Dobar tekst. Nula komentara. A da je nešto o cetnicima i partizanima bilo bi na destine.
Препоруке:
28
6
2
четвртак, 21 децембар 2017 22:25
пензионер Цвико
@ ...,
Коментар је и кад нема коментара. Тишина исто као и бука има своје вредности, само их треба спознати.Кад то урадите долазите до закључка да је сваки коментар сувишан, без снаге. Они којима су оцене у коментару читалаца намењене или не читају наше коментаре или их и поред читања игноришу. Дакле једни друмом, други шумом, чујемо се али конфронтација нема. И тако до иже јеси. Поздрављам све оне читаоце коментаторе који су прешли у ћутологе. Тешка је омча ...
Препоруке:
18
2
3
четвртак, 21 децембар 2017 23:27
Ђед Ђуро
Врло леп и информативан текст.
Не треба ове ствари заборавити.
Препоруке:
16
1
4
четвртак, 21 децембар 2017 23:47
seцоnд хаnd
Интересантано... Које ли је муке имао Толстој-евски у одсуству конкуренције других медија нарочито ИТ и прилично оскудне инциденце писмености ? А сада, не чини ли се да понестаје писаца ? Као аналогија остварења мисли товариша Лењина о бирократрији ?
Бај-д-веј, има ли шансе да анонимни писци коментара добију бар неко сокаче, ако не тунел ил` подвожњак ?
Препоруке:
6
5
5
петак, 22 децембар 2017 11:44
ел србињо
ако се не варам, у ровињ се током деведесетих сместио још један, од срца а не професионални, аутошовиниста - мирко ковач. или већ негде у истри. тобоже истра је оаза услед пустиње национализма. дозлабога досадан писац. у политици осветољубиви мрачњак са убилачким склоностима.
Препоруке:
19
1
6
петак, 22 децембар 2017 13:30
Nije srbstvo
oslobodjeno komentarima od Osmanlija nit od shvabA svakojakih.
ZnajU SVI posetioci kako se do sloBode dolazi.
Препоруке:
6
2
7
петак, 22 децембар 2017 21:33
momir
Da se pridružim povodom "uloge" Bore Ćosića u društvenoj stvarnosti posleratne Jugoslavije i njegove uloge u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti, kao i "uloge njegove porodice" u svetskoj i domaćoj revoluciji. A to je ono što Bižić ne poznaje ili previđa ili zamagljuje.
Bora Ćosić je kao gimnazijalac, ali i kao skojevac, učestvovao u hajkama na svoje drugove koji se nisu slagali sa posleratnim političkim sistemom. Samo je mali broj učenika Beograđana pristao na "ulogu" da se nađe režimu na usluzi, i u njih je spadao i pisac tih "Uloga". Potkazivanje svojih drugova bilo je samo početak "uloge" i ti denuncijatori nisu se libili da je nastave. Skojevci su dobijali mnogobrojne "zadatke" od onih "gore", koje su oni "samoinicijativno" dopunjavali. Njihova uloga se najčešće sastojala iz prisluškivanja i potkazivanja "višim organima" svojih školskih drugova, zatim kritikovanja svojih drugova što nisu dovoljno poslušni i "odani" režimu, sa obaveznim dodatkom pretnji nekom kaznom.
Препоруке:
19
1
8
петак, 22 децембар 2017 21:52
momir
- nastavak -
Ponekad su sasvim neposredno izvršavali grublje "zadatke", koji u totalitarnim sistemima obično pripadaju policiji ili nekim specijalnim ideološkim i partijskim odredima. Tada su organizovali i učestvovali u grupnom prebijanju "neprijateljskih elemenata", u pravljenju spiskova za hapšenje "nepoželjnih", pomagali "organima vlasti" da vrše hapšenja, stražarili pred kućama "neprijatelja", učestvovali u pretresu njihovih stanova, prisustvovali njihovim policijskim saslušanjima, svedočili "prema potrebi" na suđenjima, što se sve smatralo naročitom čašću.
U Ćosićevom romanu, u kome se opisuje ponašanje jedne beogradske porodice u posleratnim godinama, "uloge" su date u poluironičnom i polušaljivom tonu. Porodica je bila "revolucionarna" i sva ona razaranja ostalih beogradskih i srpskih porodica izvedena, između ostalog, i posredstvom piščeve porodice treba shvatiti šaljivo. Eto, kaže pisac romana, dešavale su se svakojake stvarčice, ali sve je to na kraju
Препоруке:
14
2
9
петак, 22 децембар 2017 22:06
momir
- nastavak -
krajeva zabavno.
Dramatizovan, Ćosićev tekst otkriva svoje slabosti i na pozornici postaje bledunjav i ravan, dramski je "probušen", što je i razumljivo, jer se prava istina ne sme dati, a ono što bi trebalo da bude šaljivo jednostavno je lažno.
Bižić je priču o potonjoj komunističkoj i postkomunističkoj sudbini Bore Ćosića dosta korektno izneo i njegov (Bižićev) estetički sud o Ćosićevim "Ulogama" verovatno bi splasnuo u svom oduševljenju da je, na osnovu postojećih izvora, uzglobio mnogo poznatih činjenica u predstavu o Ćosićevoj književnoj vrednosti.
Grotesknije od Ćosićeve "ispovesti" iz 90-ih godina kako više nije mogao živeti u Beogradu i Srbiji ("zgadilo mu se") jeste to što ga je ovdašnja sredina trpela pet decenija i pritom uzdizala kao književnu veličinu.
Препоруке:
17
1
10
субота, 23 децембар 2017 23:34
Сељак Беземљаш
Поштовани господине Бижићу.
Ми историчаре имамо али животописе историјских личности,рачунајући и Косту Мајкића немамо.
Друштвена клима (тако се то ваљда каже)није погодна да се објасни да ли је Коста био искрен као вођа радикала или као вијећник тог ЗАВНОБИХА.Зашто је и како преумио.
Као човек који припада гутемберговој галаксији ја сам књигу "Црвени краљ"прочитао одмах по изласку из штампе и пре напада на писца.Лоша књижевност.Лагано и популарно.
(То је мој субјективан став до кога држим.Једино добро што је Ивановић написао је роман не Аризане"већ "Аризани".Велика новина је било коришћење локалног говора.Санда Аризани главни јунак романа је Шоп.)
У књизи нема ништа увредљиво.То је као вештак сведочио и професор етике Вуко Павичевић.
Разлог за напад није дошао из књиге већ из природе система и технологије власти.
С времена на време по неко би био означен као "непријатељ"и био пљуван и осуђен.Тако су остали "правилно"мислили и писали.
наставак
Препоруке:
8
2
11
недеља, 24 децембар 2017 21:31
Сељак Беземљаш
наставак
Случај Боре Ћосића и друштва око њега, је доста једноставнији.
Ту је на делу масовно кориштена досетка Црногораца. "Ја теби сердаре а ти мени војводо а каква смо г.... то ми знамо".
Општи оквир за то је некомпетентно друштво.
Од шездесетих није било економског развоја,политички на делу је била дегенерисана диктатура "црвених клерикалаца"национално створено је осам држава...победници у грађанском рату 1941-1944 "крвавих руку до рамена"оглашени су хуманистима.....дневно је певано више ода него од Ћирила па до 1944 и све је било лепо и часно док су се некако намицале паре.Држава је банкротирала 1983 а многима се "згадило" и тржили су и нашли нову "сису".
.jpg)
Коментар је и кад нема коментара. Тишина исто као и бука има своје вредности, само их треба спознати.Кад то урадите долазите до закључка да је сваки коментар сувишан, без снаге. Они којима су оцене у коментару читалаца намењене или не читају наше коментаре или их и поред читања игноришу. Дакле једни друмом, други шумом, чујемо се али конфронтација нема. И тако до иже јеси. Поздрављам све оне читаоце коментаторе који су прешли у ћутологе. Тешка је омча ...
Не треба ове ствари заборавити.
Бај-д-веј, има ли шансе да анонимни писци коментара добију бар неко сокаче, ако не тунел ил` подвожњак ?
ZnajU SVI posetioci kako se do sloBode dolazi.
Bora Ćosić je kao gimnazijalac, ali i kao skojevac, učestvovao u hajkama na svoje drugove koji se nisu slagali sa posleratnim političkim sistemom. Samo je mali broj učenika Beograđana pristao na "ulogu" da se nađe režimu na usluzi, i u njih je spadao i pisac tih "Uloga". Potkazivanje svojih drugova bilo je samo početak "uloge" i ti denuncijatori nisu se libili da je nastave. Skojevci su dobijali mnogobrojne "zadatke" od onih "gore", koje su oni "samoinicijativno" dopunjavali. Njihova uloga se najčešće sastojala iz prisluškivanja i potkazivanja "višim organima" svojih školskih drugova, zatim kritikovanja svojih drugova što nisu dovoljno poslušni i "odani" režimu, sa obaveznim dodatkom pretnji nekom kaznom.
Ponekad su sasvim neposredno izvršavali grublje "zadatke", koji u totalitarnim sistemima obično pripadaju policiji ili nekim specijalnim ideološkim i partijskim odredima. Tada su organizovali i učestvovali u grupnom prebijanju "neprijateljskih elemenata", u pravljenju spiskova za hapšenje "nepoželjnih", pomagali "organima vlasti" da vrše hapšenja, stražarili pred kućama "neprijatelja", učestvovali u pretresu njihovih stanova, prisustvovali njihovim policijskim saslušanjima, svedočili "prema potrebi" na suđenjima, što se sve smatralo naročitom čašću.
U Ćosićevom romanu, u kome se opisuje ponašanje jedne beogradske porodice u posleratnim godinama, "uloge" su date u poluironičnom i polušaljivom tonu. Porodica je bila "revolucionarna" i sva ona razaranja ostalih beogradskih i srpskih porodica izvedena, između ostalog, i posredstvom piščeve porodice treba shvatiti šaljivo. Eto, kaže pisac romana, dešavale su se svakojake stvarčice, ali sve je to na kraju
krajeva zabavno.
Dramatizovan, Ćosićev tekst otkriva svoje slabosti i na pozornici postaje bledunjav i ravan, dramski je "probušen", što je i razumljivo, jer se prava istina ne sme dati, a ono što bi trebalo da bude šaljivo jednostavno je lažno.
Bižić je priču o potonjoj komunističkoj i postkomunističkoj sudbini Bore Ćosića dosta korektno izneo i njegov (Bižićev) estetički sud o Ćosićevim "Ulogama" verovatno bi splasnuo u svom oduševljenju da je, na osnovu postojećih izvora, uzglobio mnogo poznatih činjenica u predstavu o Ćosićevoj književnoj vrednosti.
Grotesknije od Ćosićeve "ispovesti" iz 90-ih godina kako više nije mogao živeti u Beogradu i Srbiji ("zgadilo mu se") jeste to što ga je ovdašnja sredina trpela pet decenija i pritom uzdizala kao književnu veličinu.
Ми историчаре имамо али животописе историјских личности,рачунајући и Косту Мајкића немамо.
Друштвена клима (тако се то ваљда каже)није погодна да се објасни да ли је Коста био искрен као вођа радикала или као вијећник тог ЗАВНОБИХА.Зашто је и како преумио.
Као човек који припада гутемберговој галаксији ја сам књигу "Црвени краљ"прочитао одмах по изласку из штампе и пре напада на писца.Лоша књижевност.Лагано и популарно.
(То је мој субјективан став до кога држим.Једино добро што је Ивановић написао је роман не Аризане"већ "Аризани".Велика новина је било коришћење локалног говора.Санда Аризани главни јунак романа је Шоп.)
У књизи нема ништа увредљиво.То је као вештак сведочио и професор етике Вуко Павичевић.
Разлог за напад није дошао из књиге већ из природе система и технологије власти.
С времена на време по неко би био означен као "непријатељ"и био пљуван и осуђен.Тако су остали "правилно"мислили и писали.
наставак
Случај Боре Ћосића и друштва око њега, је доста једноставнији.
Ту је на делу масовно кориштена досетка Црногораца. "Ја теби сердаре а ти мени војводо а каква смо г.... то ми знамо".
Општи оквир за то је некомпетентно друштво.
Од шездесетих није било економског развоја,политички на делу је била дегенерисана диктатура "црвених клерикалаца"национално створено је осам држава...победници у грађанском рату 1941-1944 "крвавих руку до рамена"оглашени су хуманистима.....дневно је певано више ода него од Ћирила па до 1944 и све је било лепо и часно док су се некако намицале паре.Држава је банкротирала 1983 а многима се "згадило" и тржили су и нашли нову "сису".