Autore teksta, potpuno ste promašili temu. U početku pričate o teškom stanju u kome se nalazi društvo u celini, dok u drugom delu osipate paljbu, i pri tome koristite izraze nedostojne političkih kometara od kojih je najuvredljiviji i za čitaoca i za onog na koga se odnosi, ali i na samog autora jer govori o siromaštvu rečnika i nedostatku takta: autizam.

Prosto je neverovatno da se u ovako teškoj sitaciji, od vlasti koja je sastavljena po ko zna kojem kriterijumu sa tolikom kritikom osvrće na DSS i Vojislava Koštunicu. Gospodin Koštunica je verovatno, pored Miloševića, političar, na čije rušenje kredibiliteta (otuda i izraz autizam za njega) potrošeno najviše novca. Ko je to finasirao, ne znam. Mogu da nagađam, kao i svaki građanin Srbije.

Moram takođe da reagujem na stav autora da se DSS ponaša kao da nikada nije bio u vlasti i da ne nosi nikakvu odgovornost za stanje u zemlji. Činjenica je da se i u sadašnjoj vladajućoj koaliciji, neki njeni članovi ponašaju kao da su u opozici, nepotizam cveta, tajkunizacija je na vrhuncu...
I šta nam poručuje autor: Koštunica je kriv za sve.
Izvinite molim vas, ali zaključak vam je tendeciozan.

Ja mislim da je svakome ko (ume da) čita između redova jasno da zahtev V. Koštunice za referendum o članstvu u NATO-u najmanje ima veze sa članstvom u NATO-u. To, naravno, ne znači da V. Koštunica ne misli sasvim ozbiljno kada kaže da su građani ti koji treba da odluče o članstvu u NATO-paktu; on to misli, ali hoće da kaže još nešto.

V. Koštunica hoće da kaže da je na građanima da odlučuju o ključnim političkim, strateškim pitanjima, na primer o političkim i vojnim savezima sa drugim državama. Tako sudbonosna pitanja ne smeju da budu prepuštena tzv. političkim elitama.

Zbog čega je ovaj princip toliko važan, zbog čega ovaj princip uopšte nije anahron? Zbog čega ovaj princip - a to je osnovni princip demokratije - ne samo da ima veze sa pitanjem izlaska iz ekonomske krize, već je jedini put izlasku iz ekonomske krize?

Onoga ko je elementarno upućen u globalne a posebno u lokalne ekonomske (ne)zgode, ne treba podsećati da su ekonomsku politiku ove zemlje vodili tzv. stručnjaci - ekonomska politika je bila i ostala potpuno neprozirna "običnom čoveku".

Ekonomisti posebnog kova i nihovi ideolozi uspeli su da spoje dve evropske tradicije: prvo, tradiciju staljinizma (naša ekonomska avangarda bolje od samih radnika i seljaka zna šta je u interesu radnika i seljaka; ekonomisti posebnog kova imaju privilegovan uvid u gvozdeni zakon istorije); i, drugo, njihovi ideolozi su izbor između "Zapada" i "Istoka" predstavili kao izbor između dva sveta, superiornog i inferiornog, civilizovanog i primitivnog itsl, čime su se stavili u najveću blizinu jedne druge evropske tradicije, ideologije koja je cvetala u Nemačkoj tokom prethodne velike krize.

Svima je jasno gde nas je dovela tzv. elita, ekonomski stručnjaci posebnog kova i njihovi ideolozi! Potpuno je jasno da su tzv. elite stručnjaka radile u interesu ekonomske i političke elite a ne u interesu (ogromne većine) građana.

Princip na kome insistira V. Koštunica jeste elementaran ali to ne znači da je anahron. Naprotiv! Mi smo uspavani ideologijom elitizma (elitizma "stručnjaka" i "autentičnih predstavnika evropskih vrednosti"), skloni smo da prihvatimo da neko drugi treba da odlučuje o našoj sudbini, naseli smo na (rasističku!) priču o sopstvenoj nezrelosti, nekompetentnosti, gluposti...

Zbog toga insistiranje Vojislava Koštunice na elementarnom principu demokratije danas ne samo da nije anahrono nego je najaktuelnije! Pa, mi sada vidimo gde su nas doveli "ekonomski stručnjaci" koji su bezuslovno prihvatali diktat EU (u ime neke imaginarne buduće integracije) kao i diktat drugih međunarodnih političkih i ekonomskih institucija.

Zbog toga zahtev da se o ključnim pitanjima odlučuje na referendumu najpre treba razumeti kao poruku da je vlast izgubila svaki legitimitet, tj. kao poziv narodu da sam odlučuje o svojoj sudbini - nismo glupi, nezreli, nepismeni, zaostali (kao što to pokušava da nas ubedi "druga Srbija"), možemo i moramo samo da se staramo o sebi. A to, u krajnoj liniji, znači da sami treba da odlučujemo i o (pre)raspodeli bogatstva.

Ako neko, međutim, očekuje da V. Koštunica izađe sa spiskovima tajkuna koje namerava da uhapsi ili sa planovima o budućim strateškim privrednim investicijama, ako dakle neko misli da V. Koštunica treba potpuno da otvori karte i da sasvim otvoreno saopšti koje sledeće korake namerava da preduzme, onda taj ili ne razume elementarna pravila političke igre ili se samo pravi da ih ne razume...

Тај Чанак (још један!) je опортуниста! Увек уз власт, а кад кола крену низбрдо, прави се Енглез. Сад му нису добри ни они којима се пре само коју годину пресалдумио. Радници морају знати да имају гују у недрима!

Коштуница?
Хм... анахрон јесте. Али му је и срце на правој страни. Десној.
Није му нека партија, истина. Начин презентације им је катастрофа.
Али "екипа" из ДСС-а коју знам није ту само због пара. Него, воле Србију. Стварно.

Шта знам. Да мало подмладе странку и биће они ок. Дао би им ја још једну шансу. Ал` да не примају чланство чим добију мало власти као прошли пут!

Mlađa Dinkić je najveći grobar srpske privrede, samim tim i države. Ostali , kao što su Vlahović, Pitić, Labus, Đelić su ipak manje štetočine poredeći se sa prvospomenutim. Što se tiče Koštunice, on apsolutno snosi svaku odgovornost, što je dosledno sprovodio takozvanu ekonomsku politiku samozvane ekspertske grupe G17+, što je dovelo do prelivanja imovine u ruke pojedinaca, čime se počinila pljačka koja hiljadostruko nadmašuje pljačku tokom nacionalizacije 1945, i čije razmere tek treba da utvrde opljačkane generacije koje tek dolaze.

Питам се да ли господин Вучинић може себе да погледа у очи после овог и оваквог чланка? На страну конфузију и гомилу нелогилности у овој колумни, али изгледа да другачије и не може да буде када је једини циљ овог писанија да се нападне Војислав Коштуница. Да ли се то "жута" и "стручњачка" Србија уплашила плодова свога владања па би сада брже-боље да нађе дежурног кривца? По Вучинићу је Борис Тадић крив што "...покушава да амнестира Демократску странку од одговорности за учешће у власти у претходној коалиционој влади Војислава Коштунице...". Господине Вучинићу, да ли сте заборавили да је већину у тој влади имала Демократска странка са незаобилазним Г17+? Да ли сте заборавили да од 5. октобра 2000. економску политику искључиво креира тај исти Г17+? Да ли знате да садашња власт и председик Тадић држе све конце у овој земљи? Да ли знате да је садашња власт обећала куле и градове а потрошила више од пола свог досадашњег времена на договоре о местима у управним одборима јавних предузећа не испунивши НИ ЈЕДНО обећање? Да ли знате да су министри ове власти прогнозирали напредак Србије управо због светске економске кризе уместо да ураде нешто да њене погубне ефекте ублаже? Да ли је ова или нека друга власт почела да једнострано примењује ССП на штету Србије? Да ли ова или нека друга власт троши немилице сретсва буџета на заташкавање дипломатских скандала, на безбројне извештаје ревизорских кућа не би ли некако прикрили непримерени лоповлук у НИС-у, на инфраструктурне поклоне (можда једног дана) долазећем FIAT-у? Да ли је ова или нека друга власт поклањала најбоље грађевинско земљиште у Београду разним тајкунима и страним амбасадама? Да ли посланици садашње или неке друге власти гласају из Турске, скупштинског ресторана и ко зна одакле? Ко то доноси неуставне Статуте и који председник државе свакодневно крши Устав радећи посао председника једне странке? Да ли је заиста за све крив Војислав Коштуница? Станите пред огледало и погледајте се у очи!

Слажем се да је Коштуници срце на правој страни и да исправно гледа на националну причу. Али зар није ономад Вукадиновић тачно описао ДСС као ”рентијере околности”? Као председник, Коштуница се правио невешт када су отели Милошевића, а дозволио је да га Ђинђић до те мере изманипулише да му је укинуо државу. Као премијер, правио је коалицију прво са Г17 а онда са ДС, и оба пута му се то разбило о главу. Вук Драшковић му је био шеф дипломатије. Ето три (или четири) његова огромна промашаја као политичара. Довољно да му кажемо ”што је доста, доста је.”
Неопходна је нека алтернатива овом политичком дијапазону између Тадића и Чеде, али то нису људи који су имали своје шансе и прокоцкали их.

@Небојша Малић
Није Коштуница правио такве владе "од беса" и у њих постављао поменуте (туђе) министре. Како ниједном није могао сам формирати владу, формирање таквих влада у оним околностима је најмање лоше што се могло урадити за Србију. Да Коштуница није радио то што јесте, не само да би онај први ДОС харао до краја мандата, него би и овај или неки сличан "мини ДОС" дошао раније. Упоредите те владавине објективно!

Читајући чланак закључио сам да је Коштуница био нека врста цара, апсолутни господара Србије, са влашћу на којој би му завидели и Фараони, а о ситној диктаторској боранији да и не говорим. Још само један овакав текст и потуно ћy зборавити да је ДСС увек био у мањини у тој власти, да су га избацивали чим су могли и примали кад су морали, игнорисали и радили шта су хтели, и на крају понизили јавним надгласавањем у вези гасног споразума (о саботирању политике према Косову, укључујући и одлазак у Румунију да не причамо). Још само један текст, само један господине Вучинићу, и савест ће ми коначно бити мирна

@Будимир Лудвиг; 12 уторак, 30 јун 2009 16:37. “Велика је могућност да се такво озбиљно питање не реши на озбиљан начин. Да ли ће свака "баба Смиљана" да одлучује о будућности Србије на референдуму? Ако хоће, таква ће нам и судбина бити.” Sudbina ce nam biti demokratska. Visepartijski sistem, demokratski parlamet, demokratija i privatna svojina su ciljevi koji nemaju alternativu. Nikakav demokratski centralizam ne moze da zameni glas “baba Smiljane”. Pokusali smo sa tim i stigli do klanice. Ponovni pokusaj, reformisanja AVNOJA, posebno ustavom iz 1974. godine, takodje je na stetu gradjana Srbije, ma sta pod tim podrazumevali. Gradjanska kultura Srbije je porazena 1945. godine, posle cega smo culi optuzbe na racun malogradjanske kulture, ali bez dokaza, jer ni nje nema. Gradjevina izgleda sada u planu, na sledeci nacin: kultura, politika, ekonomija. To znaci, bez “baba Smiljane” - ne moze. Kao ni bez sudija koji se drze zakona “ko pijan plota”. Bez ostalih poznatih baba itekako moze, kao i centralizovane demokratije. Ko ne shvata ovu logiku, nije van ovog vremena, vec je zlonameran. Ideja o srecnom drustvu bez SLOBODE i slobodnog sveta eskalirace uvek u pravcu, koji, na kraju, nikud ne vodi. Ko shvati, razumece! Pozdrav, RAVNOGORSKI POKRET DM, Beograd, Milorad Stanojlovic, generalni sekretar.

Где их нађе, што не рече пре, а где су били досад, ко им је бранио, итд.?

Постављењем Д. Бујошевића на место главног уредника "Политике" избачен је С. Антонић, а уз њега и неки други колумнисти (рецимо, Д. Жарковић). Знали смо због чега је неподобан Антонић, али смо се питали зашто ови други. Ако не пре, сада знамо да је то било само да би се релативизовало оно прво: избацивање Антонића; такви су ретки (и неће се тражити нови), а других има колико хоћеш! Кад оно, за ове друге - навала и већа него што се очекивало! Јасно је зашто сам се овога сетио читајући горњи текст!

To što se Sanader povukao iz politike samo pokazuje koliko je Vojislav Koštunica bio u pravu. Zbog čega? Pa, zbog toga što to znači da su evropske integracije stale i da je Koštunica sve vreme pravilno procenjivao da ne treba igrati (samo) na evropsku kartu. To pokazuje da su oni koji su u Srbiji igrali na evropsku i uopšte na zapadnu kartu, za koju su naivno verovali da sigurno dobija, napravili pogrešan izbor.

Taj izbor (mislim na sve porevropske partije, od DS-a do LDP-a), nije bio pogrešan samo sa pozicije nekog opšteg nacionalnog interesa. Procena evropskog bloka da je u njihovom vlastitom interesu da igraju na najjaču opciju (Evropa, Zapad), bila bi sasvim oportuna, politički racionalna, opravdana, samo pod uslovom da je osnovna premisa ispravna - naime, da Evropa nema alternativu, da Evropa sigurno trijumfuje itd. Pokazalo se, međutim, da se pod pritiskom ekonomske krize evropski projekat urušava (i nastaviće još više da se urušava), da je američka moć u svetu pala na najniži nivo od Drugog svetskog rata... u novim uslovima Zapad ne samo da nije u stanju da ponudi šargarepe, već više nije u stanju ni da zamahne štapom.

To znači da su oni koji su savetovali predsedniku Tadiću da odustane od višegodišnje politike kohabitacije (sa Koštunicom) praktično naneli najveću štetu samom Tadiću, a na izvestan način učinili uslugu Koštunici...

1. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, evro je bio 78 din. Danas je 94 din.
2. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, moja plata je bila oko 600 evra. Danas je oko 450 evra.
3. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, komunalije su mi bile 3700 din. Danas su 5000 hiljada.
4. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, markica za prevoz je bila 1400 din. Danas je 2200 dinara.
5. Kad je Kostunica bio na vlasti, struju sam placao 900 din. Danas je 1300 din.
6. Kad je Kostunica bio na vlasti, nosio sam flase vina za useljenje u novokupljene stanove na kredit mojih prijatelja. Danas vise nema razloga za to.
7. Kad je Kostunica bio na vlasti, moji roditelji su kupili novo pokucstvo (frizider, sporet, tv, kompjuter). I dan danas ih zovu "novi frizider", "novi sporet"...Danas, od penzije, to ne bi mogli.
8. Kad je Kostunica bio na vlasti, moji prijatelji su se zaposljavali po stranim firmama. Danas dobijaju otkaze ili strahuju za posao.
9. Kad je Kostunica bio na vlasti, drzao sam novac na stednji u banci. U novembru sam ga podigao.
10. Kad je Kostunica bio na vlasti jedne godine sam letovao u Grckoj, druge u Egiptu. Danas sedim u svom stanu, na godisnjem sam odmoru i pisem ovaj komentar.

Posle svega, svaki napad na Kostunicu smatam ili spinom ili cinizmom.

Baš zato što je bio na vlasti, a ni ovi sada nisu bolji!

Ne znam da li je Kostunica svesno ili nesvesno odigrao ulogu Trojanskog konja Zapada u srpskoj plisanoj revoluciji. Ali odigrao ju je. Odmah zatim, pocela je podrivacka, subverzivna kohabitacija u kojoj je Djindjiceva stranka pocela sa parazitskim odnosom prema stranci nacionalne obnove - koristeci njenu popularnost u narodu i stvarajuci mikro koalicije u vladi kako bi se jednom, zauvek resila DSS-a. To im nije bilo tesko iz dva razloga: velika, strahovita novcana, materijalna i logisticka pomoc Zapada DS-u i ekstremno desnicarskim (neoliberalnim) partijama u vlasti, i, apsolutna nesposobnost Kostunicinih kadrova da radikalno raskrste sa nesposobnim, politicarima sumnjivog morala i karaktera i udju u otvoreni sukob sa DS-om. To ih je kostalo vlasti, stranke i politicke buducnosti. Bez obzira na naizgled povoljan odnos prema nacionalnom pitanju, za DSS mi se ne glasa. Radije cu svoj glas dati politickoj organizaciji koja je usko vezana za pravoslavnu crkvu i ne ulazi ni u kakve predizborne koalicije, pa makar, kao stranka episkopa Nikolaja uoci rata imala 1% birackog tela. Znacu da u taj 1% ulaze nepotkupljivi ljudi koji ne veruju u ovu vrstu demokratije a podrzavaju duhovnu obnovu Srbije. Osnivanje takve organizacije ili pokreta je samo pitanje vremena u Srbiji jer veliki broj ljudi je zainteresovan za srpsku i pravoslavnu opciju i odbranu nasih interesa u srpskom politickom kontekstu.

Da li iko ko se ovde javlja veruje da posle sledecih izbora Velja Ilic, Nikolic ili Kostunica nece uci u koaliciju sa Tadicem i G17+? Pa sta ih onda cini boljim od stranke Cedomira Jovanovica?! Hajde da se u ovom narodu jednom podvuce linija preko koje se ne moze. Ili jesi - ili nisi sa DS-om i Tadicem i sa svim njihovim saveznicima u Skupstini van nje. Ima li ikoga sa druge strane te linije? E, kad bude, bice i Srbiji bolje. A do tada neka, kao i studenti sa Titom 1968, 'nezadovoljni Srbi' sa 'najvecom strankom u Srbiji' i njenim uticajnim predstavnicima - igra Kozaracko kolo.

Е кад би неко у ДСС имао памети да ово што су рекли Љиљана и Газда Груја стави на предизборни спот или плакат, сигурно би се одлепили од 9-10% бирачког тела.
Нажалост, упркос резултатима које су постигли, тамо нема креативних људи који би то умели народу представити и због тога ћемо поново имати плакате у облику државне заставе са неким испразним слоганом.
Причати о економији и бољем животу, а кад добијеш изборе спроводи политику какву хоћеш (национално одговорну, у овом случају). То је добитна комбинација коју је ДС применио и не видим зашто их не најурити њиховим оружјем. Није искрено, али како другачије са гласачима који поверују у 100.000 радних места, 1000 евра, 1000 Италијанских бизнисмена који чекају у Румунији да улете у Србију и белим шенгенима.
И након тога, обавезно извршити прерасподелу ТВ фреквенција!

Postovani gospodine,

radnici u Srbiji tacno znaju ko ih je doveo u situaciju u kojoj su - poimence: Dr Zoran Djindjic, Cedomir Jovanovic, Zoran Zivkovic, Mladjan Dinkic, Bozidar "Derikoza" Djelic, Boris Tadic, Bojan Pajtic, Miskovic, Beko, MK Kostic, Nenad Canak i ostali lideri i lidercici, tajkuni i tajkuncici sa nezajazljivim apetitima...