Браво професоре! Тако се то ради...

Занимљиви су и методи појединачног дјеловања , не само мишљења другосрбијанаца. . Моје искуство , вјерујем, превазилази домет трача.
У грађанском рату у БиХ био сам у Восци РС као војни љекар.У једном тренутку био замољен сам да пружам љекарске услуге истакнутом књижевнику Муслиману , и сам сам књевник. Колега доспијева у затвор због шпијунаже у Бањалуци. Породица му је , 3 члана , остала на мојој бризи за лијекове које сам достављаао из војног санитета српске војске.Колега књижевник заузимањем мећународног ПЕН удружења бива ослобођен и одлази у Њемачку, као стипендиста Фондације Хајнрих Бел. У многим медијима , интелектуалним и умјетничким круговима прича о мом чину као чину достојна античких гестова.
Е, дестак година касније један из тог круга стипендиста Белофе фондације постаје директор њеног одјела за Балкан у Београду.Обојица смо побјегли пред налетом рата из Тузле и не знајући да смо на тајном списку за ликвидирање.
Али он је сада другосрбијанац и у Уреду у Београду показује ми силне томове књига Сорошових београдских стипендиста . Пита ме да ли се стидим свог учешћа у рату. Одговарам да не....и да осуђујем све злочине подједнако и да ли би он хтио да прочита исто толико томова Одбора за заштиту Радвана Караџића и круга око Косте Чавошког . Одбио је јер.. “чему тај софизам да треба чути и другу страну.”
Када сам му се захвалио на понуди да ме упозна са Наташом Кандић наше дугоогдишње срдачно познаство се угасило а да ли смо избрисани са оног списка у Тузли не зна ни он ни ја. Чувена Исусова реченица ...”будите рибари људских душа” није пала на погодни тло.
Ја сам Мирко Грбић, муслимански књижевник је Амир Талић, бивши директор Фондације Хајнрих Бел у Београду је Драгослав Дедовић.
На гуглу је могуће пронаћи потврду реченог.!
Рекох и спасих душу своју !

Како је могуће да се не угледамо,чак и ту развијену Европу,кад су у питању национални интереси.Просто је невероватно и свакодневно се суочавамо са све већим анти-српством,и то код самих Срба.Да ли је могуће да је ипак успео тај пројекат разбијања српства, који је почео Ватикан,или ми стварно имамо ужасно велике комплексе.Ево,рецимо данас смо добили нови регион"Санџак".И нико ништа,то је као нормално.То је исти сценарио као на Космету.Мало,по мало док не буде дошло до демократског референдума већинског бошњачког народа,за отцепљење од Србије.Још је чудније да у Црној гори нико не говори о тим општинама које припадају тзв."Санџаку".А да не причам да ће се 60% Срба из Прибоја,Нове Вароши,и Пријепоља,иселити у централну Србију.

Какво је оно слово?

@Jasna Simonovic,
Predlazem gospodji Simonovic da se upozna sa gospodjom Natasom Kandic i posveti svoj zivot spasavanju njene duse. Hriscanski je.

Хвала аутору књиге, Мирјани Радојичић и професору Антонићу на приказу.
Читајући, подсећам се многих "неподопштина", нескривене мржње, неистина, блаћења, оговарања, тужакања и сличних "активности" "друге Србије" и тешко је оћутати.
Размишљам да ли да поделим с другима, како су Срби живели у Загребу и Хрватској, од маспока до почетка рата, како је припреман и како је почео, међутим, све је познато, сем онима који неће да знају, виде и чују.
Једно име ме увек асоцира на суђење усташком министру и ратном злочинцу Андрији Артуковићу.
Био сам у судници (први ред од већа) када је једини преживели из српске цркве у Глини (убијено више од хиљаду Срба), сада покојни, Љубо Једнак давао изјаву као сведок оптужбе. Човек који је преживео убоде усташких кама на свом врату и лицу, описивао је шта је видео и како се убијање - клање одвијало. У судници присутни занемели, чују се откуцаји срца, и један од адвоката оптуженог, почиње да се клацка на столици, закашља се, још седећи, театрално, прекиде сведока, реченицом - Ово је све тешко слушати, уз дужно поштовање сведоку, али какве везе све ово има са мојим брањеником, доктором Артуковићем? Након изненађења, шока свих присутних, његових колега, такође адвоката (Силвија Дегена, Жељка Олујића), тужиоца Анте Нобила, судског већа, сведок после оваквог прекида више није говорио. Тај адвокат је био Срђа Поповић. Изазвао је згражање, о којем се дуго причало, између свих који су томе присуствовали, и Срба и Хрвата.
Касније, пратећи изјаве и друге "активности" овог адвоката, разумео сам зашто је спречио драгоцено, аутентично сведочење Љубе Једнака о паклу и његовим творцима у НДХ.
Намера свих из "друге Србије" је да нас претворе у савремене манкурте (Чингиз Ајтматов: И дуже од века траје дан, превео Владимир Меденица), бесловесне робове, без сећања на прошлост, порекло, родитеље, детињство, са једином бригом за задовољење желуца. Манкурт убија мајку, што га подсећа ко је био, и као опасност за своју будућност.

Многи, попут адвоката Срђе Поповића (на треба га мешати са истоименим службеником САД администрације) желе крај онима који памте њихов почетак.Ту спада и моја маленкост, уз неколицину мојих колега. Нисмо заборавили ништа. Ни њему, ни Латинки, ни Тепавцу, ни Даниловићу, ни Чанадановићу, ни Затезалу, ни Бори Павловићу...
Хвала професору Антонићу и Мирјани Радојичић.

Поново одлично Антонићу.

Umeće difamacije!!! Zašto g. Antoniću često koristite eufemizme,narodski rečeno, karakterna osobina olajavanja,negujmo narodni jezik...!!!

@Mislilac: kojim si to metodama merio koliko je ko kocinio zlocina u ratovima devedesetih pa, izracunao da su Srbi nacinili najvise? Cudna je to logika gde smo mi cinili tolike zlocine pa nas vise nema u Hrvatskoj, u Sarajevu i na Kosovu. Bice da smo se kolektivno samoubili kad nam je ponestalo hrvata/muslimana/albanaca za klanje.
Slabo ti pristaje nadimak.

@NSPM web: gde se ova knjiga moze nabaviti, zna li se?

I ja bih se pridruzio apelu g. Velizara da se ignorisu verbalni ispadi ovog tzv. mislioca, koji misli da smo svi mi ovde budale i da bas on treba da nas uci sta se sve desavalo na Balkanu tokom devedesetih.

@ коментатори који позивају на "бојкот" или "игнорисање"

Стварно не разумем мотиве ових позива да се нечије мишљење игнорише итсл!!! Хоћете да размењујемо мишљења само ми који мислимо исто? Па онда ћемо бити исти као та II Србија! Или још и гори.

Па чак и да је тај коментатор "провокатор", ако кажемо да га треба игнорисати, онда би испало да је снага наших (или "наших") аргумента слабија од његових, да га не можемо победити у дискусији...

Дакле, ман'те се људи пренемагања и позива на бојкот, него србски и мушки одговорите шта имате (ако имате). Ако немате а нервира вас мишљење мислиоца, онда прескочите, премотајте итсл.

Odlicno, Antonicu.

@ NSPM Web - Znam da ovo zvuci kao da teram mak na konac, ali zbog cega se ne dogovorite sa knjizarama pa da i one imaju neku korist od ovoga, a i vi? Ne predlazem nagradne igre za komentatore (Nikako. Neki provokatori bi ovakve knjige spaljivali) vec samo mogucnost da se i oni (knjizari) izreklamiraju, a da informacije budu dostupne uz recenziju. Ovako sve izgleda akademski, ali i neprakticno.

@Rodoljub&Armitage
Kako vam se samo dize kosa na glavi na tvrdnju da su Srbi u ratovima 90ih pocinili najvise zlocina. Zanimljivo je da isto tako reaguju danasnji fanovi Pavelica kada im se pomene broj Srba koje su pobili u NDH. Ocigledno dosta slicno funkcionisete vi i oni...

@Velizar
Samo sam cekao kada ce mi biti nalepljena etiketa zavrbovanog... I vi isto guslate o tome ko su moji politicki uzori, a o tome neznate nista, kao i o bilo kojoj temi koja ima veze sa politikom... Vama su politicki uzori verovatno neke "junacine" poput Vjerice Radete, Dragana Sormaza, Gordane Pop Lazic, Natase Jovanovic, Urosa Suvakovica...

@Jedan ogorceni Pancevac
Bolje da vas ja ucim istoriju Balkana nego oni koji su to do sada radili. Verujem da se vama mnogo svidja istorija koju je pisao "vojvoda" koji je inace iskompleksiran zbog svog hrvatskog porekla pa je osetio potrebu da izmisli kako su Hrvati pokatoliceni Srbi. Ili vam se mozda svidja istorija Jovana Deretica koji Aleksandra Makedonskog smatra Srbinom, a dozakcuje i da su Srbi prvi otkrili Ameriku.

@Srbski matematicar
Oni oceglidno nemaju nikakve argumente na to sto kazem pa se vade sa tim tkz. bojkotom. Oni koji znaju nesto oni odgovaraju.

Само коришћење израза "највише злочина" говори о незнању онога ко то написа. Злочин је квантитативно немерљива категорија. Може се говорити о учесталости вршења злочина, броју жртава злочина (е то је клизав терен за 2. србију, јер су жртве српске националности најбројније), свирепости приликом извршења или подручју извршења злочина.
Наравно да изгледа како су Срби извршили "највише злочина" када Хашки трибунал злочине осталих није процесуирао (односно само пар "козметичких" поступака, ради привида објективности), као ни власти осталих држава учесница грађанског рата, док Србија то чини (и треба да чини, али и да указује на туђе злочине).
Само у случају комплетног процесуирања сваког злочина, утврђивања сваке поименичне жртве истог, могао би се извући закључак о "количини злочина". Толерисањем злочина над Србима, Хашки суд је пропустио то учинити, јер је уместо спровођења потпуне правде, прихватио улогу да правно оправда медијски уграђене стереотипе о грађанском рату у бившој СФРЈ.

Sve ste tako lepo izlozili, samo...gde su vam argumenti za vase tvrdnje? Dajte makar jedan...

Nisam imao nameru da opovrgavam tvoje pseudo teze pre bih rekao Galus Mathioe ali pošto ti imaš monopol na istinu a patetično ti izgleda taj nik( mislio sam da nisi kursista NVO ili student otvorenog(promaja) univerziteta),motivisao me tvoj put do "istine".
Lićno mislim da taj strah nije u potpunosti bio osnovan.
Ustaški zločini od 1941-1945 u BiH i Hrvatskoj nisu imali mere.
Koliko god Vam bilo odbojno moje političko opredeljenje, to ne možete da mi osporite(dokazivanje istine,verovatno "Mislilac" na to misli,misli!)
Šta je istina Mislilac? Jedan stari čiko nemački flozof je rekao, ono što korespondira sa stvarnošću e pa šta je epistemologija,kako da dođemo do istine,ja ne prihvatam gotovu istinu(politički obojenu) potrebno mi je saznanje koje se ne može demantovati.Šta se dogodio U Sijekovcu rodnom mestu pesnika Trifunovića? Ono što tebe demantuje ili je za tebe to srpska propaganda,nije bitno!
Koja je mera bila ubijanja Srba u BiH i Hrvatskoj 1941-1945,hajde molim te napiši postat ćeš enciklopedista,da li ti je nedostajao neki broj u ovom ratu...!
Poznaješ istoriju bez obzira na politički stav koji ti osporavamo,e moj ...Mislioće kad politički stav određuje istoriju,istina je hiljadama km udaljena.
Mislim ja malo sada,učio sam istoriju od mog oca učesnika NORa 1941 g. da je tvoja esencija i ultima racio tvog egzistiranja kurs istina,ti si "galijaš" NVO galije,na tvoju "istinu" garantujem ti, ne bi dobio dvojku kod pristojnog profesora metodologije.
Patrijarh German je rekao: " Oprostimo ali ne zaboravimo" a moj pokojni otac na otkrivanju spomenika je rekao : Niti ćemo zaboraviti ni oprostiti" e zato je "manjak" srpskih žrtava u poslednjem ratu! Neću ti odgovarati,nemam razloga,tema je umeće difamacije,olajavanje!

@Jasna Simonovic,
Poštovana gospodjo Simonović, ja ovako gledam na stvar. Profesor Antonić je dao prikaz knjige u kojoj je analizirano na koje načine odredjeni ljudi u Srbiji kleveću svoj narod i državu u funkciji ostvarenja ličnih interesa, ali i interesa svojih nalogodavaca. Gospodin Mirko Grbić je ispričao svoje iskustvo i dao svoj doprinos razobličenju ovih kleveta. Ovo je možda PRVI PUT da neko, pričajući sopstveni doživljaj navede puna imena i prezimena svih aktera. Umesto da pohvalite gospodina Grbića zbog ovog čina, Vi mu zamerate što se nije upoznao sa N.Kandić i pozabavio se njenim prevaspitavanjem i spasavanjem njene duše. Morate priznati da je ovo neka vrsta soft spinovanja. Pa je li to sada treba da diskutujemo o spasavanju zabludelih duša V.Pešić, S.Liht, S.Biserko&Co u svetlu pravoslavnog hrišćanstva dok se Srbija razgradjuje? Da ulažemo energiju u izvodjenje Druge Srbije na put mira i spokoja (a sve zarad NAŠEG LIČNOG mira pred Bogom), dok je narod doveden do ivice egzistencije. I da li stvarno mislite da bi jedan razgovor pomogao? Dakle, tema članka nije spasavanje duše Druge Srbije, već spasavanje Srbije i srpskog naroda.
Zato Vam ne verujem mnogo, a Vama gospodine Grbiću svaka čast.

I dalje niti jednog jedinog argumenta, samo praznina...

Justina,
Hvala na odgovoru..Malo izvinjenje ne bi bilo na odmet, ali čim ste odgovorili, to je za mene već gest “dobre duše”..Naročito mi se svidja vaše priznanje da mi “ne verujete mnogo” ...Nadam se da će budućnost dati prilike da zaslužim da mi verujete više...
1. Nisam dala komentar na tekst gdina Antonića, niti komentar, kako kažete, o “klevetanju naroda i države”, već na komentar gdina Mirka Grbića iz Banja Luke...
2. Niste me razumeli. Gdinu Mirku ne zameram baš ništa! Naprotiv! Pokušavam da mu dam podršku da uradi još nešto, ako želi i ako mu treba...Mi svi često mislimo da je pohvala primarna, a tapšanje po ramenu dovoljno...Iznela sam svoje mišljenje da je propustio priliku da iskoristi ponudu svoga prijatelja i istinu iznese oči u oči gdji Nataši Kandić, šta god ko o Nataši mislio..Nadam se da će njegova istina stići do Nataše i ovim, indirektnim, putem, ali indirektan put je često veoma dug...
3. Nisam ja, već vi, otišli korak dalje, ka “spasavanju duša” i na tome vam hvala... Da, svaki čovek ima dušu, i mislim da tako treba prilaziti svakom čoveku...U svetlu ne samo pravoslavnog, i ne samo hrišćanstva, već u svetlu svake vere, čak i one koju ponekad nazivamo neverom... Na “ivici egzistencije” čovek se obično oslanja na Boga i na sebi najbližu osobu...
4. Potpuno ste u pravu, “spasavanje Srbije i srpskog naroda” je bitno...Termin “Druga Srbija” mi je potpuno stran u smislu pravljenja lista ljudi koji su “zabludeli” ili “nezabludeli”...Svako ima svoje ime i prezime i treba da odgovara, bude prozvan ili bude opozvan...Ne samo “zarad mira pred Bogom”, već zarad spokojnog ovozemaljskog života...
5. Mislim da svaki iskren razgovor pomaže iako ponekad rezultat ne vidimo odmah ...Kako u ličnom, tako i u društvenom životu...Nažalost često ljudi izbegavaju da se sretnu oči u oči, naročito ako ne mogu da se suoče sa sobom...
Sve najbolje vašoj duši od moje duše!

Recit primer - ili primeri, posto mislim i na prikaz i na knjigu - na kakve je grane pala srpska politicka "nauka"...iz pera profesora univerziteta i institutlija ovdasnjih cedi se najgori ressentiment...nigde argumenta, nigde plauzibilne alternativne teorije, samo zaverenichki podozriv pogled i mukanje moralnih "svetih krava": mi smo zrtve, krivi su oni drugi ("drugosrbijanci" u ovom slucaju). Socioloska nauka je konacno odgovorila svom "moralnom pozivu" utesiteljke narodne muke, a sociolozi evoluirali u sveshtenike i kadionichare svake moguce zatucanosti i intelektualnog nemara. Stoga ne iznenadjuje harmonija i sazvucje u pljeskanju neumornih rukica mojih uvazenih komentatora-prethodnika. Ili bih ipak trebao poverovati onim mudrim glavama koje kazu da "mudrost" ili "tupost" koju smo skloni da pripisujemo "narodu", predstavljaju samo umiveniju i civilizovaniju varijantu izvornog ucenja narodskih intelektualaca...

E pa Jasna, razlog mog nekritickog nerazlikovanja stavova autora prikaza knjige od autorice knjige, jeste sto se ni sam prikazivac nije potrudio da uspostavi neku distancu spram knjige koju prikazuje, nego istu cita "sa olovkom u ruci, podvlaceci i cudeci se..." Po sredi je potpuno poistovecenje, pa zashto bih im ja onda srecu kvario i razdvajao ono sto je tako lepo prirodno sraslo? I sto bi jedan komentar prikaza ishao dalje od standarda koje nudi sam prikaz...
Ali, da vam udovoljim, evo samo jedan lep biser gosp. Antonica:

Али, тада би се можда видело да иза целе галаме о "људским правима" и "суочавању са прошлошћу" не лежи ништа друго до бескрупулозно лобирање за антидржавне (антисрпске) центре моћи. Колико дуго једна озбиљна јавност пред таквим стварима сме да затвара очи? И колико дуго једна озбиљна држава такве ствари сме да толерише?

Pochujte, Jasna, taj nadasve kriticki vapaj gosp. Antonica upucen "ozbiljnoj javnosti" i "ozbiljnoj drzavi" da se obrachuna sa NGO sektorom i ostalim beskrupuloznim antisrpskim lobistima, preceslja im izvore finansiranja (valjda nije mislio na neke drastichnije mere, nadam se?), tako da na kraju ostanu samo moralni svetionici, finansirani od strane drzave, poput NSPM. Tada ne bi bilo ni zlochina ni loshe proshlosti, samo Antonic koji bi nam kritichko-jevandjeoski milosrdno objasnilo da je sve u redu, da se opustimo i uzivamo, da su krivi oni drugi, dok bismo mi pljeskali "pravom sentimentu"... Jel vam sad jasnija moja reakcija, ili vam je mozda malo smutnije?