Gospodin Dinić je požurio da se obračuna sa gdinom Antonićem jer je, očigledno, sezona lova na Antonićevu "političku nekorektnost" u toku, pa Dinić ne želi da ostane bez trofeja. Zanimljivo je kako je gospodin Dinić osetljiv na (navodnu) homofobiju kada ova dolazi iz redova "nacinalista", dok je potpuno nezinteresovan za homofobiju ili druge oblike ksenofobije tzv. "druge Srbije". Ja se dobro sećam prvog homofobičnog ispada u "velikoj politici": pri samom kraju Miloševićeve vlasti, Vladan Batić je na jednom velikom opozicionom mitingu izjavio da pripadnici Miloševićevog režima nisu samo kriminalci nego su čak i homoseksualci - sugerišući da je ovo drugo, valjda, još gore. Tada se niko od nevladinih dušebrižnika nije ogradio od ove Batićeve izjave; nikome iz LDP-a ova Batićeva izjava nije smetala kada je sa istim (Batićem) pravio koaliciju. Takođe, nikome iz "druge Srbije" nisu smetale Batićevi i St. Protićevi stavovi o Nediću i Ljotiću. Gospodin Dinić neodoljivo podseća na dežurnog zaverologa "druge Srbije", Jovana Bajforda, koji je, takođe, potpuno indiferentan prema eksplicitnom antisemitizmu istaknutih predstavnika "druge Srbije", dok je u stanju da antisemitizam Srba traži u marginalnim pojavama i ličnostima poput nadri-psihologa Đurđevića i sl. Kada homofobija, ksenofobija, rasizam i antisemitizam dolaze iz "druge Srbije", onda je to za gospodu Dinića, Bajforda i druge NGO-analitičare, izgleda, benigni rasizam. Međutim, ako se neko ko je - poput g. Antonića - prokazan od strane "druge Srbije", usudi da kritički analizira tzv. "politike identiteta", odmah se pojavljuju dežurni NGO-analitičari ne bi li dokazali da se u svakoj fusnoti, reči, slovu, glasu ili pogledu g. Antonića i drugih kritičara "druge Srbije", kriju ksenofobija, nacionalizam ili homofobija.

Антонић је текстом "Пораз геј лобија" показао да не зазире од десничарског популизма, а сада са овим текстом недвосмислено показује да не зазире ни од типичног скин-хед цинизма: као кад скин-хеду кажете да упркос томе што живимо у слободном друштву није дозвољено јавно одпоздрављати фашистичким поздравом, а он се позове на своја права, па каже "где је моја слобода да се изразим?". Е, управо је у томе ствар - слободно друштво није оно у ком је све дозвољено, већ оно у ком је санкционисано нарушавање слободе другога. Ако је Антонић могао без и мало задршке да иступи са нечим толико ниским, увређујућим, нетолерантним као што је синтагма "геј лоби", онда тешко да може сад да његов позив на његове личне слободе буде схваћен озбиљно. Не помаже ово јавно изјашњавањеу ком се Антонић изјашњава као либерал, не помаже ни то што је одједном почео да одговара иако то раније није радио, нити то што је чак одговорио на "Пешчанику". Не помаже, јер у светлу његових досадашњих текстова, може да се види да Антонић поново тражи "лакши пут". Па хајте молим Вас, како сад мислите да Вас било ко схвати озбиљно с овим позивањем на личне слободе, кад сте без пардона претходно онако писали о антифашизму, о хомосексуалцима, и о чему све не - и како све не!

Sa zahvalnoscu pratim dragocenu grupicu autora okupljenih oko NSPM i zato ne mogu da se ne ljutim zbog spremnosti Slobodana Antonica da ulozi toliko sopstvenog integriteta u odbranu neodbranjivog. Dinic nije napisao kritiku, nema ovde polemike, u pitanju je potpuna dekonstrukcija iracionalnosti Antoniceve homofobije. Homoseksualnost je Seksualnost! Mi danas ne znamo zasto se kod svih ljudi Seksualnost ne uoblici kao heteroseksualnost: mozda su u pitanju geni, porodicni odnosi, mozda slucajni propust da se pojmi korisnost heteroseksualnosti. Ali ono sto znamo je da homoseksualci postoje u svim epohama, u najrazlicitijim tipovima drustvenog i porodicnog uredjenja, na svim meridijanima, uprkos brojnim zabranama i proganjanjima. I danas oni ne zele vise da zive u laznim heteroseksualnim brakovima ili da budu evnusi ili nesto deseto, vec zele da zive slobodno u homoseksualnom braku. I to je to, hajmo dalje. Menjajte (se) da bi sacuvali.

Gospodin Antonic bas i nije morao da odgovara gospodinu Dinicu iz vise razloga, prvenstveno sto je Diniceva kritika inferiorna u svakom pogledu u odnosu na originalni Antonicev clanak. Nije valjda da neko ocekuje da gej zajednica prihvati ista od razloga koje tradicionalna zajednica istice. Odgovorom se daje legitimnost necem sto nije ni u peti ogromnoj vecini Srba, pa se u to ne treba preterano ni upetljavati. Drzi focus na onome sto je najprece, a ovo ostalo usput, tek da se ne upusti - a to originalni clanak postize sasvim dovoljno.

Pre neki dan bese i jedan iz Kanade tu na sajtu koji tvrdi da je tamo dovoljno da si homo i zaposlen, i onda si sigurica do krakja zivota, jer nema te sile koja ti moze uzeti posao sta god ti radio! Jovane,razlika izmedju homoseksualnog odnosa, i seksa sa zivotinjama, je naravno u tome da je prvo dobrovoljno, a drugo ne (ko pita zivotinju?), prvo je stvar licnih sloboda i preferenci, a drugo krivicno delo, tako da poredjenja nema i nece ga biti, a ako drustvo nekad ode u tom pravcu da se seks sa zivotinjama legitimise, to svakako nece biti krivica homoseksualaca per se.