zločinci, janjičari i profiteri ubijali, zatvarali, pljačkali i izdavali Srbe
a od 2008 ih predvode Vučić, Dačić i Šešelj.
Nikolaj II je znao da će rata biti jer Nemačka želi rat, i to što pre, dok još ima vojnu prednost, prema tome Rusija nije imala na raspolaganju još 10 mirnih godina. 1938. su Britanija i Francuska popustili Hitleru, i po Čerčilovim rečima izgubili su čast, a dobili su rat. Nikolaj II je izabrao da sačuva čast, i svoju ličnu i Rusije kao države. Naravno, nije očekivao da izgubi, očekivao je pobedu. Isto kao i knez Lazar, koji nije krenuo u boj zato da bi izgubio već zato da odbrani Srbiju od Turaka. Pošto je Turcima trebalo još 70 godina da zaista osvoje Srbiju, nije to bilo nikakvo neracionalno žrtvovanje već dobro promišljena državnička odluka.
Tek mnogo kasnije saznao sam da Romanovi nijesu ustvari bili strijeljani od Rusa, koji su bili predhodno sistematski zamijenjeni od manjina, prije strijeljanja.
Naredba za egzekuciju je došla od Jaše Sverdlova i Lenjina!
Sa sadašnje istorijske distance, može se dati jedno mišljenje o samoj Proleterskoj revoluciji u Rusiji 1917. godine. Pokrenuta je u žarištu Velikog rata, izbacila je jednu veliku silu iz saveza Antante i omogućila da se Nemačka i Austrougarska potpuno okrenu svojim Balkanskim i zapadnoevropskim ciljevima. Po završetku rata, Velikog i Građanskog, krenuli su sa terorom protiv građana Rusije. Ostalo je u narodnom sećanju zločinačko delovanje "Čekista" po naređenjima sa vrha vlasti. Stvarali su Sovhoze i Kolhoze i terali stanovništvo na kolektivni rad. Brojne osuđenike, "neprijatelje" Revolucije su surovo iskorišćavali, mučili i ubijali po Sibirskim radnim logorima i kazamatima. Što se tiče same likvidacije carske porodice Romanov, zna se da izvršioci i nalogodavci nisu bili Rusi. Oni ne bi ubili svog "Baćušku" Cara. Tako je bilo i u Srbiji 1903. god. Kralja Aleksandra nisu ubili Srbi, već neki drugi, lažni Srbi. A danas se vidi ko drži bogatstva u Rusiji. Najmanje je tu samih Rusa.
Milo mi je što nas je u Rusiji predstavljao Tanasić, takvi su nam potrebni i u politici i u diplomatiji (a ne samo profesuri i analitici). Nikola je jedan od retkih filozofa kod nas (a da nije marksista) koji razume da ne može sve "ostati na rečima" - pisano ili izgovoreno - nego da se mora delati (iako su i reči jedna vrsta delanja).