Secam se ovog teksta. Zar nas nije posle ovoga Argentina pobedila sa 6:0?
Препоруке:
0
0
2
среда, 08 јул 2009 11:33
Александар Лазић
@ Chvox
Аииии, јесу!!! Лепо ја кажем да сам нељубитељ...
Нађох на неком форуму:
Meč br. 20
Argentina-SCG 6:0
Solidan rezultat za prikazanu igru plavih
Шта сад ово значи, јесмо урекнути & вуду магијом не служе се само Холанђани?!
:)
ps. Поздрав и хвала што се сећате!
Препоруке:
0
0
3
среда, 08 јул 2009 16:19
Нимбус
ти се момак разумеш у фудбал таман кол`ко и госпођа Марица.
Почни к`о што се и почиње - извештаји са зелене пијаце...те ствари.
Ово је за тебе васионски брод.
Препоруке:
0
0
4
среда, 08 јул 2009 17:52
Родољуб
Противник сам спорта уопште, а према фудбалу/фусбалу, његовом "копилету" - футсалу (OMG!), као и осталим врстама пикања надуване лопте, гајим нескривену мржњу и антипатију. То никоме није добра донело, чак и на дуже стазе... погледајте само Џајића или Терзића! :D
Као професионалац, ни сам не знам колико сам људи лечио од последица "играња" фудбала и сличних крљачина... мада већину неуспешно! Не због тога што сам неспособан "видар", него што су они или претходно начисто уништили своје телесне ресурсе "играјући се", или су се после залечења враћали као уклете овце на ту траву и гинули опет!
Него, никако ми није јасно како то да од 203 земље будемо на 14. месту!
Претпостављам да се значајан део пара од зајма ММФ-а директно шаље у ФИФУ, не би ли нас ти криминалци држали на "нивоу", кад већ нисмо цењени на свим другим местима... :(
@Nimbus:
Мислим да није лепо да се тако изражавате, а поготово не овде... јер је ово "СМЕШНИ ДЕО" НСПМ-а, па је зезанција и свакаква (културна) козерија овде једина тема!
П.С: г. Лазићу, први муж моје жене је обожавао фудбал! ;)
П.П.С: Многе основне школе плаћају струју и комуналије тако што издају фискултурне сале предвече резним дебелим и проћелавим ликовима у гаћама и патикама, тако да бих ипак овде заћутао! :)
Препоруке:
0
0
5
среда, 08 јул 2009 23:13
Нимбус
Само се надам да од некуд не изрони Горчин Стојановић, са каквим трактатом о фудбалској с(трагедији).
Не разумем, зашто себе самопроизводе у фудбалске психо/социо/полит/швалеро анализаторе људи од ране младости под хроничном дискурс-хернијом?
Већ сам написао да највише волим да цитирам своје радове. Па, за овај пут, нешто из `95, под насловом "Хук стадиона". Јес` да су у питању кошаркаши, тадашњи "Београдски круг",политика,итд. али , последња реченица мож` да помогне:
"Ситне душе и медиокритети. Ни да сањају не знају."
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 09 јул 2009 12:38
Родољуб
@Nimbus:
Врло Вас ценим на оном, "озбиљнијем" делу НСПМ, али сте овде испали некако преозбиљни... но, нећемо се даље око тога прегањати. Очигледно је да имате смисла за фудбал, а немате смисла за хумор. Без увреде.
Иначе, кад сте ме већ "повукли за тастер", зашто мислите да је за квалитетну анализу фудбала потребно нешто више од (површног) познавања правила игре и приципа по којем се крећу играчи по терену? Уосталом, та игра је стотинама пута већ била (можда највише од свих) извргнута руглу и подсмеху, а најпре од својих оснивача, Британаца. Код нас је фудбал увек био једну (међународну) утакмицу далеко од ритуалног каменовања селектора, а то се и сада дешава.
Јел' би сте Ви били добар селектор Србије, знајући да ако неки малоумни креле у одбрани замишљено (...џип, Шпанија, Милано, манекенке...) пропусти неког Анголца или Нордијца, те нам забију гол, будете смењени пре одјавне шпице преноса? Не верујем, поготово што ће Вам ФСС остати дужан све премије!
Скорашњи догађаји са спектакуларним ценама трансфера појединих фудбалера само доприносе митологији која се гради око фудбала, кад већ нема игре. Нажалост.
Лично сам учествовао у креацији једног од најлепших докумената о међународном фудбалу, конкретном, двоструком ДВД-у који је издала сама ФИФА о скорашњем јубилеју, и тада сам се уверио да је ово што се игра данас пуко "педерисање" са лоптом и хонорарима (надам се да не говорим говором мржње?), а да су наши дедови и очеви играли ФУДБАЛ, искрено, са зубима, знојем, "гонадима" и ратоборно, до последњег костобрана!
Сви смо играли фудбал у школском, паркићу, ливади или у црквеном дворишту, али су неки одустали на време. Са разлогом.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 09 јул 2009 13:43
Нимбус
А не...!
Све је то тако као сте написали и још много горе...
Шта се ради у спорту, посебно у фудбалу, са децом...?
Шта се ради у аматерском фудбалу, у најнижим лигама...?
Имате ли представу како се децом/фудбалерима манипулише у политичке сврхе, и које су размере те манипулације?
Итд...
Сасвим узгред - никад нисам маштао да будем селектор.
Ево једног (повезаног?) примера:
Упарво јуче, група тинејџера ме звала да играм фудбал са њима. Шта је нагнало адолесценте да прескоче страшни генерацијски јаз и актуелни им конфликт са ауторитетима и позову деду од 56,5 година да игра фудбал са њима? Моја брзина, окретност, виспрена техника? Наравно не. Него: НЕМА ИХ! Фалио им играч. Бела куга.
Горњи текст је, једноставно, лош, плитак, стереотипан. Није `смешан`.
Шта би било следеће...? Осврт на сексуално понашање медицинских сестара, а на основу приказа у нашим филмовима и ТВ серијама?
Сад морам да кувам ручак. Кад завршим, послаћу један бољи текст (зачудо није мој :)) са сличном тематиком.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 09 јул 2009 15:44
Нимбус
1.
ЧЕКАЈУЋИ ПИКСЕТА
(За божићне и јовањданске мамурлуке)
Елем, многи и дан-данас думају како је распад давно починувше СФРЈ отпочео на фудбалској утакмици Црвена Звезда – Динамо, на Максимиру 1990. Мислим да ту има неког ђавола од истине, јер фудбал заиста јесте најважнија споредна ствар на свету – што ће рећи, много важнија од секса и парламентарне демократије заједно. Управо тако. Та уличарско-ливадска игра је толико важна и утицајна да је, веровали или не, породила и фамозну политичку коректност! Боље би вам било да поверујете, горке истине се лакше гутају уз охлађени пелинковац. Али, за неверне Томе, Воје, Борисе и остале млађане, ево, Магични ће сада испричати како је све почело...
... Дакле, судија Тејлор, типична енглеска пуњена птица, свира крај првог полувремена финалне утакмице на СП "Минхен ′74". Остаје на центру и чека да играчи напусте терен. Прилази му Јохан Кројф и креће са царском тирадом. То траје док обојица корачају према излазу. Свима је јасно о чему се ради. Кројф је свестан да је већ унапред одлучено да тадашња Западна Немачка – из разлога денацификације хладног рата – мора да победи, али не одустаје од жестоких приговора због измишљеног пенала који је досуђен у корист Немаца. Запамтио сам и презиме тог швапског падавичара: Хелценбајн – велики претходник Фелера и Клинсмана. Запамтио сам и његово пимплање лопте на ивици шеснаестерца, немоћно заношење лево-десно, тамте-вамте, док му се Холанђани зналачки склањају, схватајући с ким имају посла, и како крути Немац покушава са три ноге да се пробије кроз противничку одбрану и на први контакт изводи "скок с непостојеће трамбулине". Али, више од свега, запамтио сам тај бес и немоћ највећег фудбалера свих времена; како судији пластично описује Хелценбајново фолирање, гестикулирајући рукама, очима и језиком – попут неког хип-хоп свештеника. Иако ухваћен у замку, напослетку је успео да раскринка систем: судија Тејлор није издржао и показао му је жути картон!
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 09 јул 2009 15:51
Нимбус
2.
Тиме је фарса била окончана. Кројф је целом свету показао да је фудбал у оваквим историјским утакмицама, по неписаном али библијском правилу, "игра без лопте". Сада, после свега, убеђен сам да је тај догађај био иницијација за рађање "политичке коректности".
После тог "дејтонског финала" фудбал је отишао у три лепе, негде далеко од своје изворне суштине. Оно што се од тада догађало биле су све саме симулације и имитације. Јер, велики новац је ушао на "зелени тепих" – најпре је кружио изван стадиона, а онда је почео да крља свуда по терену...
У међувремену, у име финоће и што безболнијег убирања профита, судије су почеле да показују ружичасте картоне. Многи од "падавичара" су од силног пренемагања и глуматања у противничком шеснаестерцу одистински оболели од епилепсије.
Пензионисане фудбалске легенде се понашају као пензионисани "амбасадори добре воље", све мислећи да је Вијагра презиме генералног секретара УН. Активни играчи бирају клубове сходно шопинг навикама својих супруга. То се показало као прави начин да догурају до статуса "геј икона" и водећих "метросексуалаца".
Да би се задовољио принцип мултиетничке толеранције, фудбалери на припремама тренирају како да разликују црнце од Кинеза, чиканосе од Индијанаца.
Најзад, подразумева се да су стари добри пороци протерани из нове фудбалске митологије. Марадони су кастрирали желудац због неумереног хедонизма, а највећи енглески плејмејкер, Пол Гаскоин, бива принуђен да шљока искључиво на клиникама за лечење ликворне адикције. Што се, пак, тиче наших "интернационалаца" (који се, углавном, лоптају по земљама бившег Варшавског пакта), они смеју да пију само када им Цеца сипа, или када им Карлеушин тата наручи.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 09 јул 2009 15:57
Нимбус
3.
И шта је, после свега наведеног, преостало великом Џорџу Бесту него да умре због "вишка јетре"? Био је то још један вратоломни дриблинг мајстора из Белфаста. Остарели десперадо је постао неприкосновена легенда још за живота јер је на време скапирао да је смрт бренд над брендовима управо зато што никада није била политички коректна. Ето начина како зај... владајући зомбизам!
Још само да се Пиксе присети како се то некад радило.
Зоран Ћирић
[објављено: 09.01.2008. "ПОЛИТИКА"
Ово не значи да г. Ћирић нема, гледе фудбала, две леве и/или две десне ноге. То би се дало утврдити само на "зеленом тепиху".
.jpg)
Аииии, јесу!!! Лепо ја кажем да сам нељубитељ...
Нађох на неком форуму:
Argentina-SCG 6:0
Solidan rezultat za prikazanu igru plavih
Шта сад ово значи, јесмо урекнути & вуду магијом не служе се само Холанђани?!
:)
ps. Поздрав и хвала што се сећате!
Почни к`о што се и почиње - извештаји са зелене пијаце...те ствари.
Ово је за тебе васионски брод.
Као професионалац, ни сам не знам колико сам људи лечио од последица "играња" фудбала и сличних крљачина... мада већину неуспешно! Не због тога што сам неспособан "видар", него што су они или претходно начисто уништили своје телесне ресурсе "играјући се", или су се после залечења враћали као уклете овце на ту траву и гинули опет!
Него, никако ми није јасно како то да од 203 земље будемо на 14. месту!
http://www.fifa.com/worldfootball/ranking/lastranking/gender=m/fullranking.html#confederation=0&rank=183
Претпостављам да се значајан део пара од зајма ММФ-а директно шаље у ФИФУ, не би ли нас ти криминалци држали на "нивоу", кад већ нисмо цењени на свим другим местима... :(
@Nimbus:
Мислим да није лепо да се тако изражавате, а поготово не овде... јер је ово "СМЕШНИ ДЕО" НСПМ-а, па је зезанција и свакаква (културна) козерија овде једина тема!
П.С: г. Лазићу, први муж моје жене је обожавао фудбал! ;)
П.П.С: Многе основне школе плаћају струју и комуналије тако што издају фискултурне сале предвече резним дебелим и проћелавим ликовима у гаћама и патикама, тако да бих ипак овде заћутао! :)
Не разумем, зашто себе самопроизводе у фудбалске психо/социо/полит/швалеро анализаторе људи од ране младости под хроничном дискурс-хернијом?
Већ сам написао да највише волим да цитирам своје радове. Па, за овај пут, нешто из `95, под насловом "Хук стадиона". Јес` да су у питању кошаркаши, тадашњи "Београдски круг",политика,итд. али , последња реченица мож` да помогне:
Врло Вас ценим на оном, "озбиљнијем" делу НСПМ, али сте овде испали некако преозбиљни... но, нећемо се даље око тога прегањати. Очигледно је да имате смисла за фудбал, а немате смисла за хумор. Без увреде.
Иначе, кад сте ме већ "повукли за тастер", зашто мислите да је за квалитетну анализу фудбала потребно нешто више од (површног) познавања правила игре и приципа по којем се крећу играчи по терену? Уосталом, та игра је стотинама пута већ била (можда највише од свих) извргнута руглу и подсмеху, а најпре од својих оснивача, Британаца. Код нас је фудбал увек био једну (међународну) утакмицу далеко од ритуалног каменовања селектора, а то се и сада дешава.
Јел' би сте Ви били добар селектор Србије, знајући да ако неки малоумни креле у одбрани замишљено (...џип, Шпанија, Милано, манекенке...) пропусти неког Анголца или Нордијца, те нам забију гол, будете смењени пре одјавне шпице преноса? Не верујем, поготово што ће Вам ФСС остати дужан све премије!
Скорашњи догађаји са спектакуларним ценама трансфера појединих фудбалера само доприносе митологији која се гради око фудбала, кад већ нема игре. Нажалост.
Лично сам учествовао у креацији једног од најлепших докумената о међународном фудбалу, конкретном, двоструком ДВД-у који је издала сама ФИФА о скорашњем јубилеју, и тада сам се уверио да је ово што се игра данас пуко "педерисање" са лоптом и хонорарима (надам се да не говорим говором мржње?), а да су наши дедови и очеви играли ФУДБАЛ, искрено, са зубима, знојем, "гонадима" и ратоборно, до последњег костобрана!
Сви смо играли фудбал у школском, паркићу, ливади или у црквеном дворишту, али су неки одустали на време. Са разлогом.
Све је то тако као сте написали и још много горе...
Шта се ради у спорту, посебно у фудбалу, са децом...?
Шта се ради у аматерском фудбалу, у најнижим лигама...?
Имате ли представу како се децом/фудбалерима манипулише у политичке сврхе, и које су размере те манипулације?
Итд...
Сасвим узгред - никад нисам маштао да будем селектор.
Ево једног (повезаног?) примера:
Упарво јуче, група тинејџера ме звала да играм фудбал са њима. Шта је нагнало адолесценте да прескоче страшни генерацијски јаз и актуелни им конфликт са ауторитетима и позову деду од 56,5 година да игра фудбал са њима? Моја брзина, окретност, виспрена техника? Наравно не. Него: НЕМА ИХ! Фалио им играч. Бела куга.
Горњи текст је, једноставно, лош, плитак, стереотипан. Није `смешан`.
Шта би било следеће...? Осврт на сексуално понашање медицинских сестара, а на основу приказа у нашим филмовима и ТВ серијама?
Сад морам да кувам ручак. Кад завршим, послаћу један бољи текст (зачудо није мој :)) са сличном тематиком.
(За божићне и јовањданске мамурлуке)
Елем, многи и дан-данас думају како је распад давно починувше СФРЈ отпочео на фудбалској утакмици Црвена Звезда – Динамо, на Максимиру 1990. Мислим да ту има неког ђавола од истине, јер фудбал заиста јесте најважнија споредна ствар на свету – што ће рећи, много важнија од секса и парламентарне демократије заједно. Управо тако. Та уличарско-ливадска игра је толико важна и утицајна да је, веровали или не, породила и фамозну политичку коректност! Боље би вам било да поверујете, горке истине се лакше гутају уз охлађени пелинковац. Али, за неверне Томе, Воје, Борисе и остале млађане, ево, Магични ће сада испричати како је све почело...
... Дакле, судија Тејлор, типична енглеска пуњена птица, свира крај првог полувремена финалне утакмице на СП "Минхен ′74". Остаје на центру и чека да играчи напусте терен. Прилази му Јохан Кројф и креће са царском тирадом. То траје док обојица корачају према излазу. Свима је јасно о чему се ради. Кројф је свестан да је већ унапред одлучено да тадашња Западна Немачка – из разлога денацификације хладног рата – мора да победи, али не одустаје од жестоких приговора због измишљеног пенала који је досуђен у корист Немаца. Запамтио сам и презиме тог швапског падавичара: Хелценбајн – велики претходник Фелера и Клинсмана. Запамтио сам и његово пимплање лопте на ивици шеснаестерца, немоћно заношење лево-десно, тамте-вамте, док му се Холанђани зналачки склањају, схватајући с ким имају посла, и како крути Немац покушава са три ноге да се пробије кроз противничку одбрану и на први контакт изводи "скок с непостојеће трамбулине". Али, више од свега, запамтио сам тај бес и немоћ највећег фудбалера свих времена; како судији пластично описује Хелценбајново фолирање, гестикулирајући рукама, очима и језиком – попут неког хип-хоп свештеника. Иако ухваћен у замку, напослетку је успео да раскринка систем: судија Тејлор није издржао и показао му је жути картон!
После тог "дејтонског финала" фудбал је отишао у три лепе, негде далеко од своје изворне суштине. Оно што се од тада догађало биле су све саме симулације и имитације. Јер, велики новац је ушао на "зелени тепих" – најпре је кружио изван стадиона, а онда је почео да крља свуда по терену...
У међувремену, у име финоће и што безболнијег убирања профита, судије су почеле да показују ружичасте картоне. Многи од "падавичара" су од силног пренемагања и глуматања у противничком шеснаестерцу одистински оболели од епилепсије.
Пензионисане фудбалске легенде се понашају као пензионисани "амбасадори добре воље", све мислећи да је Вијагра презиме генералног секретара УН. Активни играчи бирају клубове сходно шопинг навикама својих супруга. То се показало као прави начин да догурају до статуса "геј икона" и водећих "метросексуалаца".
Да би се задовољио принцип мултиетничке толеранције, фудбалери на припремама тренирају како да разликују црнце од Кинеза, чиканосе од Индијанаца.
Најзад, подразумева се да су стари добри пороци протерани из нове фудбалске митологије. Марадони су кастрирали желудац због неумереног хедонизма, а највећи енглески плејмејкер, Пол Гаскоин, бива принуђен да шљока искључиво на клиникама за лечење ликворне адикције. Што се, пак, тиче наших "интернационалаца" (који се, углавном, лоптају по земљама бившег Варшавског пакта), они смеју да пију само када им Цеца сипа, или када им Карлеушин тата наручи.
Још само да се Пиксе присети како се то некад радило.
Зоран Ћирић
[објављено: 09.01.2008. "ПОЛИТИКА"
Ово не значи да г. Ћирић нема, гледе фудбала, две леве и/или две десне ноге. То би се дало утврдити само на "зеленом тепиху".