Spalionice smeca proizvode visoko-kancerogene dimove. To je zlo koje se u svetu izbacuje iz upotrebe.
Препоруке:
21
0
2
понедељак, 12 фебруар 2018 20:52
mila w.
Историјска неправда и велико чудо како је некоме уопште пало на памет да у Винчи гради Нуклеарни институт.
Винча је на самом Дунаву, праисторијско насеље тако да је сама градња Института у Винчи била велика грешка. Грешка је још већа што се београдски отпад одлаже у једном од најлепших села поред Дунава.
Тај део Подунавља је познат по засадима воћа, поврћа, тако да ће "спалионица", бити још већа катастрофа за овај крај. То не обећава ништа добро јер се у близини преко Дунава налазе хемијска постројења у Панчеву.
Винча, као и сва друга села у околини Београда су унакажена недозвољеном и накарадном градњом.
Некада позната огледна станица Пољопривредног факултета, у Винчи "Радмиловац" девастирана је и уништена. А то је био најлепши део Смедеревског пута.
Добро се сећам градње Нуклеарног института, који је носио име Бориса Кидрича, лепоте Винче, Ритопека, Гроцке.
Данас је тај део београдског насеља уништен за сва будућа времена.
Препоруке:
19
1
3
понедељак, 12 фебруар 2018 23:46
pitanje za milu vazno je
mila, na kom skupu ste bili u becu, skoro ste opisali? mozete li da ponovite..hvala
Препоруке:
5
0
4
уторак, 13 фебруар 2018 00:59
Кувар Бродски
Долази време кад ћемо се од ових rent a рмпалија бранити организованим грађанским стражама. Битанге нису свесне шта раде. Да је бар идеологија у питању него паре, пу скотине.
Препоруке:
11
0
5
уторак, 13 фебруар 2018 01:49
Vucicevi vitezovi na devojcicu
U utorak ce verovatno samo u Danasu biti vest da je Vucic u isto vreme sejao prijateljstvo po regionu i pustao gorile na devojcicu...
Препоруке:
9
0
6
уторак, 13 фебруар 2018 11:38
mila w.
odgovor na pitanje postovanog komentatora:
У Бечу никада нисам била и не знам о чему је реч. Једини разлог мог јављања је што сам, а можда сте приметили из мојих коментара, родом из тог дела нашег Подунавља. И то је оно што ми даје право да се јавим на овакве вести, јер ово што се сада види и доживи на делу Смедеревског пута од Малог мокрог луга до Гроцке граничи се са немарношћу, непоштовању нашег наследства и показује докле смо спали.
Срдачан поздрав и хвала на постављењом питању. Ако вас још нешто интересује радо ћу вам објаснити.
Препоруке:
3
0
7
уторак, 13 фебруар 2018 12:00
mbgd
za Milu
hvala na odgovoru;
Mila, da li ste negde napisali da ste bili na skupu u Becu gde su domaci tj Austrijanci bili vrlo hostilni prema Srbima ? procitala sam u vasem komentaru,
mozda niste bili Vi?
Препоруке:
2
0
8
уторак, 13 фебруар 2018 12:55
mila w.@mbgd
Не, најискреније не знам о чему се ради. Много о прошлости, о Првом светском рату сазнала сам из причања мојих предака - бака и дека. Други светски рат сам доживела, тако да могу рећи да сам сведок времена.
Нека моја сећања на дане рата и борби за ослобађање Београда од 6-12 октобра сам доживела и записала, тако да знам и добро разумем нашу блиску прошлост.
Знате mbgd много је тога, тако да не разумем да понеки поштовани коментатори дају понекад минусе на прилог, али од стварности се не моћже побећи. Ја не могу да заборавим како је изгледао послератни Београд, као и део о коме је реч.
Смедеревским путем је камион и ауто био реткост, али зато су беле лађе саобраћале од Кладова до Београд. "Господски и поносно" поклањао им се Панчевачки мост када је брод спушто димњак за тренутак док је пролазио испод моста.
Можда је код мене жал за тим временом упоређујући га са описаним стањем тога дела у данашњем времену.
Молим објасните ми догађај у Бечу који сте поменули у вашем питању.
.jpg)
Винча је на самом Дунаву, праисторијско насеље тако да је сама градња Института у Винчи била велика грешка. Грешка је још већа што се београдски отпад одлаже у једном од најлепших села поред Дунава.
Тај део Подунавља је познат по засадима воћа, поврћа, тако да ће "спалионица", бити још већа катастрофа за овај крај. То не обећава ништа добро јер се у близини преко Дунава налазе хемијска постројења у Панчеву.
Винча, као и сва друга села у околини Београда су унакажена недозвољеном и накарадном градњом.
Некада позната огледна станица Пољопривредног факултета, у Винчи "Радмиловац" девастирана је и уништена. А то је био најлепши део Смедеревског пута.
Добро се сећам градње Нуклеарног института, који је носио име Бориса Кидрича, лепоте Винче, Ритопека, Гроцке.
Данас је тај део београдског насеља уништен за сва будућа времена.
У Бечу никада нисам била и не знам о чему је реч. Једини разлог мог јављања је што сам, а можда сте приметили из мојих коментара, родом из тог дела нашег Подунавља. И то је оно што ми даје право да се јавим на овакве вести, јер ово што се сада види и доживи на делу Смедеревског пута од Малог мокрог луга до Гроцке граничи се са немарношћу, непоштовању нашег наследства и показује докле смо спали.
Срдачан поздрав и хвала на постављењом питању. Ако вас још нешто интересује радо ћу вам објаснити.
hvala na odgovoru;
Mila, da li ste negde napisali da ste bili na skupu u Becu gde su domaci tj Austrijanci bili vrlo hostilni prema Srbima ? procitala sam u vasem komentaru,
mozda niste bili Vi?
Нека моја сећања на дане рата и борби за ослобађање Београда од 6-12 октобра сам доживела и записала, тако да знам и добро разумем нашу блиску прошлост.
Знате mbgd много је тога, тако да не разумем да понеки поштовани коментатори дају понекад минусе на прилог, али од стварности се не моћже побећи. Ја не могу да заборавим како је изгледао послератни Београд, као и део о коме је реч.
Смедеревским путем је камион и ауто био реткост, али зато су беле лађе саобраћале од Кладова до Београд. "Господски и поносно" поклањао им се Панчевачки мост када је брод спушто димњак за тренутак док је пролазио испод моста.
Можда је код мене жал за тим временом упоређујући га са описаним стањем тога дела у данашњем времену.
Молим објасните ми догађај у Бечу који сте поменули у вашем питању.