Заиста... Ако једно од моје деце закасни из школе моја госпоја сместа пада у хистерични транс и наређује да зовем полицију, а ја идем да га тражим, а у глави ми се смењују сцене из американских филмова, иако сам свестан да је то последица масовне параноје... Ако се деси да се једно од моје деце ујутро пробуди шмркаво, моја госпоја одмах изводи перформансе са бочицама за урин и справама за инхалацију, а мене већ у јефтиним приватним лабораторијама зову "манекен копрокултуре"... Срамота ме, али трпим, брак је у питању. Ако једно од моје деце неко звизне преко њушке ја сам приморан да га одмах демонстративно издвајам из тог лошег друштва, јер шта ако му неко избије око или зуб или душу... А није то тако давно било кад сам ја био мали и јео глисте са Циганима и скакоа у Дунав док су родитељи мислили да решавам задатке у парку и упадао у туђе воћњаке бежећи од зрна из ваздушних пушака... Да сам сад ја самом себи син, сместа бих побегао у хајдуке!
Препоруке:
0
0
2
уторак, 02 јун 2009 20:17
Ala Pugacova
Razne teorije kreirane su u oblasti vaspitanja-ni jedna pojedinacno (sto je i razumljivo) nije dobila stoprocentnu potvrdu u praksi:od strogih katolickih konventa do Samerhil sloboda....
Ne bih se slozila sa filozofijom o malim "slobodnim rendzerima" u velikim gradovima zapadnih zemalja jer je stopa kriminala izuzetno visoka.Putovanje podzemnom zeleznicom(kvarovi,strajkovi,beskucnici,dzeparosi) nije bezbedno.Dete mora da se odgaja da slobodno misli,radi,voli,stvara ali dok ne sazri uloga roditelja je nezamenljiva.
Svuda-od Tajlanda do Aljaske-decu vode i vracaju iz skola-danas cesce no ranije:zbog pedofila,kidnapera,agresivnih huligana,narkomana....Nema dece po ulicama velikih gradova bez pratnje roditelja, a od prvog sumraka svi su u svojim kucama i dvoristima.
U Srbiji je zanemarena bezbednost dece-ukinuti su dnevni boravci,deca lutaju ulicama i danju i nocu...
Veliki broj narkomana jeste propust drustva, ali jos vise roditelja koji ,cak i lekari,ne vide kuda njihovo dete ide...
Nesposobna vlada Srbije jos nije izasla s merama zastite porodice,dece,njihove ishrane,obrazovanja i zdravlja u krizi.
Statistike govore o svakom petom gladnom,neuhranjenom detetu u Srbiji.Glad za sobom vuce bolest,invaliditet,radnu i vojnu nesposobnost...
Odbacujuci autoritarnost komunizma drzava je pogresila odbacujuci brigu o deci i njihovo organizovanje kroz razlicite sportske ili umetnicke
aktivnosti u slobodnom vremenu.Puno puta predlagala sam volontere koji bi pomogli skolama i klubovima,sto je pozitivna tekovina Zapada.
Pozdravljam Jovanine tekstove, jer se bave zivotnim problemima koji traze odgovor i sinergiju svih u drustvu,sto je korisnije od jalovih politickih nadgornjavanja .
Препоруке:
0
0
3
среда, 03 јун 2009 08:34
Jasna Simonovic
Svaki put mi se dopadne vaš tekst jer nas upozna sa odredjenim problemom ili stanjem globalno...Kao mi u tekstu o ženama ge mi je ndostajao naš lokalni aspekt na ovo pitanje (ženski postemancipacioni period, trpeljivi balkanski aspekt, povlašćenost žena u preživljavanju rata, itd.), tako mi i u ovom tekstu nedostaje deo o našoj stvarnosti...
U taj deo uklapa se sjajan komentar g Ale Pugačove...Dodaću nešto:
Deca kod nas su roditelji svojim roditeljima, mnogi izdržavaju svoje roditelje (taj spisak bih tako rado istakla negde kao primer časti dece, znam ih nekoliko, a verujem da i drugi ljudi znaju!), roditelje koji se nisu snašli, nisu mogli ili nisu hteli, da nastave normalan život...Deca kod nas trpe bezrezervne primene svakojakih pomodarskih trendova bez zaštite...Deca kod nas trpe benefit-risk neznanje lekara i farmaceuta...trpe posledice šverca...trpe zadimljene ruke svojih roditelja...a često i mnogo prljavije...
g.Nadrljanski, mnogo mi se dopada "sličica" koju ste opisali...
Препоруке:
0
0
4
среда, 03 јун 2009 15:11
u milosti cenzora
bravo jovana, tema je pun pogodak
nemam sta puno da komentarisem, samo cu se osvrnuti na kraj teksta
.... али... шта ако?
sta ako nam padne saksija na glavu dok idemo ulicom, ili nas zgaze kola?
da se zavucemo u kucu? i u kuci vrebaju opasnosti, sta ako izbije pozar, ili nas napadne zemljotres ? a moze dete i da skoci kroz prozor, ili da uzme noz da se samo-iskasapi. kad ima dobre volje opasnosti se svuda nadju.
udar meteora ili komete cu ostaviti za neku zgodniju priliku, a i nema veze da li smo napolju ili u kuci :)
stevo, fenomenalan komentar. nadam se da se niste potpuno predali, i da bar negde pruzate otpor :)
Препоруке:
0
0
5
среда, 03 јун 2009 21:17
Ala
@Stevi
Jeste,ali tada su Cigani bili nasi drugari i delili smo djevreke na pola.
I mi i oni mogli smo da na miru igramo ispred svojih kuca i dvorista jer nas je uvek "nadziravala necija baba s heklerajom u ruci...
Na cosku moje ulice-bas stalno- bila su dva brkata pandura koja su radila svoj posao.Jesmo krali tresnje i zelene kajsije-gde da ih deca nadju u Beogradu danas?
Lepo Vi slusajte gospodju,bar kada su deca u pitanju:od viska brige i ljubavi,glava ne boli....
Препоруке:
0
0
6
среда, 03 јун 2009 21:37
Dragan Jovanović
Trešnje možete naći na Voždovcu, iza studentskog doma 4. april (prema Bulevaru JNA) u nekoliko dvorišta. Ogromne, okićene gustim grozdovima sočnih plodova. Posmatrao sam ih godinama kao student, odolevao izazovu da se u svojim dvadesetim pentram po ogradama i upadam u tuđe avlije, i pitao se šta rade ti voždovački balavanderi kad je svo drveće uporno - netaknuto.
Iznad studentskog doma Patris na Zvezdari ima lepa trešnja ispred zgrade, znači na javnom terenu. E, na nju sam se pentrao. Mator konj. A ni tamo nisam viđao one kojima je "dužnost" da ne silaze sa nje.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 04 јун 2009 09:59
Димитрије Логданов
@ Ала Пугачова
доживљава Србију као земљу у којој родитељи заслужују да им се деца одузму због небриге. То просто није истина. Србија је мала земља, а чак и највећи град у Србији је таман велики да има све, а да не буде "превише опасан". Колико ја знам, статистике говоре много чешће о гојазности деце, а не о њиховој неухрањености. Да ли знате колики је проценат наркомана? Да ли сте икада чули у Србији да је неко киднаповао дете? Да ли те "банде агресивних хулигана" тероришу грађане? Да ли сте звали полицију, или је и полиција са њима у спрези?
Када је почео рат, моја тетка (иначе припадница једног од бивших СФРЈ народа), била је забринута за живот моје мајке, која живи у Београду, где "четници легитимишу по улицама и свакога, ко није Србин, кољу".
Стереотипи о разним статистичким опасностима су стари колико и људски род, али нас данас, произвођачи ДВД, игрица, компјутера, гејмбојева, власници играоница, заједно са целокупним бирократским апаратом институција за бригу о деци (ово већ важи само за запад), терају да закључамо децу и да им не дозволимо да се играју. За чији рачун?
Моја породица живи у центру великог града. Мој шестогодишњи син сам иде у бакалницу у другој улици. Суботом се сам игра у парку. Уме сам да пређе улицу. Уме да препозна "чудне људе", иако су то углавном само чудни људи. Наши пријатељи мисле да смо луди што га пуштамо. Можда су љубоморни зато што њихова деца никада нису попила воду са чесме, а о трешњама да не говоримо.
Поента је у томе да се слободним васпитањем деци омогућава да активно учествују у животу, а не само да буду пасивни посматрачи. Осим азбуке и рачунања, деца морају да науче да расуђују, морају да науче да посматрају свет око себе и да сами извлаче закључке.
Ако их и у томе осујетимо, направићемо управо оно што мултинационалним компанијама треба. Послушан радник (чиновник), несигуран у себе и сумњичав према другима.
Homo homini lupus aut frater est?
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 04 јун 2009 17:14
Миленко С. Стојнић
ПАСТИРСКО УРБАНО ВАСПИТАЊЕ. Да ли сте некада гледали чована док чува овце? Лењо се креће иза стада а само понекад интервенише слањем ''керова'' на оне које су се отргле од чопора. Дрилованог инстикта и опкољене забранама овце мирно пасу. Простор им даје храну, време раст и сазревање - али никада изван или изнад чопора. Да ли вас то асоцира на наше интенцијално (и домско) васпитање? Родитељи, васпитачи и наставници опкољавају децу забранама, пошаљу ''кецове''(или погрде) да опомену када су са оне стране стада, деца сама уче да репродукују лекције(наставници само информишу, родитељи иваспитачи углавном немо гледају)а време брине да одрасту и сазру. Деца су увек део чопора-разреда, школе,породице, навијачког клана... Немају представу о својим потенцијалима, јер су изнад њих чопоративни идеали. Да ли знате колико ће ових дана деци бити поправљено јединица на интервениције старијих? Чопоративна солидарност ће победити стручност наставника и створити лажне представе код деце да су завршили нешто. Чопор кажњава (вредне и даровите) и прашта (покорнима и незрелима). Онда политичари - тај врх чопора - кажу, идемо у Европу! Како? Чопоративно. Али, нова Европа није континент чопора и држава. Она је континент технички и политички напредне мањине који жели да влада већином. Овакви какви јесмо можемо у Европу да будемо део стада. Али, да се вратимо васпитању. Урбани простор је сиромашна и опасна зона васпитања (духовне исхране). Пун је ''звери'' опасних по децу. Раст и сазревање се манифестује као низ изазова борбе за опстанак. А, чим пригусти чопор побегне остављајући децу као жртве. Излаз: време је да напустимо ловачко и земљорадничко-пастирско васпитање. Хеуристике треба. Откривати у школи - то је нова технолошка интенција васпитања. Откривати себе у породици, а не само у навијачким клановима... Требају нам васпитачи методичари, наставници истраживачи, родитељи спремни да шаљу децу на учење ради знања (а не ради оцене). Дошао је крај чопору.
Препоруке:
0
0
9
петак, 05 јун 2009 04:14
ранко
Интересантан чланак, али се нажалост позива на аргументе Американаца што је потпуно неприкладно, то ми који живимо овде добро знамо. Кад посетим Србију пуштам децу да иду свуда са њиховим друштвом, овде ми то не пада на памет. А и у Србији ја морам да знам где иду и шта раде, само што их баш не гледам - што овде морам. Приче и статистике о безбедности су баш то - приче. Једна од таквих прича која се сад просипа је да је вода за пиће у Њyјорку добра јер углавном долази из језера Катскилс региона која су савршено чиста. Сад, ја сам ишао да пецам на та језера, и прво што видим је табла која ме упозорава да рибу дужу од 40цм морам вратити у језеро јер је опасна по здравље због великог процента живе. Наравно од чаше такве воде се нећу отровати, али пијући 10-20 година ко зна.
Наравоученије је да нема мени ко шта да објашњава, нарочито уважене госпође Американке, кад видим и сам шта је и како је. А кад видим каква је садашња генерација деце у Србији, не могу се отети утиску да им треба више родитељске пажње. Наравно, то ником од мојих пријатеља и рођака не пада на памет, лакше је затворити децу испред телевизора и гурнути им игрице у руке. А деца испадају каква једино могу: или прегојена, фрустрирана и несоцијализована, или ко да их је васпитавала улица а не родитељи - што и јесте.
Препоруке:
0
0
10
петак, 05 јун 2009 13:31
Газда Груја
@ Миленко С. Стојнић
...Излаз: време је да напустимо ловачко и земљорадничко-пастирско васпитање.
Хеуристике треба. ...
Дошао је крај чопору.
Не знам да ли сам скоро прочитао нешто боље, написано на српском језику. Свака част, г. Миленко.
Управо то.
То се јасно види - ни обичаји, ни религија, ни култура, ни образовање, ни стил живота, код нас нису прилагођени модерним, урбаним условима. Стога су, сами нараштаји, неселективно, преузели, туђе, за "оно небо" осмишљене моделе. И тај калем се, гле чуда, није примио.
Наши фол "левица" и "либерали" им подилазе, са "још више ћемо да калемимо" пропагандом.
А шта десница ради?
Не видим да је платила прављење видео игрице о Марку Краљевићу. Не видим да је снимљен филм о Милошу Обилићу. Не видим да је снимљена серија о хајдуцима. Не видим да је Косовски бој урађен као спектакл у модерном руху. Било је покушаја (екипе око Двери) за "подигнимо ступове" и сличне медијске акције, али не видим да им је неко прискочио финансијски у помоћ да то медијски заокруже.
Парелално, не видим редизајниране опанке, не видим редизајниран јелек или антерију, не видим ни екстра упакован и брендиран ајвар рекламиран на СиЕнЕн-у. И ТАКО ХИЉАДЕ АРТИКАЛА. Сви наши. И сви не ТРАДИЦИОНАЛНИ, него редизајнирани, модернизовани... Дигитална каца за кисели купус, ако разумете метафору.
Јер то, знате, ДЕСНИЦА треба да ради.
Данас. Иначе, глобализам меље...
1800 и неке, ваљало је писати програме,
1900 и неке, ваљало је узети пушку
2000 и неке, ваља платити рекламу и продати конзументима и нешто "наше".
Све је ово доста просто. Кад се подеси угао посматрања.
Препоруке:
0
0
11
петак, 05 јун 2009 14:42
Ala
@Stevi
Bojim se da ste me suvise drasticno shvatili-ili to malo karikirate-zalazem se za brigu,rad,aktivnosti i protiv sam Samerhila i "cool" roditelja koji se "druze" sa svojom decom....
U Beogradu sve vise je usamljene,emocionalno zapostavljene i neuhranjene dece-cak i iz vrlo imucnih porodica....
Sto se tice bandi huligana,zivela sam svuda sirom zemaljskog sara,ima ih u Beogradu bas kao i u Bronksu:saraju i lome,provaljuju,otimaju penzionerima novcanike,ucenjuju decu ispred skola.Pogledajte unakazene ulaze u mnogim zgradama-ne mogu da se odbrane od narkomana ili huligana....
I to je masovna pojava.
Obrnite telefon bilo kog inspektora za maloletnike da vam detaljnije isprica.No,posto u Srbiji "drve" samo o politici,ovakva zivotna pitanja-vaspitanje,bezbednost i obrazovanje dece,svode se na lose prevode u (fuj kicerskim) zenskim casopisima.
Razvedeni roditelji cesto kidnapuju decu i odvode u inostranstvo;tu su i belo roblje,maloletnicka prostitucija...
Najgore je sto,zbog strasnog siromastva i krize morala,politickog promiskuiteta na javnoj sceni,nemogucnosti zaposlenja,mnogi mladi ljudi,jos deca,
klize u prostituciju,dilovanje droge.
Mozemo da se salimo i nadmudrujemo ali se bojim da je bezbednost dece (i odraslih) ozbiljno ugrozena i da kao drustvo ne preduzimamo prave mere.
Statistika ubistava,samoubistava,tuca,kradja medju maloletnicima potvrdjuje moja uverenje.
Roditeljstvo je vrlo egzaktno merljivo-nakon mnoooooooogo zivaca,ulaganja,strpljenja,trebljenja vaski,lecenja boginja,bubanja nepravilnih glagola,vodjenja na rodjendane i sportske aktivnosti..itd..itd.,-dobijete zdravog,obrazovanog mladog coveka.
A vec ste pomislili da cete dobiti tonzuru k`o rimski papa!
Препоруке:
0
0
12
петак, 05 јун 2009 14:53
Ala
Stevo,pardon,bilo je za Dimitrija!
Dete moze samo da prelazi ulicu tek kada mu (a to zavisi od fizioloskog razvoja) sazri centar za ravnostezu,sto treba proveriti.
U manjim mestima ,lakse je i lepse podici decu.
Ponavljam,punu informaciju imaju lokalni inspektori.Losa je praksa da se u Srbiji u javnost ne iznose cinjenice o maloletnickim prestupima-sto je recidiv socijalizma.
Na Zapadu,cak i manji gradovi ,imaju tzv."no-go" krajeve u kojima zivi siromasnije i kriminalu blize ,mahom,doseljenicko stanovnistvo.
Srbija je "kuca na sred puta"...
Ko se cuva i Bog ga cuva.....
Препоруке:
0
0
13
недеља, 07 јун 2009 10:50
sonja
U okruzenju u kojem sam nisam priometila da postoje deca koja zive na ovakav nacin(ukljucujuci i svoju),ne znam da roditelji svoju decu drze zatvorenu u kucama i ispred kompjutera.Naprotiv,u centru Beograda gde zivim postoje realni strahovi od saobracaja,ali to ne obeshrabruje roditelje na nacin koji je opisan u tekstu.Mozda je u Americi tako,ali ovde znam da nije.
.jpg)
Ne bih se slozila sa filozofijom o malim "slobodnim rendzerima" u velikim gradovima zapadnih zemalja jer je stopa kriminala izuzetno visoka.Putovanje podzemnom zeleznicom(kvarovi,strajkovi,beskucnici,dzeparosi) nije bezbedno.Dete mora da se odgaja da slobodno misli,radi,voli,stvara ali dok ne sazri uloga roditelja je nezamenljiva.
Svuda-od Tajlanda do Aljaske-decu vode i vracaju iz skola-danas cesce no ranije:zbog pedofila,kidnapera,agresivnih huligana,narkomana....Nema dece po ulicama velikih gradova bez pratnje roditelja, a od prvog sumraka svi su u svojim kucama i dvoristima.
U Srbiji je zanemarena bezbednost dece-ukinuti su dnevni boravci,deca lutaju ulicama i danju i nocu...
Veliki broj narkomana jeste propust drustva, ali jos vise roditelja koji ,cak i lekari,ne vide kuda njihovo dete ide...
Nesposobna vlada Srbije jos nije izasla s merama zastite porodice,dece,njihove ishrane,obrazovanja i zdravlja u krizi.
Statistike govore o svakom petom gladnom,neuhranjenom detetu u Srbiji.Glad za sobom vuce bolest,invaliditet,radnu i vojnu nesposobnost...
Odbacujuci autoritarnost komunizma drzava je pogresila odbacujuci brigu o deci i njihovo organizovanje kroz razlicite sportske ili umetnicke
aktivnosti u slobodnom vremenu.Puno puta predlagala sam volontere koji bi pomogli skolama i klubovima,sto je pozitivna tekovina Zapada.
Pozdravljam Jovanine tekstove, jer se bave zivotnim problemima koji traze odgovor i sinergiju svih u drustvu,sto je korisnije od jalovih politickih nadgornjavanja .
U taj deo uklapa se sjajan komentar g Ale Pugačove...Dodaću nešto:
Deca kod nas su roditelji svojim roditeljima, mnogi izdržavaju svoje roditelje (taj spisak bih tako rado istakla negde kao primer časti dece, znam ih nekoliko, a verujem da i drugi ljudi znaju!), roditelje koji se nisu snašli, nisu mogli ili nisu hteli, da nastave normalan život...Deca kod nas trpe bezrezervne primene svakojakih pomodarskih trendova bez zaštite...Deca kod nas trpe benefit-risk neznanje lekara i farmaceuta...trpe posledice šverca...trpe zadimljene ruke svojih roditelja...a često i mnogo prljavije...
g.Nadrljanski, mnogo mi se dopada "sličica" koju ste opisali...
nemam sta puno da komentarisem, samo cu se osvrnuti na kraj teksta
sta ako nam padne saksija na glavu dok idemo ulicom, ili nas zgaze kola?
da se zavucemo u kucu? i u kuci vrebaju opasnosti, sta ako izbije pozar, ili nas napadne zemljotres ? a moze dete i da skoci kroz prozor, ili da uzme noz da se samo-iskasapi. kad ima dobre volje opasnosti se svuda nadju.
udar meteora ili komete cu ostaviti za neku zgodniju priliku, a i nema veze da li smo napolju ili u kuci :)
stevo, fenomenalan komentar. nadam se da se niste potpuno predali, i da bar negde pruzate otpor :)
Jeste,ali tada su Cigani bili nasi drugari i delili smo djevreke na pola.
I mi i oni mogli smo da na miru igramo ispred svojih kuca i dvorista jer nas je uvek "nadziravala necija baba s heklerajom u ruci...
Na cosku moje ulice-bas stalno- bila su dva brkata pandura koja su radila svoj posao.Jesmo krali tresnje i zelene kajsije-gde da ih deca nadju u Beogradu danas?
Lepo Vi slusajte gospodju,bar kada su deca u pitanju:od viska brige i ljubavi,glava ne boli....
Iznad studentskog doma Patris na Zvezdari ima lepa trešnja ispred zgrade, znači na javnom terenu. E, na nju sam se pentrao. Mator konj. A ni tamo nisam viđao one kojima je "dužnost" da ne silaze sa nje.
доживљава Србију као земљу у којој родитељи заслужују да им се деца одузму због небриге. То просто није истина. Србија је мала земља, а чак и највећи град у Србији је таман велики да има све, а да не буде "превише опасан". Колико ја знам, статистике говоре много чешће о гојазности деце, а не о њиховој неухрањености. Да ли знате колики је проценат наркомана? Да ли сте икада чули у Србији да је неко киднаповао дете? Да ли те "банде агресивних хулигана" тероришу грађане? Да ли сте звали полицију, или је и полиција са њима у спрези?
Када је почео рат, моја тетка (иначе припадница једног од бивших СФРЈ народа), била је забринута за живот моје мајке, која живи у Београду, где "четници легитимишу по улицама и свакога, ко није Србин, кољу".
Стереотипи о разним статистичким опасностима су стари колико и људски род, али нас данас, произвођачи ДВД, игрица, компјутера, гејмбојева, власници играоница, заједно са целокупним бирократским апаратом институција за бригу о деци (ово већ важи само за запад), терају да закључамо децу и да им не дозволимо да се играју. За чији рачун?
Моја породица живи у центру великог града. Мој шестогодишњи син сам иде у бакалницу у другој улици. Суботом се сам игра у парку. Уме сам да пређе улицу. Уме да препозна "чудне људе", иако су то углавном само чудни људи. Наши пријатељи мисле да смо луди што га пуштамо. Можда су љубоморни зато што њихова деца никада нису попила воду са чесме, а о трешњама да не говоримо.
Поента је у томе да се слободним васпитањем деци омогућава да активно учествују у животу, а не само да буду пасивни посматрачи. Осим азбуке и рачунања, деца морају да науче да расуђују, морају да науче да посматрају свет око себе и да сами извлаче закључке.
Ако их и у томе осујетимо, направићемо управо оно што мултинационалним компанијама треба. Послушан радник (чиновник), несигуран у себе и сумњичав према другима.
Homo homini lupus aut frater est?
Наравоученије је да нема мени ко шта да објашњава, нарочито уважене госпође Американке, кад видим и сам шта је и како је. А кад видим каква је садашња генерација деце у Србији, не могу се отети утиску да им треба више родитељске пажње. Наравно, то ником од мојих пријатеља и рођака не пада на памет, лакше је затворити децу испред телевизора и гурнути им игрице у руке. А деца испадају каква једино могу: или прегојена, фрустрирана и несоцијализована, или ко да их је васпитавала улица а не родитељи - што и јесте.
Хеуристике треба.
...
Дошао је крај чопору.
Не знам да ли сам скоро прочитао нешто боље, написано на српском језику. Свака част, г. Миленко.
Управо то.
То се јасно види - ни обичаји, ни религија, ни култура, ни образовање, ни стил живота, код нас нису прилагођени модерним, урбаним условима. Стога су, сами нараштаји, неселективно, преузели, туђе, за "оно небо" осмишљене моделе. И тај калем се, гле чуда, није примио.
Наши фол "левица" и "либерали" им подилазе, са "још више ћемо да калемимо" пропагандом.
А шта десница ради?
Не видим да је платила прављење видео игрице о Марку Краљевићу. Не видим да је снимљен филм о Милошу Обилићу. Не видим да је снимљена серија о хајдуцима. Не видим да је Косовски бој урађен као спектакл у модерном руху. Било је покушаја (екипе око Двери) за "подигнимо ступове" и сличне медијске акције, али не видим да им је неко прискочио финансијски у помоћ да то медијски заокруже.
Парелално, не видим редизајниране опанке, не видим редизајниран јелек или антерију, не видим ни екстра упакован и брендиран ајвар рекламиран на СиЕнЕн-у. И ТАКО ХИЉАДЕ АРТИКАЛА. Сви наши. И сви не ТРАДИЦИОНАЛНИ, него редизајнирани, модернизовани... Дигитална каца за кисели купус, ако разумете метафору.
Јер то, знате, ДЕСНИЦА треба да ради.
Данас. Иначе, глобализам меље...
1800 и неке, ваљало је писати програме,
1900 и неке, ваљало је узети пушку
2000 и неке, ваља платити рекламу и продати конзументима и нешто "наше".
Све је ово доста просто. Кад се подеси угао посматрања.
Bojim se da ste me suvise drasticno shvatili-ili to malo karikirate-zalazem se za brigu,rad,aktivnosti i protiv sam Samerhila i "cool" roditelja koji se "druze" sa svojom decom....
U Beogradu sve vise je usamljene,emocionalno zapostavljene i neuhranjene dece-cak i iz vrlo imucnih porodica....
Sto se tice bandi huligana,zivela sam svuda sirom zemaljskog sara,ima ih u Beogradu bas kao i u Bronksu:saraju i lome,provaljuju,otimaju penzionerima novcanike,ucenjuju decu ispred skola.Pogledajte unakazene ulaze u mnogim zgradama-ne mogu da se odbrane od narkomana ili huligana....
I to je masovna pojava.
Obrnite telefon bilo kog inspektora za maloletnike da vam detaljnije isprica.No,posto u Srbiji "drve" samo o politici,ovakva zivotna pitanja-vaspitanje,bezbednost i obrazovanje dece,svode se na lose prevode u (fuj kicerskim) zenskim casopisima.
Razvedeni roditelji cesto kidnapuju decu i odvode u inostranstvo;tu su i belo roblje,maloletnicka prostitucija...
Najgore je sto,zbog strasnog siromastva i krize morala,politickog promiskuiteta na javnoj sceni,nemogucnosti zaposlenja,mnogi mladi ljudi,jos deca,
klize u prostituciju,dilovanje droge.
Mozemo da se salimo i nadmudrujemo ali se bojim da je bezbednost dece (i odraslih) ozbiljno ugrozena i da kao drustvo ne preduzimamo prave mere.
Statistika ubistava,samoubistava,tuca,kradja medju maloletnicima potvrdjuje moja uverenje.
Roditeljstvo je vrlo egzaktno merljivo-nakon mnoooooooogo zivaca,ulaganja,strpljenja,trebljenja vaski,lecenja boginja,bubanja nepravilnih glagola,vodjenja na rodjendane i sportske aktivnosti..itd..itd.,-dobijete zdravog,obrazovanog mladog coveka.
A vec ste pomislili da cete dobiti tonzuru k`o rimski papa!
Dete moze samo da prelazi ulicu tek kada mu (a to zavisi od fizioloskog razvoja) sazri centar za ravnostezu,sto treba proveriti.
U manjim mestima ,lakse je i lepse podici decu.
Ponavljam,punu informaciju imaju lokalni inspektori.Losa je praksa da se u Srbiji u javnost ne iznose cinjenice o maloletnickim prestupima-sto je recidiv socijalizma.
Na Zapadu,cak i manji gradovi ,imaju tzv."no-go" krajeve u kojima zivi siromasnije i kriminalu blize ,mahom,doseljenicko stanovnistvo.
Srbija je "kuca na sred puta"...
Ko se cuva i Bog ga cuva.....