Немачка стратешка офанзива названа операција Тајфун је предвидела две офанзиве које би обухватиле Москву у кљешта. Северну операцију против Калињинског фронта требало је да изврше 3. и 4. оклопна армија и да истовремено пресеку железничку пругу Москва-Лењинград, док је јужна операција била уперена против Западног фронта јужно од Туле коју је требало да изврши 2. оклопна армија, док је 4. армија требало са запада дирекно напредује ка Москви. Посебан оперативни немачки план, под именом операција Вотан је био уврштен у последњу фазу немачке офанзиве
На почетку су совјетске војске вршиле стратешку одбрану Московске области изградивши три одмбрамбена појаса и разместили новобразоване армије и довели појачања из Сибирског и Далекоисточног војног округа. На крају, како је немачка офанзива заустављена, совјетски су извели контраофанзиву и мале офанзивне акције како би одбацили немачке армије назад на положаје око градова Орела, Вјазме и Витепска, замало опколивши три немачке армије у овом про

Догађаји код Москве пре 63 године још увек су предмет спорења међу историчарима који разматрају како конкретне епизоде битака и веродостојност њиховог описа у овим или оним изворима, тако и понашање команданата с обеју страна фронта. Стећи јасну и разговетну слику тих догађаја, схватити колико су исправне биле ове или оне одлуке, можемо само после дубоке анализе тока борбених дејстава и састава снага које су у борбама учествовале. Ретко се који аутор, пишући за широку публику, оптерећује дубоком анализом механизама те војне кампање, а међутим управо таква анализа омогућава да се схвати огромна улога беспримерног подвига наших предака, заснованог на тачном стратешком прорачуну команде. У таквом истраживању зачудо највише помажу документа и успомене наших противника.
Да, лето 1941. године беше препуно победничких извештаја - заузети су Минск, Кијев, Харков, Смоленск, заузета је Прибалтика, немачки тенкови су напредовали ка Москви, Лењинграду, Ростову.

У позадини су формиране нове јединице, каткад не нарочито добро обучене и опремљене, али су постојале, стизале на фронт и бориле се, задржавајући Немце који су и даље имали превагу у моторизацији и управљању трупама. И поред тешких совјетских губитака, показало се да се још ниједна друга армија није толико успешно борила са Немцима. “Немачка армија је до рата са Совјетским Савезом трпела изненађујуће мале губитке. У свим војним кампањама од почетка рата немачке копнене снаге су укупно изгубиле мање од 100.000 убијених и несталих. Исто толико само убијених изгубиле су већ за првих осам недеља рата против Совјетског Савеза” - писао је генерал Б. Милер-Хилебрант. Совјетска армија је Немце приморала да летње борбе плате онолико колико су их заједно коштали освајање Пољске, Норвешке, Француске, Балкана, Крита и победе у Северној Африци током лета 1941. године.

Jedan od mojih pacijenata,bivsi porucnik Wermacht-a,pricao mi je da je vec decembra 1941.svima bilo jasno da je rat izgubljen!Nemacka vojska slabo opremljena,gladna,smrzavala se u letnjim uniformama pred Moskvom!Pocela su i prva dezertiranja.Njegov mladji brat imao je nesto vise od 18 godina,bio je slabog zdravlja i resio je da se preda.Uhvatila ga je vojna policija i streljala!

ODBRANA MOSKVE, odakle Vam podatak da Hitler nije mislio zauzeti Moskvu? U knjizi Mein Kampf, Hitleru je uništenje SSSRa i zauzimanje evr.prostora sve do Urala, bila životna misija. Slavene poklati i rastjerati, a na tim prostranstvima stvoriti novu zemlju za njemački narod.
Samu Moskvu po Hitlerovoj želji trebalo je uništiti i na njenom mjestu napraviti umjetno jezero. Potpuno uništenje bilo je namjenjeno i Lenjingradu i većini ruskih, ukrajinskih bjeloruskih gradova na evropskoj teritoriji SSSRa, nakon dobijenog rata.
Malo sutra, ne znam kako je gospon.Hića mislio da će moći uništiti tu golemu i mnogoljudnu zemlju. Sreća za sve nas da se Hitler i nacistički vrh tako zeznuo! Ali zato su deseci milijuna ljudi platili glavom. Plus razaranja civilizacije.
Pitanje glasi: kada će se ljudska vrsta dozvati pameti i prestati ratovati? Nemamo rezervnu planetu!