четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Варнава, патријарх српски

Kоментари (6) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 29 јул 2009 18:46
Мирко Грбић, Бањалука
Мир души патријарха Варнаве.
Очито да је волио политику ...и пострадао је је због ње и од ње.
Изгледа да је патријаршијски трон СПЦ најуклетије мјесто од свих националних институција.И примјери потоњих патријарха су слични..Дожић, Герман. Павле.
Сјетимо се скорашњих догађаја око писма владике Глигорија и његових аспирација за патријархов трон а патријарх још жив. какав хришћанин .Сјетимо се и његових политичких ментора....и у Београду и у Бањалуци.
Препоруке:
0
0
2 четвртак, 30 јул 2009 09:09
Јасна Симоновић
Хвала г Гајић на овом тексту и приказу кнјиге г Ђурића за нас који немамо могућности, знанја или времена да читамо опширне изворе...

Интересантна ми је констатација св Николаја Велимировића у заднјој реченици текста "о зависти и гневу"...
Завист и гнев код верника немају места, а ипак се са нјима сусрећемо свакодневно...чак ето и према црквеним поглаварима...
Претпоставлјам како би нам данас Патријарх Варнава саветовао да се "изборимо" са завишћу и гневом...дугим процесом сагледавана душа...а можда и пречицом: сузбијанјем гордости, хвалисанја, искулјучивости, полтронства...Претпоставлјам...

Да, нека Патријарх Варнава почива у свом Светосавском миру...И нека сваки човек који уђе у мали или велики Храм Светога Саве на Врачару, које год да је вере, религије, професије или имовинског станја, буде просветлјен Божјим благословом - завист у радоцт, а гнев у опроштај...
Препоруке:
0
0
3 четвртак, 30 јул 2009 15:29
bugarash mkd
.Megunarodni diplomatski pretstavnici u to vreme 1913-1915 su posebno potreseni sudbinom mitropolita makedono-bugarske crkve,ekzarhije u Mk.arhiepiskopa Aksentija iz Bitolja,Kozme iz Debra,Meletija iz Velesa,Neofita iz Skoplja,Borisa iz Ohrida,koji su fizickom silom prinugeni da napuste Makedoniju,u svom protestu ovi makedonski Bugari kazu"Ako srpska vlada stvarno nije imala nameru da nas protera mi cemo se odmah vratiti da cuvamo stada ciji duhovni pastiri smo","Karnegieva komisija"1914.Na mesto prognanog mit.ohridskog Borisa,Srbi naznacuju Varnavu {1913-1915}{kasnije patrijarh]jedan interesantan dogagaj,Varnava u pocetku mandata resio je da posecuje kuce Ohridjana i izraduje ih"slobodom"tako posetio je porodicu Ognjanovih,ali zacudio se sto i tu kao i u crkovnoj sluzbi muskaraca skoro nema,na pitanje zasto je tako prisutne stare zene odgovorile su,prva Tashka je rekla da joj je sin u Sofiji,to je rekla i stara Careva,ciji je sin dobrovoljac u Bugarskoj vojsci nakon izvesne sutnje stara Tashka je Varnavi rekla"Eh dedo vladiko borili smo se sv e za bugarsko a ko nam je dosao dva i po coveka"u Ohridu je 1912 bilo samo dvoje srbomana.Korespondent londonskog Tajmsa Leon Nemanov 6 i 7 septembra 1927 predaje zahteve VMROa Beogradu da kao kompromis za prekid neprijateljstava srpske vlasti dozvole ponovno otkrivanje Bugarskih skola icrkava u Makedoniji od pre 1918g.srpski odgovor stize u imenu Ljube Davidovica,Zike Lazica,Aleksandra Belica i patrijarha Varnave.ako se u skolama i crkvama jezik koji koriste naziva umesto"bugarski","makedonski"srpska vlada razmotrice "kompromis" to Vmro odbija a naravno ni srpska vlada ne cini ustupke.1920g.delegacija vidnih skopljanaca na celo sa D.Petrovim posecuje skopskog upravitelja i mit.Varnavu,pred kojim kazu da prema Nejskim dogovorom Bugari u Makedoniji imaju prava na svoje crkve i skole,na to Varnava odgovara"Bugara u juznoj Srbiji nema i ako jos jednom podignu to pitanje sudice im se kao izdajnicima Srbije"
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 30 јул 2009 21:52
Јован Качаки
«... две књиге Владимира А. Мајевског о Варнави Ђурић третира као хагиографско дело корисно за реконструкцију патријарховог живота - подстакло да приступи њеном исписивању...» В. А. Мајевски, чије књиге Ђурић третира као хагиографске, био је пријатељ и човек од поверења патријарха Варнаве, кога је дубоко и искрено волео и поштовао. У младости је, као руски новинар, био дописник из балканских ратова 1912-1913, а у Југославији је, као избеглица живео од 1920 - до 1950-тих година. Осим тих двеју књига, објавио је и - сигурно веома важну књигу за питање конкордата «Кондкордатская борьба в Югославии», 1958 г. у САД. Патријарху Варнави је посветио и више десетина страница у својој књизи «Русские в Югославии. Взаимоотношения России и Сербии», објављене 1966г. у Њујорку, коју сам превео, и – ако Бог да, биће објављена у Србији. Покушавајући да нешто више сазнам о раду Мајевског, који је био и један од првих савремених библиотекара Патријаршије СПЦ, био сам запањен чињеницом да ни у Музеју СПЦ, а ни у Архиви (наводно, архива неприступачна – налази се у звонику цркве св Марка) нисам о В.А.Мајевском ништа могао наћи. Био сам разочаран, али не и посебно изненађен том индоленцијом.
Препоруке:
0
0
5 четвртак, 30 јул 2009 23:22
Mislilac
Delovanje protiv konkordata je bilo izrazito stetocinsko! Ako su kraljevina Srbija i kraljevina Crna Gora potpisale kokordat a imale su izrazito mali broj stanovnika rimokatolicke vere to je svakako trebala da uradi i kraljevina Jugoslavija u kojoj je ta vera bila rasirena. Patrijarh se tu suprotstavio jednom od najboljih srpskih politicara svih vremena, sampionu realpolitike, Milanu Stojadinovicu. Mada pogubna posledica tog delovanja je mnogo vise bilo to sto je nakon toga Stojadinovic izgubio raniji autoritet.
Mada ruku na srce imali smo i gorih patrijarha, setimo se samo Gavrila Dozica i njegove izjave kako Srbi mobu da budu samo pravoslavne vere...
Препоруке:
0
0
6 петак, 31 јул 2009 09:11
Mihajlo
Sjajan komentar g. Grbicu. potpuno se slazem sa ocenama danasnjeg srpskog klira naklonjenog inostranom faktoru. Zaboravili bste na situaciju na Kosovu. Ona je kadrovski katastrofalna, pritisak ne neizdrziv, a episkop najvise problema ima sa - vlascu u Beogradu.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер