Сјајна одбрана поделе власти, у најбољем духу/њуху/слуху либерализма.
Но,
али,
само мало,
Г. Мијатовић, међутим, има бар две прече теме.
Он би, као ретко ко, могао да разјасни који су, у међувремену, ефекти приватизације код нас. Он је наиме учествовао у писању првобитног Закона о приватизацији (ако није и његов главни творац).
Друго, његов тадашњо став о банкама код нас је био парафраза либералне мантре да "није важно које је боје мачка, важно је да лови мишеве" - дакле, није важно чије су банке, важно је да добро раде. Заступао је тај став у време када је Аргентина била на коленима, а стампедо гладног народа тутњао кроз њихове супермаркете и трговине(без домаћих банака, без инвестиција у домаћа предузећа, сав новац је отицао у иностранство, све инвестиције ишле су иностраној клијентели - звучи познато).

Могло би и овако да се размишља: г. Мијатовић, сада, када пише о слабљењу парламента са предумишљајем, пише, у ствари, о већ позним, одоцнелим последицама својих ставова, одлука и предумишљаја када је реч о приватизацији и банкарству код нас. Србија је крварила по разним линијама током историје, али су ове две полуге биле кључне да искрвари, економски и политички, последњих десетак "либералних" година.

Ово о чему сада пише је туча својеврсних овисника око последње транше, јер (г. Мијатовић би могао детаљније) нема довољно инјекција (финансијских, је`л тако) за све.