"ЕУ-таназија" може да се шири на исток ако мисли да има добар јарам, под којим би тај исток држала под својом контролом, као првим па и основним условом за проширење. Досадашњи начин проширивања показује да уз сву причу о демократији исте нема, јер су обични људи доведени у ситуацију да на основу обећања, дакле лажи гласају у корист своје несреће. Тамо где је процењено да проширење неће проћи, народ је заобиђен. Све у свему, неквалитетно проширење не може дати добре резултате. Пракса то потврђује. приче како је требало ово или но и томе слично су глупости за испирање мозга. тачно се до сада ради онако како "ЕУ-таназија жели и како хоће и по цену да "маст од у пропаст".

Шта је суштина демократских промена у земљама некадашњег "Варшавског пакта" или источне Европе? У свим тим земљама дошло је до депопулације становништва на разне начине. Број становника се смањио до те мере да долази у питање постојање државе, чак и у краткорочном периоду. Ево нпр. Хрватска има скроз погрешну политику. То се види по пустим местима у Славонији и Далмацији, нарочито у деловима у којима су живели Срби. Нема ко да обрађује земљу. Нема млека и млечних производа па увозе за оно мало становништва које им је остало. Ни остале републике бивше СФРЈ (Албанци се исељавају са Косова и Метохије) нису у нешто бољој ситуацији а исто тако ни у земљама некадашњег "Варшавског уговора" нема бољитка. Људи су преварени, разочарани и одлазе ка простору у којем се боље живи. Хм? Доласком у нову средину почиње процес брисања националног идентитета, мешања нација и раса и на крају остаће Историја која ником не треба јер припада ником. И тако за ово мало што је остало јарам је једино решење.

Негде тамо 1996. када су били они протести коалиције "Заједно" можда сам по први пут нешто чуо о ЕУ. То је тада у мојој глави била заједница јако развијених и уређених земаља. Наравно да су се у односу на нас у том тренутку чинили као нека друга планета. 1999. када смо бомбардовани, ја сам изгубио илузије које сам раније имао. У смислу, наставио сам да верујем да те земље јесу развијене, али нисам више могао да их ценим као људе. Какви су они заједница кад на њих може толики утицај да врши САД? Ту су ми се уништиле илузије о њима као о неким много паметним људима. Схватио сам да су они преко својих медија дезинформисали сопствени народ да би дали легитимитет бомбардовању СРЈ. То што су помагали независност Косова не могу да им опростим. Не мислим на све народе ЕУ, већ на политичаре. За крај, схватио сам да и економски много зависе од САД кад су престали да дају стипендије студентима у истој мери као раније. Чим је била криза у САД, одмах је била криза у ЕУ. Банкрот се ближио Италији...