Прилог критици "демократије" је преко потребан, али овакав ће бити разбуцан од стране "демократа", па ће ово писаније имати супротан ефекат. Не искључујем да је то права намера, свашта сам се нагледао у животу, али претпоставимо да је онако како пише.
Демократија је постојала само у старој Грчкој, али не треба заборавити да су стари Грци били у непрестаном рату, или спољнем или унутрашњем. Није ни чудо, кад двојица демократски могу трећем да раде шта хоће, као што смо видели у Босни.
Зато данашња демократија на Западу постоји само у уставно-правном оквиру, који је изнад демократије и који је истовремено и ограничава и гарантује. "Изворна" демократије се продаје тамо где је потребно заоштрити унутрашње сукобе, у свим осталим случајевима закон је оно што се поштује. Таква демократија има само један крај - диктатура, што аутор и сам подржава, иако он то другачије зове.
Мислим да је много боље погледати недостатке садашњег система и поправљати што се може, у складу са нашим потребама, знајући да раја нема на земљи. Можда сам циник, али једно од личних задовољстава које ми демократија пружа је да могу да позовем пријатеље гласаче ДС да ми плате пиће Динкићевим акцијама које су тако ревносно уписивали прошлог лета.

A delegatski sistem?

...je ispod nivoa NSPM! Argumentacija je slaba, teze su zamenjene i nedovoljno promisljene...

Од демократије је остао једино начин на који се бира власт и ништа више. Јер, на крају путешествија, изабрани и њихови маркетиншки тимови честитају једни другима на одлично обављеном послу, док народ потом схвата да се под именом фирме која слови за демократију уствари крије превара - предизборна обећања се покажу као безочне лажи, немилосрдно застрашивање као јефтин психолошки трик а принципијелност и одлучност као обична фарса односно глума за "Оскара". Све легално и демократски. Само, где је овде за милога
Бога демократија?!
Није проблем у демократији или народној памети, коју је уопште узев, опасно подцењивати, проблем је у спречавању њене злоупотребе у циљу долажења и опстајања на власти.

Уза све ове надри-високоумне разлоге против демократије, демократија је ипак најбољи систем јер постиже најбоље резултате. Ово ако се правилно примени, тј. ако се строго примени принцип: један човек један глас. А за ово постоји и доказ, веровали или не! Енглеска је стара пољопривредна и узгајивачка земља, и тамо одавно постоје сточни вашари и сајмови, на којима су се процењивала, оцењивала и продавала најбоља грла, што коња што рогате марве, и то лицитацијом: ко да више. Но, какви су чудни, Енглези су имали и доста уврнута правила за те лицитације: нпр, да се паре морају положити пре вагања говечета. Опет, како би купац хтео да зна и овај податак пре но што се одлучи на куповину, постојала је група тзв експерата, који су умели од ока да процене тежину тј. масу говечета. И онда је пре једно двеста година један докони Енглез узео да види колико су добри ти тзв. експерти у поређењу с простом и неуком масом. И узео је да записује процене тзв. експерата, а узео је да записује и процене великог броја обичних посматрача, а на крају би отишао и до ваге да запише колика је стварна мера. И кад је прорадио податке увидео је нешто јако необично: свака експертска процена узета појединачно била је боља од процене било кога обичног грађанина узетог појединачно. Али средња вредност тј просек процена обичних грађана је увек била много ближа стварној мери него процена било ког тзв. експерта. Закључак је да је средња процена великог броја људи најбоља могућа процена и да никакав тзв експерат појединачно нема ту способност. Ово је заправо била само потврда доброг начина управљања над општинским, тј. заједничким пашњацима (енгл. комонс) у Енглеској, где би се сви сељаци скупили и одлучивали пта да раде. А то је основа демократије. И увек, али увек, ама баш увек, када људи почну да куде демократију, то је зато што принцип - један човек један глас - није доследно примењен. И зато, је прави рецепт за успешну демократију : што чешћи избори, и што више референдума.

Заједљиву примедбу на рачун демократије "која статистички изједначује глупост с разумом, а идиотима, само ако их довољно, допушта да управљају светом...", дао је кроз лик Мајора Lawforda маестрални Борислав Пекић у свом роману "Беснило", а енглески писац кримића Daniel Leverquin је још један лик у поменутом делу.
Тек да се напомене ради истине.

Одавно на овом месту нисам прочитао бескориснији текст. Уз уважавање права на свачије (МА КАКВО) мишљење ипак смета појава једног овако и оволико анахроног текста. Изгледа као да су га писали другосрбијанци и еуфоричари (само за измењеним мотивом).

Екстремизам било које врсте и са било које стране је накарадан и неприродан. А апсолутизам ма како просвећен је само друго име за екстремни елитизам и наметање туђе воље.

Срби су после 1389. били принуђени Божјом вољом да крену путем демократије и саборности (у међусобним односима) да би преживели, а сваки екстремизам који би се појавио доносио им је само зло, као нпр. Александар Обреновић или Александар Карађорђевић или најскорији Милошевић.

С вером у Бога, ПАМЕТ У ГЛАВУ!
И поштуј друге да би те поштовали!!!