среда, 25. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Прилог критици проблема дeмократије

Kоментари (15) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 субота, 04 јул 2009 15:09
u milosti cenzora
i onda ide: "ali cercil je rekao da demokratija ne valja, samo nismo smislili nista bolje"
jesmo, jesmo, prosveceni ( pa i neprosveceni ) apsoplutizam je bolji, modernim recnikom kazano, manje zlo.

ovaj tekst se bavi manama gradjana, i time se dokazuje nevaljanost demokratije. greska, treba se baviti manama parazitske kaste, aka politicarima. elita, mo`s misliti. koliko god su gradjani nekompetentni za donosenje odluka, motivisani su dobrim ciljem ( uslovno receno ). sta cemo sa politicarima, jednako nekompetentnim i za formulisanje odluka i valjano sprovodjenje, a sa daleko sebicnijom motivacijom ?

no, svakome po zasluzi, ko zna zasto je to dobro, dobro je lose-lose je dobro, itd... imam pun kufer obrazlozenja.
Препоруке:
0
0
2 субота, 04 јул 2009 16:41
мачак
Прилог критици "демократије" је преко потребан, али овакав ће бити разбуцан од стране "демократа", па ће ово писаније имати супротан ефекат. Не искључујем да је то права намера, свашта сам се нагледао у животу, али претпоставимо да је онако како пише.
Демократија је постојала само у старој Грчкој, али не треба заборавити да су стари Грци били у непрестаном рату, или спољнем или унутрашњем. Није ни чудо, кад двојица демократски могу трећем да раде шта хоће, као што смо видели у Босни.
Зато данашња демократија на Западу постоји само у уставно-правном оквиру, који је изнад демократије и који је истовремено и ограничава и гарантује. "Изворна" демократије се продаје тамо где је потребно заоштрити унутрашње сукобе, у свим осталим случајевима закон је оно што се поштује. Таква демократија има само један крај - диктатура, што аутор и сам подржава, иако он то другачије зове.
Мислим да је много боље погледати недостатке садашњег система и поправљати што се може, у складу са нашим потребама, знајући да раја нема на земљи. Можда сам циник, али једно од личних задовољстава које ми демократија пружа је да могу да позовем пријатеље гласаче ДС да ми плате пиће Динкићевим акцијама које су тако ревносно уписивали прошлог лета.
Препоруке:
0
0
3 субота, 04 јул 2009 19:46
игорсима
Заправо, оно што је Черчил рекао је (парафразирам по сећању):
"Демократија је најлошији систем владавине, али је и он бољи од режима који су настали у последње време (при том мислећи на фашизам, нацизам, комунизам,...)."
Наравно да Черчил није био поборник демократије.

Но, суштина је у нечем другом - не може се на багер лопатом. Ако се жели напасти демократија са великим д као најбољи систем владавине, онда се МОРА понудити алтернатива. Набрајање мана ни до чега не доводи.
Мора се кренути са причом о Краљевини. О Ауторитаризму. О општеприхваћеној диктатури. И то са довољном дозом демократичности и пружања народу прилике да изкаже своје мишљење и став. Да подржи овог или оног.

Иначе, багер се на наше приче неће ни осврнути.
Препоруке:
0
0
4 субота, 04 јул 2009 20:31
Dragan Jovanovic Troglavski
A delegatski sistem?
Препоруке:
0
0
5 субота, 04 јул 2009 23:09
Газда Груја
Филипе, брате рођени, немојте призивати елите, кумим вас Светим Василијем!
Доћиће нам ови скоројевићи из друге генерације, великих очију и празних глава, још празнијих душа, којима неки папир, стечен КО ЗНА КАКО, или што је још горе, НЕКИ РОЂАК У ИЗБОРНОЈ КОМИСИЈИ, дају за право да су "елита".

Кад сам код тога:
Већ око дефиније елите се не слажемо.

Били мудри макар и као сам Аристотел, та "интелектуална елита" о којој ви причате, је ипак, по дифолту, само врх леденог брега пролетеријата. Те особе увек имају послодавца, макар он био и најбеневолентнија Држава. Опростите ми на следећој реченици:
Не верујем ја бланко људима који имају газду.
Извините, поновићу, молим лепо ; али, лично, више волим "директ" са газдом да причам, јер је онда газда "истеран на чистину" а није "потурио" неког "профу" да "испадне" да се "профа" пита нешто, а у ствари, мајстор вуче конце иза паравана...
Никако се овде не слажемо...

Истина је да би неки ниво квалификације за стицање права гласа морало да постоји. То се слажем са Вама и то је истина. Али то се ради дугом и постепеном системском ЕДУКАЦИЈОМ популације, а не прописивањем од стране ТРЕЋЕГ ЛИЦА ко може а ко не да гласа. Молим лепо. Не треба мерити И-КУ и просечну оцену у школи народу и прописивати ко може а ко не да добије право гласа ; него им треба саопштити ствари онако како они МОГУ ДА РАЗУМЕЈУ и бити сигуран да су разумели.

На крају, остаје питање "неизласка" на изборе. То би требало да се реши као у Грчкој. Обавезни избори. Иначе нема да ти се изда Лична карта, пасош, кредит. Нећеш да партиципираш у демократији? Ок. Не мораш. Нема ни бенефиција које има ГРАЂАНИН.

Или, швајцарски модел. Чести и јефтини директни референдуми по многим питањима.

Има, г. Филипе, решења у оквиру демократије која спречавају овај јавашлук који ми имамо данас код нас.

За крај, ево вам још једна мисао:
"од демократије је једина скупља ствар кад демократије нема". Мислите о томе.
Препоруке:
0
0
6 недеља, 05 јул 2009 00:37
Ovaj tekst...
...je ispod nivoa NSPM! Argumentacija je slaba, teze su zamenjene i nedovoljno promisljene...
Препоруке:
0
0
7 недеља, 05 јул 2009 09:30
Харалампије
"Овај текст..." је у праву. Демократија је један од најчешће коришћених израза уопште и користи се у целом свету, за све и свашта. И политикологија се последњих година развија као демократологија. За демократију се изјашњавају "сви", постала је политичка мода, ма шта ко под тим изразом подразумевао. Велика је то и широка тема, и треба је отворити.
Међутим, без демократа нема ни демократије. Демократија је као "пита", таква је какви су јој састојци.
Како доћи до квалитетних "састојака" са данашњим одгојем, образовањем и медијском машинеријом? Све је подређено тржишту. Материјална добит се скупо плаћа духовним сиромашењем.
Понекад се запитам, да ли савремени свет клизи ка друштву које ће "личити" на антички грчки полис, нешто као "глобални полис", у којем ће постојати богати, уместо "слободних" грађана као мањина (без врлине, наравно), велика већина савремених "робова глобализације" и значајан број оних који су застали на путу од роба до грађана.
Препоруке:
0
0
8 недеља, 05 јул 2009 13:07
Татијана
Од демократије је остао једино начин на који се бира власт и ништа више. Јер, на крају путешествија, изабрани и њихови маркетиншки тимови честитају једни другима на одлично обављеном послу, док народ потом схвата да се под именом фирме која слови за демократију уствари крије превара - предизборна обећања се покажу као безочне лажи, немилосрдно застрашивање као јефтин психолошки трик а принципијелност и одлучност као обична фарса односно глума за "Оскара". Све легално и демократски. Само, где је овде за милога
Бога демократија?!
Није проблем у демократији или народној памети, коју је уопште узев, опасно подцењивати, проблем је у спречавању њене злоупотребе у циљу долажења и опстајања на власти.
Препоруке:
0
0
9 понедељак, 06 јул 2009 03:52
Srboljub Savic
Steta vremena za pisanje i citanje.
NSPM bi vise ucinila sistematskim pristupom -
kompetentnim clancima od razjasnjenja pojmova,
preko zakona do prakse u Srbiji ( i uporedjenjem
sa srecnijim ili nesrecnijim zemljama).
Demokratija (rec) je samo veoma uopsten pojam, koji sam posebi, ne znaci dovoljno, ni za ocenu,
a jos manje negaciju "a priori".
Iako nema sumnje da su "mocnici" - organizovani
u nameri da omoguce koriscenje (eksploataciju)
svih resursa (izvora stvaranja nove vrednosti) za
ciljeve koje oni postavljaju, isticuci "etiketu"
demokratije, obezbedili sitem "zaludjivanja" demosa, ipak sve nije crno-belo.
Pravo glasa:
Dug je proces do dobijanja prava glasa, ipak
osnove demokratije.
Postoji (kako gde i kako kad) i gubitak prava glasa, sto svakako nije glavni problem demokratije.
Politicke partije:
Organizovane grupacije za "reklamu (marketing) i prodaju (sales)" politickih "ideja"- "pakovanja " interesa "mocnika".
Politicke partije Srbije:
Tuzne organizacije za "drp, sada"(sutra, vec nema).
Beskrupulozne, bez programa, forme, finansijske kontrole, spremne na bilo kakvo udruzivanje, samo
ako omogucuje drzanje "vlasti" i svih koristi iz nje.
Izrugivanje naroda i imitiranje drzave i svega sto
ona mora da predstavlja i radi.
[Drzava (nigde) ne moze da funkcionise bez poreza i
doprinosa. Kako drzava Srbije da naplati poreze, kad politicke partije mogu da postoje bez knjigovodstva i racunovodstva - finansijske kontrole?]
Inace, drzave koje "prodaju brend - demokratija"
(vise brutalnom silom) ne dozvoljavaju mnogo
partija (dve dosta, tri - forme radi, sustinski-jedna)- nepotrebno trosenje u "marketing".
S. Savic
Препоруке:
0
0
10 понедељак, 06 јул 2009 06:55
м. -ић
Уза све ове надри-високоумне разлоге против демократије, демократија је ипак најбољи систем јер постиже најбоље резултате. Ово ако се правилно примени, тј. ако се строго примени принцип: један човек један глас. А за ово постоји и доказ, веровали или не! Енглеска је стара пољопривредна и узгајивачка земља, и тамо одавно постоје сточни вашари и сајмови, на којима су се процењивала, оцењивала и продавала најбоља грла, што коња што рогате марве, и то лицитацијом: ко да више. Но, какви су чудни, Енглези су имали и доста уврнута правила за те лицитације: нпр, да се паре морају положити пре вагања говечета. Опет, како би купац хтео да зна и овај податак пре но што се одлучи на куповину, постојала је група тзв експерата, који су умели од ока да процене тежину тј. масу говечета. И онда је пре једно двеста година један докони Енглез узео да види колико су добри ти тзв. експерти у поређењу с простом и неуком масом. И узео је да записује процене тзв. експерата, а узео је да записује и процене великог броја обичних посматрача, а на крају би отишао и до ваге да запише колика је стварна мера. И кад је прорадио податке увидео је нешто јако необично: свака експертска процена узета појединачно била је боља од процене било кога обичног грађанина узетог појединачно. Али средња вредност тј просек процена обичних грађана је увек била много ближа стварној мери него процена било ког тзв. експерта. Закључак је да је средња процена великог броја људи најбоља могућа процена и да никакав тзв експерат појединачно нема ту способност. Ово је заправо била само потврда доброг начина управљања над општинским, тј. заједничким пашњацима (енгл. комонс) у Енглеској, где би се сви сељаци скупили и одлучивали пта да раде. А то је основа демократије. И увек, али увек, ама баш увек, када људи почну да куде демократију, то је зато што принцип - један човек један глас - није доследно примењен. И зато, је прави рецепт за успешну демократију : што чешћи избори, и што више референдума.
Препоруке:
0
0
11 понедељак, 06 јул 2009 07:44
Стева Надрљански
Чини ми се да од изворног појма политике (барем ја то тако доживљавам) као личне бриге за сопствени полис, у пракси није остало много, али не бих да теоретишем. Мени је смешна следећа ситуација: чланова странака у односу на укупно становништво има занемарљиво мало; симпатизера поприлично више, али то је сасвим релативан постотак, јер се зна да је скоро свако најмање једном променио странку за коју гласа. А шта се дешава: сви ми остали, огромна већина, приморани смо, да би се "вршила власт", да свој глас дајемо за ту малецну мањину, из чијих се редова потом бирају они који ће заузети поједина места у свим врстама институција - али не по нашој, већ њиховој унутарњој страначкој вољи - да се брину наводно за полис, а у ствари - да се труде да више не сиђу са власти, а пошто знају да је то ипак немогуће, онда се баве пре свега својим интересом (узми све што ти живот пружа). Ствар је утолико гора што нема довољно великог броја људи који ће свој образ продати на такав начин, па се за функције често регрутује олош сваке врсте, само уз услов да стави кравату. Ту престаје наша компетенција, а они потом годину, две, три итд. раде шта хоће, тј. оно што хоће њихове странке. Ми их онда немоћно псујемо, потом се појаве нове политичке рекламе којима опет дајемо свој глас да би сад они мало остваривали своје парцијалне а не наше интересе, и тако у круг и тако док год си жив.
У мом личном случају, демократија нема никакав домет:
1/ не гласам, јер апсолутно немам никога коме бих без остатка дао свој глас, а да гласајући "за" у ствари гласам "против", као што чине многи, не могу
2/ не гласам, јер о свему томе за шта треба да гласам, немам никаквог појма. Не разумем се нимало у економију, у вођење државе, а оно у шта се разумем не бих никад учинио предметом политичког деловања.
Дакле, ја сам једна од колатералних жртава демократије, човек без лица у оквиру система.

Наравно, основна заблуда и извор наших мука је у идеји праведног друштва: нит га има, нит ће га бити.
Препоруке:
0
0
12 понедељак, 06 јул 2009 10:34
Татијана
Заједљиву примедбу на рачун демократије "која статистички изједначује глупост с разумом, а идиотима, само ако их довољно, допушта да управљају светом...", дао је кроз лик Мајора Lawforda маестрални Борислав Пекић у свом роману "Беснило", а енглески писац кримића Daniel Leverquin је још један лик у поменутом делу.
Тек да се напомене ради истине.
Препоруке:
0
0
13 среда, 08 јул 2009 11:29
За Стеву Надрљанског
Нема праведног друштва, али има мање и више неправедног. Да би ово друштво било мање неправедно, било би добро да понеки од редовних гласача, бар повремено прескоче гласање, а ти никако!
Ово прво је на њима, ово друго - на теби!
Поздрав!
Препоруке:
0
0
14 петак, 17 јул 2009 00:59
Авгеринос Мизиотис
Одавно на овом месту нисам прочитао бескориснији текст. Уз уважавање права на свачије (МА КАКВО) мишљење ипак смета појава једног овако и оволико анахроног текста. Изгледа као да су га писали другосрбијанци и еуфоричари (само за измењеним мотивом).

Екстремизам било које врсте и са било које стране је накарадан и неприродан. А апсолутизам ма како просвећен је само друго име за екстремни елитизам и наметање туђе воље.

Срби су после 1389. били принуђени Божјом вољом да крену путем демократије и саборности (у међусобним односима) да би преживели, а сваки екстремизам који би се појавио доносио им је само зло, као нпр. Александар Обреновић или Александар Карађорђевић или најскорији Милошевић.

С вером у Бога, ПАМЕТ У ГЛАВУ!
И поштуј друге да би те поштовали!!!
Препоруке:
0
0
15 петак, 17 јул 2009 13:09
Радош Бакић
У глобалној еуфорији слављења демократије сматрам корисним да се чују и критички тонови поготову ако су добро аргументовани као што је то случај са овим чланком. Са тачке гледишта аутора овог коментара демократија је благо речено прецењена. Она је својеврстан облик модерног царевог новог одела, јер ко није спреман да јој се диви ризикује много тога.Присетимо се да је Платон демократију сматрао као једним од последњих фаза у распаду друштва.Идеалима мудрости и искуства се у демократији претпоставља идеал младости тако да чак и стари желе да буду млади. А то је пак ѕбог тога што је, како објашњава овај велики филозоф,у демократији човек оријентисан на испуњавање својих бескрајних прохтева који га не воде никуда и који му стварају све већи и већи хаос у души.Демократију карактерише неконтролисана слобода појединца док је са друге стране образовни систем лишен учења о темељним вредностима живота.
Чак и оне земље које су највећи промотери демократије(што не ѕначи аутоматски да је њихов систем власти аутентично демократски)и те како су спремне да се одрекну принципа у које се заклињу када су њихови интереси у питању. Тако су на пример Уједињене нације по дефиницији недемократска организација јер ако је нешто супротно демократским принципима онда је то институција вета.
Један наш познати аналитичар навео је пример земаља које су крахирале са увођењем демократије и супротно томе, неке које су веома просперирале у недемократским системима. Што се тиче Србије, аутор коментара сматра да је период после 1905. који се велича због нивоа демократије,у ствари ѕначио нестајање српске државе и директно или индиректно изазвао небројене жртве.
Да би у демократији особа могла да квалитетно гласа она би морала да има добар увид у стварне интересе земље, што у ствари значи да колективна свест мора бити на високом нивоу. Али под тим условима, да су грађани високо свесни интереса друштва, сваки систем власти би дао резултате,јер никад и није проблем у систему колико у људима.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер