субота, 03. децембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

О поштовању српских жртава

Kоментари (8) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 12 јун 2009 19:36
Ala
Bravo!Hajde da volontiramo i ako mozemo,nekako pomognemo!
Препоруке:
0
0
2 петак, 12 јун 2009 21:32
Srdjan Jovanovic
Nas odnos prema zopstvenim zrtvama treba posmatrati kao direktnu posljedicu vazalnog mentaliteta koji sve vise i vise preovladava u danasnjem drustvu u Srbiji. U razmisljanja o ulasku u EU i uclanjenju u NATO pakt kao rjesenjima koja nemaju alternative, o bespogovornom izvrsavanje svih medjunarodnih "obaveza" i o nekritickom kopiranju sistemskih rjesenja koja nam se namecu vec godinama, nije moguce lako svrstati kosovske junake, Karadjordja, vojvodu Misica i Savu Kovacevica. Stavise, pobrojani danas kod znatnog dijela gradjanstva izazivaju podsmijeh, jer se njihove ljudske vrijednosti i odnos prema sopstvenoj naciji i domovini kose sa razmisljanjima mozgova vec opasno otupljenih kompjuterskim igricama, novom holivudskom produkcijom idiotizama i splacinama popularno nazvanim "brza hrana". Ne radi se, na zalost, samo o novom modernom vremenu i novim vrijednostima koje u odredjenoj mjeri derogiraju stare, radi se o ekskluzivno srpskom proizvodu, jer danas ne postoji nijedna drzava na svijetu u kojoj podanici mogu da se sprdaju sa istorijom, da javno prizivaju strani protektorat, da se igraju sa drzavnim granicama, a da od maternjeg jezika prave ruglo ubacujuci strane rijeci. Svaka ozbiljna drzava u korijenu sasijeca ovakve pojave jer one nisu dio demokratskih sloboda. Svrstavati Srbiju u ozbiljne drzave bi, medjutim, bilo veoma neozbiljno.
Препоруке:
0
0
3 субота, 13 јун 2009 07:46
Dijasporac
Naravno da ste u pravu, dan sećanja na naše stradalnike i objašnjenje koje ste dali od srednjovekovne Srbije do poslednjeg rata je realistično i zahteva stručnu opservaciju i izućavanje. Moram cenjeni gospodine ipak nešto reči s obzirom da dobro poznajem događanja u poslednjem ratu na prostoru Republike Srpske. Reči patrijarha Germana su humane, "Oprostimo ali ne zaboravimo" , Srbi u Republici Srpskoj nisu ni zaboravili ni oprostili. Istorijsko stradanje našeg naroda je duboko usađeno u biće našeg čoveka, nije se dozvolio drugi Jasenovac, ovde je usvojen princip Leka Dukađinija, oko za oko, zub za zub, oprostit im mogu samo nevino stradali, mi živi nikada !
Препоруке:
0
0
4 субота, 13 јун 2009 12:58
Жељка Бл
У праву је човјек, али нажалост ми смо прилично неозбиљни. Никако да схватимо да нам се историја непрестано понавља управо због тога што никад ништа не научимо.
Последњи рат се и десио управо због тога што смо дозволили да нико никад не сазна за Јасеновац, који је по начину на који су људи убијани најгори логор у историји. Нико не зна ништа о томе. Прије два мјесеца када смо довели људе из јеврејског центра Симон Визентал да нам својим искуством помогну да покажемо свијету истину о страдању Срба у Другом свјетском рату, људи нису могли да вјерују да тако нешто постоји, а да ама баш нико у свијету не зна за то. 800 000 људи је убијено, читав један народ, а нико није платио за то. Постали смо саучесници у злочину над сопственим народом јер смо ћутали.
О овом рату да не говорим. Опет радимо исто, не боримо се за истину. Ко на овој планети зна за другу страну Сребренице. Ту опет долазимо не период прије 65 година. Срби су у Сребреници убијани и тада. Разговарала сам са људима којима је тамо убијено неколико генерација. Нико не зна за то. Нико не зна за истину о Сарајеву, Сијековцу, Озрену- гдје се муџахедини поклали огроман број људи. Нико никад неће ни сазнати ако наставимо овако. Наша обавеза је да се боримо за наше жртве и да не дозволимо да их неко поново убија.
Препоруке:
0
0
5 субота, 13 јун 2009 23:00
Василије Клефтакис (први део)
2000 знакова је премало. Ипак, да покушам да кажем нешто о споменицима Голготе Србије на Крфу; ту проводим по цело лето већ 15 година, и знам о чему говорим. Нећу о познатим и познијим. Мало се, или никако зна да на Крфу постоје само три аутентична споменика које су изградили српски војници за време свог боравка, 1916. године. То су:1.:Споменик на бившем гробљу Дринске дивизије у близини села Агиос Матеос, 2. Чесма у маслињаку – око 2 км од поменутог споменика, и 3. На острву Отони, мало северозападно од Крфа, гроб двојице незнаних српских војника које је море после торпедирања неког брода избацило на обалу. О броју 1.: Њега понекад посећују српски туристи. Из године у годину све је у очајнијем стању. Посетио сам га јуче, и то ме је и навело да ово напишем. Тај комплекс се налази у срамно-ужасном стању, а на Крфу постоји и музеј „Српска кућа“, и – наводно неки српски конзулат! Ограда око комплекса је нагнута, рушевна, метални део зарђао. Приступна камена стаза кроз коју местимично избија коров, високи, густо засађени борови гуше једни друге, ненеговани, неки полусрушени. Сам споменик неочишћеног камена, необновљених слова – једном речи ужас и срамота за оне чији је посао да га одржавају. 2. Спомен чесма у маслињаку, на месту логора Дринске дивизије. Пре 15 година, била је гора од руине. На њу не долази нико. Пре десетак година ју је самоиницијативно, заједно са још неколико Срба добровољаца обновио некадашњи кустос Српске Куће. По речима садашњег кустоса, надлежни српски завод за заштиту споменика је (зато?) не признаје за аутентични споменик. Тачка! Ипак, на њој стоји оригинална спомен плоча са српским грбом и текстом на српском и грчком, да ту чесму подижу својим војницинма официри једног пука (Дринске дивизије)! Споменике 1. и 2. су грчке власти обележиле уредним таблама за обележавање историјских споменика, на грчком, српском и енглеском језику.
Препоруке:
0
0
6 субота, 13 јун 2009 23:01
Василије Клефтакис (други део)
3. На врху брда на острвцету Отони, неких 10-так км. северозападно од Крфа, у дворишту цркве Св. Петке, на ранијем (сада измештеном) сеоском гробљу је споменик двојици незнаних српских војника, чија је тела после торпедирања неког брода море избацило на острво. Мештани су их сахранили, а споменик је са истоветним „рукописом“ српског каменоресца, као и плоча на већ поменутој спомен чесми и из 1916. године. Иако је гробље измештено, Грци су оставили тај споменик на месту и одржавају га. Срби – па чак ни они који имају јахте – а има и таквих, за њега – наравно нит` знају, нит` хају... И тако, од три аутентична споменика само један има званични статус. Није да му то много помаже. Ја сам, вероватно, једини који познанике одведе до спомен-чесме у маслињаку, а на Отони не могу ни ја – нисам јахтовласник, а на моју велику жалост немам ни шансе да то постанем. Да, тамо далеко на Крфу живим ја, али имам мало разлога да кличем: Живела садашња Србија! Поздрав са Крфа!
Препоруке:
0
0
7 понедељак, 15 јун 2009 06:38
Живорад
Текст одличан и аналитичан, на академском нивоу.
Препоруке:
0
0
8 петак, 19 јун 2009 11:44
дада
Господ Исус Христос је рекао само ће вас спасити истина. Рецимо истину и само истину. па ће они мундијалисти бар мало поцрвенити а можда и неће јер они следе непомена
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер