Naivni narativ g. Jeremića. Da li to dotični pokušava da opravda u vidu objašnjenja nama neukima, stavove atlanskih satrapa?
Nego...niko od političkih aktera do sada nije javno skupio hrabrost da pomene jednu nepobitnu činjenicu: "Što se silom otme, milom se ne vraća".
To što bi mnogi, da nam Kosovo ostane a da mi držimo daljinski u rukama i uz put ovako komentarišemo u vidu Zen politike, je sama priča za sebe.
Препоруке:
29
14
3
среда, 14 март 2018 15:01
ja
Jedini politicar...da ponovim, jedini politicar u trenutnoj situaciji a i mnogo godina unazad koji ima smisla za politiku, ne samo to, visoko je obrazovan i verujem da moze da nesto od srbije napravi, naravno ne sam, takodje verujem da moze da okupi ljude oko sebe koji nesto vrede.
Препоруке:
28
18
4
среда, 14 март 2018 16:52
Narod
Gradjani mogu spreciti predaju KiM,Jeremic predsednik Srbije a Djilas predsednik vlade.
Препоруке:
21
9
5
четвртак, 15 март 2018 11:47
радо иде срБин у војнике
Раните синове мајке па шаљите у рат, уместо у иностранство. За кај не би могло?
Но, бранили наши момци из обичних кућа у име срБске елите КиМ 1999. године, па на крају се вратише или не вратише мајкама.
И тако после сваког рата неки Дејтон или Куманово.
Само то нико од мудросера који замерају Вуку неће да каже.
Препоруке:
1
2
6
четвртак, 15 март 2018 11:51
александар
Па не знам.
Вук би могао да приупита мало и свог коалиционог партнера Сашу Јанковића шта мисли о "добијању столице у УН".
Нема ту неке разлике између Господара и такве врсте "опозиције".
Него Вуче, окупљај националну опозицију па се спремајте за демонстрације и референдум.
Мање се дружи са онима који се не разликују од Господара по питању кључних националних питања и који су опозиција личности а не политици.
Препоруке:
5
1
7
четвртак, 15 март 2018 15:16
...
Све је тачно речено! Али је и он као и већина немоћна, ако не одлучи и он и већина да узме своју судбину и судбину земље у своје руке!
Препоруке:
0
1
8
четвртак, 15 март 2018 18:04
Звонимир Бгд
александар
Чудно закључивање. До сада сам навикао на ваше логичне коментаре. А данас видим да Вука Јеремића издвајате из групе оних који се противе личности, а не политици режима. У вези са кључним националним питањем опстанка државе и народа, та политика је НЕПРОМЕНЉИВА још од петооктобарске катастрофе 2000.године, а гласи: Србија на еуРопском путу!
Истакнути члан носилаца такве политике био је и Вук Јеремић, зар не? За разлику од неких, он је указивао на извесну проблематичност услова за постизање таквог циља. Али, никада није проблематизовао сам циљ. И данас његова странка, Народна странка, велича лик и дело Зорана Ђинђића, родоначелника еуРопског пута Србије ("нећемо дозволити да његова жртва буде узалудна", веле 12.марта 2018.!)!!!
Додуше, чланство те странке је хетерогено по том питању, Санда Р. И. је евроскептична по сопственој изјави. Али, за Вука кажу да је "еврореалиста" што оставља утисак смишљене нејасноће ради наивних гласача.
Препоруке:
1
0
9
четвртак, 15 март 2018 20:25
александар
Поштовани Звонимире, у праву сте готово потпуно.
Јеремића сам издвојио јер мислим да је ипак нешто бољи од друштва коме је годинама припадао и друштва са којим је пре пар дана заједнички наступао на изборима.
У оштрој конкуренцији најгорих од најгорих, он му дође некако најмање лош.
.jpg)
Nego...niko od političkih aktera do sada nije javno skupio hrabrost da pomene jednu nepobitnu činjenicu: "Što se silom otme, milom se ne vraća".
To što bi mnogi, da nam Kosovo ostane a da mi držimo daljinski u rukama i uz put ovako komentarišemo u vidu Zen politike, je sama priča za sebe.
Но, бранили наши момци из обичних кућа у име срБске елите КиМ 1999. године, па на крају се вратише или не вратише мајкама.
И тако после сваког рата неки Дејтон или Куманово.
Само то нико од мудросера који замерају Вуку неће да каже.
Вук би могао да приупита мало и свог коалиционог партнера Сашу Јанковића шта мисли о "добијању столице у УН".
Нема ту неке разлике између Господара и такве врсте "опозиције".
Него Вуче, окупљај националну опозицију па се спремајте за демонстрације и референдум.
Мање се дружи са онима који се не разликују од Господара по питању кључних националних питања и који су опозиција личности а не политици.
Чудно закључивање. До сада сам навикао на ваше логичне коментаре. А данас видим да Вука Јеремића издвајате из групе оних који се противе личности, а не политици режима. У вези са кључним националним питањем опстанка државе и народа, та политика је НЕПРОМЕНЉИВА још од петооктобарске катастрофе 2000.године, а гласи: Србија на еуРопском путу!
Истакнути члан носилаца такве политике био је и Вук Јеремић, зар не? За разлику од неких, он је указивао на извесну проблематичност услова за постизање таквог циља. Али, никада није проблематизовао сам циљ. И данас његова странка, Народна странка, велича лик и дело Зорана Ђинђића, родоначелника еуРопског пута Србије ("нећемо дозволити да његова жртва буде узалудна", веле 12.марта 2018.!)!!!
Додуше, чланство те странке је хетерогено по том питању, Санда Р. И. је евроскептична по сопственој изјави. Али, за Вука кажу да је "еврореалиста" што оставља утисак смишљене нејасноће ради наивних гласача.
Јеремића сам издвојио јер мислим да је ипак нешто бољи од друштва коме је годинама припадао и друштва са којим је пре пар дана заједнички наступао на изборима.
У оштрој конкуренцији најгорих од најгорих, он му дође некако најмање лош.