"Без ЛДП, међутим, Пешчаник остаје без политичке партије којој може пружити неки облик подршке и која може заступати гледишта и идеје које се тамо рађају"..."
Peščanik и LDP имају заједничке родитеље који су били веома заузети ових дана. Пажња им је зато мало попустила, али неће дуго тако бити, ускоро ће овакви несташлуци бити забрањени. Ионако им је пуно тога дозвољено. Мада, треба разумети и ово двоје: деца, ко деца - досадило и њима једно те исто!

...крене да тоне, зна се ко први скаче у чамце за спасавање и безглаво га напушта. Пресушила лова, нису више важни газдама, клима се променила...Време екстремиста, поготово јуришника неолибералне верзије капитализма је неповратно прошло. На политичкој сцени Србије долази до значајног проветравања, те „експерти“ и „јуришници“ пропале идеологије губе тло под ногама, хоћу рећи бирачку подршку. На медијској сцени су те промене евидентне, преко Б92 лакмуса. Овога пута је „другима“ омркло, а „првима“ освануло (рачунајући гробара и енолога у „прве“, хе, хе), све гледајући у сат коме и задња пешчана зрнца управо истичу.
А нису нам веровали када смо им лепо говорили, да се времена мењају и да ничија, па ни „Шилерова“, није довека. Него, да сеиримо мало, ваља се...

Pancic,Prokic,Jovanovic,Pesic,i kako se bese ono zove Predsednoica ,Natasa....(who?) iskocili su iz matrice oslobodilaca 1945. koji su svojim grubim recnikom,frazama i parolama,zaglupljivali i varali narod.Ko bi im se usprotivio, cekala bi ga neka vrsta Golog otoka.Njihovoj pravovernosti nije bilo kraja.
To ruzenje lepog srpskog knjizevnog jezika, agresivno ponasanje, disonantno visoki tonovi u razgovoru pred kamerama,otimanje beneficija,vila,DJIpova,ucenjivanje Tadica da ukida medijske slobode(O Tempora,o Mores?!),zastupanje NABUKO lobija.
Isprljali su demokratiju,uvredili narod.
Za sramotu zvanu LDP i "Pescanik" krivi smo svi.

Ne ide vam na profesionalnu cast sto ste se izjasnili pod obavezno za navijaca. Od navijackog novinara jedino je gori podkupljeni novinar.

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају "Пешчаник" и читају Панчића. Читао сам то "Време" откад су га направили, надао се изненађењима, али бадава - план и програм су чудо. Сећам се кад је покојни Стојан Церовић почео после бомбардовања да извија другачије тонове: на њега се сручила лавина правоверних читалаца које је изневерио само зато што је посумњао у оно што је сам пре тога некритички исповедао. Другачије мишљење у либералним медијима? Пустиће га само ако треба да га потом масакрирају, без могућности масакрираног да се одбрани. Било је неколико покушаја да симулирају оно за шта се залажу (нпр. Антонићев текст о мисионарској интелигенцији, Душан Ковачев поводом једног одвратног напада ad hominem), али све се то утапало у стихију унапред задатог мишљења. Једном сам се изненадио кад је тамо објављен текст о крсној слави, зачудо неутрално интониран; та је неутралност неке правоверне талибане "Времена" толико наљутила да су у следећем броју морали да објаве неке коментаре невероватног степена примитивности (наравно, на рачун оних који држе славу). Хоћу рећи: не волим кад нема изненађења, кад је све по плану и програму. Има ли ту икаквог простора за слободу?
А дефинитивно сам престао изненађења да тражим кад су у Братунац на обележавање годишњице Орићевих злочина у том крају послали новинара задуженог иначе за спрдњу (не могу се сетити имена). Тад ми је дошло из дупета у главу да ту више нема шта да тражим, исто као ни на Томпсоновом концерту.
Узгред, није чудо што су се покавжили. Секташки менталитет који инсистира на сопственој праведности морао их је довести дотле да се међусобно такмиче у исправности. Ка би били на власти, истребљивали би се као комунисти.

Знам да ће се измирити (то се не доводи у питање јер и не зависи од њих) чим стигне нови прокуратор. Међутим, ваља поздравити овај њихов мали инцидент, обрадовао је многе и то баш пред Видовдан. Понавља се, да ни они као и њихови идоли раније, нису тога били свесни. Коб, шта ли?

Nesnosan je totalitaristicki zveket njihovog liberalnog zubnog pomagala. Jadan i ruzan.

Редовно слушам "Пешчаник". Снимам све епизоде. И непријатно ми је када "чвакну" ЛДП. Нисам навикао. Навикао сам да проклињу Коштуницу, да је Тадић другачијих интелектуалних могућности (то би се тако политичко коректно рекло, је л'?), да ударе по Цркви, да се потпуно опусте у увредама на рачун онога до чега пристојни људи држе... Занимљиво је да никада није споменут (бар не чух) Чедомир Јовановић лично. Увек се ради о ЛДП-у, о некој неидентификованој гомили која не уради нешто добро и уради нешто не баш лоше, али прилично неочекивано.
Све је почело жалопојкама кандидаткиње (знам и ја за родну равноправност!) ЛДП за градоначелницу (мада мислим да су избори били за градоначелника) Београда Биљане Србљановић. Наиме, она се у пар наврата вајкала да је нико не позива у ЛДП, да нема места за њу и да не уме да објасни шта се десило. Очигледно је да је, чак и тада, нудила своје услуге ЛДП-у, али ништа. Резултат- нема је међу потписницима Латинкиног писма демократској јавности (мада је оксиморон споменути Латинку у контексту нечега што има везе са демократијом). Нема ни Биљане, ни Теофила, ни Петра... Ствар је почела да пуца одавно, али је сукоб заташкаван. Ни сада тај сукоб медијски не постоји- само на "Пешчанику" можемо да нахватамо докле се стигло, али не и о чему се ради.
Јер "друга" Србија уме да крије своје сукобе боље него што национална опозиција уме да покаже своје јединство.

Теофил Панчић је уз Милоша Васића и остале из "Времена", хорски оћутао када је из редакције отеран Предраг Кораксић, Коракс. Шта се то десило са чуварима морала? Зашто и данас ћуте? Сећам се текста уредника Жарковића, у коме је нагласио да он није као Васић добио награду Браће Карић за новинарство, што је било својеврсно признање целој редакцији "Времена", па и Теофилу Панчићу. Позоришни комади Ненада Прокића се неизводе више у Београду, али вероватно ни у Србији. Теофил Панчић је новинар који је повремено "страна у спору", а повремено би могао бити портпарол тужилаштва за ратне злочине, а то није новинарство. У неговом, цитиираном тексту се види да је представник партијског новинарства. Да је опстао социјализам и Панчић и Прокић би били добри социјалисти,ванпартијци. Мислим да су и Светлана Лукић и Теофил Панчић заслужили да их приме у ЛДП са
признањем партијског стажа од дана оснивања ЛДП.