i onda ide: "ali cercil je rekao da demokratija ne valja, samo nismo smislili nista bolje"
jesmo, jesmo, prosveceni ( pa i neprosveceni ) apsoplutizam je bolji, modernim recnikom kazano, manje zlo.
ovaj tekst se bavi manama gradjana, i time se dokazuje nevaljanost demokratije. greska, treba se baviti manama parazitske kaste, aka politicarima. elita, mo`s misliti. koliko god su gradjani nekompetentni za donosenje odluka, motivisani su dobrim ciljem ( uslovno receno ). sta cemo sa politicarima, jednako nekompetentnim i za formulisanje odluka i valjano sprovodjenje, a sa daleko sebicnijom motivacijom ?
no, svakome po zasluzi, ko zna zasto je to dobro, dobro je lose-lose je dobro, itd... imam pun kufer obrazlozenja.
Preporuke:
0
0
2
subota, 04 jul 2009 17:41
mačak
Prilog kritici "demokratije" je preko potreban, ali ovakav će biti razbucan od strane "demokrata", pa će ovo pisanije imati suprotan efekat. Ne isključujem da je to prava namera, svašta sam se nagledao u životu, ali pretpostavimo da je onako kako piše.
Demokratija je postojala samo u staroj Grčkoj, ali ne treba zaboraviti da su stari Grci bili u neprestanom ratu, ili spoljnem ili unutrašnjem. Nije ni čudo, kad dvojica demokratski mogu trećem da rade šta hoće, kao što smo videli u Bosni.
Zato današnja demokratija na Zapadu postoji samo u ustavno-pravnom okviru, koji je iznad demokratije i koji je istovremeno i ograničava i garantuje. "Izvorna" demokratije se prodaje tamo gde je potrebno zaoštriti unutrašnje sukobe, u svim ostalim slučajevima zakon je ono što se poštuje. Takva demokratija ima samo jedan kraj - diktatura, što autor i sam podržava, iako on to drugačije zove.
Mislim da je mnogo bolje pogledati nedostatke sadašnjeg sistema i popravljati što se može, u skladu sa našim potrebama, znajući da raja nema na zemlji. Možda sam cinik, ali jedno od ličnih zadovoljstava koje mi demokratija pruža je da mogu da pozovem prijatelje glasače DS da mi plate piće Dinkićevim akcijama koje su tako revnosno upisivali prošlog leta.
Preporuke:
0
0
3
subota, 04 jul 2009 20:46
igorsima
Zapravo, ono što je Čerčil rekao je (parafraziram po sećanju):
"Demokratija je najlošiji sistem vladavine, ali je i on bolji od režima koji su nastali u poslednje vreme (pri tom misleći na fašizam, nacizam, komunizam,...)."
Naravno da Čerčil nije bio pobornik demokratije.
No, suština je u nečem drugom - ne može se na bager lopatom. Ako se želi napasti demokratija sa velikim d kao najbolji sistem vladavine, onda se MORA ponuditi alternativa. Nabrajanje mana ni do čega ne dovodi.
Mora se krenuti sa pričom o Kraljevini. O Autoritarizmu. O opšteprihvaćenoj diktaturi. I to sa dovoljnom dozom demokratičnosti i pružanja narodu prilike da izkaže svoje mišljenje i stav. Da podrži ovog ili onog.
Inače, bager se na naše priče neće ni osvrnuti.
Preporuke:
0
0
4
subota, 04 jul 2009 21:31
Dragan Jovanovic Troglavski
A delegatski sistem?
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 05 jul 2009 00:09
Gazda Gruja
Filipe, brate rođeni, nemojte prizivati elite, kumim vas Svetim Vasilijem!
Doćiće nam ovi skorojevići iz druge generacije, velikih očiju i praznih glava, još praznijih duša, kojima neki papir, stečen KO ZNA KAKO, ili što je još gore, NEKI ROĐAK U IZBORNOJ KOMISIJI, daju za pravo da su "elita".
Kad sam kod toga:
Već oko definije elite se ne slažemo.
Bili mudri makar i kao sam Aristotel, ta "intelektualna elita" o kojoj vi pričate, je ipak, po difoltu, samo vrh ledenog brega proleterijata. Te osobe uvek imaju poslodavca, makar on bio i najbenevolentnija Država. Oprostite mi na sledećoj rečenici:
Ne verujem ja blanko ljudima koji imaju gazdu.
Izvinite, ponoviću, molim lepo ; ali, lično, više volim "direkt" sa gazdom da pričam, jer je onda gazda "isteran na čistinu" a nije "poturio" nekog "profu" da "ispadne" da se "profa" pita nešto, a u stvari, majstor vuče konce iza paravana...
Nikako se ovde ne slažemo...
Istina je da bi neki nivo kvalifikacije za sticanje prava glasa moralo da postoji. To se slažem sa Vama i to je istina. Ali to se radi dugom i postepenom sistemskom EDUKACIJOM populacije, a ne propisivanjem od strane TREĆEG LICA ko može a ko ne da glasa. Molim lepo. Ne treba meriti I-KU i prosečnu ocenu u školi narodu i propisivati ko može a ko ne da dobije pravo glasa ; nego im treba saopštiti stvari onako kako oni MOGU DA RAZUMEJU i biti siguran da su razumeli.
Na kraju, ostaje pitanje "neizlaska" na izbore. To bi trebalo da se reši kao u Grčkoj. Obavezni izbori. Inače nema da ti se izda Lična karta, pasoš, kredit. Nećeš da participiraš u demokratiji? Ok. Ne moraš. Nema ni beneficija koje ima GRAĐANIN.
Ili, švajcarski model. Česti i jeftini direktni referendumi po mnogim pitanjima.
Ima, g. Filipe, rešenja u okviru demokratije koja sprečavaju ovaj javašluk koji mi imamo danas kod nas.
Za kraj, evo vam još jedna misao:
"od demokratije je jedina skuplja stvar kad demokratije nema". Mislite o tome.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 05 jul 2009 01:37
Ovaj tekst...
...je ispod nivoa NSPM! Argumentacija je slaba, teze su zamenjene i nedovoljno promisljene...
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 05 jul 2009 10:30
Haralampije
"Ovaj tekst..." je u pravu. Demokratija je jedan od najčešće korišćenih izraza uopšte i koristi se u celom svetu, za sve i svašta. I politikologija se poslednjih godina razvija kao demokratologija. Za demokratiju se izjašnjavaju "svi", postala je politička moda, ma šta ko pod tim izrazom podrazumevao. Velika je to i široka tema, i treba je otvoriti.
Međutim, bez demokrata nema ni demokratije. Demokratija je kao "pita", takva je kakvi su joj sastojci.
Kako doći do kvalitetnih "sastojaka" sa današnjim odgojem, obrazovanjem i medijskom mašinerijom? Sve je podređeno tržištu. Materijalna dobit se skupo plaća duhovnim siromašenjem.
Ponekad se zapitam, da li savremeni svet klizi ka društvu koje će "ličiti" na antički grčki polis, nešto kao "globalni polis", u kojem će postojati bogati, umesto "slobodnih" građana kao manjina (bez vrline, naravno), velika većina savremenih "robova globalizacije" i značajan broj onih koji su zastali na putu od roba do građana.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 05 jul 2009 14:07
Tatijana
Od demokratije je ostao jedino način na koji se bira vlast i ništa više. Jer, na kraju putešestvija, izabrani i njihovi marketinški timovi čestitaju jedni drugima na odlično obavljenom poslu, dok narod potom shvata da se pod imenom firme koja slovi za demokratiju ustvari krije prevara - predizborna obećanja se pokažu kao bezočne laži, nemilosrdno zastrašivanje kao jeftin psihološki trik a principijelnost i odlučnost kao obična farsa odnosno gluma za "Oskara". Sve legalno i demokratski. Samo, gde je ovde za miloga
Boga demokratija?!
Nije problem u demokratiji ili narodnoj pameti, koju je uopšte uzev, opasno podcenjivati, problem je u sprečavanju njene zloupotrebe u cilju dolaženja i opstajanja na vlasti.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 06 jul 2009 04:52
Srboljub Savic
Steta vremena za pisanje i citanje.
NSPM bi vise ucinila sistematskim pristupom -
kompetentnim clancima od razjasnjenja pojmova,
preko zakona do prakse u Srbiji ( i uporedjenjem
sa srecnijim ili nesrecnijim zemljama).
Demokratija (rec) je samo veoma uopsten pojam, koji sam posebi, ne znaci dovoljno, ni za ocenu,
a jos manje negaciju "a priori".
Iako nema sumnje da su "mocnici" - organizovani
u nameri da omoguce koriscenje (eksploataciju)
svih resursa (izvora stvaranja nove vrednosti) za
ciljeve koje oni postavljaju, isticuci "etiketu"
demokratije, obezbedili sitem "zaludjivanja" demosa, ipak sve nije crno-belo.
Pravo glasa:
Dug je proces do dobijanja prava glasa, ipak
osnove demokratije.
Postoji (kako gde i kako kad) i gubitak prava glasa, sto svakako nije glavni problem demokratije.
Politicke partije:
Organizovane grupacije za "reklamu (marketing) i prodaju (sales)" politickih "ideja"- "pakovanja " interesa "mocnika".
Politicke partije Srbije:
Tuzne organizacije za "drp, sada"(sutra, vec nema).
Beskrupulozne, bez programa, forme, finansijske kontrole, spremne na bilo kakvo udruzivanje, samo
ako omogucuje drzanje "vlasti" i svih koristi iz nje.
Izrugivanje naroda i imitiranje drzave i svega sto
ona mora da predstavlja i radi.
[Drzava (nigde) ne moze da funkcionise bez poreza i
doprinosa. Kako drzava Srbije da naplati poreze, kad politicke partije mogu da postoje bez knjigovodstva i racunovodstva - finansijske kontrole?]
Inace, drzave koje "prodaju brend - demokratija"
(vise brutalnom silom) ne dozvoljavaju mnogo
partija (dve dosta, tri - forme radi, sustinski-jedna)- nepotrebno trosenje u "marketing".
S. Savic
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 06 jul 2009 07:55
m. -ić
Uza sve ove nadri-visokoumne razloge protiv demokratije, demokratija je ipak najbolji sistem jer postiže najbolje rezultate. Ovo ako se pravilno primeni, tj. ako se strogo primeni princip: jedan čovek jedan glas. A za ovo postoji i dokaz, verovali ili ne! Engleska je stara poljoprivredna i uzgajivačka zemlja, i tamo odavno postoje stočni vašari i sajmovi, na kojima su se procenjivala, ocenjivala i prodavala najbolja grla, što konja što rogate marve, i to licitacijom: ko da više. No, kakvi su čudni, Englezi su imali i dosta uvrnuta pravila za te licitacije: npr, da se pare moraju položiti pre vaganja govečeta. Opet, kako bi kupac hteo da zna i ovaj podatak pre no što se odluči na kupovinu, postojala je grupa tzv eksperata, koji su umeli od oka da procene težinu tj. masu govečeta. I onda je pre jedno dvesta godina jedan dokoni Englez uzeo da vidi koliko su dobri ti tzv. eksperti u poređenju s prostom i neukom masom. I uzeo je da zapisuje procene tzv. eksperata, a uzeo je da zapisuje i procene velikog broja običnih posmatrača, a na kraju bi otišao i do vage da zapiše kolika je stvarna mera. I kad je proradio podatke uvideo je nešto jako neobično: svaka ekspertska procena uzeta pojedinačno bila je bolja od procene bilo koga običnog građanina uzetog pojedinačno. Ali srednja vrednost tj prosek procena običnih građana je uvek bila mnogo bliža stvarnoj meri nego procena bilo kog tzv. eksperta. Zaključak je da je srednja procena velikog broja ljudi najbolja moguća procena i da nikakav tzv eksperat pojedinačno nema tu sposobnost. Ovo je zapravo bila samo potvrda dobrog načina upravljanja nad opštinskim, tj. zajedničkim pašnjacima (engl. komons) u Engleskoj, gde bi se svi seljaci skupili i odlučivali pta da rade. A to je osnova demokratije. I uvek, ali uvek, ama baš uvek, kada ljudi počnu da kude demokratiju, to je zato što princip - jedan čovek jedan glas - nije dosledno primenjen. I zato, je pravi recept za uspešnu demokratiju : što češći izbori, i što više referenduma.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 06 jul 2009 08:44
Steva Nadrljanski
Čini mi se da od izvornog pojma politike (barem ja to tako doživljavam) kao lične brige za sopstveni polis, u praksi nije ostalo mnogo, ali ne bih da teoretišem. Meni je smešna sledeća situacija: članova stranaka u odnosu na ukupno stanovništvo ima zanemarljivo malo; simpatizera poprilično više, ali to je sasvim relativan postotak, jer se zna da je skoro svako najmanje jednom promenio stranku za koju glasa. A šta se dešava: svi mi ostali, ogromna većina, primorani smo, da bi se "vršila vlast", da svoj glas dajemo za tu malecnu manjinu, iz čijih se redova potom biraju oni koji će zauzeti pojedina mesta u svim vrstama institucija - ali ne po našoj, već njihovoj unutarnjoj stranačkoj volji - da se brinu navodno za polis, a u stvari - da se trude da više ne siđu sa vlasti, a pošto znaju da je to ipak nemoguće, onda se bave pre svega svojim interesom (uzmi sve što ti život pruža). Stvar je utoliko gora što nema dovoljno velikog broja ljudi koji će svoj obraz prodati na takav način, pa se za funkcije često regrutuje ološ svake vrste, samo uz uslov da stavi kravatu. Tu prestaje naša kompetencija, a oni potom godinu, dve, tri itd. rade šta hoće, tj. ono što hoće njihove stranke. Mi ih onda nemoćno psujemo, potom se pojave nove političke reklame kojima opet dajemo svoj glas da bi sad oni malo ostvarivali svoje parcijalne a ne naše interese, i tako u krug i tako dok god si živ.
U mom ličnom slučaju, demokratija nema nikakav domet:
1/ ne glasam, jer apsolutno nemam nikoga kome bih bez ostatka dao svoj glas, a da glasajući "za" u stvari glasam "protiv", kao što čine mnogi, ne mogu
2/ ne glasam, jer o svemu tome za šta treba da glasam, nemam nikakvog pojma. Ne razumem se nimalo u ekonomiju, u vođenje države, a ono u šta se razumem ne bih nikad učinio predmetom političkog delovanja.
Dakle, ja sam jedna od kolateralnih žrtava demokratije, čovek bez lica u okviru sistema.
Naravno, osnovna zabluda i izvor naših muka je u ideji pravednog društva: nit ga ima, nit će ga biti.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 06 jul 2009 11:34
Tatijana
Zajedljivu primedbu na račun demokratije "koja statistički izjednačuje glupost s razumom, a idiotima, samo ako ih dovoljno, dopušta da upravljaju svetom...", dao je kroz lik Majora Lawforda maestralni Borislav Pekić u svom romanu "Besnilo", a engleski pisac krimića Daniel Leverquin je još jedan lik u pomenutom delu.
Tek da se napomene radi istine.
Preporuke:
0
0
13
sreda, 08 jul 2009 12:29
Za Stevu Nadrljanskog
Nema pravednog društva, ali ima manje i više nepravednog. Da bi ovo društvo bilo manje nepravedno, bilo bi dobro da poneki od redovnih glasača, bar povremeno preskoče glasanje, a ti nikako!
Ovo prvo je na njima, ovo drugo - na tebi!
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
14
petak, 17 jul 2009 01:59
Avgerinos Miziotis
Odavno na ovom mestu nisam pročitao beskorisniji tekst. Uz uvažavanje prava na svačije (MA KAKVO) mišljenje ipak smeta pojava jednog ovako i ovoliko anahronog teksta. Izgleda kao da su ga pisali drugosrbijanci i euforičari (samo za izmenjenim motivom).
Ekstremizam bilo koje vrste i sa bilo koje strane je nakaradan i neprirodan. A apsolutizam ma kako prosvećen je samo drugo ime za ekstremni elitizam i nametanje tuđe volje.
Srbi su posle 1389. bili prinuđeni Božjom voljom da krenu putem demokratije i sabornosti (u međusobnim odnosima) da bi preživeli, a svaki ekstremizam koji bi se pojavio donosio im je samo zlo, kao npr. Aleksandar Obrenović ili Aleksandar Karađorđević ili najskoriji Milošević.
S verom u Boga, PAMET U GLAVU!
I poštuj druge da bi te poštovali!!!
Preporuke:
0
0
15
petak, 17 jul 2009 14:09
Radoš Bakić
U globalnoj euforiji slavljenja demokratije smatram korisnim da se čuju i kritički tonovi pogotovu ako su dobro argumentovani kao što je to slučaj sa ovim člankom. Sa tačke gledišta autora ovog komentara demokratija je blago rečeno precenjena. Ona je svojevrstan oblik modernog carevog novog odela, jer ko nije spreman da joj se divi rizikuje mnogo toga.Prisetimo se da je Platon demokratiju smatrao kao jednim od poslednjih faza u raspadu društva.Idealima mudrosti i iskustva se u demokratiji pretpostavlja ideal mladosti tako da čak i stari žele da budu mladi. A to je pak ѕbog toga što je, kako objašnjava ovaj veliki filozof,u demokratiji čovek orijentisan na ispunjavanje svojih beskrajnih prohteva koji ga ne vode nikuda i koji mu stvaraju sve veći i veći haos u duši.Demokratiju karakteriše nekontrolisana sloboda pojedinca dok je sa druge strane obrazovni sistem lišen učenja o temeljnim vrednostima života.
Čak i one zemlje koje su najveći promoteri demokratije(što ne ѕnači automatski da je njihov sistem vlasti autentično demokratski)i te kako su spremne da se odreknu principa u koje se zaklinju kada su njihovi interesi u pitanju. Tako su na primer Ujedinjene nacije po definiciji nedemokratska organizacija jer ako je nešto suprotno demokratskim principima onda je to institucija veta.
Jedan naš poznati analitičar naveo je primer zemalja koje su krahirale sa uvođenjem demokratije i suprotno tome, neke koje su veoma prosperirale u nedemokratskim sistemima. Što se tiče Srbije, autor komentara smatra da je period posle 1905. koji se veliča zbog nivoa demokratije,u stvari ѕnačio nestajanje srpske države i direktno ili indirektno izazvao nebrojene žrtve.
Da bi u demokratiji osoba mogla da kvalitetno glasa ona bi morala da ima dobar uvid u stvarne interese zemlje, što u stvari znači da kolektivna svest mora biti na visokom nivou. Ali pod tim uslovima, da su građani visoko svesni interesa društva, svaki sistem vlasti bi dao rezultate,jer nikad i nije problem u sistemu koliko u ljudima.
.jpg)
jesmo, jesmo, prosveceni ( pa i neprosveceni ) apsoplutizam je bolji, modernim recnikom kazano, manje zlo.
ovaj tekst se bavi manama gradjana, i time se dokazuje nevaljanost demokratije. greska, treba se baviti manama parazitske kaste, aka politicarima. elita, mo`s misliti. koliko god su gradjani nekompetentni za donosenje odluka, motivisani su dobrim ciljem ( uslovno receno ). sta cemo sa politicarima, jednako nekompetentnim i za formulisanje odluka i valjano sprovodjenje, a sa daleko sebicnijom motivacijom ?
no, svakome po zasluzi, ko zna zasto je to dobro, dobro je lose-lose je dobro, itd... imam pun kufer obrazlozenja.
Demokratija je postojala samo u staroj Grčkoj, ali ne treba zaboraviti da su stari Grci bili u neprestanom ratu, ili spoljnem ili unutrašnjem. Nije ni čudo, kad dvojica demokratski mogu trećem da rade šta hoće, kao što smo videli u Bosni.
Zato današnja demokratija na Zapadu postoji samo u ustavno-pravnom okviru, koji je iznad demokratije i koji je istovremeno i ograničava i garantuje. "Izvorna" demokratije se prodaje tamo gde je potrebno zaoštriti unutrašnje sukobe, u svim ostalim slučajevima zakon je ono što se poštuje. Takva demokratija ima samo jedan kraj - diktatura, što autor i sam podržava, iako on to drugačije zove.
Mislim da je mnogo bolje pogledati nedostatke sadašnjeg sistema i popravljati što se može, u skladu sa našim potrebama, znajući da raja nema na zemlji. Možda sam cinik, ali jedno od ličnih zadovoljstava koje mi demokratija pruža je da mogu da pozovem prijatelje glasače DS da mi plate piće Dinkićevim akcijama koje su tako revnosno upisivali prošlog leta.
"Demokratija je najlošiji sistem vladavine, ali je i on bolji od režima koji su nastali u poslednje vreme (pri tom misleći na fašizam, nacizam, komunizam,...)."
Naravno da Čerčil nije bio pobornik demokratije.
No, suština je u nečem drugom - ne može se na bager lopatom. Ako se želi napasti demokratija sa velikim d kao najbolji sistem vladavine, onda se MORA ponuditi alternativa. Nabrajanje mana ni do čega ne dovodi.
Mora se krenuti sa pričom o Kraljevini. O Autoritarizmu. O opšteprihvaćenoj diktaturi. I to sa dovoljnom dozom demokratičnosti i pružanja narodu prilike da izkaže svoje mišljenje i stav. Da podrži ovog ili onog.
Inače, bager se na naše priče neće ni osvrnuti.
Doćiće nam ovi skorojevići iz druge generacije, velikih očiju i praznih glava, još praznijih duša, kojima neki papir, stečen KO ZNA KAKO, ili što je još gore, NEKI ROĐAK U IZBORNOJ KOMISIJI, daju za pravo da su "elita".
Kad sam kod toga:
Već oko definije elite se ne slažemo.
Bili mudri makar i kao sam Aristotel, ta "intelektualna elita" o kojoj vi pričate, je ipak, po difoltu, samo vrh ledenog brega proleterijata. Te osobe uvek imaju poslodavca, makar on bio i najbenevolentnija Država. Oprostite mi na sledećoj rečenici:
Ne verujem ja blanko ljudima koji imaju gazdu.
Izvinite, ponoviću, molim lepo ; ali, lično, više volim "direkt" sa gazdom da pričam, jer je onda gazda "isteran na čistinu" a nije "poturio" nekog "profu" da "ispadne" da se "profa" pita nešto, a u stvari, majstor vuče konce iza paravana...
Nikako se ovde ne slažemo...
Istina je da bi neki nivo kvalifikacije za sticanje prava glasa moralo da postoji. To se slažem sa Vama i to je istina. Ali to se radi dugom i postepenom sistemskom EDUKACIJOM populacije, a ne propisivanjem od strane TREĆEG LICA ko može a ko ne da glasa. Molim lepo. Ne treba meriti I-KU i prosečnu ocenu u školi narodu i propisivati ko može a ko ne da dobije pravo glasa ; nego im treba saopštiti stvari onako kako oni MOGU DA RAZUMEJU i biti siguran da su razumeli.
Na kraju, ostaje pitanje "neizlaska" na izbore. To bi trebalo da se reši kao u Grčkoj. Obavezni izbori. Inače nema da ti se izda Lična karta, pasoš, kredit. Nećeš da participiraš u demokratiji? Ok. Ne moraš. Nema ni beneficija koje ima GRAĐANIN.
Ili, švajcarski model. Česti i jeftini direktni referendumi po mnogim pitanjima.
Ima, g. Filipe, rešenja u okviru demokratije koja sprečavaju ovaj javašluk koji mi imamo danas kod nas.
Za kraj, evo vam još jedna misao:
"od demokratije je jedina skuplja stvar kad demokratije nema". Mislite o tome.
Međutim, bez demokrata nema ni demokratije. Demokratija je kao "pita", takva je kakvi su joj sastojci.
Kako doći do kvalitetnih "sastojaka" sa današnjim odgojem, obrazovanjem i medijskom mašinerijom? Sve je podređeno tržištu. Materijalna dobit se skupo plaća duhovnim siromašenjem.
Ponekad se zapitam, da li savremeni svet klizi ka društvu koje će "ličiti" na antički grčki polis, nešto kao "globalni polis", u kojem će postojati bogati, umesto "slobodnih" građana kao manjina (bez vrline, naravno), velika većina savremenih "robova globalizacije" i značajan broj onih koji su zastali na putu od roba do građana.
Boga demokratija?!
Nije problem u demokratiji ili narodnoj pameti, koju je uopšte uzev, opasno podcenjivati, problem je u sprečavanju njene zloupotrebe u cilju dolaženja i opstajanja na vlasti.
NSPM bi vise ucinila sistematskim pristupom -
kompetentnim clancima od razjasnjenja pojmova,
preko zakona do prakse u Srbiji ( i uporedjenjem
sa srecnijim ili nesrecnijim zemljama).
Demokratija (rec) je samo veoma uopsten pojam, koji sam posebi, ne znaci dovoljno, ni za ocenu,
a jos manje negaciju "a priori".
Iako nema sumnje da su "mocnici" - organizovani
u nameri da omoguce koriscenje (eksploataciju)
svih resursa (izvora stvaranja nove vrednosti) za
ciljeve koje oni postavljaju, isticuci "etiketu"
demokratije, obezbedili sitem "zaludjivanja" demosa, ipak sve nije crno-belo.
Pravo glasa:
Dug je proces do dobijanja prava glasa, ipak
osnove demokratije.
Postoji (kako gde i kako kad) i gubitak prava glasa, sto svakako nije glavni problem demokratije.
Politicke partije:
Organizovane grupacije za "reklamu (marketing) i prodaju (sales)" politickih "ideja"- "pakovanja " interesa "mocnika".
Politicke partije Srbije:
Tuzne organizacije za "drp, sada"(sutra, vec nema).
Beskrupulozne, bez programa, forme, finansijske kontrole, spremne na bilo kakvo udruzivanje, samo
ako omogucuje drzanje "vlasti" i svih koristi iz nje.
Izrugivanje naroda i imitiranje drzave i svega sto
ona mora da predstavlja i radi.
[Drzava (nigde) ne moze da funkcionise bez poreza i
doprinosa. Kako drzava Srbije da naplati poreze, kad politicke partije mogu da postoje bez knjigovodstva i racunovodstva - finansijske kontrole?]
Inace, drzave koje "prodaju brend - demokratija"
(vise brutalnom silom) ne dozvoljavaju mnogo
partija (dve dosta, tri - forme radi, sustinski-jedna)- nepotrebno trosenje u "marketing".
S. Savic
U mom ličnom slučaju, demokratija nema nikakav domet:
1/ ne glasam, jer apsolutno nemam nikoga kome bih bez ostatka dao svoj glas, a da glasajući "za" u stvari glasam "protiv", kao što čine mnogi, ne mogu
2/ ne glasam, jer o svemu tome za šta treba da glasam, nemam nikakvog pojma. Ne razumem se nimalo u ekonomiju, u vođenje države, a ono u šta se razumem ne bih nikad učinio predmetom političkog delovanja.
Dakle, ja sam jedna od kolateralnih žrtava demokratije, čovek bez lica u okviru sistema.
Naravno, osnovna zabluda i izvor naših muka je u ideji pravednog društva: nit ga ima, nit će ga biti.
Tek da se napomene radi istine.
Ovo prvo je na njima, ovo drugo - na tebi!
Pozdrav!
Ekstremizam bilo koje vrste i sa bilo koje strane je nakaradan i neprirodan. A apsolutizam ma kako prosvećen je samo drugo ime za ekstremni elitizam i nametanje tuđe volje.
Srbi su posle 1389. bili prinuđeni Božjom voljom da krenu putem demokratije i sabornosti (u međusobnim odnosima) da bi preživeli, a svaki ekstremizam koji bi se pojavio donosio im je samo zlo, kao npr. Aleksandar Obrenović ili Aleksandar Karađorđević ili najskoriji Milošević.
S verom u Boga, PAMET U GLAVU!
I poštuj druge da bi te poštovali!!!
Čak i one zemlje koje su najveći promoteri demokratije(što ne ѕnači automatski da je njihov sistem vlasti autentično demokratski)i te kako su spremne da se odreknu principa u koje se zaklinju kada su njihovi interesi u pitanju. Tako su na primer Ujedinjene nacije po definiciji nedemokratska organizacija jer ako je nešto suprotno demokratskim principima onda je to institucija veta.
Jedan naš poznati analitičar naveo je primer zemalja koje su krahirale sa uvođenjem demokratije i suprotno tome, neke koje su veoma prosperirale u nedemokratskim sistemima. Što se tiče Srbije, autor komentara smatra da je period posle 1905. koji se veliča zbog nivoa demokratije,u stvari ѕnačio nestajanje srpske države i direktno ili indirektno izazvao nebrojene žrtve.
Da bi u demokratiji osoba mogla da kvalitetno glasa ona bi morala da ima dobar uvid u stvarne interese zemlje, što u stvari znači da kolektivna svest mora biti na visokom nivou. Ali pod tim uslovima, da su građani visoko svesni interesa društva, svaki sistem vlasti bi dao rezultate,jer nikad i nije problem u sistemu koliko u ljudima.