Verovatno jedan od najvećih istoričara sa ovog prostora i jedan od najvećih filmskih umetnika.
Puni informacija,znanja,iskustva,logičnih konstrukcija,objašnjenja.
Velika imena istaknutih Srba.
Samo jednu stvar ne mogu da objasne,
kako je moguće da su Srbi i dalje najveći jugonostalgičari i još uvek najbrojniji poštovaoci lika i dela"najvećeg sina naroda i narodnosti".
A ti narodi i narodnosti su se po drugi put klali u jednom veku,pod direktnim uticajem njegovog političkog uticaja i dužničkog nasledstva(britansko histerično antisrpstvo i zacrtan raspad države za njegovog života).
Ima nešto i do nas.
Po treći put zaredom gradimo kult ličnosti,kao da nas isorija nije ničemu naučila.

Izvanredan tekst E.Kusturice o jos "izvanrednijem" M.Ekmecicu. On je bio najveci poznavalac nacionalne istorije 19.veka. Njegov opus mi je dobro poznat. YU komuniste ( posebno Hrvate i Muslimane) je veoma iritirala njegova sasvim tacna teza o tome da je "vera vododelnica nacije" sto se odnosilo prvenstveno na BiH. Diplomac i doktorant Zagrebackog Sveucilista, M.Ekmecic je izvanredno sacuvao naucnu samostalnost i suverenost u vidjenu istorijske sudbine Srba. Nakon 35 godina zivota i rada na sarajevskom Filozofskom fakultetu, bio je 1992 "prva srpska intelektualna meta" za SDA i ostale muslimanske stranke. Jos je za zivota postao srpski istoricar-klasik, na onome sto je on stvorio mnogi ce da uce, ima vremena.

Stara narodna izreka kaže: "ne uči se vola kako se vuku kola". Gledam ljude po naselju u kojem živim. Sve je manje starijih od mene. Parte pokazuju da umiru i mlađi. Dakle od nas starijih nema vajde kad je u pitanju čitanje u učenje Istorije Srba i Srbije. Sad vidim koliko smo izgubili od Istine u našoj Istoriji. Naša poznata glumica pok. Ružica Sokić izjavila je jednom prilikom da joj je žao jer će umreti a neće pročitati sve knjige. Kad je u pitanju Istorija stvar je još gora. Umrećemo sa mišljenjem da znamo Istoriju svog naroda a ustvari ne znamo ono pravo. Napori da se saznaju prave istine su veliki, isto tako i žrtve da bi se kazala istina a rezultati su minimalni jer ljudi ne veruju da su ih u ime države varali. Najnoviji primer je i serija "Nemanjići" koja je deo pre par godina najavljenog procesa menjanja svesti u Srba. I tako došli smo do nove laži. Moramo prihvatiti gubitak Kosova i Metohije za dobro novih naraštaja. Kojih? Onih koji se neće roditi ili onih koji se rode u inostranstvu ...

Iz ovog Kusturicinog clanka o velikanu Ekmecicu saznao sam vise nego sto bih saznao sam istrazujuci za godinu dana. Jis jednom hvala Ekmecicu sto je ulozio sav svoj zivotni i stvaralacki rad da nas prosvijetli i Kusturici, koji slobodno mozemo zakljuciti, nastavlja Ekmecicevim stpomama i pomaloakodjer se svrstava u red velikana srpske patriotske misli.

Akademiku Muhamedu Filipoviću je hrvatski ustaša musliman ubio (zaklao) oca jer mu je otac spašavao Srbe (upozoravao Srbe na kretanja ustaša, dojavljivao Srbima o mogućim ustaškim klanjima, bunio muslimane protiv ustaškog režima i uopšte bio je veliki Srbofil (lično vjerujem Srbin u duši). Nisu ni svi muslimani isti. Ima zaista muslimana u duši Srba.Toga ima i danas.

Akademik Tumjo je izveo iz zatvora akademika Milorada, posto su akademika Milorada iz ciste netrpeljivosti ( da ne kazem mrznje od ranije) zatocili ljudi oko Alije Izetbegovica.

@ Umesto sloge raspad

Mislim da znam odgovor na vaše pitanje.
Mišljenje naroda formira njena elita.Mišljenje Srba o nekom naconalnom pitanju formira srpka elita.Problem je što srpska elita ne postoji,nego je to jugoslovenska elita koja stoluje u Beogradu od 1944.
Oni su akademici,političari,kulturni delatnici,medijski gospodari.Da zavirite u bigrafije i poreklo mnogih od tih ljudi sa srpskim imenima i prezimenima,videli biste da su im roditelji hrvati,a oni jugosloveni.Njihova deca su u diplomatiji,medijima,NVO,unuci takođe.Dakle jugoslovenska elita vlada Beogradom,Srbima,medijima i otuda žal za tim vremenom.
Poslednja revolucija kod Srba je bila komunistička,a kad bude srpska revolucija biće drugačije.Da li će proći vekovi ili decenije do tog dana ne znam,ali dok se ne dogodi ''regionalna'' saradnja tj jugoslovenstvo će biti važnija od napretka Srbije.

Emira Kusturicu smatram za srpskog rodoljuba i cenim ga zbog toga. Manje zbog njegovog rediteljskog dela, mada je to pitanje za stručnjake.
Nekada se rodoljublje kod njega prelije preko linije dobrog ukusa, pa zalazi u ponašanja koja mu ne služe na čast. Konkretno, on nesporno velikog srpskog istorika Ekmečića u ovom tekstu - prerađuje. Najpre vadeći iz konteksta istoriografske složenosti metode kojom se prošlost istražuje. Zatim, kalemljenjem sopstvenih zaključaka na misli velikog naučnika. On, zapravo, profesora Ekmečića - tumači. To je, doduše, njegovo pravo. Ali, sve uvija u jedan spretno povezani niz u kojem skoro da nema citata, ali zato više ima prepričavanja, a najviše onog što režiser sam smatra da je poruka višedecenijskog istoriografskog rada pokojnog istoričara.
Akademik Milorad Ekmečić je unutar krugova svojih kolega pre svega poznat kao istraživač koji izbegava gotove zaključke, a prema prošlosti je daleko skeptičniji od režisera koji smatra da se "mnogo toga zna".

Nemojte samo biste da postavljate, to su najružniji spomenici!
Ima nekoliko predratnih na Kalemegdanu koje su elegantne, a sve ostale, naročito one partizanske, grozne su, kao glava ili poprsje nabijeno na stub/kolac.
Bolje je napraviti jedan ljudski spomenik s celom figurom, nego deset rugobnih poprsja.

Mi ćemo svim snagama pomoći celokupnom seljaštvu, da izvrši demokratsku revoluciju, da bi tim lakše bilo nama, partiji proletarijata, što brže preći novom višem zadatku-socijalističkoj revoluciji.”
Lenjin je u “Pravdi” 1921. godine to postavio ovako:
“Prva, buržoaska demokratska revolucija prerasta u drugu. Druga rešave uzgred pitanja prve. Druga učvršćuje delo prve. Borba i samo borba odlučuje, koliko će uspeti drugoj da preraste u prvu.”
Imajuči u vidu da je Staljin odredio karakter, taktiku i strategiju Komunističke Partije Jugoslavije, koja se morala bezuslovno provoditi po cenu cepanja države. To je jasno podvučeno i izraženo u članku “Staljin i naš radnički pokret”, objavljenom u partijskom ilegalnom organu “Komunist” ,
gde između ostalog, stoji:
(Nastavak 2)

On nam je objasnio da ta epoha dovršenja buržoasko-demokratske revolucije nosi u sebi nagli prelaz u proletersku revoluciju, pored ostalog i zbog toga što
jedino proleterska revolucija može rešiti nacionalno pitanje…” (Vidi: „Komunist“ , God.. IV, br. 2, 1940).
U komunističkom listu “Trudbenik”, organu radnog naroda Vojvodine, objavljen je članak u januaru 1941 godine pod naslovom “Nacionalno-oslobodilačka borba naroda Vojvodine”, gde doslovno stoji:
“1918 godine srbijanska buržoazija iz Vojvodine, Hrvatske, Slavonije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Kosova, Metohije i Makedonije uz pomoć krupnih kapitalista, veleposednika, i plaćenika, nije dala pravo narodima ovih zemalja da se sami opredele nego ih je podjarmila i silom im naturila svoju hegemoniju…
(Nastavak 4)

Stanić M.@ db
Sve bi bilo poatamn kad bi bar još imao ko, da Vaše "baljezgarije"promovira.Na istorijske događaje treba gledati s aspekta,mesta,ulosva i vremena.Sa ove vremenske distance i meni neke stvari izgledaju čudnovate,ali razumljive, uvažavajući vreme u kome se nešto dešavalo.Ono što Vama nije jasno ,a to je,da se nije radilo o socijalističkim nego o socijalnim revolucijama iako je Oktobarska revolucija imala sve preduslove da to bude.)razradjenu teoriju kapitalizma,revolucionarnu akciju na najvišem nivou,prol.državu i avngardu.)Čovek,kad procenjuje i ocjenjuje prošlo istorijsko vreme mora uzeti masu okolnosti koji su utjecali na tok događaja.Npr. Demokratizaciju sovjetskog društva upropastila je spoljna kap. intervencija,koja sprečava NEP da se konstituiše kao novum i društveno 'ekonomskim odnosima.

Najveći živi intelektualac o najvećem našem istoričaru. Drago mi je da sam živeo u njihovo vreme. Ekmečić zaslužuje mnogo više pažnje nego što mu je posvećeno. Sreća je da je njegovo delo sveobuhvatno i obimno, vreme će pokazati vrednost njegovih stavova i otkrivenih činjenica.